Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Budućnost virtuelne stvarnosti

Simon Wilkinson je stručnjak za virtuelnu realnost koji stvara svetove. Upoznajmo neke od njegovih projekata a posebno The Cube, koji će i beograđani moći da vide tokom januara…



Nakon velikog uspeha u januaru 2015, British Council po drugi put organizuje Festival britanskog filma Film and Chips u Beogradu i Novom Sadu. Publika će u bioskopima Doma omladine Beograda i Arena Cineplex, od 21. do 24. januara 2016, imati prilike da pogleda premijerne filmove najnovije britanske produkcije i upozna autore koji su svojim radom privukli veliku pažnju na najvažnijim svetskim festivalima u Berlinu, Kanu, Torontu, Veneciji i Londonu. Ova manifestacija realizuje se u saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu.

Moto festivala „Novi talenti, nove tehnologije“ poziva publiku da se upozna s mladim autorima i glumcima kojima svetska kritika predviđa blistave karijere, kao i novim tehničkim dostignućima koja neočekivano utiču na način pričanja filmske priče. Kroz filmove, ali i bogat prateći program namenjen filmskim profesionalcima, ovaj festival bavi se budućnošću filmske umetnosti – od korišćenja novih tehnologija i animacije u produkciji pa sve do novih oblika i platformi za distribuciju filmova.

Naš sagovornik je Simon Wilkinson, stručnjak specijalizovan za virtuelnu realnost. Tokom prvih 20 godina plodne umetničke karijere gospodin Wilkinson se nije fokusirao samo na jedan medij, već je odlučio da ih koristi sve istovremeno. Počeo je u svetu muzike, potom se bavio galerijskim poslom, filmom, Internetom i širokim spektrom digitalnih umetnosti. Trenutno, kako sam kaže, stvara svetove koji se pružaju preko svih ovih medija, pričaju priče koje se prepliću i postavljaju pitanja o svetu oko nas.

Šta za vas znači pojam virtuelna realnost?

Za mene je virtuelna stvarnost veoma zanimljiv pojam zato što mislim da sve što nazivamo „stvarnošću“ zapravo nije ništa više nego ljudska interpretacija sveta oko nas: „stvarnost“ je za svakoga od nas lična priča koju pričamo sebi, o tome kakav je svet i mislim da, na kraju, ništa ne može biti njegova definitivna ili konačna verzija. Zbog toga je za mene tehnologija virtuelne stvarnosti, kao i kompjuterske igre, veoma zanimljiva prizma kroz koju posmatramo svet i priče koje pričamo o njemu, na isti način na koji i film. Velika razlika je u tome što virtuelna stvarnost pruža bogatije iskustvo i često zahteva perspektivu iz prvog lica (bez obzira na to da li je u pitanju naša perspektiva ili gledamo kroz oči nekog drugog). Za mene naočare za virtuelnu realnost nisu dovoljne. Pokušavam da koristim jezik, fizičke stimulanse i zvuk tako da nas pokrenu na isti način kao i „stvarnost“ i nastojim da prelijem svetove koje stvaram van horizonta naše svakodnevne perspektive.

Opišite nam projekte kojima se trenutno bavite

Trenutno smo u fazi pripreme produkcije jednog performansa koji se uživo izvodi u virtuelnoj stvarnosti za 16 članova publike koji će nositi VR naočare. Performans se zove Whilst the Rest Were Sleeping i, pored elektronske muzike koja će se izvoditi uživo, uključuje i kinestetičke efekte, manipulaciju VR prostorom i proširiće Circa69 svet koji se pojavljuje u The Cube i prošlom performansu Beyond the bright Black Edge of Nowhere.

Takođe, radim i na jednoj audio‑instalaciji u virtuelnoj stvarnosti pod nazivom H0? CAN I €A$€ Y0UR MIND ?ITH0UT LYING. Instalacija primenjuje zakone fizike jedne platforme za razvoj video‑igara kako bi uz pomoć pokreta u virtuelnoj stvarnosti stvarala muziku.

