Poezija raspolozenja

LJUBAV



Moje žedne usne opet traže

da ih blagosloviš tvojim poljupcem,

moji prsti tvoje traže.

Hoću pogled da tvojim napojim,

da u tvojoj kosi skrijem lice,

da uvek budnim i poslušnim rukama

u zanosu prihvatim tvoje,

da uvek novim plamenom oživim

tvoju lepotu hiljade i hiljade puta,

dok dan i noć, sadašnjost i prošlost

za nas jedno ne postanu.

Dok se blaženi i sudbini zahvalni

ne vinemo iznad svakog bola,

dok izvan domašaja ovoga sveta

mir ne nađemo.

Hesse

PESMA ZA NAS DVOJE
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Ili je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Ai' ja,
u krcmu svratio,
a ona
ne znajuci - prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da ,mora da je tako...
Mika Antic

Dođi!

Dođi... soba je puna tebe,
pun tebe je pogled što te zalud traži,zovu te svijetlost i mrak,
teško je ostati jak...sam.
Treba te nemir da skineš mi svemir
sa prašnjave police šutnje.

Dođi...sve što ti nikad ne kazah možda ti opet
ne bih znao reći!
Pruži mi ruke,obavij ih oko vrata,
na oči stavi mi dlan!
Šapući mi o proljeću,o mirisu višnjina cvijeta,
o ljepoti...zaboravili smo diviti se njoj,
o dobroti...kako čudna,uzbudljiva riječ,
o radosti...kako je daleko sunce,a tako blizu mrak,
o mladosti...kako je težak i kako pun tebe
ovaj,bez tebe žalosni zrak!
E,Colakovic

Ako je ovo moja posljednja pjesma,
neka bude ko rijeka, duboka, teška i mračna.
Rijeka je putnik mudri, širine i padove pozna.
I kada se ustavi tamna, rijeka je uvijk zračna.

Ako je ovo moja posljednja noć,
neka bude bez zvijezda, crna ko ikona stara.
Velike, srebrne zvijezde u mojim očima gore,
na mome dlanu treperi sunčana zlatna para.

Ako je ovo početak nekog teškog puta,
Neka bude maglovit i oštro staklinje skrije
- jer moja je ponosna duša samo patnjama jaka
- jer cvijet mojega duha samo na kamenju zrije!


Ilija Jakovljević

Вилијам Батлер Јејтс: ПЕСНИК СВОЈОЈ ЉУБЉЕНОЈ

Приносим ти као на олтар живи
све књиге своје небројених снова,
о, бела жено коју страст потреса
као плима песак голубије сиви;
са срцем, што је древно ко небеса
где време тиња ал' никад не гасне,
о, бела жено небројених снова,
Приносим ти своје риме страсне.

...pristajem....
biti Hram prijateljstva našeg
svetionik ljubavi
kiša jesenja
more kestenja
luka mira
šuma iznenađenja
cvet nadanja
put neizvesnosti
srce ludosti
oluja strasti
vetar radosti
sunce strpljivosti
jezero mudrosti
romantična žena
prijateljica draga
pomalo tajanstvena
ali... sretna

Usne jedino zato postoje
da s nekim podelis nesto svoje.
I da ti sapat sapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.
Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pcela od vetra s pcelom od mleka.
Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije,mekse, mladje i sladje.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje

Poznala sam te kad sneg se topi
topi,i duva vetar mlak,
blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.
Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan,svez i mek.
Cinja mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh te.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag na snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom
Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah,
kad dan je cas rumen, cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.
D.Maksimovic

NAJMANJA ŠARA....
Pokušavao sam da smislim neki način
da pustim da moje lice postane tvoje.

"Mogu li da ti šapnem na uvo
san koji sam sanjao? Ti si jedini
kojem ću ovo reći."

Naginješ glavu, smejući se,
kao da kažeš: "Poznat mi je taj trik koji izvodiš,
ali neka, samo nastavi."

