Vesti iz sveta astronomije...

http://t.co/MMk028VPvy

A P O D...

FAST nova ikona radioastronomije





Javnosti je radioastronomija poznata pretežito po velikim tanjurastim antenama iz filmova svemirske tematike. Posebno mjesto u istraživanju „nevidljivog svemira“ zauzima Arecibo, najveći radioteleskop na svijetu promjera antene od 305m izrađen 1963. godine. Titulu najvećeg radioteleskopa na svijetu uskoro će morati prepustiti znatno osjetljivijem, modernijem te većem FASTu koji je u završnoj fazi gradnje u Kineskoj provinciji Guizhou. Izgradnja FASTa (Five hundred meter Aperture Spherical Telescope) započela je 2011. a završetak gradnje planiran je za 2016.

Promjer antene biti će punih pet stotina metara što će FASTu omogućiti deset puta bolju osjetljivost na prijem radio signala iz svemira od Areciba. Njegova konstrukcija pozicionirana je između nekoliko klisura a sama izvedba antene i prijemnika omogućiti će mu znatno veće područje rada od skoro pa fiksnog Areciba. Fotografije koje je objavila Kineska akademija znanosti najbolje pokazuju o kakvom se zahtjevnom građevinsko-znanstvenom projektu radi. Na priloženoj grafici navedene su i neke od karakteristika te područja rada FASTa. Između ostalog FAST će se koristiti i kao lovac na moguće radio signale drugih civilizacija u svemiru.

http://t.co/xMmdWHjpdJ

A P O D...

Planovi Rusije 2015. (u kosmosu)

http://astronomija.co.rs/misije/9335-planovi-rusije-2015-u-kosmosu

http://t.co/Lq3RK67bky

A P O D...

’5NM’: komadić Marsa na Zemlji

http://astronomija.co.rs/istorija-70162/9336-5nm-komadic-marsa-na-zemlji

Najnoviji snimak teleskopa VISTA otkriva nove i udaljene promenljive zvezde



Slika levo gore
Mali deo seta podataka iz pretraživanja VVV teleskopa VISTA, centralnog dela Mlečnog puta, prikazuje poznatu maglinu Trifid desno od centra slike.U infracrvenoj svetlosti, ova maglina izgleda kao blagi obris onoga što moženo videti u vidljivom delu spektra. Prozirnost magline nam je donela novosti - mnoge prethodno skrivene objekte počeli smo jasnije da vidimo. među njima su i dve novootkrivene Cefeide, promenjive zvezde - prve zvezde ove vrste koje su otkrivene s druge strane galaksije u odnosu na nas, a u blizini centralne ravni Mlačnog puta.

Autorska prava:
ESO/VVV consortium/D. Minniti

Najnovija slika koju je snimio teleskop Južne evropske opservatorije VISTA otkriva poznatu Trifid maglinu u novom svetlu. Posmatrajući infracrveni deo spektra svetlosti, astronomi mogu da gledaju kroz centalne delove Mlečnog ispunjene prašinom i da otkriju mnoge prethodno skrivene objekte. U ovom malom istraživanju, astronomi su otkrili dve do sada nepoznate i veoma udaljene Cefeide, promenljive zvezde, koje se nalaze iza oblasti poznate kao Trifid maglina. Ove zvezde predstavljaju prve ovakve objekte koji su pronađeni u centralnoj ravni Mlečnog puta, tačno iza centralntralnog, gusto nastanjenog dela galaksije.

Kao jedan od glavnih instrumenata za pretraživanje južnog neba, teleskop VISTA na ESO Paranal opservatoriji u Čileu, vrši mapiranje centralnih delova Mlečnog puta u infracrvenoj svetlosti, kako bi otkrila nove,skrivene objekte. Istraživanje poznao kao VVV (engl.VISTA Variables in the Via Lactea) iznova i iznova posmatra iste predele neba u potrazi za objektima čiji sjaj se menja tokom vremena.

Mali deo ovog velikog istraživanja, koristi se kako bi se sačinile nove slike poznatog nebeskog objekta Mesje 20, poznatijeg pod imenom Trifid maglina. Ovaj objekat nosi ime zbog tamnih, prašnjastih delova, koji ga dele u tri zasebna dela, kada ga posmatramo teleskopom.