Tokom Festivala Film and Chips predstavićete se projektom The Cube. Kako izgleda ova postavka, šta je zapravo Kocka?

The Cube počinje kao interakcija između publike i mene u virtuelnom svetu i završava se gde god nas odvede.

Da li ste zadovoljni alatima koji nas uvode u virtuelnu realnost? Šta ste vi koristili?

Prošla godina bila je veoma interesantna kada je reč o razvoju alata. Do sada sam koristio Unity platformu za kreiranje video‑igara u saradnji sa svojim timom u Holandskoj filmskoj akademiji (gde sam gostujući predavač na predmetu Imersivni mediji) i ljudima iz studija Amoeba Design iz Velike Britanije. Tokom cele godine koristili smo Oculus DK2, a sada počinjemo da eksperimentišemo sa HTC Vive koji predstavlja fantastičan skup alata. Tokom vremena koristili smo još neke alate, ali smo ih odbacili zato što nisu bili u mogućnosti da pruže potpuno iskustvo za sva čula.

Šta očekujete u budućnosti na polju virtuelne realnosti?

Naredna godina biće interesantna, mada ne na način na koji smo očekivali. Činjenica je da većina ljudi nema kompjutere koji mogu da podrže Oculus ili Vive, a ni ti uređaji nisu baš jeftini. Neke procene govore da samo oko deset miliona računara ima potrebnu konfiguraciju, a to su većinom gejmerske mašine. Neke interesantne kompanije, kao što je Chinese Room koja je napravila igru Everybody’s Gone to The Rapture, praviće odlična ostvarenja namenjena za ove platforme, ali ja sam zainteresovaniji za kompanije koje će iskustvo virtuelne stvarnosti ponuditi publici u vidu umetničkih instalacija i performansa. Upotreba priče u kombinaciji sa ovim platformama još uvek je u procesu razvoja i biće veoma zanimljiva za praćenje.

Ovaj tekst smo realizovali u saradnji sa British Council-om

Stiže bolja integracija WhatsApp-a i Facebook-a



Developer Javier Santos je na svom Google+ profilu objavio informaciju kako je u podešavanjima najnovije beta Android verzije popularne aplikacije za razmenu poruka WhatsApp pronašao jednu skrivenu opciju.

Reč je o opciji koja na prvi pogled omogućava deljenje korisničkih informacija WhatsApp naloga sa Facebook-om, službenim vlasnikom WhatsApp-a od 2014. godine.

Deljenje informacija verovatno se odnosi pre svega na pristup listi WhatsApp kontakata, što će olakšati pronalazak prijatelja na Facebook-u i obrnuto, a sama opcija je isključena prema zadatim podešavanjima.

Od ostalih mogućnosti koje donosi nova beta tu je posebna mapa za sve primljene dokumente i end-to-end enkripcija za još bezbednije poruke.

Netflix ima čak 75 miliona korisnika



Popularni video-streaming servis Netflix zabeležio je još jedno uspešno tromesečje ostvarivši prihode od 1,8 milijardi američkih dolara i zaradu od čak 43 miliona dolara. Cene deonica kompanije zbog ovog uspeha su porasle za otprilike 7%.

Netflix prema službenim informacijama u ovom trenutku broji više od 75 miliona korisnika širom sveta, od čega je se otprilike 45 miliona nalazi u SAD-u. U poslednjem kvartalu prošle godine Netflix je dobio 5,59 miliona novih korisnika, od čega čak 4,04 miliona opada na korisnike van SAD-a.

Kompanija je paralelno s objavom novih podataka o broju korisnika još jednom potvrdila da planira podići cenu svojih usluga korisnicima u SAD-u. Nove cene najavljene su još prošle godine kada je rečeno da će cene paketa 9,99, odnosno 11,99 američkih dolara – iste brojke koje su (iako u evrima) određene za Evropu.

