Vesti iz sveta astronomije...

http://t.co/bs6iFTGP31

A P O D...

Dva satelita sistema “Galileo” dospela na pogrešnu orbitu

Dva satelita navigacionog sistema “Galileo” koja su lansirana u kosmos ruskom raketom “Sajuz-ST-B” u petak, 22. avgusta 2014. iz evropskog kosmičkog centra u Kuruu, postavljeni su u pogrešnu orbitu. Odmah su u Arianespace i “Roskosmosu” formirani timovi stručnjaka koji treba da utvrde šta se desilo za vreme lansiranja. Istovremeno, na tri od četiri eksperimentalna satelita ovog sistema koja su lansirana ranije uočeni su problem. Pored toga, ESA i dalje planira da do kraja 2017. u orbitu postavi svih 30 operativnih satelita “Galileo”.

Za razliku od četiri prethodna satelita FM, koja se koriste za testiranje tehnologija navigacionog sistema “Galileo”, dva satelita koja su dospela na pogrešnu orbitu su prvi potpuno operativni aparati (FOC). Lansiranje je, prema prvim izveštajima Ariansepace proteklo bez problema, sve dok posle odvajanja satelita od gornjeg stepena “Fregata” nije ustanovljeno da postoji razlika izmedju planiranih i postignutih parametara orbite.


Lansiranje dva satelita Galileo iz Centra u Kuruu 22. avgusta 2014.

Dva aparata Galileo-5 i-6 inače nose imena “Doresa” i “Milena” (lepo ime) po devojčicama čija su imena izvucena iz bubnja u vreme kada su odabirana imena svih 30 satelita sistema “Galileo”. Njihova masa iznosi po 730kg.


Trenutak odvajanja dva satelita od gornjeg stepena “Fregata”

Sateliti su odvojeni od gornjeg stepena “Fregata” tačno na vreme, prema planiranom graifiku lansiranja. Sa njima je odmah uspostavljena stabilna radio-veza iz ESA-inog kontrolnog centra ESOC u Darmštatu (Nemačka). Medjutim, potonja radarska osmatranja su pokazala da se tri objekta (dva satelita i potisni blok “Fregata”) nalaze na eliptičnoj orbiti parametara 13,720 x 25,920km, pod nagibom od 49,8 stepeni u odnosu na ekvator. Planirana orbita je medjutim kružnog oblika visine 29,900km, sa nagibom od 55,04 stepeni.

Iako je prerano donositi zaključke, po svemu sudeći glavni krivac je gornji stepen “Fregata”. Podaci govore da je motor tokom oba impulsa, posle odvajanja od drugog stepena RN, radio planirano vreme. Medjutim, izgleda da je tokom poslednjeg (ili možda oba) impulsa bilo problema u radu sistema za orijentaciju. Zanimljvo je da izvori iz Centra “Progres” (proizvodjač rakete-nosače “Sajuz”) i NPO “Lavočkin” (gde se prave gornji potisni blokovi “Fregata”) govore da svi do sada raspoloživi podaci pokazuju normalno funkcionisanje njihovih sistema.

U toku su detaljne analize na nekoliko nivoa, u Centru Kuruu, u sedištu Ariansepace blizu Pariza, u ESA-i (koja je naručila lansiranje satelita) i u Moskvi, u “Roskosmosu”, “Progresu” i “Lavočkinu” ogdgovornom za rad rakete-nosača. Radom komisija rukovodi lično Stefan Izrael (Stéphane Israël), direktor Arianspace.


Operativna verzija satelita Galileo

Problemi sa postavljanjem dva poslednja satelita evropskog navigacionog sistema “Galileo” nisu jedni sa kojima se suočavcaju stručnjaci ESA-e. Naime, već izvesno vreme na tri od četiri ranije lansirana eksperimentalna satelita ove serije uočavaju se problemi u radu sistema za napajanje električnom energijom. Za sada je izvesno da napojni sistemi tri probna satelita na kojima se testiraju tehnologije evropskog navigacionog sistema, rade sa smanjenim kapacitetom. Takodje, uočeno je da sateliti sve vreme rade problematično na odredjenim frekvencijama. Stručnjaci medjutim ne mogu da utvrde razloge za ove anomalije, povrh svega i zbog toga što medju njima, pos vemu sudeći nema povezanosti. U toku su testiranja sve opreme satelita i intenzivan rad sa firmama OHB System i SSTL koje grade satelite.