Poznate slike magline Trifidsnimljene su u vidljivoj svetlosti, u kojoj maglina sjaji blještavo u nijansama roze, zbog jonizovanog vodonika, i nijansama plave, koja potiče od rasute svetolsti mladih, vrelih zvezda. Veliki oblaci prašine koji apsorbuju svetlost takođe se vide na slici. Ali, sniamk koji je načinila VISTA u infracrvenoj svetlosti je sasvim drugačiji. Maglina kao da predstavlja blagi obris onoga što je u vidljivoj svetlosti. Oblaci prašine su manje vidljivi, a sjaj jonizovanog vodonika jedva da je uočjiv. Trostruki objekat jedva da se razaznaje.

Na novoj slici pojavljuju se do sada neviđene panorame, koje kao da žele da nadomeste nedostatak prelepog prizora sa snimaka u vidljivoj svetlosti. Gusti oblaci prašine u disku naše Galaksije koji apsorbuju vidljivu svetlost, omogućavaju prolaz infracrvenoj svetlosti koju VISTA može da “vidi”. VISTA čak može da vidi mnogo dalje od same Trifid magline i da detektuje objekte sa druge strane Galaksije, koje nismo mogli da vidimo ranije.

Ova slika sasvim slučajno otkriva iznenađenja kojima se možete nadati kada snimate u infracrvenoj svetlosti. Naime, na prividno maloj blizini od Trifid magline, viđeno na nebu, a u stvarnosti na oko sedam puta većoj udaljenosti[1], novootkriveni par promenljivih zvezda otkriven je u setu podataka do kojih je došla VISTA. Ovo su Cefeide, tip promenljivih zvezda koje su nestabilne i kojima se polako pojačava i slabi sjaj. Ovaj par zvezda, za koje astronomi smatraju da su najsjajniji članovi jata zvezda, jedine su Cefeide koje su do sada otkrivene u blizini glavne ravni naše Galaksije, ali na suptortnoj strani od mesta gde je naša planeta. Sjaj im se menja tokom perioda od 11 dana.
Beleške

[1] Maglina Trifid nalazi se na 5200 svetlosnih godina od Zemlje, centar Mečnog puta na oko 27 000 svetlosnih godina od nas u istom smeru, a novootkrivene Cefeide su na udaljenosti od 37 000 svetlosnih godina.


Mali deo seta podataka iz pretraživanja VVV teleskopa VISTA, centralnog dela Mlečnog puta, prikazuje poznatu maglinu Trifid desno od centra slike.U infracrvenoj svetlosti, ova maglina izgleda kao blagi obris onoga što moženo videti u vidljivom delu spektra. Prozirnost magline nam je donela novosti - mnoge prethodno skrivene objekte počeli smo jasnije da vidimo. među njima su i dve novootkrivene Cefeide, promenjive zvezde - prve zvezde ove vrste koje su otkrivene s druge strane galaksije u odnosu na nas, a u blizini centralne ravni Mlačnog puta.

Položaji otkriveni Cefeida označeni su na fotografiji kružićima.

Autorska prava:
ESO/VVV consortium/D. Minniti


Mapa prikazuje položaj zvezda vidljivih golim okom u sazvežđu Strelca. Položaj poznate magline Trifid (Mesje 20) je označen. Sjajni predeo u kojem se formiraju nove zvezde može se lako posmatrati uz pomoć malih teleskopa, dok veći teleskopi otkrivaju tri prašnjava puta koja dele objekt na tri dela i po kojima je maglina i dobila ime.
Autorska prava:
ESO, IAU & Sky and Telescope



Ova slika prikazuje poređenje snimka magline Trifid u infracrvenoj svetlosti, dobijenog iz podataka istraživanja VVV VISTA (gore), sa vpoznatijim snimkom iste magline dobijene uz pomoć optičkog teleskopa (dole). Blještavi oblaci gasa i prašine manje su uočljivi u infracrvenom snimku, ali zato je mnogo više zvezda koje su iza magline postalo vidljivo - kao i dve novootkrivene Cefeide, promenjive zvezde.