Više cene usluga u SAD-u neće biti jedini izvor dodatnog novca. Kao što je poznato, Netflix je odnedavno dostupan u čak 130 dodatnih zemalja. Iako je broj novih korisnika koji su stigli sa širenjem još uvek nepoznat, verujemo da se radi o milionima.

Iz Netflix-a su na kraju potvrdili da će tokom 2016. godine na svoj servis doneti „600 sati originalnog sadržaja“, među kojim će se naći nove sezone postojećih serijala te potpuno novi serijali koji su tek u pripremi. Nadamo se da će nešto od toga završiti i na evropskom Netflix-u koji se trenutno bori s nedostatkom sadržaja.

Kompjuterski nepismeno 84 odsto anketiranih studenata

Za 84 odsto anketiranih studenata FON-a, FPN-a, Pravnog i Ekonomskog fakulteta moglo bi se reći da su kompjuterski nepismeni, jer ne znaju da koriste Eksel, što je jedan od četiri osnovna zadatka za kompjutersku pismenost, pokazalo je istraživanje NVO Zaštita potrošača, urađeno na uzorku od 202 studenta.



Nenad Bumbić iz te organizacije rekao je Tanjugu da se do tih rezultata došlo metodom anonimne ankete i objasnio da se, prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku i Evropske unije, osoba može smatrati kompjuterski pismenom ako zna da uradi četiri zadatka – da napise nešto u programu “Vord”, da napravi grafik u “Ekselu”, da nađe informaciju na internetu i primi i pošalje mejl.

Bumbić je rekao da svi znaju da prime i šalju elektronsku poštu, kao i da napišu nešto u programu “vord” i da se zbog toga istraživanje baziralo na težim zadacima – sabiranju niza od devet brojeva u “ekselu” i pravljenje grafika.

“Čak 84 odsto od ukupno 202 anketirana studenta tvrdilo je da zna da koristi Eksel, jedan od tri osnovna programa iz Majkrosoftovog paketa kancelarijskih programa, koji se nalazi gotovo na svakom računaru. Međutim, samo 14 odsto njih znalo je da sabere niz od devet brojeva u ovom programu, a manje od pet odsto studenata zna da izradi najjednostavniji grafik”, rekao je Bumbić.

On je dodao da je isto istraživanje pokazalo da osnovne stručne termine na engleskom ne zna 72 odsto studenata, te da je takvo stanje posledica činjenice da skoro nema praktične nastave na tim fakultetima, kao i da većina profesora drži nastavu na način na koji je to rađeno pre više od 30 godina.

“Studenti su imali mogućnost da zadatke rade na laptopu sa mišem, nudili smo čak i nagradu od 200 dinara ko uradi zadatak za pet minuta”, rekao je Bumbić i dodao da je njemu najzanimljivije bilo to što su svi anketirani rekli da znaju, a posle se ispostavilo da to nije baš tako.

Prema njegovim rečima, osoba se može smatrati kompjuterski pismenom ako zna da uradi ta četiri zadatka, među kojima je i izrada grafika, a prema tom kriterijumu čak 95 odsto studenata obuhvaćenih fakulteta je nedovoljno kompjuterski pismeno.

Bumbić je dodao da je na svakom fakultetu anketirano po 50 studenata kako bi bili sigurni u validnost istraživanja, jer kaže da je za statistiku potrebno minimum 30.

Ipak, Bumbić kaže da postoje svetle tačke, odnosno studenti koji su znali da reše zadate probleme, a isticali su da su to naučili zahvaljujući profesorima koji su nastavu organizovali kroz praktičan rad, ali i da je problem što na svakom od fakulteta obuhvaćenih istraživanjem postoji tek po jedan ili dva takva profesora.

Bumbić je napomenuo i da istraživanje nije urađeno u saradnji sa fakultetima.