Bez obzira na to, ESA je odlučila da nastavi ambicioznu “kampanju” lansiranja satelita “Galileo” počev upravo sa petim i šestim aparatom - “Doresa” i “Milena”. Evropski navigacioni sistem “Galileo” je konkurent ekvivalentim sistemima SAD (GPS), Rusije (GLONASS) i Kine (“Bejdou”). Pored toga, preko “Galilea” ESA namerava da eliminiše zavisnost od američkog sistema GPS. Krajnji plan je da do kraja 2017. ESA postavi kompletnu flotu od 30 navigaciona satelita “Galileo” (tri će biti u rezervi). Lansiranja su planirana pomoću ruskih RN “Sajuz-ST-B” i evropske rakete Ariane-5. Tokom jednog lansiranja, RN “Sajuz-ST-B” srednje klase nosi dva, dok teška raketa Ariana-5 četiri satelita Ove godine, pored ova dva satelita, bilo je planirano lansiranje još dva aparata, dok se za 2015. predvidja lansiranje 6 do 8 satelita. Naravno, sasvim je moguće da posle ovog fijaska dodje do promene planova.

http://astronomija.co.rs/misije/4951-prvo-lansiranje-sojuza-st-b-galileo-iov-1.html

Osam godina uspešnog rada VT projekta

Pre nekoliko dana imali smo priliku da prisustvujemo proslavi 8. rođendana projekta Virtual Telescope. Tokom ove proslave imali smo prilike da čujemo zanimljive činjenice o samom projektu, kako je sve počelo i rezultate koje je projekat ostvario u ovih 8 godina rada. Zanimljivo je da su mnogobrojnim događajima prisustvovali 2.900.000 posetilaca iz 226 zemalja širom sveta. Pored organizacije javnih posmatranja VT se bavi i naučnim istraživanjima i to kataklizmičnim dvojnim zvezdama, istraživanjima super novih zahvaljujući spektroskopiji koja je počela da se primenjuje pre godinu dana. Redovno se organizuju posmatranja novih astronomskih fenomena na nebu, kao što su eksplozije supernovih i novih, asteroida, kometa, planeta, pomračenja itd.


M13 – foto Gianluca Masi

Za ovo veče Gianluca Masi, osnivač i vlasnik projekta pripremio je kraći obilazak po noćnom nebu. Posetili smo objekte poput M13, M57, M27, NGC6888, podesitili se eksplozije nove u sazvežđu Delfin od pre godinu dana. Posmatranje je trajalo sve dok su vremenski uslovi dozvoljavali, jer su oblaci prekrili nebo pa je posmatranje prekinuto. To smo mogli i da vidimo zahvaljujući allsky kameri koju Virtual Telescope od ove godine ima u sastavu svoje opservatorije.

Da ne dužimo dalje sa događajem preporučujemo da pogledate neke od fotografija sa događaja, pročitate izveštaj o radu ovog projekta koji je Gianluca Masi objavio na sajt i pogledate snimak sa ove proslave na YouTubu.

Poziv za organizaciju događaja povodom World Space Week 2014

Kao i svake prethodne godine u periodu od 4. do 10. oktobra organizuje se "Svetska nedelja Svemira". Ove godine manifestacija širom sveta održaće se u istom periodu. Ovom prilikom sve zainteresovane pojedince, udruženja, škole, fakultete i javne ustanove pozivamo da nam se pridruže u realizaciji ove manifestacije u Srbiji.



U Srbiji se ova manifestacija realizuje od 2009. godine. Možete organizovati bilo koji događaj koji je povezan sa astronomijom ili Svemirom. Ovogodišnja poruka glasi "Space: Guiding your way" koji je posvećen svemirskim letelicama i satelitima koje je čovek napravio. Ove godine događaje možete osmisliti u tom pravcu. Ideje i materijale za ovogodišnji događaj možete pronaći na zvaničnom sajtu WSW.

Za sva pitanja koja imate možete se obratiti Nacionalnom koordinatoru, a ako imate ideju za događaj pozivamo Vas da događaj registrujete na zvaničnom sajtu WSW i izveštaj sa događaja pošaljete koordinatoru kako bi ga objavio na blogu.

World Space Week Asocijacija (WSWA) je osnovana 1981. godine i jedna je od najstarijih svetskih obrazovnih organizacija o Svemiru. Danas je ona ponosni partner Ujedinjenih naroda u organizaciji Svetskog nedelje Svemira na globalnoj razmeri. WSWA okuplja i podržava svetsku mrežu Nacionalnih koordinatora i organizatora događaja vezanih za nedelju Svemira. WSWA je nevladina, neprofitna, međunarodna organizacija smeštena u SAD-u.

Globalna mreža organizacija i pojedinaca koordinira ovaj godišnji događaj na nacionalnom i lokalnom nivou. Koordinatori pozivaju organizacije na svojem području da organiziraju događanja (predavanja, radionice i slično), objavljuju u medijima informacije o događanjima vezanim uz Svetsku nedelju Svemira, izveštavaju o rezultatima aktivnosti.

http://t.co/8RAETbGfKJ

A P O D...

