Vesti iz sveta astronomije...

Na današnji dan: Čovek poleteo u svemir

Pre 55 godina, 12.aprila 1961. poleteo je prvi čovek u svemir.

Samo 108 minuta, 12. aprila 1961. u maloj kapsuli zvanoj Vastok, u kojoj nije mogao ni glavu da okrene, sedeo je Jurij Gagarin prvi kosmonaut SSSR.- a, tada najveće države i prve kosmičke sile na planeti. Posle su jedan po jedan odlazili drugi kosmonati. Danas u svemiru permanentno borave timovi astronauta – naučnika.



Gagarinov let u svemir
http://astronomija.co.rs/istorija-70162/5870-gagarinov-let-u-svemir

Očuvano noćno nebo znači više novaca u proračunu

http://astronomija.co.rs/posmatranja/sijalica/10245-ocuvano-nocno-nebo-znaci-vise-novaca-u-proracunu

https://t.co/JJ1SAhKNI9

A P O D...

Svemirsko kampiranje

Kad se na kampiranju osjećate kao kod kuće



Ljeto se numitno bliži, neki od nas već ozbiljno razmišljaju o kampiranju pod zvijezdama. Samo kojih par stotina kilometara iznad Zemlje astronauti na Međunarodnoj svemirskoj postaji ovog će vikenda (15./16. aprila) započeti sa osposobljavanjem svog prvi „kamperskog habitata“ – BEAM (Bigelow Expandable Activity Module).

Riječ je o eksperimentalnom modulu koji je 10. aprila SpaceX-ovom raketom Falcon 9 dopremljen na ISS. BEAM je poput dobrog kamperskog utočišta sklopljen tako da zauzima prostor dimenzija 1.7 x 2.36 m, u razvučenom, radnom položaju njegove će dimenzije biti 4.0 x 3.2 m a ukupna korisna unutarnja zapremina iznosi 16 m3. Metalni skelet BEAM-a posjeduje mehanizam za razvlačenje i konstrukcijsku potporu a zidove čini rastezljiv materijal nalik kevlaru. Prostor među stijenkama zidova ispunjen je vinil-polimerskom pjenom, sve zajedno pruža zaštitu unutrašnjosti od udara mikrometeorita te zračenja iz svemira.

Ovog vikenda BEAM će robotičkom rukom Canadarm-2 biti premješten iz teretnog prostora bez pritiska SpaceX-ova Dragona na spojni prihvat modula Tranquility. „Napuhavanje“ ovog kamperskog modula uslijediti će krajem maja dok će astronauti u njega po prvi puta ući sredinom juna. Planirano je da misija BEAM-a traje dvije godine, nakon čega će biti odvojen od ISS i usmjeren ka nižim slojevima atmosfere gdje će izgorjeti.



Ovo je iznimno zanimljiv projekt, budu li rezultati korištenja BEAM-a pozitivni to će umnogome promijeniti arhitekturu građenja ljudskih nastambi u svemiru. Znatno je lakše lansirati i transportirati sklopljene module koje se na odredištu (Mjesec, Mars) razvije u puni volumen nego sobom vući velike i teške strukture. Bigelow Aerospace ima iskustva sa svemirskim modulima na napuhavanje (možda preciznije reći; na razvlačenje i napuhavanje). Eksperimenti sa sličnim strukturama (Genesis I i II) uspješno su obavljeni 2006.-2007. Tijekom operativnog vijeka BEAM-a astronauti će u njega ulaziti nekoliko puta godišnje.



Author: Marino Tumpić

Otkriven spomenik Juriju Gagarinu



Svečanosti je prisustvovalo više desetina građana, mahom Rusa koji žive u Crnoj Gori, kao i predsjednik MZ Krtoli Ivan Starčević

Heroj Sovjetskog Saveza Socijalističkih Republika, kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin od danas ima i svoj prvi spomenik u Crnoj Gori.

Monument posvećen prvom čovjeku koji je letio u svemir, svečano je otkriven danas u Radovićima kod Tivta, a na svom privatnom imanju izgradio ga je slovenački biznismen Just Rugel, predsjednik Društva rusko-slovenačkog prijateljstva i predsjednik NVO "Vrhunci ruske civilizacije".

Spomenik sagrađen na uglu Ulice Nikole Tesle otkrili su Rugel i autor, vajar Vadim Kirilov iz Moskve.