Izvor: Tanjug

Foto: Huffington post

Eset za decu i roditelje

Internet je neodvojivi deo naših života, a zahvaljući mobilnim uređajima i jedno od prvih „prostranstava“ u koja zakoračuju najmlađi. Svesni raznolikosti korisnog ali i štetnog sadržaja s kojim se mališani mogu susresti, roditelji su s pravom zabrinuti na koji način omogućiti deci da istražuju samo ono što je prikladno njihovom uzrastu. U tome nam može pomoći najnoviji ESET Parental Control



Ako pripadate generacijama koje su odrasle na PC računarima, sigurno se sećate „naivnosti“ tog doba kada je reč o igricama, korisnim programima, umrežavanju putem dial‑up veze. Roditeljima je tada najveći problem bio to što njihova deca silno vreme provode pred monitorima. Vremena su se promenila, pa tako nije neobično da deca, čak i u nižim razredima osnovne škole, imaju pametne telefone koji po mogućnostima daleko prevazilaze stone računare prošlih vremena. U eri 4G brzina i otvorenih WiFi konekcija, Internet i baš svi sadržaji na njemu dostupni su lakše nego ikada, pa ne iznenađuju vesti o traumama koje mališani preživljavaju zbog neadekvatnog korišćenja društvenih mreža i sajtova s neprikladnim sadržajima.

Deca u virtuelnom svetu

ESET Parental Control predstavlja jedno od novijih rešenja koje će roditeljima omogućiti da na jednostavan način zaštite decu u virtuelnom svetu, baš kao što uspevaju da održe kontrolu nad opasnostima koje vrebaju u stvarnom svetu. Aplikaciju je dovoljno instalirati na uređaje kojima mališani imaju pristup i zaštititi taj pristup pogodnim PIN‑om, nakon čega se može pristupiti podešavanjima.

Opcije sistema zaštite grupisane su u više sekcija, od kojih su osnovne filtriranje neadekvatnih sajtova i sadržaja. Za početak, dovoljno je da unesete broj godina mališana i mnoge kategorije poput kockanja/klađenja, piratskih sajtova ili društvenih mreža biće automatski isključene. Spisak kategorija (ne)dozvoljenih sajtova i sadržaja možete prilagođavati prema potrebama.

Aplikacija nema isključiv zadatak da „bespogovorno“ blokira sve što roditeljima nije po volji, pa je tako možete (makar u početku) podesiti u Monitoring‑only režim, koji će dozvoliti kompletan Internet saobraćaj i detalje prikazati u okviru izveštaja i statistike.


Za po­če­ta­k je do­volj­no da une­se­te broj go­di­na ma­li­ša­na i mno­ge ka­te­go­ri­je po­put ko­cka­nja/kla­đe­nja, pi­rat­skih saj­to­va ili dru­štve­nih mre­ža bi­će auto­mat­ski is­klju­čene

Restriktivni i nadzorni mod

Dva režima rada (restriktivni i nadzorni) ne odnose se samo na Internet već i na korišćenje aplikacija, pa postoji mogućnost zabrane ili odobrenja korišćenja omiljene igrice ili nekog drugog programa instaliranog na mobilnom uređaju. Stara briga roditeljska o vremenu provedenom pred ekranom nije zanemarena, pa za maksimalan broj minuta koje će mališan moći da provede u virtuelnim vodama, moraćete da se izborite u otvorenom razgovoru, a aplikacija će prihvatiti svaku minutažu koju joj uneste. Važno je napomenuti i da jednom podešeni limiti ne predstavljaju „munju u kamenu“ – ukoliko budu dosegnuti, mali korisnik može vam poslati poruku s molbom za „još samo nekoliko minuta više“, koju vi možete odobriti (ili ne).