Međunarodna noć posmatranja Meseca 2014.



InOMN (International Observe the Moon Night) je međunarodni projekat koji se realizuje od 2010. godine ne svetskom nivou. Cilj projekta jeste da se motivišu ljudi da bace pogled ka našem najbližem svemirskom komšiji, Mesecu. Svake godine sve veći broj javnih manifestacija se organizuje na svetskom niovu.

Ove godine manifestacija se na svetskom nivou organizuje 6. septembra. To je dan pred pun Mesec. Tada će Mesec biti vidljiv tokom cele večeri. Prethodnih godina Srbija je redovno učestvovala na ovoj aktivnosti pa Vas pozivam da se ponovo pokažemo kao dobri organizatori ovakvih manifestacija. Vaše aktivnosti možete prijaviti na glavnom sajtu projekta.

http://t.co/7GIkgid3qW

A P O D...

Galaksija Trougao u očima teleskopa VST



Teleskop za preglede Veoma velikog teleskopa, takozvani VST, na Paranal opservataoriji u Čileu, snimio je prelepu sliku galaksije Mesje 33. Ova spiralna galaksija, u neposrednoj blizini naše Galaksije Mlečni put, načičkana je sjajnim zvezdanim jatima i oblacima gasa i prašine. Nova slika je jedan od najdetaljnijih, širokougaonih snimaka ovog objekta i kristalno jasno prikazuje mnoštvo blještavih, crvenih oblaka u spiralnim kracima.

Mesje 33, poznat i kao NGC 598, nalazi se na oko tri miliona svetlosnih godina od nas u malom sazvežđu severnog neba poznatom kao Trougao. Ovu galaksiju, koju još nazivamo i Trougao, prvi je posmatrao francuski lovac na komete Šarl Mesje avgusta 1764. godine, izlistavši ovaj objekat pod kataloškim broje 33 u svom poznatom katalogu maglina i zvezdanih jata. Međutim, on nije bio prvi koji je primetio ovu spiralnu galaksiju, već je to najverovatnije bio sicilijanski astronom Đovani Batista Hodierna, sto godina ranije.

Iako se galaksija Trougao nalazi na severnom nebu, vidljiva je jedino sa ESO Paranal opservatorije u Čileu, zahvaljujući njenom jedinstevnom položaju. Međutim, galaksija se ne pojavljuje visoko iznad horizonta. Najnoviju sliku je snimio VST, moderni teleskop prečnika 2,6 metara, sa vidnim poljem koji je dva puta širi od površine punog Meseca. Slika je nastala od mnogobrojnih pojedinačnih ekspozicija, od kojih su neke snimljene kroz filter koji isključivo propušta svetlost sjanog vodonika, zbog čega oblak gasa ima karakterističnu crvenu boju u spiralnim kracima galaksije.

Pored velikog broja regiona u kojima se rađaju nove zvezde, u spiralnim kracima Mesje 33 ističe se i džinovska maglina NGC 604. Prečnika skoro 1500 svetlosnih godina, ovo je jedna od najvećih poznatih emisionih maglina. Prostire se na površini koja je 40 puta veća od vidljivog dela mnogo poznatije i mnogo bliže magline Orion.

Galaksija Trougao je treća najveća članica Lokalne grupe galaksija, koja uključuje i Mlečni put i Andromedu, ali i oko 50 manjih galaksija. Tokom izuzetno tamne i vedre noći, moguće je videti ovu galaksiju i golim okom i smatra se da je to najudaljeniji nebeski objekat koji je moguće videti bez ikakvih optičkih pomagala. Posmatrački uslovi se za one najstrpljivije poboljšavaju s vremenom jer na se ova galaksija približava brzinom od 100 000 kilometara na čas.

Ako malo bliže pogledamo ovu prelepu sliku, ne samo da ćemo detaljnije videti spiralne krake regiona u kojima se rađaju zvezde, nego ćemo videti bogatu scenografiju koju čini nekoliko udaljenih galaksija rasutih iza bezbroj zvezda, kao i sjajne oblake u NGC 598.

Fantastičan snimak zvezdanog porodilišta



Najnovija slika koju je snimila Wide Field Imager kamera, sa La Sija opservatorije u Čileu, prikazuje dva dramatična regiona u kojima se rađaju zvezde u južnom delu Mlečnog puta. U prvom regionu, sa leve strane, dominira zvezdano jato NGC 3603, koje se nalazi 20 000 svetlosnih godina od nas u spiralnom kraku naše galaksije Mlečni put, koji nazivamo Karina-Strelčev krak. Drugi objekat, sa desne strane, predstavlja skupinu sjajnih oblaka gasa, poznatih kao NGC 3576, koji leže na duplo manjoj udaljenosti do Zemlje.