Ja sam sličica koju zlatnim koncem prišivaš
na tapiseriju, majušna šara,
zabavni dodatak...

Ali sve na čemu ti radiš je čudesno
i ja sam parčence lepote ...

NE DIRAJ MOJE GODINE


Ne diraj moje godine
Ne igraj se mojim rukama
Ostavi moje usne..
Najbolje bi bilo za tebe
Da odeš...
Da otvoriš vrata
Ostaviš tu kafu koju pijemo
Zaklopiš knjigu i
Pokupiš tih svojih deset sličica
iz raznih razdoblja tvog života.

Zašto me gledaš tako bezobrazno
Tako toplo i nemirno
Tebi ću,evo,samo tebi ću
Otkriti tajnu..
Jer te želim spasiti od sebe i tuge
Ja sam rođen u godini
Loše berbe
I što možeš od mene dobiti
Samo suzu na kraju.

Zato ti kažem
Pokupi sve te tvoje nežnosti
Skini poljupce sa mojih usana
Ne ostavljaj te mirise na jastuku
Jer tako te volim...
A rođen sam u godini loše berbe
I znam da će sve to
Loše završiti..

Malo je jedna pesma
da svoju ljubav opišem
prema onoj koja ne zna
da mi želje inspiriše

Malo je život jedan
da kažem sve što želim
dok kraj izvora stojim žedan
i uzdahe besplatno delim

Malo je jedna poema
da svoju žedj opišem
kad ona koju želim pojma nema
da zbog nje na škrge dišem

Uzalud joj se divim
i u pesmama u zagrljaj hitam
kad ona tamo svoj život živi
a poeziju odavno ne čita

Uvijek

Dodirnes mi srce, a onda nestanes.
Pruzas mi ruku, a onda prestanes.
Pustis me da sanjam i tad me probudis.
Udijelis mi milost, a tad me pogubis!
A ja bih da te ljubim -a ti si daleko…
Ja bih da te budim, a budi te drugi netko.
Ja bih da te sanjam, u nocima bez kraja,
Ja bih da me ljubis dok zora noc osvaja…
Ja bih da prepoznas sve sto nas spaja,
da moj si put do raja.
Ja bih da si blizu, da pratis me ko sjena,
Ja bih da sam tvoja
Ispunjena zelja!

Noc

Duga topla noc
otvara svoje cari,
tvoj pogled putuje
za mene on ne mari.

Skriva se i trazi
nesto novih koraka,
a ja bih samo jednu
mrvicu sivih oblaka.

Za tebe u ljubav pretvorio
tebi se ko dami ophodio i
sa otvorenim srcem
zauvek te vodio,

kroz noc...

Autor: Duško Korać

U mojoj glavi stanujes: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slusas kako mi zakuca
Srce ko zivi leptir iz kutije.

Ja ti odskrinem vrata: niz basamke
Silazis u vrt za koga niko ne zna.

Na povetarcu lebdis poput slamke.

(Dok za to vreme, mozda: neoprezna
Stojis na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces
U morsku penu, ispod sunca, gola)
Spazim te kako po kisi preskaces
Barice i sva u blatu do pola
Zuris na poso s licem ko da places.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Po pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica puno mira
Da ne znas kako zivis dva zivota.
U mojoj glavi stanujes i dubis
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bezis il me ljubis?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubis...
S.Raickovic

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete,
zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene riječi.

"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovjekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
vezan protiv želje, utonem u sjeti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.

S. Jesenjin

Bosonoga pesma

Ovo je pesma
za tvoja usta od višanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.

Moja je sreća srneća,
a grešno mi je smešno.
Ako me neko čačne
u ove oči plačne,
nije to neutešno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozračne.


Podeliću sa tobom
sva moja šašava zdravlja.
Zavoli moju senku
što se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znaš:
divno je ne imati plan.

Iziđi iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.