Osim kontrole korišćenja, aplikacija sadrži i veoma važnu funkciju lociranja mobilnog uređaja, kao i mogućnost da detetu pošaljete poruku da se javi ili ga prosto podsetite gde treba da bude. Iako većina starijih mališana neće biti srećna nakon što im se ograniči korišćenje ličnog uređaja, najmlađim godištima laka i jednostavna navigacija s prilagođenim rečnikom može se pretvoriti u zanimljivo iskustvo koje će ih dodatno motivisati da koriste preporučene sadržaje. Nažalost, u inicijalnoj verziji, još uvek samo na engleskom jeziku.

www.extreme.rs

Adblock Plus preuzet 500 miliona puta



Predstavnici Adblock Plus-a, jednog od najpopularnijih alata za blokiranje raznolikih reklama, objavili su kako je alat premašio brojku od 500 miliona preuzimanja.

Objava sledi nakon gotovo deset godina od pojave prve verzije ovog alata za Mozilla Firefox pregledač pod imenom Adblock Plus 0.6. Brojka navedena u objavi se odnosi na ukupan broj preuzimanja Adblock Plus alata, a ne na broj aktivnih korisnika.

Ali prema još uvek relativno svježim informacijama, Adblock Plus trenutno ima 50 miliona aktivnih korisnika. Adblock kao još jedan popularan alat za blokiranje neželjenog reklamnog sadržaja ima oko 40 miliona mesečno aktivnih korisnika.

Adblock Plus je vlasništvu nemačke kompanije Eyeo te ima 49 zaposlenih u 17 zemalja sveta.

Facebook unutar aplikacije donosi 3D Touch mogućnosti



Apple-ova 3D Touch tehnologija uskoro će biti integrisana unutar iOS Facebook aplikacije. Ovim potezom vlasnici novih iPhone-a s Facebook profilom imaće priliku iskoristiti sve prednosti tehnologije koju je Apple predstavio u septembru 2015.

Krajem prošle godine postavljeni su temelji za “quick actions” opcije na početnom ekranu. Sada su Facebook aplikaciji pridodati i Peek and Pop opcije.

Stoga će nakon nadogradnje lagani pritisak na Facebook profil ili neku objavu omogućiti kratki prikaz odabranog sadržaja. Ako pomerite prst, pojaviće se stranica ispod kratkog prikaza, a ako pritisnete jače, pojaviće se odabrani sadržaj.

Nova opcija će koristiti za linkove, profile, stranice, grupe, događaje, fotografije i pozadinske slike.

Što se tiče “quick actions” opcija, jedna od njih će biti dodana u Facebook aplikaciju, a ona će omogućiti direktan “skok” na korisnički timeline.

Odabrani korisnici već ove nedelje su dobili priliki isprobati nove opcije, a taj krug će se postupno širiti u sledećih nekoliko meseci.

Ovaj link može da sruši Safari i Chrome



U nedavnoj prošlosti je bilo slučajeva kada je jedna poruka ili internet veza određenog sadržaja lako mogla srušiti softver iPhone-a, a sada se pojavila i nešto naprednija verzija ovakve smicalice. Na web stranici crashsafari.com nalazi se skripta koja u adresnoj traci generiše sve veći niz znakova, što uspeva dovoljno "zbuniti" Safari na iPhone-u, pa pregledač ubrzo otkazuje poslušnost.

Prema navodima korisnika, ista stvar može srušiti i Chrome pregledač na Windows-u, Mac-u, iOS-u i Android-u. Kod rušenja Safarija najčešće je potrebno ponovno pokrenuti uređaj, dok Chrome ne zahteva resetovanje uređaja već samo aplikacije.

Ovu je stranicu izradio Matthew Bryant, 22-godišnjak iz San Francisca, čisto iz zabave. Iako posećivanje ove stranice neće izazvati trajnu štetu na vašim uređajima, svakako pripazite na šta klikate ovih dana – spomenuti URL neki pokušavaju i sakriti pomoću servisa za skraćivanje adresa, te tako navući korisnike na ovu podvalu.