NGC 3603 je veoma sjajno zvezdano jato i poznato je po tome što ima najveću koncentraciju masivnih zvezda koja je do sada bila otkrivena u našoj Galaksiji. U centru se nalazi višestruki sistem Volf-Rajet zvezda, poznat i kao HD 97950. Volf-Rajet zvezde se nalaze u poodmaklim fazama evolucije, a život započinju masom koja je oko 20 puta veća od Sunčeve. Ali, uprkos svojoj ogromnoj masi, one odbacuju veliki deo materije zbog veoma intezivnih zvezdanih vetrova, koje raznose površinu zvezde u okolni prostor brzinom od nekoliko milion kilometara na čas -svojevsrno brzinsko gubljenje kilograma kosmičkih razmera.

NGC 3603 je područje u kojem se veoma aktivno stvaraju nove zvezde. Rađaju se u mračnim i neprozračnim predelima svemira, uglavnom skrivene od pogleda. Ali kako mlade zvezde postepeno počinju da sijaju i da račšišćavaju svoje gnezdo, postaju vidljive i u okolnoj materiji stvaraju sjajne oblake, poznate još i kao HII regioni. Ovi regioni sjaje zbog interakcije ultraljubičastog zračenja koje potiče sa mladih zvezda i oblaka vodoničnog gasa. Mogu se prostirati i do nekoliko stotina svetlosnih godina u prečniku, a HII region koji okružuje NGC 3603 je poseban po tome što se smatra najmasivnijim u celoj Galaksiji.

Džon Heršel je prvi posmatrao ovo jato 14. marta 1834. godine, tokom svoje trogodišnje ekspedicije na kojoj je sistematski pretraživao južno nebo nedaleko od Kejptauna. Opisao ga je kao izuzetan objekat i smatrao je da je zbijeno zvezdano jato. Kasnije studije su pokazale da nije zbijeno, staro jato, nego mlado i otvoreno i to jedno od najbogatijih.

NGC 3576, na desnoj strani slike, se takođe nalazi u kraku Karina-Strelac u Mlečnom putu. Ono je locirano oko 9000 svetlosnih godina od Zemlje – mnogo nam je bliže od jata NGC 3603, ali prividno izgleda kao da se nalazi pored na nebu.

NGC 3576 je takođe poznata po dva zakrivljena objekta, koja podsećaju na ovnovske rogove. Ovi čudnovati filamenti su rezultat zvezdanih vetrova sa mladih, vrelih zvezda, iz centralnog dela magline, koji su razneli prašinu i gas ka spoljašnjim delovima i to stotinama svetlosnih godina daleko. Dve tamne silutete poznate kao Bokove globule takođe su vidljive u prostranom kompleksu maglina. Tamni predeli u gornjem delu magline su potencijalno nova mesta na kojima će se u budućnosti rađati mlade zvezde.

Džon Heršel je otkrio i NGC 3576, davne 1834. godine – u godini koja je posebno bila produktivna za ovog engleskog astronoma.

http://t.co/3YXhkXueec

A P O D...

http://t.co/MvD1P3w2Vu

A P O D...

Prvi let "Oriona" planiran u decembru 2014.

Privode se kraju pripreme za prvo lansiranje kosmičkog broda "Orion" koje treba da bude obavljeno decembra 2014. Medjutim, njegov prvi let sa ljudskom posadom je pomeren za 2023.

U Kenedijevom kosmičkom centru na Kejp Kanaveralu stručnjaci Lockheed Martina i NASA-e rade na finalnim proverama sistema kosmičkog broda (KB) "Orion" pred njegovo prvo testitranje u decembru 2014. KB "Orion" je takodje poznat pod nazivom "Višenamenski brod sa ljudskom posadom" ili MPCV (Multi-Purpose Crew Vehicle). Korporacija Lockheed Martin je pobedila na konkursu NASA-e za projekat novog nacionalnog KB ukupne vrednosti do 2020. od 12 milijardi dolara.



Prvi let u dokumentaciji NASA-e nosi oznaku EFT-1, što je skraćenica (u slobodnom prevodu) "Prvog istraživačko-probnog leta" (Exploration Flight Test-1). Za prvo lansiranje "Oriona" koristiće se teška verzija rakete-nosač (RN) Delta IV (Heavy) i lansirna rampa 37B. Misija EFT-1 koja će biti obavljena u automatskom režimu, bez posade, obuhvata dve orbite tokom kojih će stručnjaci moći da provere funkcionisanje osnovnih sistema komandnog modula. Takodje, za vreme ulaska u atmosferu biće testiran ključni deo modula - toplotno-zaštitni ekran koji treba da amortizuje ogromna termodinamička naprezanja kojima će komandni modul biti izložen pri povratku iz kosmosa drugom kosmičkom brzinom.