Evo i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

Ispod tvog pogleda nazirem jasno neke plavicaste oblake
koji putuju s jedne na drugu stranu svijeta.
I kada dolazim
i kada odlazim.
Uvijek su tu zgusnute pahulje koje odredjuju polozaj tvog pogleda.
Znas,svijet je pun pogleda.
Ima ih raznih.Kratkih,dugih,plahih,hrabrih.
Ima ih skrivenih,tajnih i plasljivih.Ima ih bojazljivih,snenih.
Neodlucnih i odlucnih.Svijet je prepun pogleda.
Ali postoji jedan...OnAj TvOj pogled...Drugaciji...
JednostavnO NePoNoVljiv.

Z.Krznaric

ЛЕПОТА

Јест, нема на теби ни једнога дела
Да се моме оку могао да скрије,
Ни једнога превоја блиставог ти тела
Да се мој пољубац на њ спусто није.

Знам те тако добро: у растанка часе
Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива,
Знам када ће сузе око да ти квасе,
Знам кад ти душа милоштом прелива,

А кад у њој носиш сву топлину Југа…
Па ипак си сваког дана нова мани,
Увек нова, увек тако чудно друга,
И никада слична јучерањој жени.

Та моћ твоја чудна заслепљава мене
Разноврсним сјајем, мирисом, и бојом.
-Ох, буди једанпут ко и друге жене,
Да одахнем најзад пред лепотом твојом!…

(Милан Ракић)

Jastuk za dvoje

Ovo je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji da napravim jun,
I nemam obicne srece. I nemam obicne grehove.
Podelicu s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku sto se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori. Ili uzglavlja.
Svejedno: lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha na rubu case, na cigareti,
i blatnjav hod duz ulica koje sigurno nekuda vode.
Cak i kad ti se cini da ih mi nekud vodimo,
one se smeskaju blago i nekuda nas vode.
Bicemo tamo negde mozda suvise voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.

AUTOBIOGRAFIJA

U obicnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao.
Bar sam posteno kiriju platio
na ovom svetu sto sam ziveo.

Mozda sam nekome jad iscelio
i nekom u zenice sjaj namamio.
I u komsiluk zvezde doselio.
U prozor svitanja uramio.

Ako mi zivot krila skrati
i sneg u oku pocne da veje,
znam, bar se necu pokajati
sto sam umeo da se smejem.

Muza

Ti si moja bleskasta Muza,
što mi stavlja šarene misli pod šešir,
tvoje ime nosi svaka procvala ruža,
ti si mi snaga, kad vuče me ka dnu vir.

Kad se probudim, prvo si što pomislim,
i poslednje uveče kad legnem,
ti si mi sunce u danima pokislim,
jedini izlaz kad hoću da pobegnem.

R.Petrovic

Ты однажды захочешь вернуться. Безумно захочешь.
Когда ночью проснешься, и глаз не сомкнёшь до рассвета.
Когда мыслью, как током, что я тебя всё-таки очень…
И собьешься со счета какая в руках сигарета.

И захочется вдруг закричать, заорать что есть силы
И предательски выступят слёзы /от них не спасешься/
От того, что другая, не я, называет любимым,
Та, которой поклялся, что больше ко мне не вернешься…

Ты однажды захочешь назад до озноба по коже,
До отчаянья от невозможности снова стать ближе…
Ты опустишься нА пол и шепотом выдохнешь: «Боже,
Ты храни её там за меня… Ты храни её… Слышишь?

Я бы сам… Но ты видишь…» И вдруг замолчишь. И подкуришь.
И поймешь, что живешь в страшном сне и нет силы проснуться.
И поймешь: ничего не забыл и что всё еще любишь…
И захочешь вернуться. Безумно захочешь вернуться...

Юлечка Гаркуша

Ne rusi sve mostove

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Nisi ptica ni leptir obalom što leti,
Kad nema mostova uzalud je čeznuti,
Uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene.
U samoći je lakše neshvaćeno shvatiti,
Mogle bi te nazad nagnati uspomene...