Svečanosti je prisustvovalo više desetina građana, mahom Rusa koji žive u Crnoj Gori, kao i predsjednik MZ Krtoli Ivan Starčević.

"Samo 15 godina nakon završetka Drugog svjetskog rata u kojem je bio bukvalno razoren do temelja, SSSR je uspio da napravi tehnološki podvig vrijedan najvećeg divljenja i da pošalje prvog čovjeka u svemir. Na današnji dan, 12. aprila 1961. godine, Jurij Gagarin upisao se u vječnost, postavši prvo ljudsko biće koje je kročilo van nama do tada znanih prostora. To je ogromno dostignuće ne samo za ruski narod, već i za kompletan ljudski rod. Gagarinov let u svemir je od opštecivilizacijskog značaja, ali je ipak činjenica da je to u tom trenutku mogla napraviti samo Rusija", kazao je Rugel.

On i većina ostalih govornika na skupu među kojima su bili predsjednik Kluba mladih ruskih kosmonauta, pilot i padobranac Nikolaj Grušin i predstavnik Društva "Rostrudičevsk" Aleksandar Košovoj, prisutnima su se obratili na ruskom jeziku.

Oni su pored ostaloga, naglasili ogroman tehničko-tehnološki i naučni napor koji je SSSR uložio u izgradnju svog svemirskog programa predvođenog legendarnim naučnikom Sergejom Koroljevim, krajem 50-ih godina prošlog vijeka i hrabrost samog Gagarina da se upusti u avanturu u nepoznato jer se tada uopšte nije znalo da li ljudsko biće može preživjeti u bestežinskom stanju, hoće li se moći zaštititi od radijacije u svemiru i da li će se letjelica uopšte uspjeti vratiti na Zemlju.

Prije otkrivanja spomenika prikazan je kraći dokumentarni film o Gagarinu, a ceremonija je okončana puštanjem u vazduh simboličnih 55 balona sa imenom prvog astronauta, što je praćeno intoniranjem kompozicije "Domovina sluša, domovina zna", kompozitora Dmitrija Šostakoviča, a koju je Gagarin naglas pjevao dok su ga prije 55 godina u svemirskoj letjelici "Vostok 1" lansirali sa kosmodroma Bajkonur u današnjem Kazahtsanu.

Spomenik je osveštao predsjednik Bratstva pravoslavne omladine Crne Gore, jerej Mijajlo Backović koji je pritom naglasio da smo "Gagarinu svi danas zahvalni zbog podviga kojim je izmijenio svijet, vinuvši se u nepreglednu širinu Božjeg stvaralaštva".

"Zahvalni smo i zbog činjenice da i mi u Boki danas na 55. godišnjicu njegove misije, dobijamo spomenik ovom heroju i da osveštamo još jedan znak bratstva naših naroda", kazao je sveštenik Backović.

Vest poslao Grujica Ivanović

https://t.co/I5yeyc8g7I

A P O D...

Mmaraton Andrevlje 2016 - fotografije

http://astronomija.co.rs/fotografija/10247-mmaraton-andrevlje-2016

VLT od ESO otkriva tajne magline Carina



Ova širokougaona panorama magline Carina, nebeske oblasti sa jakim nastancima zvezda na južnom zvezdanom nebu je snimljena sa HAWK-I-kamerom na Veoma Velikom Teleskopu (VLT) od ESO u infracrvenom svetlu. Ispred spektakularne pozadine nebeskog pejsaža vide se gas, prašina i brojne mlade zvezde sa nikada viđenim detaljima.
Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com
Autorska prava: ESO

https://t.co/EYMND3jI62

A P O D...

Početak projekta razvoja međuzvezdanog nano-aparata

Ruski biznismen Jurij Milner i poznati astrofizičar Stiven Houking su u Njujorku 12. aprila, na Dan kosmonautike objavili početak projekta Breakthrough Starshot (u slobodnom prevodu “Prodor ka zvezdama”). Cilj projekta je lansiranje kosmičkog aparata ka zvezdi Alfa Kentaura brzinom od 160 miliona kilometara na čas.


Breakthrough Starshot– pred polazak ka Alfa Kentaura

Očekuje se da misija Breakthrough Starshot može biti realizovana tokom života jedne generacije.

