Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

IBM Tealeaf rešenja

IBM Tealeaf unapređuje elektronsko poslovanje pionirskim Customer Experience Management rešenjima



Nije tajna da je online kanal ključna komponenta savremenog poslovanja, bilo da je ono direktno ka potrošaču ili B2B. Ipak, sajtovi nastavljaju da razočaravaju klijente koji se regularno bore da online završe transakcije i procese ili primaju efektivne korisničke servise kao podršku njihovim aktivnostima na mreži. Po prikupljanju kvalitativnih podataka o svakoj interakciji, IBM Tealeaf rešenja obezbeđuju transparentnost, uvid i odgovore na zahtev organizacije i potvdu da su Web sajtovi dosledno izručivali pozitivne i uspešne doživljaje za svoje klijente.

IBM Tealeaf rešenja dizajnirana su da pomognu kompanijama s poslovno‑kritičnim sajtovima za:

Povećanje prihoda: uklanjanje iskustvenih prepreka za sajt radi poboljšanja brzina konverzije i veličina transakcije.
Smanjivanje fluktuacije klijenta: brzo primetiti i razumeti potrebu korisnika za brže, efikasnije odlučivanje.
Smanjivanje troškova podrške proizvodnje: dramatično smanjiti vreme provedeno u identifikovanju i rešavanju Website greške.
Značajno smanjivanje vremena sporne pretrage klijenta: prikupiti arhivirane podatke o stvarnim iskustvima korisnika radi brzog rešenja problema klijenata.
Građenje velikog, poslovnog, kompetentnog klijentskog iskustva: stvoriti zajednički jezik i povratne sprege preko e‑biznis aktera.
Problem: nedostatak vidljivosti

Online svet stvara zanimljivu zagonetku za poslovanje. S jedne strane, kompanije stalno unapređuju svoje sajtove koristeći prednosti najnovijih tehnologija kako bi pružile korisnicima najbolji mogući doživljaj. S druge strane, online svet ne pruža mogućnost da kompanije vide klijente i razumeju da li ta unapređenja zapravo pomažu ili ometaju njihov uspeh. Za razliku od offline poslovnih kolega, e‑biznis tim je hendikepiran zato što nema uvid u stvarna iskustva svojih klijenata.

Imajući u vidu ovaj jaz vidljivosti, kada pojedinačni korisnik ne uspe da završi neki posao na sajtu, gotovo je nemoguće odrediti zašto je došlo do neuspeha. E‑biznis timovi mogu samo pretpostaviti: Da li je to greška korisnika? Da li je korisnik zbunjen našom navigacijom? Da li su zabrinuti zbog davanja ličnih informacija? Da li je sajt imao tehnički peh? Bez vidljivosti stvarnog iskustva klijenta, kako uopšte e‑biznis tim može da odredi koliko je drugih klijenata imalo isti neuspeh i, mnogo važnije, kako mogu buduće kupce da sačuvaju od neuspeha. Koliko skrivenih, periodičnih problema tumara po vašem sajtu frustrirajući klijente, doprinoseći gubitku prihoda i isušivanju resursa IT korisničkih servisa, dok pokušavate da ih otkrijete i rešite u vakuumu. Koliko se istraga u vašem kontakt‑centru može izbeći i može li se rukovati mnogo efektivnije vidljivošću online iskustvima vaših korisnika?

Rešenje: Customer Experience Management

IBM Tealeaf rešenje pruža jedinstvenu vidljivost online iskustava klijenata. Ovo rešenje vam omogućava da vidite kako vaš sajt radi kroz oči svakog pojedinačnog klijenta. Takav uvid je strateška imovina preduzeća, koja daje proaktivan pristup drastičnom poboljšanju online kanala. Naša rešenja dizajnirana su da pomognu e‑biznis timovima da brzo reše problem nezadovoljstva klijenta i povećaju online dobit. Osim toga, IBM Tealeaf rešenja obezbeđuju IT korisnički servis, pa čak i legalnu i popustljivu organizaciju sa „pogledom od 360 stepeni“ na mrežu klijenata.


Slika 1: Customer Experience Management infrastruktura


Slika 2: Primer logike funkcionisanja IBM Tealeaf rešenja

Poboljšavanje Web prisutnosti

Koristeći revolucionarnu, patentiranu tehnologiju, IBM Tealeaf rešenja dizajnirana su da uhvate svaku klijentsku interakciju na vašem sajtu – upravo stranu po stranu, na nivou pretraživača iskustva. Ovo bogato klijentsko iskustvo seta podataka iskoristivo je kroz paket naših proizvoda, opremajući ključne online aktere, kao što su e‑poslovni, IT i klijentski servisi informacijama koje imaju potrebe da analiziraju, istražuju i odgovaraju na sprečavanje uspeha klijenata na Web‑u.

Naša rešenja pasivno su raspoređena u praktično bilo koje aplikaciono okruženje bazirano na Web‑u, s niskim rizikom ili uticajem na aplikacije ili infrastrukturu, i dokazana su na nekim od najvećih i najsofisticiranijih sajtova na Internetu, uključujući 44 od 100 najvećih online prodavnica (uključujući 7 od prvih 10), 8 od 10 vodećih banaka i holding kompanija, 9 od 12 najvećih osiguravajućih društava u Severnoj Americi, 10 od 12 najpoznatijih portala za rezervisanje putovanja, 50 procenata američkih avio‑prevoznika i svim velikim wireless provajderima Severne Amerike.

Potencijalne koristi

IBM Tealeaf rešenja dizajnirana su da pomognu organizacijama u:

Optimizaciji vrednosti posete svakog kupca i potvrdi više uspešno završenih transakcija.
Pojačanju brzine vidljivosti u pitanjima koja se tiču online iskustva i kvantifikovanju njihovih poslovnih uticaja.
Povećanju efikasnosti klijentskih servisa obezbeđujući agente brzim pristupom online sesiji kupca.
Brzom identifikovanju i rešavanju sakrivenih problema i onih koje je teško pronaći u aplikaciji.
Čuvanju evidencije online interakcije s klijentima da bi se brzo i precizno rešavali problemi klijenata.
IBM Tealeaf rešenja su dizajnirana za snimanje aktivnosti svakog klijenta, svake interakcije, svaki put.







Powered by RRC

Srbija prvi put zakonom uređuje oblast informacione bezbednost

Ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić je, govoreći o Predlogu zakona o informacionoj bezbednosti, kazao da se tim aktom ova oblast prvi put uređuje, kao i da je jedan od ključnih razloga za njegovo donošenje harmonizacija sa propisima EU.



– Moramo ići u korak sa trendovima u ovoj oblasti. Ključni razlog za njegovo donošenje su veliki izazovi na ovom polju jer svakog dana postajemo sve više svesni ranjivosti uređaja koje koristimo i to je globalni problem. Hakerski napadi su danas više pravilo nego incident – rekao je ministar.

Podsećajući da je u 2014. godini MUP registrovao 780 krivičnih dela visokotehnološkog kriminala, Ljajić je kazao da ovaj zakon treba da definiše mere informaciono-komunikacione zaštite sistema poput organa državne uprave, agencija, sudova, tužilaštva i jedinica lokalne samouprave.

– Tu su i oni organi koji obrađuju posebno osetljive podatke poput podataka o nacionalnosti i sistemi koji se bave proizvodnjom, transportom i distrubucijom električne energije, preradom nafte i uglja, kao i različite finansijske institucije. Sve te institucije treba da donesu akt o bezbednosti koji treba da definise mere zaštite u ovoj oblasti – rekao je Ljajić.