Autorska prava:

ESO/VVV consortium/D. Minniti/Gábor Tóth




Mali deo seta podataka iz pretraživanja VVV teleskopa VISTA, centralnog dela Mlečnog puta, prikazuje poznatu maglinu Trifid desno od centra slike.U infracrvenoj svetlosti, ova maglina izgleda kao blagi obris onoga što moženo videti u vidljivom delu spektra. Prozirnost magline nam je donela novosti - mnoge prethodno skrivene objekte počeli smo jasnije da vidimo. među njima su i dve novootkrivene Cefeide, promenjive zvezde - prve zvezde ove vrste koje su otkrivene s druge strane galaksije u odnosu na nas, a u blizini centralne ravni Mlečnog puta
Autorska prava:ESO/VVV consortium/D. Minniti

http://t.co/Kv4TOMlOpm

A P O D...

Partnerstvo dve zvezde osuđeno na propast



Astronomi su zahvaljujući kombinaciji ESO teleskopa i opservatorije na Kanarskim ostrvima, uspeli da identifikuju dve iznenađujuće masivne zvezde, koje se nalaze u srcu planetarne magline Henize 2-248. Zvezde orbitiraju jedna oko druge i sve više se približavaju, da bi se za 700 miliona godina od spojile i imale dovoljno materijala da iniciraju ogromnu eksploziju supernove. Rezultati istraživanja će se pojaviti u online časopisu Nature, 9. februara 2015. godine.

Tim astronoma koji predvodi M. Santander-Garcia (Observatorio Astronómico Nacional, Alcalá de Henares, Španija;Instituto de Ciencia de Materiales de Madrid(CSIC), Madrid, Španija), otkrio je blizak parbelih patuljaka- malenih ostataka zvezda velikih gustina - koji imaju ukupnu masu 1.8 puta veću od Sunčeve. Ovo je najmasivniji par ovog tipa koji je pronađen do sada[1]i kada se ove dve zvezde spoje, doći će do nezaustavljive termnonuklearne eksplozije, odnosno supernove tipa Ia[2].

Ovaj tim naučnika, koji je pronašao masivni par zvezda, zapravo je krenuo u istraživanje sa drugim ciljem. Želeli su da saznaju na koji način neke zvezde proizvode tako čudnovato oblikovane, asimetrične magline u kasnim stadijumima svog života. Jedan od objekata koji su proučavali je bila neobičnaplanetarna maglina[3]poznata kao Heinze 2-248.

"Kada smo posmatrali ovaj objekat sa ESO Veoma velikim teleskopom,u srcu ovog čudno nakrivljenog sjajnog oblaka nismo našli samo jednu, već par zvezda", rekao je ko-autor naučnog rada Henri Boffin iz ESO-a.

Ovo ide u prilog teoriji da se čudno oblikovane nebule mogu objasniti postojanjem dvojnih zvezda u njihovom središtu, no tu nije bio kraj interesantnim otkrićima.

"Dalja posmatranja teleskopima sa Kanarskih ostrva, omogućila su nam da odredimo orbite i mase dvaju zvezda, kao i njihovu međusobnu udaljenost. U tom momentu smo došli do najvećeg iznenađenja", prenosi Romano Corradi, još jedan autor studije i istraživač naKanarskom institutu za astrofiziku(Tenerife, IAC).

Pronađeno je da svaka od zvezda ima masu nešto manju od Sunčeve i da obilaze jedna oko druge sa periodom od četiri sata. Dovoljno su blizu jedna drugoj da bi se, prema Ajnštajnovoj teoriji opšte relativnosti, sve više i više približavale usled emisije gravitacionih talasa, te se na kraju konačno spojile u jednu zvezdu nakon 700 miliona godina.

Produkt ovog spajanja biće zvezda toliko masivna da ništa neće moći da spreči njen kolaps i konačno dovede do eksplozije supernove."Do sada, formiranje supernove tipa Ia kroz sudar dva bela patuljka, bila je čisto teorijska postavka", objašnjava David Jones, ko-autor članka i ESO saradnik u vreme kada su prikupljani podaci."Par zvezda pronađenih u Heinze 2-428 je pun pogodak!"