Planom projekta predviđen je razvoj koncepta nano-aparata koji će koristiti impulse svetlosnih zraka za ubrzanje do iznosa 20% od brzine svetlosti, hiljadu puta brže od najbržih kosmičkih aparata današnjice. Sa takvom, može se reći do-svetlosnom brzinom, interstelarni nano-aparat će putovati do zvezde Alfa Kentaura od 25 do 30 godina. Alfa Kentura je udaljena 4,37 svetlosnih godine od Zemlje, odn. oko 40 triliona kilometara. To znači da ako nano-aparat uspe da stigne na orbitu oko Alfa Kentura njegovi signali i snimci će putovati do Zemlje oko četiri godine.

Oko Alfe Kentaura inače kruži planeta koja je slična Zemlji i može imati uslove koji podržavaju formiranje i opstanak života.

Ako bi koristio postojeće tehnologije zasnovane na hemijski pogon, nano-aparat bi trebao da leti do ove zvezde oko 30.000 godina. Interstelarni nano-aparat veličine čipa mobilnog telefona će imati težinu od svega nekoliko grama. Aparat će koristiti sunčevo jedro kvadratnog oblika, prečnika 3,5 m za do-svetlosno ubrzanje.

Razvoj ovako složenih tehnologija trajaće godinama, bez garancije da će na kraju sve ispasti onako kako je i planirano. Njegov razvoj će u prvoj etapi koja će trajati deset godina koštati 130 miliona dolara koje investira ruski biznismen Milner. Očekuje se međutim da će ukupna cena projekta iznositi oko 13 milijardi dolara.


Finansijer interstelarnog projekta Jurij Milner


Idejni tvorac Stiven Houking

U savet direktora projekta, pored Milnera i Houkinga, nalazi se i direktor Facebook-a Mark Cukerberg.Piter Vorden, bivši drektor Ejmsovog istraživačkog centra NASA-e je tehnički rukovodilac projekta, dok je u ekspertnom timu i bivši direktor moskovskog Instituta kosmičkih istraživanja Roald Sagdejev koji od raspada SSSR-a živi u SAD. Jurij Milner je diplomirao fiziku na Moskovskom državnom univerzitetu. Napustio je doktorske studije i obogatio baveći se internet biznisom (između ostalog investirajući u razvoj poznate e-komecijalne kompanije “Ali Baba”). Njegov kapital se procenjuje na preko 4 milijardi dolara.

Govoreći o ovom projektu, Houking je naglasio da je “Zemlja prelepo mesto, ali neće trajati večno.Pre ili kasnije, moraćemo da krenemo ka zvezdama”, rekao je jedan od najvećih kosmologa današnjice.

Author: Grujica Ivanović

U središtu ognja



Nova slika sa VLT teleskopa za pregled neba (VST) na ESO opservatoriji Paranal u Čileu prikazuje izvanrednu skupinu galaksija poznatu kao jato Fornaks, koje se nalazi na južnom nebu u istoimenom sazvežđu Fornaks (Peć). Ovo jato udomljava galaksije različitih veličina i oblika, a neke od njih kriju tajne.

Galaksije su, kako se čini, društvene životinje koje se okupljaju u velikim grupama, poznatim kao jata. Tačnije, na okupu ih drži gravitacija koja potiče od velike količine tamne materije, ali i od galaksija koje možemo da uočimo. Jato sadrži, prema procenama, negde između 100 i 1000 galaksija koje u prečniku imaju između 5 i 30 miliona svetlosnih godina.

Jata galaksija se ne pojavljuju u striktno određenim oblicima pa je teško proceniti gde počinju a gde se završavaju. Međutim, astronomi su procenili da se centar jata Fornaks nalazi u predelu na oko 65 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Ono što je poznato sa većom preciznošću je da jato čini oko 60 velikih galaksija i sličan broj patuljastih galaksija. Jata poput ovog su česta pojava u svemiru i ilustruju moćno dejstvo gravitacije na velikim udaljenostima koja može da drži na okupu ogromne mase pojedinačnih galaksija u jednom regionu.

U centru jata, u središtu tri sjajne, ali razmazane izbočine, sa leve strane slike, nalazi se cD galaksija - galaktožder. cD galaksiaj poput ove, označene kataloškim brojem NGC 1399, podseća na eliptične galaksije, međutim mnogo su veće i sa ogromnim jedva uočljivim omotom [1]. Ovo se dešava iz razloga jer su rasle na taj način što su gutale manje galaksije koje je "namamila" gravitacija ka centru jata [2].