On je dodao da predlagač ovim zakonom želi da poveća nivo zaštite u komunikacionim sistemima jer to prema njegovim rečima, znači veću zaštitu ljudskih prava i pojedinaca, kao i da podigne svest institucija, organa i građana o opasnostima ukoliko se ne unapredi zaštita tih sistema.

Izvor: Beta

ABCD HERE – zajedno ka boljem IKT obrazovanju

Stručni tim za reformu visokog obrazovanja u Srbiji održao je na BIZIT‑u specijalnu sesiju posvećenu problemu koji muči većinu uspešnih IKT firmi u Srbiji – kako privući vrhunske stručnjake i kako poboljšati obrazovni sistem tako da ti stručnjaci budu spremniji za poslove koji ih očekuju u industriji



Stručni tim za reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji HERE (Higher Education Reform Expert Team) zasnovan je na inicijativi Evropske komisije, a imenuje i postavlja ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u saradnji sa nacionalnom Tempus kancelarijom. U junu 2015. godine imenovan je novi HERE tim, koji čini 14 članova užeg sastava i 9 članova proširenog sastava. Heterogen po generacijskoj pripadnosti i ulogama u visokom obrazovanju Srbije, HERE tim nastoji da afirmiše i unapredi sprovođenje Bolonjskog i Lisabonskog procesa u našoj zemlji i ostvari saradnju sa državnim organima, institucijama i preduzećima.



Jedna od prvih aktivnosti HERE tima, kojoj je dat naziv ABCD (Academic Busines Club Development) HERE, ima za cilj da promoviše povezivanje visokoškolskih ustanova i poslodavaca kroz specijalne sesije i panel diskusije na stručnim konferencijama iz pojedinih oblasti. Namera je da sesije okupe predstavnike kompanija i drugih subjekata koji zapošljavaju visokoobrazovane kadrove, kao i doskorašnje studente koji su se već zaposlili, nastavnike i saradnike, sa ciljem da iznesu svoja iskustva i pokrenu konstruktivnu raspravu.



Prva sesija iz programa ABCD HERE bila je posvećena obrazovanju iz oblasti informaciono‑komunikacionih tehnologija, a održana je 4. novembra 2015. godine u okviru konferencije BIZIT. Na tržištu rada je primetan nedostatak dovoljnog broja kvalitetnih stručnjaka iz ove oblasti koja se ubrzano razvija, a konkursi u informatičkim kompanijama su permanentno otvoreni.

Sesija koja je okupila oko 80 ljudi iz kompanija, sa univerziteta, članove HERE tima i predstavnike Tempus kancelarije, otpočela je obraćanjem prof. dr Vladice Cvetkovića, dopisnog člana SANU i predsednika HERE Srbija, koji je predstavio ciljeve, način izbora i aktivnosti HERE tima. Zatim je prof. dr Jelica Protić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kao moderator sesije, predstavila stanje visokog obrazovanja u oblasti IKT‑a u Srbiji, kapacitete visokoškolskih ustanova, potrebe za povećanjem kapaciteta i trenutni status saradnje između visokoškolskih ustanova i kompanija. Na osnovu upitnika koji je pripremljen za ovu sesiju, o stanju u svojim kompanijama govorili su predstavnici poslodavaca značajnih u ovom sektoru. Svoje viđenje situacije u obrazovanju i potreba kompanija iznela su dvojica izvanrednih mladih inženjera na menadžerskim pozicijama: Milan Novaković (Microsoft Development Center Serbia) i Bojan Panjević (Merit Solutions). Zatim su iz ugla psihologa, pedagoga i HR‑a svoje viđenje situacije iznele Sanja Halilkanović (PS Tech) i Danijela Matijević (Humanity).

Milan Novaković je naglasio da postoje velike kadrovske potrebe u Microsoft razvojnom centru za pozicije software engineer, program manager i data scientist. Oko 90% zaposlenih ima visoko obrazovanje, a dolaze sa ETF‑a, Matematičkog fakulteta, FON‑a, RAF‑a… Najveći problem je u strahu od neuspeha i neprilagođenosti timskom radu, u potrazi za pragmatičnim rešenjima za konkretne probleme iz prakse. Umesto toga, problemima se pristupa kao na testovima i takmičenjima. Učešće vrhunskih eksperata iz kompanija u nastavi nije formalno regulisano, a pitanje zgrade neophodne Elektrotehničkom fakultetu još nije rešeno. Bojan Panjević rekao je da u kompaniji Merit Solutions važi prinicip Hire for attitude, train for skills, ali da je pronalaženje iskusnih programera za seniorske pozicije nemoguća misija. On je istakao da inženjeri najviše vrednuju mentorski rad i samostalno istraživanje, dok je formalno obrazovanje slabije vrednovano, a najniži rejting imaju kursevi koje zaposleni pohađaju na svoju ruku.

Sanja Halilkanović procenila je da su novim inženjerima potrebna tri meseca da se uklope u radnu sredinu, a šest meseci da postanu produktivni. Ona je predložila da se studentima polaganje ispita organizuje nalik na rad u praksi, a da se ispitne obaveze dostavljaju u delovima, sa unapred predviđenim rokovima. Danijela Matijević je rekla da u firmi Humanity ima oko 70% zaposlenih sa visokim obrazovanjem, uglavnom sa ETF‑a, Matematičkog fakulteta i FON‑a. Iznoseći primer 28‑godišnjeg osnivača kompanije, koji je od konobara postao programer i razvio softver koji sada ima oko 500.000 korisnika, ona je naglasila značaj inicijative koju imaju mladi ljudi i njihove vere da mogu nešto značajno da urade i promene, što je po nekad čak i važnije od formalnog obrazovanja.



Usledila je diskusija, koja je veoma zainteresovala učesnike ove specijalne sesije BizIT‑a. Učesnici su se saglasili da je neophodno ojačati obrazovne kapacitete u oblasti IKT‑a i da je pragmatično povećati upisne kvote na već postojećim fakultetima kao što je ETF, gde okupljanjem velikog broja talentovanih pojedinaca mogu da se očekuju sinergistički efekti i stvaranje povoljne sredine za njihov razvoj. Naša zemlja svakako ne može konkurisati Indiji i Kini po masovnosti raspoložive radne snage, pa zato moramo dati prioritet specijalizaciji i izvrsnosti. Diskusija se nastavila i za vreme koktel ručka, a učesnici su izrazili zadovoljstvo sadržajem održane sesije i želju da se aktivnost ABCD HERE uskoro nastavi.

Rezultati ankete

Zaposleni (Z) Kao presudno za zaposlenje podjednako vrednuju obrazovanje, iskustvo na projektima i stav. Svi su posao pronašli putem Interneta (posebno Infostud‑a). Vreme potrebno za nalaženje posla je u proseku 1.5 mesec, a za prilagođenje radnom mestu 5.5 meseci.

Poslodavci (P) 20% gleda dodatak diplome, 20% prepoznaje nivo mastera, 40% ima interne programe za obrazovanje zaposlenih, 40% finansira master i doktorske studije, 100% prima studente na stručnu praksu, 60% se obraća visokoškolskim ustanovama u potrazi za kadrovima.

