Poezija raspolozenja

Čudno, ista divna pesma u drugom izdanju, ništa mi nije jasno.  

SREĆA

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate
i noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što će života vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je zadivljen stao kraj mene.

furija ::

To furijo, carice moja.

Pravu stvar si postavila, baš onu koja se nalazi u zbirci davno štampanoj koju mi je ostavila majka, staro izdanje. To je bilo moje prvo čitanja Desankinih pesama najboljih, čini mi se.
Desanka Maksimović je najsuptilnija i meni najbliskija ličnost koju beleži naša istorija umetnosti.

Njene pesme su "pesme nad pesmama".

Balada iz predgradja

....I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastožutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

I uvijek ista sirotinja uđe
U njezinu svjetlost iz mraka,
I s licem na kojem su obično brige
Pređe je u par koraka.

A jedne večeri nekoga nema,
A moro bi proć;
I lampa gori,
I gori u magli,
I već je noć.

I nema ga sutra, ni preksutra ne,
I vele da bolestan leži,
I nema ga mjesec, I nema ga dva,
I zima je već,
I sniježi...

A prolaze kao i dosada ljudi
I maj već miriše -
A njega nema, i nema, i nema,
I nema ga više...

I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastožutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

Dobriša Cesarić

Budi mi svetionik osvetli mi
more beznadja,
budi mi kompas i vodi me sebi.
Budi zivi pesak,da potonem
u tvoju dusu kada te pronadjem,
A ja bit cu tvoja meka postelja.

NN

Ljubav posle ljubavi

Doći će čas
kad ćeš, s ushićenjem,
pozdraviti sebe
na vlastitim vratima, u vlastitom ogledalu,
i jedno ćete drugom poželeti dobrodošlicu kroz osmeh,
i reći: sedi ovde, jedi.
Opet ćeš voleti neznanog koji je nekad bio ti.
Pruži vina. Pruži hleba. Vrati srce
njemu samom, neznancu koji te je voleo
čitavog života, koji je ostajao zanemaren
zbog drugih, koji te zna u dušu.
Skini s police ljubavna pisma,
fotografije, očajničke poruke,
strgni sopstveni odraz s ogledala.
Sedi. Pogosti se svojim životom.

Derek Volkot

***
Ušunjam se ponekad u tvoje snove i ostanem do jutra.
Osetiš me ti, znam.
Kad ujutro otvoriš oči još ti se topi moj poljubac na usnama
Još osećaš moje prste među svojima.
Ušunjaš se ponekad u moje misli i napraviš haos od mog dana.
I zaboravim gde sam krenula i šta sam htela reći.
A to se samo ti igraš po mojoj glavi.
Upleteš se ponekad u moj korak i krenem polako ka tebi
Znaj da si moj uzdah kad krenem
Znaj da si moja suza na kraju dana
Moja tišina kad se reči umore
Znaj da si onaj osmeh koji se pojavi krišom
Ona bol koja žigne
Znaj da si moje sunce kad je kišan dan
Čudna je stvar to srce, ne ide sa njim kako želimo.
Ono radi samo
Na neki svoj mehanizam
Pokreću ga tvoji pogledi, osmesi,
Tvoje ruke i korak lak.
Srce je to
Nije igračka.
Stavim ga u dlan i nudim ti
Jer ono razume samo tvoj pogled
Izađem u novi dan sa srcem na dlanu
I uvek mi se vrati još više tvoje

Iznenađenje

Srela sam na putu mladića;
nikada očaran krug
neću mu života znati.
Srela sam na putu mladića;
ne znam ko mu je brat,
ne znam ko mu je drug,
ne znam ko mu je mati;
ne znam gde se je rodio,
ni gde je dosad hodio,
ni gde će zauvek stati.
Srela sam na putu mladića;
neću ga više sresti,
kao da je kroz suton mlak
oblaka prošao vlak;
kao ticu da sam srela
visoko vrh polja vrela,
neću ga više sresti.

Desanka Maksimović

Nesto moje,kad sam bio klinac od 18. leta

SAM

Lose vibracije svud oko mene,
ruke se stezu oko mog vrata
i opor miris gusi mi razum.
Nekad sam voleo biti u drustvu,
al mene ljudi tu ne shvataju,
sad barijere mentalne pravim.

Jer sad sam sam

Od reke ljudi sto hodaju gradom,
ne mogu naci slicnog coveka,
ni prijatelja ja vise nemam.
Tisina sad je svud oko mene
i gubim sliku sta je to stvarnost,
lavirint reci mi sad pravi zbrku.