Tokom misije, KB "Orion" se neće odvajati od gornjeg stepena RN, već će sve vreme leteći po jako razvučenoj eliptičnoj orbiti do maksimalne visine od 5900km priljubljen uz gornji stepen kružiti oko Zemlje. Električnu energiju komandni modul će dobijati od akumulatorskih baterija. Planirana su dva paljenja motora gornjeg stepena RN radi postizanja odgovoarajuće visine apogeja za povratak u atmosferu velikom brzinom. Odvajanje od gornjeg stepena će uslediti neposredno pred ulazak u atmosferu brzinom od oko 8.9 km/s (32,000 km/h). Na neki način misija EFT-1 je veoma slična eksperimentalnom bespilotnom letu KB "Apolo-4" 1967.


Kosmički brod "Orion" na vrhu gornjeg stepena rakete Delta IV Heavy

Misija EFT-1 je od posebnog značaja za budućnost projekta "Orion" jer je za 2015. planirana takozvana kritična revizija projekta (CDR) koja praktično treba da pokaže koliko je novi KB, na kome je zasnovana budućnost programa sa ljudskim posadama NASA-e, spreman za kosmičke letove.

Prvobitnim planom bilo je predvidjeno da EFT-1 bude obavljen u septembru 2014. Medjutim, pre nekoliko meseci je došlo do promene plana ponajviše zbog vrlo zgusnutog grafika lansiranja Objedinjene alijanse ULA, glavnog provajdera lansirnih usluga na Kejp Kanaveralu. Naime, Pentagon je u program lansiranja vojnih satelita za 2014. ubacio veliki broj misija, tako da je ULA morala da pomeri prvo lansiranje "Oriona" za tri meseca. Sada je lansiranje planirano za 4. decembar 2014, mada je u manifestu Vazduhoplovnih snaga ETF-1 upisan za 15. decembar.

U NASA-i na misiju EFT-1 gledaju kao na prvi realni korak prelaska na letove u duboki kosmos, sa, kako tamo kažu, one strane niskih orbita kojima ljudi lete već više od 40 godina ("Apolo-17" iz decembra 1972. je bio poslednji KB sa ljudskom posadom koji je leteo u duboki kosmos). Taj prvi korak treba jednoga dana posle 2030. da dovede američke astronaute na Mars.

Na Kejp Kanaveralu su u toku užurbani radovi, jer je od dana kada je komandni modul zavaren u pogonima u Mičudu u Luiziani (tamo gde su sklapani bočni busteri spejs šatla), prošlo više od dve godine. Sa druge strane, NASA i Lockheed Martin žele da oslobode kapacitete Kenedijevog kosmičkog centra za misiju EM-1 (Exploration Mission-1), odnosno prvo lansiranje američke super-rakete SLS koje bi trebalo da bude obavljeno 2017. (mada neke vesti govore o prenosu EM-1 za 2018.). U misiji EM-1 planirano je da "Orion" leti u punoj konfiguraciji (komandni i servisni modul). Za ovu misiju, servisni modul rade u ESA-i, na bazi automatskog teretnog broda ATV. NASA medjutim nije naručila od ESA izradu drugog servisnog modula za misiju EM-2 koja je planirana 2021. Ova misija je trebala biti prva u programu SLS-"Orion" sa astronautima. Zatim je 2023. trebala biti obavljena bespilotna misija uz automatsko spajanje "Oriona" sa MKS. Sada je sasvim izvesno da će misija EM-2 biti obavljena bez astronauta i da će oni leteti tek u misiji EM-3 koja je planirana za 2023. To znači da će od prvog probnog leta "Oriona" (EFT-1) do prvog leta sa ljudskom posadom (EM-3) proteći najmanje osam-devet godina, odnosno mnogo više od vremena koje je proteklo od prvog do poslednjeg leta mesečevog "Apola".


Testiranje sistema KB "Orion" uoči misije ETF-1 na Kejp Kanaveralu

Zašto je došlo do ove, za NASA-u nimalo prijatne promene?

Kao što smo pisali, projekat super-rakete SLS (Space Lunch System - "Sistem kosmičkog lansiranja") je podeljen u dve osnovne etape. Prva etapa obuhvata razvoj RN nosivosti 70 tona ili tzv. "Bloka-I". Na bazi ispitivanja "Bloka-I", treba da bude razvijena finalna verzija SLS nosivosti 130t - ili "Blok-II". Medjutim, sada je jasno da je izmedju ove dve faze potrebna nekakva veza, medjufaza, nosač na kome će biti ispitani svi elementi gornjeg stepena i na osnovu toga biti odabrana njegova najpovoljnija verzija za "Blok-II". Tako je NASA morala da izmedju dve faze projekta SLS-a ubaci još dve prelazne verzije - "Blok-IA" i "Blok-IB" - kapaciteta 105 tona.