Visokoškolske ustanove (VŠU) Saradnja sa privredom je: odlična (25%), solidna (37.5%), slaba (37.5%). Programi su: uravnoteženi, u skladu sa potrebama (50%), preobimni i teški (12.5%), nedovoljno sadržajni (12.5%), bez odgovora (25%). Postoje donacije i stipendije poslodavaca (75%).

Od oblasti se najviše vrednuju Softversko inženjerstvo i razvoj softvera (Z‑66%, P‑60%, VŠU‑37%), zatim Analiza, pretraživanje i istraživanje podataka (Z‑33%, P‑60%, VŠU‑50%), Informacioni sistemi (Z‑100%, VŠU‑50%), Telekomunikacije i informacione tehnologije (Z‑33%, P‑40% i VŠU‑50%) i Računarske athitekture i projektovanje hardvera (P‑20%, VŠU‑25%).

Microsoft-ova Word Flow tastatura sa Windows Phone-a stiže i na iOS



Nakon što su na iOS-u lansirali nekoliko aplikacija i servisa sa Windows Phone-a - poput npr. Cortane - iz Microsoft-a su sada spremni da korisnicima iUređaja ponude i svoju poznatu Word Flow tastaturu.

Kako prenosi Windows Central, Microsoft je nedavno poslao e-mail članovima Windows Insider programa, u kojem inače traže feedback, a u kojem su ih ovaj put pitali da li su zainteresovani za učešće u beta testu iOS verzije Word Flow-a.

"Da li imate iPhone (5s ili noviji)? Mislite li da vašoj nativnoj iOS tastaturi trebaju poboljšanja? Word Flow tastatura je već dugo vremena jedna od najviše hvaljenih opcija na Windows Phone-u i iskorišćena je prilikom obaranja Ginisovog rekorda za najbrže kuckanje poruke. Trenutno radimo na prebacivanju ove tastature na druge platforme, počevši sa iOS-om," stoji u mailu koji je Microsoft poslao Windows Insiderima.

Po svemu sudeći, Microsoft bi Word Flow, nakon lansiranja iOS verzije, mogao ponuditi i na Android-u, iako još uvek nije poznato kada bi se to moglo desiti.

 Google uvodi mogućnost instalacije Android aplikacija izravno iz pretraživača



Instalacija Android aplikacija je sama po sebi jednostavna. Otiđete u Play trgovinu, nađete što želite i instalirate. Ipak, aplikacije ste vjerojatno tražili i putem Googleovog web pretraživača, i kada biste kliknuli na rezultat, poveznica bi vas odvela u Play Trgovinu i tamo bi se nastavio proces instalacije.

Kako bi i ovaj postupak olakšao, Google je nedavno počeo uvoditi funkciju instalacije aplikacije izravno sa stranice s rezultatima pretraživanja. Neki korisnici su i do sada imali pristup ovoj funkcionalnosti, no čini se da ju je Google danas počeo počeo puštati masovnije.

Ako je i kod vas ova mogućnost proradila, svakako nam javite u komentarima.

Android Police http://www.androidpolice.com/2016/01/18/google-is-rolling-out-the-ability-to-install-apps-directly-from-search-results/

Bezbolan prelazak na drugi mobilni operativni sistem – iOS, Andriod ili Windows Phone

http://pcpress.rs/bezbolan-prelazak-na-drugi-mobilni-operativni-sistem-ios-andriod-ili-windows-phone/

Chrome će uskoro web stranice otvarati 25% brže i trošiti manje podatkovnog prometa



Googleov Chrome, jedan od najpopularnijih Internet preglednika, uskoro bi trebao postati još brži i ujedno trošiti još manje podatkovnog prometa. U Googleu navode da će uskoro implementirati novi Brotli algoritam za kompresiju podataka, koji će omogućiti brže učitavanje web stranica i smanjiti njihovu «težinu» do 25%.

Brotli stiže tri godine nakon svog prethodnika nazvanog Zofli, a trebao bi utjecati i na manju potrošnju energije, što je od velike važnosti u mobilnim uređajima. Prema Googleu, Brotli je potpuno «novi format podataka», a trebao bi se pojaviti u sljedećoj verziji Chrome preglednika na mobilnim i desktop platformama.

Stiže mogućnost instalacije Android aplikacija direktno iz browsera



Instalacija Android aplikacija je sama po sebi jednostavna. Jedostavno odete u Google Play prodavnicu, nađete šta želite i instalirate. Ipak, aplikacije ste verovatno tražili i putem Google-ovog web pretraživača, i kada biste kliknuli na rezultat, link bi vas odveo u Play prodavnicu i tamo bi se nastavio proces instalacije.

Kako bi i ovaj postupak olakšao, Google je nedavno počeo da uvodi funkciju instalacije aplikacije direktno sa stranice s rezultatima pretraživanja. Neki korisnici su i do sada imali pristup ovoj funkcionalnosti, ali čini se da je Google sada počeo počeo da pušta masovnije.

Ako je i kod vas ova mogućnost proradila, javite u komentarima.

Nizozemska agencija za zaštitu potrošača tuži Samsung zbog nadogradnji softvera



Raznoraznih tužbi i sudskih procesa u svijetu pametnih telefona smo se nagledali zadnjih godina. Bilo je tu svakakvih tužakanja, od onih za krađu patenata, pa sve kopiranje dizajna. Većina ovih procesa je vođena od strane kompanija, premda i cijele države, odnosno njihova regulatorna tijela, godinama ratuju protiv velikih kompanija zbog monopolističkog ponašanja.

Nova epizoda sada stiže iz Nizozemske, gdje je agencija za zaštitu potrošača tužila Samsung, i to zbog neredovitih nadogradnji njihovih smartfona na najnoviju verziju Androida. Da, i to je moguće, barem u Nizozemskoj. Naime, agencija navodi da je prije same tužbe pokušavala sa Samsungom razriješiti problem dogovorom, dakle izvan suda, no na kraju je tužba ostala jedino rješenje, jer pogađate – Samsung nije udovoljio njihovim zahtjevima. Naravno, Samsung nije jedini i to priznaju u samoj agenciji, ali su se na tužbu odlučili zbog velikog tržišnog udjela kojeg u toj zemlji drži.

U tužbi se navodi da Samsung ne objavljuje koliko dugo namjerava pružati podršku u vidu softverske nadogradnje, te da nije transparentan u pogledu sigurnosnih zakrpi. Također, agencija traži da proizvođači smartfona softverske nadogradnje osiguravaju dvije godine nakon što je uređaj kupljen, koliko inače iznosi jamstveni rok u EU.

Mnogi uređaji ne primaju softversku podršku pune dvije godine i nadogradnje često kasne, kao što je slučaj s mnogim skupljim, a kamoli jeftinijim modelima. Isto tako smo vidjeli smo da nijedan Samsungov uređaj još uvijek ne vrti službenu verziju Androida 6.0, što je tri mjeseca nakon njegove dostupnosti zaista previše.

Naravno, slažemo se s agencijom da su proizvođači neažurni i tome sami često svjedočimo, ali smatramo da je ovo samo dio puno većeg problema koji se zove fragmentacija Android eko-sustava. Dakle, problem je daleko kompleksniji nego što to Agencija misli i pitanje je postoji li uopće pravni okvir da se nekoga natjera na točno određene softverske nadogradnje. Naime, svaki proizvođač zapravo izbacuje svoju verziju firmwarea i njihove brojeve može redati u nedogled, stoga ostaje pitanje kako će i hoće li sud uopće moći natjerati Samsung (ili bilo koju drugu kompaniju) da uređaje nadograđuje baš na točno određenu verziju Googleovog Androida.