Jer sad sam sam

Da li prokletstvo to mene prati,
dok se strah uvlaci u sve moje pore,
jedini prijatelj sa mojim umom.
I mracna soba i fijuk vetra,
domine padaju jedna za drugom,
korak po korak tonem sve dublje.

Jer sad sam sam

Bgd 1996

EMONA


Otisla si da ne vidis moj poraz,
znala si sta ti je prece,
od tog trenutka jeza me hvata,
krug se ponovo krece.

Rusevine ostavljam za sobom
i znam da se prica cesto,
o coveku koji je izgubio kompas,
al jebiga...samoca me ubija na mestu.

Sistematski unistavam sebe,deo po deo
i hranim svoju crnu rupu.
Jos malo toga je ostalo da usisa

I bilo mi je zao.
Al sada vise nije.
Sad znam.
Otisla si da ne vidis moj poraz

Bgd 1996

SUSRET 

Kad ugledam gdje mi 
U susret koracas 
vidim plahu kosutu 
Kraj sumskog izvora. 
Moju dusu obuzme 
Silna radost zivota 
Izvadivsi ludo srce, 
Na dlanu bih ga pruzio 
Tebi... 


Dragutin Tadijanovic

Kad sam je drugi put video rekao sam:
Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu.



Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu
tu ženu sa dve senke,
od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime.
Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom
koju sam davno sreo na ulici i pitao:
Gospođice, osećam se kao stvar koju ste izgubili
da nisam možda ispao iz vaše tašne?

Moje su uši pune njenog karmina...
te providne te hladne uši to slatko u njima
kad se kao prozori zamagle od njenog daha.

Kako je ona putovala pomerao se i centar sveta.
Pomerala se njena soba koja ne izlazi iz moje glave...

Još oko nje oblećem kao noćni leptir oko sveće
i visoke prozore spuštam pred njene noge.
Moje srce me drži u zatvoru i vodi pred njenu kuću
gde su spuštene zavese nad mojom ljubavlju.
Ta žena puna malih časovnika sa očima u mojoj glavi,
taj anđeo, isprljan suncem list vode, list vazduha,
ljubomorne zveri oru zemlju i same se zakopavaju.
O sunce nađeno među otpacima...

~Matija Bećković

Siguran u tebe

Brojao sam zvezde i talase,
čitao sam putem, gde vode tajni znaci!
Sreli se nismo, a već znalo se,
da ćemo se eto, jednom sigurno naći.

Siguran sam ja u tebe, draga,
da tamo negde, za mene ti postojiš.
I da isto tako, pratiš tragove bez traga,
i dane do susreta našeg prvog - brojiš.

Al’ biće druga sasvim tema,
ako se nađemo, a ne prepoznamo…
Ako se sretnemo, a samo ćutimo!

Biće bolje onda, da nas nema,
da jedno za drugo nikada ne doznamo!
Da se i dalje, samo slutimo.

R. Petrović

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako mimo tebe njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih da sklonim je na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki strani, tuđi kutak, u kom
neće je tvoje njihati dubine.

Ali ipak, sve što dodirne nas dvoje
kao gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.
Rilke

Ne gori više u noći svetlo tamo gde sam te davno čekao, od svega tinja tuga samo ... sve sam ti rekao. I ne pitaj me kako mi je, kad vidiš dobro kako je, svakome jednom loše krene...meni ne prestaje ....

Čovek treba samo da čeka
svaka će stvar na mesto doći
pomogneš malo da nešto čuješ
pokazeš tako svoje moći.....

ГРЕХ И ЧЕЖЊА

Кажи ми је ли грех ако те волим
Ако желим усне да ти љубим
Ако жудим белину твојих груди
И сневам мирисе твоје женствености

Грех ли је кад погледи нам се сретну
А страх их сакрије у бујицу речи
Онако сетне и стидљиво бестидне
Кажи – је ли грех кад очима те мазим

Кажи је ли грех због греха љубав крити
Због живота живот не проживети
Све стазе судбине и по трњу проћи
И никад – бар због љубави их заобићи

Кажи ми је ли грех кад лажно љубим другу
А тебе у греху док чедно желим
До суза да гушим себе у себи
И тек очи кад склопим – у сну се дам теби

Анђелко Заблаћански

Ti i ja plutamo na ovom mlazu
koji dolazi iz izvora srca
i vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika,
deleći istu stidljivu dragost zbog sastanka,
iste potresne suze rastanka –
stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvek iznova.

Rabindranat Tagore