I zaista, postoje dokazi da se ovi procesi dešavaju i u ovom trenutku - ako pogledate izbliza. Nedavno je tim astonoma koji je predvodila Anričeta Jodis (INAF – Osservatorio di Capodimonte, Napulj, Italija) [3], otkrio jedva primetan "most" svetlosti koji povezuje NGC 1399 i jednu manju galaksiju NGC 1387, uz pomoć podataka sa ESO-vog VST-a. Ovaj svetlsoni most, koji do sada nije bio uočen (isuviše beldunjav da bi se video na ovoj slici) plavlji je od obe galaksije što nam govori da sadrži zvezde koje su nastale od otrgnutih gasa manje galaksije. Uprkso činjenici da gotovo nema dokaza o bilo kakvoj vrsti interakcija unutar jata Fornaks, čini se da se NGC 1399 još uvek "hrani" svojim komšijama.

U desnom donjem uglu slike nalazi se velika spiralna galaksija sa prečagom, NGC 1365. Ovo je odličan primer ovog tipa galaksija u kojoj je jasno vidljiva prečaga koja prolazi kroz centralni deo galaksije, a spiralni kraci izviru iz nje. Međutim, NGC 1365 krije mnogo više nego što na prvi pogled izgleda. Ona je klasifikovana i kao Sajfert galaksija, sa sjajnim, aktivnim galaktičkim jezgrom, u kojoj se nalazi supermasivna crna rupa.

Ovu fantastičnu fotografiju snimio je VLT teleskop za preglede(VST) na ESO opservatoriji Paranalu Čileu. Sa prečnikom ogledala od 2.6 metara VST je po današnjim standardima veliki teleskop, koji je bio specijalno dizajniran za preglede velikih delova neba. Ono što ga čini posebnim je veliko vidno polje i kamera OmegaCAMod 256 megapiksela. Uz pomoć ovog instrumenta VST može da snima detaljne slike velikih delova neba veoma brzo, ostavljajujući onim zaista velikim teleskopima poput VLT-a (Very Large Telescope) da ispituju detalje pojedinačnih objekata.





Beleške
[1] Slika prikazuje samo centralni deo jata Fornaks, koje se prostire na dosta većoj površini neba.

[2] Centralna galaksija jata je uglavnom najsjajnija, međutimu ovom slučaju najsjajnija je NGC 1316, locirana na obodima jata, u područjima koji nisu obuhvaćeni slikom. Poznata i kao Fornaks A, ona je moćan izvor radio talasa na nebu. Radio talasi koje možemio posmatrati specijaloizovanim teleskopima potiču iz dva produžetka galaksije koji se prostiru sa obe strane objekta. Energija radio talasa potiče iz supermasivne crne rupe koja se krije u centru galaksije, a koja emituje dva nasuprot orijentisana džeta visoko-energetskih čestica.

[3] Rad “The Fornax Deep Survey with VST. I. The extended and diffuse stellar halo of NGC1399 out to 192 kpc” autora E. Iodice, M. Capaccioli , A. Grado , L. Limatola, M. Spavone, N.R. Napolitano, M. Paolillo, R. F. Peletier, M. Cantiello, T. Lisker, C. Wittmann, A. Venhola , M. Hilker , R. D’Abrusco, V. Pota, i P. Schipani obajveljen je u žurnaluAstrophysical Journal.

https://t.co/THkQCXrW0x

A P O D...

Beograd iz svemira

Astronaut Tim Kopra je preko Tvitera ovom fotografijom noćnog pogleda na Beograd pozdravio s Međunarodne svemirske stanice (ISS) Beograđane.



Fotofrafiju poslao Grujica Ivanović

Author: Astronomski magazin

https://t.co/BcNkCf4efU

A P O D...

Stiže teleskop od 1,4 m na Vidojevicu (Srbija)



Ako sve bude u redu, tj. nakon odgovarajućih testova, krajem ovog meseca na planini Vidojevica biće instaliran novi teleskop, dakle pored već postojećeg od 60 centimetra. Ovaj novi dobio je ime Milanković, po našem slavnom naučniku, a prečnik ogledala mu je 1,40 m. Teleskop će privremeno biti smešten u posebnom paviljonu sa pokretnim krovom.