Ovakav scenarij je možda i moguć kad bi o svemu odlučivalo neko više tijelo, npr. Europska komisija. Ako su mogli operatere natjerati na postupno ukidanje naknada za roaming, zašto ne bi i proizvođače smartfona na nadogradnje softvera? Ipak, za sada ne vjerujemo da je takav ishod moguć u skoro vrijeme, ali bi ova epizoda proizvođačima svakako mogla biti dobra opomena.

Ericsson preuzima FYI televiziju?



Kompanija Ericsson izrazila je svoju nameru da preuzme FYI Televiziju, vodećeg provajdera zabavnog i multimedijalnog sadržaja sa sedištem u Grand Preriju u Teksasu. Ovo preuzimanje će ojačati vodeću poziciju kompanije Ericsson u oblasti emitovanja programa i medijskih servisa. FYI Televizija prikuplja i emituje zabavni televizijski sadržaj i pruža usluge zakazivanja sadržaja koji preuzima sa više od 9.000 televizijskih mreža, prikupljajući informacije u prilagodljivim formatima za različite klijente iz oblasti digitalnih komunikacija, medija, sadržaja, analitike i štampe koje oni dalje mogu koristiti na svojim povezanim uređajima kao što su tableti, telefoni, desktop računari, internet portali i konzole za igranje igrica.

Sve veći opseg televizijskih i video servisa koji su dostupni na različitim uređajima otvara širok spektar mogućnosti za gledanje sadržaja. Rezultati najnovijeg Consumer Lab istraživanja kompanije Ericsson pokazuju da 50% gledalaca linearnih TV programa kažu da ne mogu da nađu dobre programe na dnevnom nivou, što naglašava važnost kreiranja sadržaja. Kombinujući poznavanje tržišta SAD-a i dosega FYI Televizija sa liderskom pozicijom kompanije Ericsson u kreiranju sadržaja u Evropi, stvoriće se moćna globalna sila za kreiranju sadržaja. Bilo da gledaoci odaberu gledanje linearnog ili zakazanog sadržaja, kompanija Ericsson će osigurati da mogu da gledaju taj sadržaj kada god i gde god to požele i uvek u odgovarajućem formatu.

Magnus Menderson, izvršni potpredsednik i direktor poslovnog sektor za globalne servise u kompaniji Ericsson, rekao je: „Kako se televizijska industrija razvija a gledalačke navike menjaju, verujemo da će bogati multimedijalni sadržaj visokog kvaliteta biti ključna komponenta za kreiranje personalizovanog televizijskog iskustva. Kombinacija opcija koje mi nudimo u pogledu upravljanja TV platformama i kreiranja sadržaja imaće za rezultat to što ćemo moći da pomognemo našim klijentima da poboljšaju iskustvo gledanja video sadržaja i identifikuju nove mogućnosti za sticanje profita. Stručnost i baza klijenata FYI Televizije u SAD-u se sjajno uklapa sa mogućnostima kompanije Ericsson i biće sastavni deo naše strategije rasta. To će ojačati našu poziciju kao jednog od vodećih provajdera medijskih usluga širom sveta.“

Kompanija Ericsson je najveći provajder za kreiranje sadržaja u Evropi i korisnicima nudi metadata, slike, opcije za pretragu i preporuke za više od 3.000 TV kanala na preko 30 jezika. Ericsson Servisi za emitovanje i medije distribuiraju više od 2,7 miliona sati programa na preko 90 jezika na više od 500 TV kanala širom sveta svake godine.

Izvor: Ericsson
Foto: Ericsson

Bug u Linuxu omogućava preuzimanje kontrole nad 66% Androida



Izraelska bezbednosna kompanija Perception Point otkrila je bug u Linux kernelu koji omogućava preuzimanje kontrole nad operativnim sistemom. Srećom, još uvek nisu primećeni slučajevi zloupotrebe ovog buga.

Bug, kojeg je Perception Point kategorisao pod oznakom CVE-2016-0728, zahvata desetine miliona računara. Da bude gore, zbog njega je ranjivo i 66 posto svih Android smartphone-a i tableta.

Bug se nalazi u Linux-ovom keyringu, koji čuva login podatke korisnika – problem je u tome što je, kako je Perception Point otkrio, moguće ubaciti zlonamerni kod u keyring i zameniti njime neki od login podatka učitanih u memoriju. Zlonamerni ubačeni kod, naravno, može poslužiti za root pristup, preuzimanje kontrole nad Android-om i napade na routere.

Zvuči kompleksno – i jeste, što je verovatno razlog zašto o ovome slušamo tek sada, iako bug zahvata Linux kernel 3.8, objavljen 2013. godine. Odatle i veliki procenat ugroženih Android uređaja, budući da bug automatski zahvata uređaje sa Android KitKatom i novijim verzijama.

Kako prenosi Ars Technica, najpopularnije Linux distribucije će biti zakrpljene još ove sedmice.

iPhone 7 doneće LiFi tehnologiju?



Verovatno ste već čuli za tehnologiju bežičnog prenosa podataka putem svetlosti, Li-Fi, koja omogućava prenos podataka višestruko većom brzinom nego kod klasične Wi-Fi veze. Ova tehnologija omogućava vrlo velik bandwidth koji u teoriji može doseći i do 224 gigabita po sekundi, dok praktična rešenja sada nude oko 10 Gbps.

Kako donosi Appleinsider, jedan developer i jailbreaker je na svom Twitter profilu objavio deo programskog koda iOS-a 9.1 u kojem se spominje "Li-Fi Capability". Ovo može (ali i ne mora) značiti da Apple eksperimentiše s Li-Fi tehnologijom u nekoj od budućih varijanti iPhone-a.

Zanimljivo, Apple je još pre dve godine predao patentnu prijavu za "optičku modulaciju korišćenjem senzora za fotografiranje", što bi moglo navesti na zaključak da bi iPhonei u budućnosti mogli senzore svoje kamere koristiti i za bežični prenos podataka. Spomenuti tviteraš smatra da bi ova mogućnost mogla svetlo dana ugledati već sa sledećom generacijom, na jesen očekivanim iPhone-om 7.

Foxconn želi kupiti japanski Sharp za 5,3 milijarde dolara?



Foxconn, kineska kompanija s preko milijun zaposlenika najpoznatija je po tome što proizvodi, odnosno sastavlja Appleov iPhone. Iako mu je Apple najveći i najvažniji partner, Foxconn obavlja polove proizvodnje i za mnoge druge tvrtke. Kako je kompanija godinama rasla, tako je i rasla i njena financijska moć.

Tako danas Wall Street Journal objavljuje da Foxconn namjerava kupiti japanski Sharp, koji se trenutno nalazi u problemima. Foxconn je za Sharp navodno ponudio svotu od 5,3 milijarde dolara, što je osjetno više od 2,5 milijardi, koliko je ponudio investicijski fond kontroliran od strane japanske vlade.

Sharp je inače poznat po proizvodnji zaslona, a među kupcima se nalazi i Apple. Sharpova ponuda inače obuhvaća i druge elektroničke uređaje poput televizora, a u proteklih šest mjeseci zabilježio je operativni gubitak od 215 milijuna dolara. Prodaja Foxconnu bi ga mogla spasiti od daljnjeg tonjenja, no japanska vlada strahuje da se to neće dogoditi.