"Ovo je veoma enigmatičan sistem", zaključuje Santander. "Imaće važan uticaj na istraživanja supernovih tipa ia, koje imaju široku primenu u određivanju astronomskih udaljenosti i koje su bile ključ u otkrivanju ubrzanog širenja svemira zbog postojanja tamne energije."


Planetarna maglina Henize 2-428 u sazvežđu Orao

[4]

Beleške

[1] Čandrasekarova granica je najveća masa koju može imati beli patuljak, a da se i dalje može odupreti gravitacionom kolapsu. Ova mase iznosi oko 1.4 masa Sunca.

[2] Tip supernove Ia dobija se kada dva bela patuljka sakupe dodatnu masu - akrecijom materije sa svog para u dvojnim sistemima ili spajanjem sa drugim belim patuljkom. Kada masa pređe vrednost Čandrasekarove granice, zvezda gubi sposobnost da se odupre kolapsu i počinje da se sažima. Ovo dovodi do povećanja temperature i nezaustavljive nuklearne reakcije koja raznosi zvezdu u komade.

[3] Planetarne magline nemaju veze sa samim planetama. Ime su dobile u 18. veku jer su neki od ovih objekata ličili na diskove udaljenih planeta kada ih posmatramo malim teleskopima.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku.

http://t.co/N0DnATSWBf

A P O D...

 Čega ima u Suncu?



Sunce je uglavnom vodonik, zatim helijum, a onda svega ostalog po malo. Vrlo malo. Evo slike o tome:



Vodonik 73.46%
Helijum 24.85%
Kiseonik 0.77%
Ugljenik 0.29%
Gvožđe 0.16%
Neon 0.12%
Azot 0.09%
Silicijum 0.07%
Magnezijum 0.05%
Sumpor 0.04%

NASA lansirala satelit koji će predviđati poplave

Naučnici veruju da vlažnost tla povezuje sve Zemljine ekološke i biološke sisteme. Podaci koje budu dobijali od novog satelita omogućiće meteorolozima da pronalaze efikasnije načine za borbu protiv suša i poplava u različitim delovima sveta.


Raketa je lansirana iz Vandenberg vojne baze u Kaliforniji.

Globalna vlažnost tla iznosi manje od jednog procenta zaliha vode na Zemlji. Ostatak se nalazi u lednicima i okeanima, kaže Dara Entekabi iz Tehnološkog instituta u Masačusetsu koja je radila na ovom projektu.

Do danas, naučnici su se oslanjali na kompjuterske simulacije, kako bi procenili vlažnost tla. Satelit SMAP će ubuduće koristiti dva mikrotalasna instrumenta kako bi merio vlagu u zemljištu, a nove podatke prikupljati na svaka dva ili tri dana.

Oni će biti od ključnog značaja za procenu budućih klimatskih promena, ali i vremensku prognozu, poljoprivredu i upravljanje vodenim resursima.

SMAP će se pridružiti grupi od još 19 satelita koji proučavaju vode, zemlju i atmosferu naše planete. Američku svemirsku agenciju koštaće ukupno 916 miliona dolara tokom trogodišnje misije, a u taj iznos uračunato je i lansiranje.

http://t.co/zFExef0RdM

A P O D...

Evropa finansira novu naučnu instituciju

Grupa istraživača iz Novog Sada po prvi put osvojila sredstva Teaming programa, zahvaljujući čemu će nastati nova istraživačka institucija


Rektorat novosadskog Univerziteta

Nakon izuzetnog uspeha Sofije Stefanović, koja je osvojila prvi ERC grant među srpskim naučnicima, iz Brisela je stigla vest da je Srbija dobila i prvi Teaming projekat.Nakon izuzetnog uspeha Sofije Stefanović, koja je osvojila prvi ERC grant među srpskim naučnicima, iz Brisela je stigla vest da je Srbija dobila i prvi Teaming projekat.

Nakon izuzetnog uspeha Sofije Stefanović, koja je osvojila prvi ERC grant među srpskim naučnicima, iz Brisela je stigla vest da je Srbija dobila i prvi Teaming projekat.

Od 169 predloženih projekata, finansiranje je dobilo samo dvadesetak iz svih delova Evrope, a među njima se po prvi put našao i jedan konzorcijum na čelu sa Univerzitetom u Novom Sadu koji je predložio projekat pod nazivom ANTARES.