Za misiju EM-1 u kojoj će naravno biti klorišćen "Blok-I" rakete SLS, koristiće se prelazni kriogeni propulzioni stepen (ICPS) koji je u stvari modifikacija drugog stepena RN Delta IV. Kako ICPS u postojećoj verziji nije projektovan za lansiranja kosmičkih brodova sa ljudskim posadama, posle EM-1 stručnjaci su prema originalnom planu trebali da ga osposobe za pilotirano lansiranje koje je trebalo biti obavljeno u misiji EM-2 (2021.) Pored toga, NASA preko ICPS-a namerava da razvije finalnu verziju gornjeg stepena SLS koji će biti ratifikovan za sva buduća lansiranja SLS sa ljudskim posadama. Ovaj blok nosi naziv "Istraživački gornji stepen" (EUS) i koristi četiri motora RL-10-C1 ukupne potisne snage od oko 65 tona (623kN). Njegov prvi let je bio planiran tokom bespilotne misije EM-3 (2023.) tokom koje "Orion" bez posade treba da bude spojen sa MKS (naravno, ako Kosmička stanica bude u to vreme još uvek u orbti).

Zbog kresanja budžeta NASA-e (za 2015. za program SLS-"Orion" izdvojeno je 2,8 milijarde dolare, odnosno 300 miliona dolara manje nego za 2014.) odlučeno je da se razvoj EUS-a ubrza i da on bude prvi put lansiran tokom prve pilotirane misije "Oriona" EM-2. Naravno, niko u NASA-e ne želi da rizikuju i smesti prvu posadu "Oriona" na gornjem stepenu koji nikada nije korišćen, tako da je sasvim izvesno da će EM-2 biti misija bez posade, kada še biti testiran novi gornji stepen EUS. To praktično pomera prvi let astronauta na "Orionu" za sledeću misiju EM-3, koja treba da bude obavljena 2023.

Naravno, ako sve tehnički bude išlo u redu, ako budžet ovog programa ne bude smanjen i ukoliko buduća administracija Bele kuće nastavi kosmičku politiku predsednika Obame koji je svojim odlukama odigrao ključnu ulogu u radjanju projekta SLS-"Orion".

’Ciolkovski’: sovjetski osvajač solarnog sistema
http://astronomija.co.rs/istorija/9001-ciolkovski-sovjetski-osvaja-solarnog-sistema.html

http://t.co/wrvdhjNpEp

A P O D...

Pronađen "vanzemaljski" ekosistem na Antarktiku

Naučnici su ispod ledenog pokrivača na Antarktiku otkrili sićušne žive organizme koji se hrane neorganskim jedinjenjima, što ukazuje da je život moguć i u ekstremno negostoljubivom okruženju kakav postoji na drugim planetama u Sunčevom sistemu, poput Marsa.



Kako prenosi londonski Telegraf, čitav jedan ekosistem opstaje u jezeru na dubini od 800 metara ispod leda, iako do ovog staništa sunčeva svetlost i svež vazduh nisu prodrli milionima godina.

Ovo otkriće je izazvalo veliko uzbuđenje u naučnim krugovima, budući da se već duže veruje da mikroorganizmi mogu da prežive okretanjem novim izvorima energije. To bi moglo da znači da bi sličan život bio moguć i na Marsu ili nekoj drugoj ledenoj planeti ili mesecu.

"Ovo je prvi, očigledan dokaz da ispod ledenog pokrivača na Antarktiku postoji ne samo život, već aktivni ekosistem, nešto o čemu smo nagađali decenijama unazad", kazao je vođa istraživanja Brent Kristner, profesor biologije s Državnog univerziteta Luizijane.

"Proučavamo vodeni stub koji sadrži oko 4.000 stvari koje nazivamo vrstama. Raznovrsnost je neverovatna", naveo je on. "Prvi put smo došli na Antarktik i na prvom mestu koje smo odabrali za bušenje pronašli smo život. Stoga se može, bez preterivanja, zaključiti da život postoji i u drugim sličnim sredinama, kao što je led na Jupiterovom mesecu, Evropi", kazao je američki naučnik.

Mikroorganizmi su pronađeni u jezeru Vilans, subglečerskom vodenom telu koje se nalazi ispod antarktičkog ledenog pokrivača na krajnjem jugoistočnom delu Rosove ledene ploče, na zapadu kontinenta.

Slični mikrobi mogu se naći i u dubokim okeanima, ali oni crpe energiju iz ostataka površinskih organizama koji potonu na dno. Okruženje ispod glečera je do te mere negostoljubivo da su ovi novootkriveni organizmi prinuđeni da "jedu stenu", vezujući se sa mineralne čestice i prikupljajući amonijak i azot.