Četiri aksiome sigurnog sistema

U oblasti bezbednosti je uvek nešto novo, a opet kao da nema ničeg novog – i dalje mnogi sistemi bivaju kompromitovani zbog neobaveštenosti i nemara njihovih vlasnika. Računar je praktično nemoguće obezbediti od svakog teorijski mogućeg napada, ali ćete sledeći tri jednostavna saveta učiniti svoj sistem znatno bezbednijim



U areni IT sigurnosti, u toku prošle godine bilo je izuzetno dinamično. Iako smo se već navikli na to da krađa informacija, obaranje IT sistema i višegodišnje špijuniranje konkurencije (pa i vlada moćnih država) predstavljaju sastavni deo života u 21. veku, ne možemo a da ne primetimo da je lavina događaja nakon Snowden‑ovih otkrića dobila na zamahu. Fokus se pomerio sa zlonamernih pojedinaca i organizovanih kriminalnih grupa na moćnije (i, sada je već jasno, snažno finansijski podržane) specijalizovane timove, čiji je zadatak da u tišini obezbede permanentno prisustvo u ciljanim IT sistemima. Na muci su svi, od pojedinačnih korisnika do velikih kompanija, koje (ne)planirano moraju u razmatranje uzeti i povećanje troškova kako za odbranu od sajbernapada, tako i za saniranje eventualnih posledica.

Ključne reči

Ključna reč u 2016. godini biće – sajber. Očekivaćemo sajbernapade, unapređivaćemo sajberbezbednost, možda započne i neki sajber rat, ma šta to značilo. Ako se pitate kakva je razlika između sajber i „obične“ IT bezbednosti, uglavnom ćete ostati bez jasnog odgovora. Nažalost, terminološka konfuzija u kojoj se trenutno nalazi IT bezbednosna zajednica (obična ili sajber), prelila se i na praktične aspekte, pa izbor konkretnih sistema za zaštitu zbunjuje više nego ranije. Iako se ne može sa sigurnošću pogoditi u kom smeru će se stanje IT bezbednosti kretati u narednim godinama, sigurno je da će vam sledeće preporuke pomoći da ne budete „sajber glineni golub“ u mesecima koji su pred nama.

1 Otklonite očigledne rupe kroz koje najveći broj napada dolazi

U par reči – upravljajte zakrpama! Moderni PC operativni sistemi isporučuju se sa solidnim nivoom bezbednosnih mehanizama, ali većina aplikacija koje se uobičajeno instaliraju ne mogu se baš pohvaliti visokim stepenom sigurnosti. Rezultati istraživanja su neumoljivi – različite vrste „šarenog softvera“ poput shareware aplikacija, igrica i plug‑in‑ova za browser‑e, koji retko olakšavaju rad a češće nam radno okružene čine prijatnijim, i dalje su na prvom mestu ranjivosti koje će zlonamerna lica prvo pokušati da iskoriste kako bi preuzela kontrolu nad vašim sistemom. Na prvom mestu problematičnog softvera ubedljivo je Adobe Flash – znamo da se bez njega (i dalje) ne može, ali svaki noviji bezbednosni paket ograničiće mu „slobodu kretanja“ te sačuvati podatke na hard‑disku (pardon, SSD‑u). Od Internet Explorer‑a ste verovatno već odustali, pošto se njegove verzije nalaze na neslavnom drugom mestu ranjivog softvera. Ako je verovati statistikama, samo ova dva koraka smanjiće mogućnost da vaš PC bude kompromitovan za više od 70 odsto!

2 Razmislite šta i s kim delite

To što više ne možemo da zamislimo život bez društvenih mreža, IM aplikacija i cloud servisa, ne daje nam za pravo da nepromišljeno delimo osetljive i lične podatke. Uz malo truda, veštiji pojedinci u stanju su da sastave prilično veran mozaik vaših života – gde se krećete, šta volite, kad i s kim provodite vreme… A od tih saznanja pa do napada na vaš digitalni identitet put nije dugačak. Iako za značajan deo „odbeglih“ podataka o vama niste direktno krivi vi, pokušajte da sačuvate od znatiželjnika barem onaj segment koji zavisi od vas.

3 Instalirajte bezbednosni paket!

Iako već niz godina slušamo kako je antivirusni softver stvar prošlosti, praksa nas demantuje količinom zlonamernog softvera koga ima sve više, baš kao i „otvora“ kroz koje može da napadne sistem. Srećom, ponuda bezbednosnih rešenja koja će nas veoma uspešno odbraniti od najvećeg broja (ne)poznatih pretnji današnjice ne manjka, a vreme i novac investiran u zaštitu vašeg sajberidentiteta i podataka, višestruko će se isplatiti i u sajber i u „običnom“ svetu.

4 Pobrinite se za rezervnu kopiju podataka

Uz sve mere bezbednosti, vaš sistem može da strada bilo od napada zlonamernih hakera ili od neke hardverske havarije. Zato se vredi potruditi da uvek postoji rezervna kopija podataka. Nije dovoljno da jednom napravite backup – važno je da stvari postavite tako da se backup pravi redovno i automatski, a onda da povremeno proveravate njegov kvalitet i bezbednost kopije podataka. Uz sve ransomware napade koji se događaju ovih dana, važno je da ta kopija bude fizički odvojena od glavnog sistema, kako napadač uz podatke ne bi mogao da „zaključa“ i njihovu kopiju.

Kristijan Lazić

Chrome će uskoro web stranice otvarati brže i trošiće manje data saobraćaja



Google-ov inženjer Ilya Grigorik objavio je putem svog Google+ profila kako je kompresijski algoritam Brotli konačno spreman za upotrebu u internet pregledaču Chrome.

Reč je o algoritmu koji je Google predstavio još u septembru prošle godine. Dobio je ime po vrsti švajcarskog peciva baš poput svojeg prethodnika, algoritma Zopfli, koji se pojavio pre tri godine. Ali u odnosu na njega nudi 20 do 26 posto bolje rezultate u kompresiji internet stranica.

Google takođe tvrdi kako će Brotli pomoći i korisnicima mobilne verzije Chrome pregledača da smanje potrošnju data saobraćaja i baterije na svojim mobilnim uređajima.

Takođe, poznato je kako će Brotli uskoro biti implementiran u drugi popularni internet pregledač, Mozilla Firefox.

Suosnivač Mozille najavio novi web browser koji blokira reklame, ali postoji kvaka



Brendan Eich, suosnivač Mozille i kreator JavaScript programskog jezika, je nedavno predstavio Brave, novi open-source web browser koji automatski blokira reklame, te ih potom mijenja sopstvenim reklamama, prenosi Ars Technica.

Desktop verzija Bravea je bazirana na Chromium-u, iOS verzija na iOS verziji Mozillinog Firefox-a, dok je Android verzija browsera zasnovana na Bubbleu.

Kada su u pitanju spomenute reklame, kompanija Brave Software na njima planira zaraditi uzimajući proviziju od 15% od firmi koje se odluče reklamirati preko njihovog browsera. Ostatak novca će biti podeljen između same firme koja se reklamira (njima ide 55% zarade), reklamne agencije (15%) i krajnjeg korisnika (kojem takođe ide 15%), koji sa zarađenim novcem može podržati svoje najdraže sajtove svojevrsnim mikrotransakcijama.