Međutim, kaže Sekulić, to će biti samo privremeno rešenje za smeštaj ovog teleskopa, jer bi za njega uskoro trebalo da se izgradi klasična kupola.

Tip teleskopa je Ritchey–Chrétien, sistem ogledala je izrađen u Rusiji (fabrika LOMO), dok je montaža napravljena u Austriji (fabrika ASA).


Ovakav teleskop stiže na Vidojevicu





Još fotografija paviljona na Vidojevici
https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/albums/72157667143683371

Ovime će uspešno biti okončan projekat Belissima vođen po pokroviteljstvom EU, Astronomske opservatorije Beograd kao i resornog ministarstva Vlade Republike SRbije, a koji je u sebi uključivao i postavljanje ovog teleskopa potpomognuto finansijskim sredstvima EU, te će se nastaviti i nadalje na osnovu smernica rada koje je ovaj projekat u sebi do sada nosio. link: http://belissima.aob.rs/

https://t.co/yc3Cx2kdoC

A P O D...

Galaksija koja se pojavila niodkud!

Nedavno je primećeno da oko naše velike galaksije Mlečni put, orbitira jedna patuljasta galaksija koja se naizgled pojavila niotkuda. Nazvana je Krater 2 i nalazi se oko 400.000 svetlosnih godina udaljena od nas.

Zvezde ove galaksije su toliko difuzno raspoređene, da u njihovom međuprostoru vlada mrak, pa zbog toga, od svetlijih suseda, galaksija do sada nije bila primećena. U stvari, to je jedna od najslabije svetlih galaksija koje su ikada otkrivene univerzumu.

“Ovo je zaista veoma retko otkriće”, rekao je glavni istraživač Vasilij Belokurov sa univerziteta u Kembridžu u Velikoj Britaniji, “galaksija Krater 2 je neka vrsta nevidljivog objekta.” Koliko je do sada poznato, oko Mlečnog puta kruži 49 drugih galaksija, ali ovo istraživanje pokazuje, da izgleda postoje i druge, tamne galaksije unutar našeg kosmičkog komšiluka, koje su od nas do sada bile skrivene znog svog difuznog, slabog sjaja.

Krater 2 je prvi put primećena u januaru, kada su je otkrili astronomi koristeći algoritam za proučavanje slike snimljene od Veoma Velikog Teleskopa u Čileu, a zatim su tražili područja u kojima bi moglo da se nalazi neobična grupacija zvezda.Tako se za jedan od klastera ispostavilo da je galaksija Krater 2.

Većina galaksija nema jasno uočljive granice te astronomi ponekad veličinu neke galaksije pretstavljaju izrazom “pola svetlosnog prečnika” što predstavlja najsjajniji deo galaksije koji emituje polovinu ukupne svetlosti galaksije. Na osnovu dosadašnje analize polovina svetlosnog prečnika galaksije Krater 2 ima prečnik od 7000 svetlosnih godina što bi, kada bismo mogli da je vidimo, bilo dva puta veće od punog Meseca.

Donja slika pokazuje kako bi ekstremno difuzna galaksija Krater 2 (sjajno područje u sredini slike) izgledala, da je 1.000 puta sjajnija nego što jeste u poređenju sa Mesecom.



Author: Ljiljana Gračanin

VST snimak oblasti gde nastaju zvezde - Messier 17



Prvi objavljen snimak od VST pokazuje oblast gde nastaju zvezde, Messier 17 - takođe poznata kao Omega maglina ili Labud maglina - kako nikada do sada nije viđena. Ova oblast od gasa, prašine i vrelih, mladih zvezda se nalazi u sredini Mlečnog Puta u sazvežđu Sagittarius (Strelac).

Vidno polje VST je tako veliko da snimak obuhvata celokupnu maglinu, uključujući i slabije spoljne oblasti. Istovremeno VSD i OmegaCAM prave vanredno oštru sliku celog polja.

Podaci su procesirani sa Astro-WISE-Softwaresystemom, koji je razvijen od E.A.Valentijna i njegovih saradnika u Groningenu i na drugim mestima.

Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com
Autorska prava: ESO

https://t.co/W1mWf3qlC5

A P O D...

Intervju sa Miroslavom Grnjom

Sa Miroslavom Grnjom, astronomom iz Slovačke, razgovarali su na Mesijeovom maratonu 2016, održanom 9. aprila 2016. na Andrevlju, na Fruškoj Gori, Milan Marinkov i Bogdan Markov, učenici VII razreda, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina..