Antarktički ledeni pokrivač je jedan i po put veći od površine Sjedinjenih Američkih Država i sadrži 70 odsto (slatke) vode na Zemlji. Veruje se da antarktički led krije više od 400 subglečerskih jezera, kao i mnoge reke i potoke, te isto toliko ovakvih ekosistema.

Ovo istraživanje je dokaz da glečeri i lednici nisu sterilni, već da u njima žive razne mikropske zajednice, zaključuju naučnici.

http://astronomija.co.rs/ivot/5413-vostok-ivot-pod-ledom.html

 ADNOS: Planetarijumska projekcija: "Kasiopeja i Andromeda – kraljica i princeza"

četvrtak 4. septembar 2014.

Planetarijumska projekcija:

"Kasiopeja i Andromeda – kraljica i princeza"

u prostorijama Planetarijuma Astronomskog društva "ADNOS"
Predavač:
Ratko Miljkovac
Početak u 20 časova

ulaz besplatan

http://t.co/m8ojedWyO3

A P O D...

Kometa Jacques - još nekoliko slika

C/2014 E2 (Jacques)

Mesec, Saturn i Mars

Mesec, Saturn i Mars večeras u sazvežđu Vaga, oko 20h11m, snimljeni večeras, 31.VIII 2014.

Kako zvuči Vrlo velik teleskop - time lapse



Opservatorija Paranal je astronomska opservatorija na planini Paranal (2635 m). Vrlo veliki teleskop (Very Large Telescope, VLT) je njen najveći teleskop (optički i infracrveni). Zapravo radi se o četiri zasebna teleskopa od po 8,2 metra koji mogu da rade zasebno, ali i da kombinuju svetlo koje primaju kada se dobija peti teleskop - Vrlo veliki interferometrijski teleskop (Very Large Telescope Interferometer, VLTI). Svi teleskopi imaju adaptivnu optiku i prateće instrumente.

http://vimeo.com/105009787

Postoji li formula sreće?

Naučnici sa Univerziteta u Londonu otkrili su matematičku formulu za određivanje trenutne sreće.



Svaka osoba na svetu drugačije definiše sreću. Neki nisu ni svesni kada im se dogodi, dok drugi veći deo svog života provedu uživajući u njoj. Međutim, kako novija istraživanja pokazuju, sve što je potrebno da biste bili srećni je naredna formula:



Kako bi napravili matematički model sreće, naučnici sa Univerziteta u Londonu su vršili eksperiment na 26 osoba. Svaka od njih trebalo je da izvrši neki zadatak više puta, koji im je dodeljivan u zavisnosti od toga da li žele da igraju na sigurno ili da rizikuju. Nakon svakog pokušaja trebalo je da, na skali od 1 do 10, ocene koliko su zadovoljni.

Dok su se ispitanici zabavljali, istraživači su posmatrali reakcije njihovog mozga skenirajući ih safMRI uređajem (funkcionalna magnetna rezonanca). Aktivirale su se oblasti ventral striatum, glavni izvor dopamina u neuronima, i insula, deo mozga koji je važan za nastanak nekih emocija, uključujući i sreću. Ove promene su pokazale pozitivnu korelaciju sa rezultatima,striatum je povezan sa promenama raspoloženja, a insula sa ukupnim nivoom sreće.

Pokazalo se da je ključnu ulogu u određivanju trenutne sreće imalo očekivanje učesnika. Igrači su se osećali najbolje kada su dobijali sume kojima su se najviše nadali, dok je nivo sreće bio sve manji kada su osvajali sumu jednaku prethodnoj, bili „na nuli“, ili gubili.

Otkrivanje konkretne formule koja bi opisala psihičko stanje ispitanika prepušteno je matematičarima. Za parametre su uzeti: trenutne nagrade (CRs, u funtama), očekivane vrednosti u kockanju (EVs, srednja vrednost dva moguća ishoda), greške u predviđanju nagrada (RPEs, razlika između ishoda i EV); t – broj pokušaja klađenja, ω0 – konstanta, ω1, ω2, ω3 – odgovarajući koeficijenti uz sume parametara, 0<γ<1 – faktor zaboravljanja koji obezbeđuje da poslednji događaji imaju veći uticaj na količinu sreće od prethodnih. Opisan izraz koji je definisan iznad rezultat je modeliranja dobijenih rezultata u programu MATLAB.

Jednačina je kasnije primenjena na preko 18.000 ljudi koji su igrali smartfon igricu na srećuThe Great Brain Experiment, koja se pokazala kao pouzdan način za proučavanje kognitivnog ponašanja. Dobijeni rezultati su odgovarali skoro potpuno preciznoj prognozi formule.