Zahvaljujući značajnim evropskim sredstvima iz Teaming programa, konzorcijum je dobio priliku da razvije savremeni naučni centar u Novom Sadu. Predviđeni budžet projekta u prvoj fazi je 433.720 evra, a u drugoj čak 29 miliona evra.

Šefovi ovog projekta su profesorka Vesna Bengin-Crnojević i profesor Vladimir Crnojević sa Univerziteta u Novom Sadu, koji su osnivači istraživačkog centra BioSense.

”Meni ovaj rezultat vraća veru da se mnogo toga može uraditi i u Srbiji”, rekla je ekskluzivno za Elementarijumkoordinatorka projekta dr Vesna Bengin-Crnojević (na slici), neposredno nakon što su stigle dobre vesti od Evropske komisije.



Njen tim će u prvoj fazi izraditi biznis plan, da bi potom pokušali da osvoje i sredstva za izgradnju.

Projekat pod nazivom ANTARES (skr.Centre of Excellence for Advanced Technologies in Sustainable Agriculture and Food Security) ima za cilj da postojeći BioSense centar na Univerzitetu u Novom Sadu pretvori u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede i bezbednosti hrane.

“ANTARES predviđa dugoročnu i uzajamno korisnu stratešku saradnju, kako bi region krenuo put inovativnog napretka”, navodi se u predlogu projekta ANTARES.

Pored novosadskog centra BioSense, partneri na projektu su DLO (Stichting Dienst Landbouwkundig Onderzoek) iz Holandije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Naučno-popularni portal Eelementarijum donosi na srpskom jeziku zanimljive tekstove iz svih oblasti nauke, kao i najnovija dešavanja u svetu i kod nas na polju naučnih istraživanja.

Program Teaming je jedan od instrumenata novog evropskog programa finansiranja Horizont 2020. Projekat se odobrava i realizuje tokom dve faze.

Najuspešnijim kandidatima iz prve faze odobravaju se sredstva u visini od 200.000 do 500.000 evra za izradu detaljnog biznis plana, koji će ilustrovati potencijal budućeg naučnog centra.

Projekti sa najkvalitetnijim biznis planom, u okviru faze dva, osvajaju sredstva za osnivanje novog ili unapređivanje postojećeg naučnog centra. Sredstva za ovu fazu dodeljuju se u visini od 15 ili čak 20 miliona evra.

http://t.co/CPgAOYNrai

A P O D...

Ruska kosmička industrija s početka ovog veka

http://astronomija.co.rs/istorija-70162/9343-ruska-kosmicka-industrija-s-pocetka-ovog-veka

http://t.co/43dbMK7ZWA

A P O D...

http://t.co/k8NEkeqNwJ

A P O D...

http://t.co/MMcPFHHxYK

A P O D...

Koliko traje putovanje po Sunčevom sistemu?

Najbrži način da putujete po Sunčevom sistemu (i uopšte da putujete bilo gde) jeste na svetlosnom zraku. Ali putovanje brzinom svetlosti je vrlo dosadno, a i nemoguće za sve što ima masu (evo o takvom putovanju). S druge strane ako se držite malo konvencionalnijeg vozila, pa putujete dobrim brzim automobilom, onda će putovanje da se otegne, ali bar će te imati vremena za razgledanje.

Evo ilustracija na kojoj vidite koliko putovanje po našem planetarnom sistemu traje ako putujete bzinom svetlosti, milijardu i 80 miliona kilometara na sat, a koliko ako jurite moćnim automobilom, 200 kilometara na sat.

http://t.co/aGOWVUUuA2

A P O D...

Brzinom svetla po Sunčevom sistemu

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/9350-brzinom-svetla-po-suncevom-sistemu

https://youtu.be/V01b4SNU2U4

A P O D...

Zbog čega nagib orbite Međunarodne stanice iznosi baš 51,6 stepen?

Da li se taj ugao menja?

Tradicionalno, NASA lansira svoje rakete sa Kejpa u orbite nagiba ~28 stepeni (geografske širina Kejp Kanaverala). Ruske rakete se uglavnom lansiraju u orbite nagiba 51,6 stepeni. Zašto je to tako?