Ukoliko i sami želite isprobati Brave, na zvaničnom sajtu se možete prijaviti za učešće u beta testu.
https://www.brave.com/

Apple zakrpio veliki iOS bug



Apple je potvrdio da je najnovijoj nadogradnji za iOS zakrpio bug koji je hakerima omogućavao da se predstave kao drugi korisnici prilikom konektovanja na web sajtove koji ne koriste enkriptovane cookiese za autentifikaciju.

Kako prenosi Ars Technica, ovaj bug je bio rezultat deljenja informacija o skladištenim cookiesima između Safari web browsera i drugih embedded browsera, korišćenih za komunikaciju sa "captive portalima" koji bi se aktivirali prilikom prvog konektovanja na određene Wi-Fi mreže.

Hakeri su iskorišćavanjem ovog buga mogli ukrasti korisničke HTTP cookiese asocirane sa sajtom po njihovom izboru, tako se predstavljajući kao dotični korisnici, a na raspolaganju su imali i opciju session fixation napada tako što bi korisnika logovali na određeni account koji sami kontrolišu.

Pored toga, ovaj bug je hakerima omogućavao i da izvode cache-poisoning napade na određene web sajtove, što u prevodu znači da su mogli aktivirati zlonamerni JavaScript kod svaki put kada bi se korisnik konektovao na te sajtove korištenjem Mobile Safari web browsera.

Pouzdana i fleksibilna AV zaštita

IT bezbednost ne treba olako shvatati – upad u korporativne mreže, a posebno u finansijski sektor glavni je cilj hakera na putu do lake zarade. Zbog toga je važno odabrati provereno, pouzdano, ali i fleksibilno rešenje. Isprobali smo sistem koji nudi kompanija G Data



Virusi, crvi, trojanci, kao i druge štetočine veoma su rasprostranjeni i gotovo da nema računara koji barem jednom nije bio inficiran. Ipak, mnogi i dalje misle da AV (antivirusni) softveri previše opterećuju računare, što se u praksi i nije pokazalo kao tačno. Naime, upravo zaraženi računari rade usporeno i otežano, a ne treba zaboraviti ni da je bezbednost ličnih i poslovnih podataka ozbiljno ugrožena.

Prema poslednjim izveštajima nemačkih stručnjaka iz kompanije G Data, svakog minuta evidentira se 12 novih zlonamernih programa. Najviše zlonamernih Internet sajtova nastaje u Francuskoj, Kini i SAD, a među prvih 10 zemalja na ovoj crnoj listi prvi put našla se i Ukrajina. Kada se govori o tipu zlonamernog softvera, primećen je značajan porast napada bankarskih trojanaca, a najčešći u 2015. bili su Swatbanker i ZeuS.



Bezbedno elektronsko bankarstvo

Finansije su po logici stvari uvek najinteresantnija meta. Nekada preko oružanih pljački, a danas elegantno, iz fotelje. Veliki broj hakerskih napada usmeren je upravo na elektronsko bankarstvo i računarsku mrežu banke. Zato je neophodno korišćenje adekvatne zaštite na svakom računaru u banci, ali i na svakom računaru ili mobilnom uređaju klijenata, koji sa njih pristupaju svojim računima i obavljaju novčane transakcije. U ovom segmentu rešenja kompanije G Data su se odlično pokazala. Tokom prošle godine nezavisne laboratorije AV‑Test AV‑Comparativesi testirale su više bezbednosnih rešenja (Avast, Kaspersky, G Data, McAfee, Bitdefender, Avira…) i tokom provere je samo G Data Internet Security dobio najvišu ocenu kao snažna zaštita za korisnike elektronskog bankarstva. Slični rezultati pokazani su i na polju kompletne zaštite sistema od raznih zlonamernih programa: detekcija pretnji iznosila je visokih 99,9 odsto, pa čak i onda kada ste u pokretu, a Internet konekcije nema ili nije stalna.

Na testovima se pokazalo da implementirana BankGuard tehnologija štiti računare u realnom vremenu i od ranije nepoznatih zlonamernih programa. G Data Internet Security stalno nadgleda RAM sprečavajući bilo kakve izmene u nalozima za plaćanje. Kako je rečeno u zaključku, najbolja zaštita elektronskih transakcija postiže se čak i kada druga AV rešenja ne mogu da primete zlonamerne programe.

Napredna rešenja AV zaštite

U ponudi kompanije G Data nalaze se različiti vidovi zaštite od zlonamernih programa kako za računare, tako i za mobilne uređaje, a pre svega telefone i tablete. Osnovni vid zaštite od virusa, crva i raznih Internet pretnji nudi se kroz G Data Antivirus. U verziji 2015 dodata je i nova tehnologija exploit protection koja štiti računare od ranjivosti u instaliranim aplikacijama.

Naprednim korisnicima G Data nudi Internet Security, koji pored tehnologije exploit protection ima i napredne funkcije stalnog skeniranja sistema (Idle Scan) i analize sumnjivih fajlova (Cloud). G Data Total Protection nudi kompletnu zaštitu na Internetu, blokira neželjene e‑mail poruke (antispam), obezbeđuje bezbednu elektronsku kupovinu i podržava Parental Control kako bi se blokirale različite Internet pretnje i zaštitio decu od hakerskih aktivnosti.

U ponudi su i po funkciji obimnija rešenja G Data Endpoint Protection, G Data Antivirus Bussiness, G Data Endpoint Protection Business (mail i backup) i G Data Mail Security.

Sva ova rešenja namenjena su prvenstveno poslovnim korisnicima kako bi se podržalo centralizovano upravljanje svim instalacijama i administriranje zadužene osobe, zatim obezbedili backup i firewall zaštita, kao i bezbedna e‑mail poslovna komunikacija sa adekvatnom antivirusnom i antispam zaštitom.

G Data nudi i mogućnost iznajmljivanja bezbednosnih paketa u okviru popularnog koncepta SaaS (Security as a Service). Ovo je najpogodnije rešenje za mala i srednja preduzeća, koja uz SaaS uslugu dobijaju i punu podršku IT stručnjaka kompanije G Data kroz redovno održavanje i reagovanje u kritičnim situacijama.



Zaštita mobilnih uređaja

Tokom 2015. istraživači iz kompanije G Data evidentirali su porast broja zlonamernih programa za mobilne uređaje u odnosu na 2014. godinu. Po svemu sudeći, tendencija rasta nastaviće se i u 2016. godini. Stoga je i potreba za antivirusnom zaštitom na mobilnim uređajima sve veća.

U svojoj ponudi G Data ima Internet Security rešenje namenjeno mobilnim uređajima koji rade na Android platformi. Instalacijom ovog softvera, koji podržava i telefone i tablete, obezbeđuje se zaštita od zlonamernih programa, neželjenih poziva i SMS poruka.

Luka Milinković

Pobednik je…

Glasanje za “Nagradu publike” u okviru našeg tradicionalnog 19. konkursa za PC Press Top 50 je završeno, a nagradu za Najbolji online nastup 2015, prema broju vaših glasova, zaslužila je kompanija P…S…fashion. Čestitamo pobednicima!



Konačni rezultati glasanja izgledaju ovako:

Glasanje za najbolji online nastup 2015.