Milan: Molimo Vas da se predstavite.

Miroslav: Zdravo, ja sam Grnja Miroslav. Dolazim iz Slovačke, ali sam rodom iz Srbije, iz Bačkog Petrovca. Već 25 godina živim i radim u Slovačkoj, tako da sam ovde i stranac i domaćin.

Bogdan: Šta ste po struci i čime se bavite?

Miroslav: Po struci sam fizičar, ali se njome ne bavim. Radim u jednom grafičkom studiju i pripremam materijal za štampu.

Milan: Šta je za Vas astronomija?

Miroslav: Astronomija je za mene celoživotni hobi.

Bogdan: Od kada se bavite astronomijom? Da li se sećate šta Vas je podstaklo i kako ste počeli da se njome bavite?

Miroslav: Od ranog detinjstva. Ne sećam se kada smo brat i ja tačno počeli da se bavimo astronomijom, ali to je bilo u četvrtom, petom razredu osnovne škole. Davno je to bilo. Uvek su nas fascinirale zvezde. Čitali smo časopis „Galaksija“. Nabavili smo stari vojnički dvogled i njime posmatrali zvezde, Mesec. Nešto kasnije smo nabavili ruski durbin koji je bio jači i bolji.



Milan: Šta Vam se najviše sviđa u astronomiji i kojom oblašću se najviše bavite?

Miroslav: Interesovanja su različita. Jedno vreme sam se bavio posmatranjem Sunca i sunčevih pega, pa onda u drugom momentu, kada je bila aktuelna neka kometa, posmatrao sam komete. Jedno vreme sam posmatrao i fotografisao meteore. U zadnje vreme više sam se posvetio astrofotografiji deep sky objekata. Najviše fotografišem optičke pojave u atmosferi koje se vide uglavnom danju usled prelamanja svetlosti Sunca na kristalima u oblacima. Na primer, najpoznatiji takav fenomen je duga, lažna sunca- pahelije, razna hala oko Sunca ili Meseca, Sunčani stub.

Bogdan: Koliko puta ste učestvovali na Mesijeovom maratonu?

Miroslav: Ovo mi je drugo učestvovanje na maratonu.

Milan: Šta preporučujete mladim astronomima, početnicima?

Miroslav: Da se ne plaše astronomije. Ako nemaju teleskop, da čitaju. Sada je vreme Interneta. Na njemu se mogu naći razne stvari, fotografije. U naše vreme toga nije bilo. Sada su mogućnosti jako velike. Ne treba očekivati da ćeš odmah videti sve kao na fotografijama. Treba se samo polako upoznavati sa nebom, sa Mesecom, posmatrati zvezde, magline. Biti postupan i uporan.

Bogdan: Želite li da kažete nešto što Vas nismo pitali?

Miroslav: Budite istrajni u bavljenju astronomijom!

Intervju sa Stare Jurijem
http://astronomija.co.rs/mediji/intervjui/10268-intervju-sa-stare-jurijem

Intervju sa dr Tiborom Hegedišem
http://astronomija.co.rs/mediji/intervjui/10258-intervju-sa-dr-tiborom-hegedisem

Militarizacija i naoružavanje u svemiru



Najava onlajn panel diskusije:
“Militarizacija i naoružavanje u svemiru kao izvor
nestablinosti međunarodnog sistema”

Ovom prilikom Vas pozivamo da se prijavite za učešće na prvoj besplatnoj onlajn panel debati na temu izazova militarizacije i naoružavanja u svemiru sa aspekta međunarodnih odnosa, bezbednosti i svemirskog prava. O temi će govoriti stručnjaci iz oblasti međunarodne bezbednosti, međunarodnih odnosa i tema srodnih astronautici. Težnja organizatora je da zainteresovanoj javnosti omogući da stekne bolji uvid o pretnjama po bezbednost ali i potencijalne druge uticaje na odnose između država koje raspolažu kapacitetima za slanje opreme, ljudstva i istraživanja svemira. Događaj je onlajn i besplatan je za sve učesnike, biće održan 23.04.2016. godine u 11h (UTC).
Događaj se sprovodi u organizaciji Akademije nacionalnog razvoja u okviru projekta IRhub.org koji teži da omogući širu diskusiju i popularizaciju zanimljivih tema iz oblasti međunarodnih odnosa.