Tehnički gledano, kosmičku letilicu možemo orijentisati bilo kako, ali kada lansiramo raketu, želimo da iskoristimo prednost koju već imamo zbog rotacije Zemlje. Brzina rotacije jedne tačke na ekvatoru Zemlje veća je od brzine tačka na polu[1]. Zato je znatno jeftinije ući u orbitu čiji je nagib (prema ekvatoru) jednak geografskoj širini lansirne rampe. Sve drugo zahteva manevre za koje je potrebno dodatno gorivo[2]. Više goriva je potrebno ako skrećemo prema ekvatoru a manje ako skrećemo ka polovima.

Kada su se Nasa i Roskosmos 1998. godine dogovarali o postavljanju Međunarodne orbitne stanice (ISS), složili da bi bilo ekonomski isplativije postaviti je u orbitu čiji nagib više odgovara Rusima. To je takođe omogućavalo mnogo više eksperimenata vezanih za osmatranje Zemlje, budući da se leti iznad većeg dela Zemlje. 75 procenata planete i 95 procenata naseljenih teritorija izložen je pogledu sa stanice.


51,6 stepeni je najmanji nagib orbite na koju Rusija može da lansira svoje brodove “Sojuz” i “Progress”. Oba broda su vitalna za funkcionisanje stanice – jedan “Sojuz” je uvek zakačen za ISS i služi za slučaj spašavanja, a “Progressi” služe za snabdevanje hranom, gorivom i kiseonikom ISS.
Orbita prolazi iznad južnog vrha Južne Amerike (51,6° južno) a na severu uznad Kanade i
severne Evrope (51,6° severno).

E sada dolazimo do onog glavnog: zašto je izabrano baš 51,6 stepeni? To izgleda malo čudno, jer kao prvo, znamo da Rusi svoja lansiranja izvode sa kosmodroma u Bajkonuru. Ako pogledamo na mapi, videćemo da je geografska širina kosmodroma tu negde oko 46 stepeni.

Kao drugo, tokom puta do orbite, raketa odbacuje iskorišćene stepena a ponekad i sama padne usled kvarova. Ako imate komšije koji bi takve padajuće elemente mogli da procene kao početak raketnog napada na njih, mudro je pokušati izbeći letove iznad komšijske teritorije tokom uzletanja.



Lansiranje pod nagibom od 51,6 stepeni osigurava da letilica ne leti iznad Kine sve dok potpuno ne izađe u kosmos.

Što se tiče drugog pitanja, odgovor je – ne. Nagib orbite ISS se nikada ne menja i uvek iznosi 51,6 stepeni. Menja se jedino visina orbite – varira između 330 i 435 km. Visiinu ISS održava ili redovno paljenje motora ruskog modula “Zvezda”, ili motori dolazećih kosmičkih brodova. Stanica pravi 15,54 orbite dnevno.

Meni je zanimljivo da je ISS moguće videti i iz naših krajeva, ali uvek na kratko. Trenutno, orbita stanice ima dimenzije 398,1×406,1 km, a pravi krug svakih 92,6 minuta. Sledeći put će se videti iz naših krajeva 26-28 februara, a imaće magnitudu od -1,1 do -3,0. Koga interesuje, putanju stanice može da gleda ovde
http://www.n2yo.com/satellite/?s=25544

Još neka mesta za praćenje ISS:
http://www.isstracker.com/
http://spotthestation.nasa.gov/sightings/#.VOcq5yw6IlQ
http://iss.astroviewer.net/

[1] Na ekvator, ta brzina je ~1.670 km/h (465 m/s). Brzina svih nas u Bg, koji se nalazi na geo-širini od ~45°, iznosi ~1.180 km/h.

[2] NASA je do skora plaćala tečni vodonik po ceni od $3,66 po kg, a tečni kiseonik po ceni $0,16 po kg. Za jedan spejs-šatl, tečni vodonik je koštao $376.500, a tečni kiseonik $95.000. Ukupno, sva goriva za šatl su koštala ukupno $1,380.000.

http://t.co/pG0V4wPi5R

A P O D...