P…S… (49%)
Telenor banka (30%)
NIS (6%)
Fly Fly (4%)
Extreme Intimo (3%)
Njuz net (2%)
Bambi (2%)
Frikom (1%)
Maxi (1%)
Planeta sport (1%)

Ponovo odložena nadogradnja na Windows 10 Mobile



Kad je prošle godine lansirao novi Windows 10, Microsoft-ov plan je bio da se Windows Phone uređaji na njegovu mobilnu verziju nadograde krajem 2015. godine. Videli smo da se to nije dogodilo, pa je sve odloženo za početak 2016. godine.

Kako sada stvari stoje, ceo siječanj bi mogao proći bez nadogradnji, a kao izvesni vremenski okvir sada se spominje početak ili sredina februara javlja Venture Beat.
Otprilike u isto vreme, Microsoft bi trebao da lansira i Lumiju 650, uređaj srednjeg cenovnog razreda o kojem se takođe u zadnje vreme spekulisalo.

Dakle, za nadogradnju postojećih modela na Windows 10 Mobile trebaće pričekati još nekoliko nedelja, osim ako ste član Windows Insider programa ili već posedujete Lumiju 550, 950 ili 950XL, koje u startu dolaze s njim.

Microsoft je stvarno neozbiljan...

Najavljen Ubuntu tablet koji se može pretvoriti u improvizovani desktop PC



Španska kompanija BQ je objavila kako na tržište planira da lansira jedan prilično neobičan tablet - naime, kako prenosi Engadget, reč je o tabletu baziranom na Ubuntu Linux operativnom sistemu, koji se zahvaljujući Convergence opciji može bez puno muke pretvoriti u improvizovani desktop PC.

Naravno, kako bi kompletirali transformaciju tableta u desktop, trebaće vam eksterni monitor, kao i miš i tastatura.

Kada su u pitanju specifikacije samog uređaja, za sada je poznato kako će ovaj BQ tablet imati 10-inčni ekran rezolucije 1280x800 piksela, quad-core MediaTek proesor i 2GB RAM-a.

Detaljnije predstavljanje tableta je najavljeno za februarski Mobile World Congress, dok se njegovo lansiranje očekuje tokom aprila, za kada je najavljen izlazak Ubuntu 16.04 Xerus Xenial operativnog sistema.

Office aplikacije za iOS od sada podržavaju 3D Touch i Apple Pencil



Klubu aplikacija koje pridržavaju Appleovo 3D Touch upravljanje sučeljem pridružio se i Microsoftov Office, odnosno Word, Excel i PowerPoint. Kao i kod drugih aplikacija, ovime su otvorene nove mogućnosti na podržanim uređajima, kao što je npr. kreiranje novih ili otvaranje nedavno korištenih dokumenata.

Novost predstavlja i «Draw» odjeljak, koji sada omogućuje jednostavno crtanje po zaslonu. Najviše će koristiti za uzimanje zabilješki, a možete crtati prstom ili odgovarajućom olovkom.

Ukoliko koristite novi iPad Pro, svidjet će vam se što je Microsoft u Office aplikacijama sada uveo i podršku za precizno pisanje Apple Pencilom.

Office aplikacije su dostupne u App Store trgovini, ali da biste mogli koristiti sve njihove mogućnosti, potrebno se pretplatiti na Microsoftov Office 365 servis.

Izvor

Digitalni i(li) internet identitet?

U savremenom govoru često se izjednačavaju pridevi nastali od pojmova „digital“ i „internet“. Međutim, ozbiljno sagledavanje tih pojava govori da je internet prostor samo deo šireg digitalnog sveta



Iako u Pravopisu srpskoga jezika stoji da se internet piše malim slovom u svim slučajevima, mi ćemo za potrebe ovog teksta uvesti određenu razliku. Kada se internet koristi kao prisvojni pridev (u smislu internetski), pisaćemo ga malim početnim slovom, a Internet kao globalnu (jednu jedinu) svetsku mrežu, velikim početnim slovom. Ali čak i od nje veći je digitalni svet, jer nisu nužno svi digitalni uređaji povezani na Internet. Sve što je na Internetu sigurno je i digitalno, ali obrnuto ne važi. Digitalno je način zapisivanja podataka, a Internet je jedan od načina njihovog prenošenja.

Šta je sve digitalno?

Časopis koji upravo čitate ima svoj štampani i digitalni oblik. U stvari, on je prvobitno i bio u digitalnom formatu, kao PDF koji je poslat u štampariju, a taj svoj digitalni život može da nastavi i ako ga preuzimate kao PDF, preko Interneta ali i bilo kog prenosivog računarskog medija za skladištenje podataka. Dakle, za njegovu „digitalnost“ nije nužno da bude u kontaktu sa Internetom.

Kako stvari stoje (tačnije: napreduju), u analognom svetu o(p)staje samo živi svet i njegove potrebe za hranom, vodom, disanjem i skloništem, a sve ostalo seli se u digitalni svet. Digitalni novac, digitalni dokumenti, digitalni potpisi… doduše, ponešto od ovoga i dalje se naziva „elektronski“, ali i to polako zastareva. Čak je i pojam „elektronsko poslovanje“ prevaziđen, jer je podrazumevao da postoji i neko obično, neelektronsko poslovanje, u paralelnom analognom svetu. Danas se teži digitalnom poslovanju koje prevazilazi granice između digitalnog i fizičkog sveta, integrisanjem digitalnih tehnologija u sve procese interakcije između kompanije i potrošača. Analogna televizija zvanično je ukinuta, a u savremenim marketing agencijama prestaju da postoje posebna odeljenja za digitalno „nešto“, jer se danas skoro sve u oblasti komunikacija proizvodi i distribuira digitalnim putem.

Digitalno označava nematerijalni oblik mnogih, do juče, analognih stvari. Sve što može da se predstavi kao računarski podatak sastavljen od nula i jedinica, može da bude digitalno. Čak i identitet živih bića može da se predstavlja digitalnim zapisom. U vašim džepovima nalazi se lep skup digitalnih dokumenata (lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica…) i digitalnog novca (platne kartice, a i mobilni telefoni). To je sve vezano za vaš digitalni identitet, ali da li je to isto što i vaš internet identitet?

Internet identitet je…

Možete da ga zovete i sajber i online i internet identitet, ali nemojte da ga mešate sa digitalnim identitetom. Internet identitet su neke lične stvari, određene ljudskim sredstvima opažanja i poimanja (ime, nadimak, avatar, fotografija, stil obraćanja…). Za razliku od toga, digitalni identitet ne odnosi se samo na ljude nego i na stvari, a sačinjen je od gomile podataka, digitalnih tragova. Internet identitet ima veze sa smislom, a digitalni sa sirovim podacima.

Za internet identitet bitni su vaši biografski detalji, a za digitalni vaši biometrijski podaci. Internet identitet možete da gradite i menjate sami, a onaj digitalni dodelio vam je neki računar u državnoj upravi ili banci. Na Internetu je bitan ljudski aspekt vaše životne priče, a u digitalnom svetu nema emocija, samo nizovi brojeva 0 i 1. Internet identitet podložan je stalnim promenama, nabolje ili nagore, a isti digitalni identitet teoretski bi mogao da vas služi doživotno. I dan‑danas postoje ljudi bez internet identiteta, ali je u savremenim državama digitalni identitet za sve obavezan. O internet identitetu brinete sami, a o digitalnom identitetu brinu brojni zakoni i propisi. Mada, i za kreiranje internet identiteta postoje neka pravila Pisana kažu da je vaš identitet na nekoj društvenoj mreži samo pitanje dobre volje onoga ko je vlasnik te mreže. Takoreći – internet identitet bez zaštite.