Tim istraživača smatra da je ovo odličan način da se predvide promene raspoloženja kod velikog broja ljudi usled raznih događaja i da se sprovedu statističke analize o tome kako vlade zemalja utiču na dobrobit svog stanovništva.

Bez obzira na to što ovi stručnjaci tvrde i da je najbolji uzrok trenutne sreće smanjenje kriterijuma i očekivanja kod ljudi, činjenica je da stres izazvan u situacijama u kojima se očekuje najgore može mnogo da poremeti dugoročno blagostanje. Stoga, za postavljanje jednačine za istrajniju sreću naučnici će morati još malo da se potrude, a do tada će već postojeća dobro objašnjavati kako i šta utiče na one najdragocenije trenutke u životu.

Izvor: Elementarium.

http://t.co/K9BfLcPvvZ

A P O D...

http://t.co/y9QZjwSdEa

A P O D...

'Rosetta' blog 4: Gde sleteti?

http://astronomija.co.rs/misije/9017-rosetta-blog-4-gde-sleteti.html

Vreme u svemiru: razvedravanje!



Lupus 4, oblak gasa i prašine u obliku pauka, blokira svetlost zvezda na najnovijoj slici, nastaloj tokom večeri bez Mesečeve svetlosti. Iako tmuran za sada, predeli velike gustine u oblaku poput Lupusa 4 su mesta gde se rađaju nove zvezde koje će u njemu nastaviti da vode sjajan život. Wide Field Imager kamera na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu zaslužna je za ovaj novi snimak.



Položaj oblaka Lupus 4 u sazvežđu Vuka (Lupusa)


Širokougaoni snimak neba u okolini tamnog oblaka Lupus 4

Lupus 4 se nalazi na oko 400 svetlosnih godina od Zemlje i kao da se nalazi u raskoraku sazvežđa Vuka (Lupusa) i Uglomera. Oblak je samo jedan od nekoliko oblaka koji se nalaze u otvorenom zvezdanom jatu pod imenomOB-grupa Škorpija-Kentaur. OB grupa je relativno mlada, razbacana asocijacija zvezda[1]. Zvezde najverovatnije imaju zajedničko poreklo u ogromnom oblaku materije.

Zbog toga što je ova grupa zvezda zajedno sa oblakom Lupus, najbliža takva skupina našem Suncu, oni predstavljaju primarnu metu za proučavanje toga kako zvezde zajedno rastu pre nego što svaka krene svojim putem. Smatra se da je Sunce, kao i većina zvezda u našoj Galaksiji, nastala u sličnom okruženju.

Američkom astronomu Edvardu Emerson Bernardu se pripisuju zasluge za najranije opise tamnog oblaka Lupusa u astronomskoj literaturi iz davne 1927. godine. Lups 3, koji se nalazi u susedstvu Lupusa 4, je najbolje proučen zahvaljujući prisustvu bar 40 zvezda koje su u povoju, a koje su nastale tokom proteklih tri miliona godina kada su upalile svoje fuzione pećnice (eso1303). Glavni izvor energije među ovim adolescentim zvezdam, poznatim i kao T Tauri zvezde, je toplota koja nastaje gravitacionim sažimanjem. Ovo je suprotno od fuzije vodonika i drugih elemenata koja napaja starije zvezde kao što je Sunce.

Opservacije hladnog i mračnog Lupusa 4 prikazale su samo nekolikoT Taurizvezda. Obećavajuća okolnost za Lupus 4, u pogledu budućeg formiranja zvezda, je gusti, centralni deo oblaka, trenutno bez zvezda. Za nekoliko miliona godina centralni deo oblaka bi trebao da se pretvori u T Tauri zvezde. Ako poredimo Lupus 3 i Lupus 4 u ovom smislu, prvi je onda stariji jer je njegov sadržaj imao više vremena da preraste u zvezde.

Koliko zvezda bi u budućnosti moglo da zasija u Lupusu 4? Teško je reći jer procena mase varira. Dve studije su se složile oko cifre od otprilike 250 masa Sunca, dok jedna druga studija, koristeći drugu metodu, procenjuje da ima mase u iznosu od oko 1600 Sunčevih masa. Kako bilo, oblak sadrži ogromnu količinu materije koja će poslužiti za formiranje velikog broja mladih i sjajnih zvezda. Kao što se i oblaci na Zemlji raziđu i naprave mesta sunčevim zracima, tako će se i ovi kosmički oblaci razići i propustiti sjajnu svetlost mladih zvezda.

Beleške
[1] OB se odnosi na vrele, sjajne i zvezde kratkog veka spektralnih tipova O i B, koje još uvek blještavo sjaje u otvorenom jatu zvezda, dok putuje kroz našu Galaksiju Mlečni put.