Svoje stavove na ovu temu i istraživanja predstaviće:

Dr. Lucas Pereira Rezende (Profesor univerziteta u Santa Katarini, Brazil)
Dr Björn Alexander Düben (profesor Đilin Univerziteta u NR Kini)
Gospodin Marino Tumpić (predsednik AU Vidulini i pokretač astronautika.com, iz Hrvatske)
Doktorand Sundaran Rajasimman (objavio više naučnih radova na ovu temu, iz Indije)

Moderator: Filip Čolaković (predsednik UO Akademije nacionalnog razvoja)


Posebno vreme biće izdvojeno za pitanja i komentare učesnika.

Prethodna prijava je neophodna
Možete se prijaviti slanjem obrasca sa sledećeg linka:
https://attendee.gotowebinar.com/register/4997542406037545731

Nakon prijave sledite dalja uputstva.
Organizator, Akademija nacionalnog razvoja zadržava pravo svake izmene.

Projekat Hipatija – žene u nauci | Svet nauke



Od 21. aprila, u okviru projekta Hipatija počinje kampanja s ciljem da se što više devojčica zainteresuje za karijeru u nauci

Istraživanja pokazuju da način na koji se nauka predstavlja mladima, u školi i i van nje, nije rodno senzitivan. Štaviše, mladi Evropljani, dečaci i devojčice i dalje vrlo malo znaju o raznolikosti karijera koje se nude u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (STEM) i veštinama koje je potrebno razviti ukoliko se za takve profesije odluče. Ova dva faktora imaju značajan uticaj na ograničen broj devojčica koje se opredeljuju da studiraju i rade u nauci.

Hipatija je projekat finansiran iz programa Horizont 2020 Evropske komisije, s ciljem da zainteresuje mlade od 13 do 18 godina za studije i karijere u oblasti STEM-a na rodno senzitivan način. Hipatija će okupiti naučne centre, muzeje, škole, istraživačke institute i predstavnike industrije, kao i eksperte za pitanja rodne ravopravnosti i tinejdžere. Sve ove grupe radiće zajedno na razvijanju sadržaja i organizovanju aktivnosti i događaja na nacionalnom i evropskom nivou kroz 14 centara.

21. aprila, u okviru projekta Hipatija biće lansirana kampanja „Očekujte sve“ (”Expect Everything”), koja će prvenstveno biti usmerena ka tinejdžerima, s ciljem da devojčice zainteresuje za karijeru u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici. Predviđeno je preuzimanje kampanje ”Science it’s a girl thing”, a slogan „Očekujte sve“ ohrabruje mlade da se usude da izaberu za sebe bilo koji put koji ih inspiriše.

Kampanja će angažovati tinejdžere kroz vrlo aktivne naloge na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram, Vimeo i TumbIr. Internet sajt expecteverything.eu, prilagođen korišćenju putem mobilnih telefona, poziva korisnike da učestvuju u događajima i aktivnostima u 14 zemalja kroz koje će otkrivati iznenađujuće činjenice o nauci i upoznati naučnike i naučnice i njihove profesije.

U kampanji „Očekujte sve“ komuniciraće se jezikom tinejdžera, bez potcenjivanja njihove radoznalosti i znanja. Kampanja shvata tinejdžere ne samo kao ciljnu grupu, već i kao partnere, i poziva ih, zajedno sa studentima i komunikatorima nauke, da daju svoj doprinos kao pisci i urednici bloga „Očekujte sve“, kao i naloga na društvenim mrežama.

Istog dana, projekat Hipatija će lansirati hypatiaproject.eu sajt namenjen nastavnicima, direktorima škola, muzejima, industrijskom sektoru i istraživačima, koji će im ponuditi set alata i aktivnosti kako bi se predavanja iz oblasti STEM-a učinila rodno senzitivnijima. Sajt će sadržati informacije o projektu i tekućim događajima.

Očekuje se da projekat dopre do više od 100.000 nastavnika, 20.000 istraživačkih institucija i više od 4 miliona studenata.

https://t.co/l5dHkceUrE

A P O D...

Spremaju se nova iznenađenja sa „New Horizonsom“?

http://astronomija.co.rs/misije/10272-spremaju-se-nova-iznenadenja-sa-new-horizonsom

https://t.co/DZPbC9x2eI

A P O D...