Kako to obično biva, ode čovek da se prijavi na neku društvenu mrežu, kada se pojavi pitanje tipa: „Da li se slažete sa uslovima korišćenja?“, klikne na YES bez čitanja i nastavi da živi u ubeđenju da je on tu stekao neka posebna prava na svoje korisničko ime i na sadržaj koji tamo postavlja. Nije. Naprotiv, klikom na YES, on se, u stvari, odrekao brojnih prava koje je podrazumevao. A podrazumevanje je, kao što znamo, majka svih… kasnijih problema s društvenom mrežom, koji mogu da idu dotle da se izgubi sve što je tamo ikada postavljeno, a s tim i izgrađeni internet identitet.

Stvarno vaš internet identitet

Nema internet identiteta bez sopstvenog internet domena! Samo ste na svom domenu „svoj na svome“. Uspostavite lični ili poslovni internet identitet tako što ćete registrovati sve potrebne nazive internet domena i te domene koristite kao adrese za svoje sajtove i kao deo adresa svoje e‑pošte. Samo tako imate potpunu kontrolu nad internet identitetom, jer je njegov suštinski element – internet domen – samo vaš i ne zavisi od bilo koga drugog.

Registracijom internet domena možete svoje ime i prezime, sopstveni ili neki porodični nadimak da sačuvate samo za sebe i obezbedite svoju jedinstvenost na Internetu. Isto tako, naziv svoje firme ili organizacije, svojih brendova, proizvoda ili usluga, možete da zaštitite registracijom istoimenih naziva domena. Na Internetu važi pravilo da ko prvi registruje domen – njegov je, naravno ako pritom nije prekršio nečije pravo intelektualne svojine. Da ne biste došli u situaciju da svoj internet identitet tužbama i sporovima preuzimate od preprodavaca internet domena, brže i jeftinije je da ih sami registrujete.

Ako odmah uzmete u ruke parče plastike s digitalnim novcem, proces online registracije internet domena možete da obavite za svega desetak minuta, ukoliko vaš omiljeni internet provajder ima tu uslugu. I tako ste deo svog digitalnog identiteta upotrebili za sticanje prvog i osnovnog elementa u kreiranju sopstvenog internet identiteta.

Lični internet domen u stilu imeprezime.in.rs možete da registrujete već za nekoliko stotina dinara godišnje. Takođe, i poslovni internet domen u maniru nazivfirme.co.rs košta godišnje manje od cene izrade jednog pečata. Najpre na adresi domen.rs/whois proverite da li su slobodni nazivi domena koji su vam potrebni, a potom odaberite i ovlašćeni registar na domen.rs/registri.

Lazar Bošković

www.rnids.rs

Najavljeni Beogradski dani inženjera

Udruženje studenata tehnike Evrope – BEST Beograd, deveti put zaredom organizuje inženjersko takmičenje ─ EBEC Beograd u sklopu „Beogradskih dani inženjera”. Takmičenje će se održati od 10-14. marta na Mašinskom fakultetu.



Učesnici su studenti tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta, koji će se nadmetati u dve kategorije – Studiji slučaja i Timskom dizajnu. Pored toga, imaće priliku da unaprede svoje inženjerske, ali i prezentacione veštine učešćem na brojnim radionicama i treninzima koji se održavaju u sklopu takmičenja.

Timski dizajn predstavlja najkreativniju vrstu nadmetanja koje podrazumeva rešavanje određenog inženjerskog problema konstruisanjem naprave koja vrši zadatu funkciju poput dizalice, katapulta, letelice ili pak muzičkog instrumenta.

Studija slučaja omogućava studentima da usavrše svoje veštine, rešavajući i prezentovajući rešenja tehničkog ili tehničko-menadžerskog problema, koristeći se prethodnim iskustvom i stečenim znanjem.

EBEC (European BEST Engineering Competition) je najveće evropsko studentsko takmičenje namenjeno budućim inženjerima, koje ima za cilj da podstakne timski i takmičarski duh mladih.

Svake godine se održava na tri nivoa ─ lokalnom, regionalnom i evropskom. Ovogodišnje finale inženjerskog takmičenja EBEC biće održano u avgustu 2016. godine u Beogradu, gde ćemo imati priliku da se susretnemo sa nekima od najboljih studenata tehnike Evrope!

Pokaži da poseduješ veštine pravog inženjera! Učestvuj i izbori se za svoje mesto na najvećem studentskom takmičenju u Evropi!

Prijavljivanje je besplatno i počinje 1.februara.

Za više informacija o događaju i načinu prijavljivanja posetite sajt www.ebec.BEST.rs ili Facebook stranicu https://www.facebook.com/EBEC-Beograd-Beogradski-Dani-Inženjera.

Nagrađen Sagrada Familia Mikro Data Centar kompanije Schneider Electric

Schneider Electric dobitnik je prestižne DatacenterDynamics Leaders EMEA nagrade u kategoriji modularnog razvoja za najbolje prilagođen prefabrikovani data centar. Data centar je instaliran u katedrali Sagrada Familia, koja je pod zaštitom UNESCO-a, a ujedno je i najposećenija turistička atrakcija u Barseloni.



Nagrada je uručena na svečanoj ceremoniji održanoj u Lancaster Hotelu u Londonu. “Mikro data centar koji nam je Schneider Electric obezbedio u potpunosti ispunjava naše zahteve u pogledu dimenzija i prilagodljivosti. Bezbednost naših IT poslova je od vitalnog značaja, a ono što nam je zaista važno je da ne ometa turiste, građevinske radove ili način na koji mi funkcionišemo kao aktivna crkva. Oduševljeni smo nagradom!” izjavio je Fernando Vila, direktor Sagrada Familia, prilikom preuzimanja nagrade.

Schneider Electric integrisani prefabrikovani data centar omogućava upravljanje bezbednošću sajta katedrale i efikasno kontrolisanje miliona posetilaca.

“Od svog lansiranja DatacenterDynamics Leaders nagrade postale su ”Oskari” za našu industriju. Veoma smo zadovoljni ovom nagradom jer je ona veliko priznanje za tim ljudi koji je radio na ovom projektu, kako ispred Sagrada Familije tako i u Schneider Electric-u. Nagrada dolazi u odličnom trenutku, budući da uviđamo povećano interesovanje za naše Micro data centre, usluge koje će zadovoljiti IoT i Edge računarske aplikacije.” istakao je Hal Grant, potpredsednik IT biznisa u kompaniji Schneider Electric .

Da bi se zadovoljile jedinstvene potrebe klijenata, kompanija Schneider Electric projektovala je i proizvela jedinstveni prefabrikovani data centar koji se lako može premeštati kada je to potrebno. Objekat zahteva minimalnu instalaciju na sajtu, sprečavajući bilo kakvo remećenje turista i izgradnje. Modul je dostavljen na sajt sa rekovima, UPS-ovima, distribucijom električne energije, preciznim hlađenjem i menadžmentom pre-instaliranim i spremnim za primenu. Kućište modula je dizajnirano za trajnost i sigurnost, sa električnim i mehaničkim vezama koje se mogu lako prekinuti za usluge mobilnosti i unutrašnjih infrastrukturnih komponenti.