Iz Apple-a i Google-a još se uvek nisu službeno oglasili o ovom slučaju.

Word – Pametno traženje

Insights je interesantna novost u Word‑u koja će nam pomoći da brzo pronađemo relevantne Internet izvore za temu o kojoj pišemo. Ukoliko pišemo ili čitamo Word tekst o bilo čemu i u nekom trenutku izgubimo orijentaciju, tj. nismo sigurni šta je sve potrebno za detaljno razumevanje napisanog, možemo u pomoć da pozovemo opciju Smart Lookup koja kao rezultat daje uređeni dosije Insights. Dovoljno je da desnim klikom na neku reč pokrenemo Smart Lookup ili, ukoliko nas interesuje fraza ili još složenija konstrukcija, selektujemo željeni tekst i tek nakon toga desnim klikom dođemo do željene komande.



Word će poslati selektovan tekst i njegovu bližu okolinu na obradu Bing pretraživaču, koji će se potruditi da pročita vaše misli i odgovori na pitanja koja niste ni formulisali, na osnovu problema koji se nazire iz konteksta. Bing poseduje ogromnu bazu znanja, a pri ovoj pretrazi naročito će se osvrnuti na Wikipedia resurse, što je veoma zgodno jer je Wikipedia projekat odlično pokriven svim iole značajnim jezicima, tako da je velika šansa da ćete i na srpskom dobiti relevantan tekst koji zadovoljava standarde više od prosečnih tekstova koji bi vam isplivali negde pri vrhu uobičajene pretrage.

Pre nego što prvi put pokrenete Smart Lookup, moraćete da se suočite sa činjenicom da pri ovakvom načinu rada neki vaši osetljivi podaci iz teksta mogu da proputuju Internetom dok stignu do Bing‑a i budu negde zabeleženi u procesu pretrage i formulisanja povratnog odgovora.

Glavni deo odgovora uglavnom će biti tekst iz enciklopedije Wikipedia. Pred vama će se pojaviti kratka definicija, praćena predlozima za dalje istraživanje. Nakon toga slede fotografije, crteži, grafički elementi i rezultati Web pretrage. Prikazana tema tako obrađena je tako da na neki način podseća na dosijee kakve šefovi dobijaju od svojih sekretarica. Ovaj rezultat automatskog istraživanja biće bogat hiperlinkovima i vi ste u svakom trenutku na samo klik od prelaska u Web browser i otvaranja korišćene stranice. Kada dođete do referenciranog sajta, možete da procenite postoji li tu nešto korisno ili da odlutate još dublje tražeći nešto smisleno u vašem istraživanju.

Rezultati koje dobijate su sasvim upotrebljivi. Ponekad je potrebno da pređete u browser i malo promislite šta tražite, ali na prvu loptu, rezultati pretrage su dobri za većinu jednostavnijih situacija „kada vam stane mozak“ ili kada dođe do onoga „kako se beše kaže, na vrh mi je jezika“. Sjajno je što se ovih nekoliko operacija s kopiranjem, paste‑ovanjem, kliktanjem i kucanjem svodi na klik ili selektovanje plus klik. U složenijim situacijama možete za početak da pregledate šta vam Smart Lookup sugeriše, udahnete, razmislite i pokrenete vlastitu pretragu na osnovu sugestije, svog iskustva i preciznih potreba. Insights panel se nenametljivo otvara s desne strane prozora. Nažalost, mogućnost kopiranja sadržaja iz onoga što je prikazano s desne strane prilično je ograničena, pa nećete moći da selektujete tekst i desnim klikom pokrenete kontekstni meni, ali ćete neke od tekstova, npr. one koji potiču s javne enciklopedije Wikipedia, moći da kopirate tasterskom kombinacijom Ctrl+C. Ovaj nedostatak je posledica toga što Microsoft ne želi da olakša pisanje plagijata i kršenje autorskih prava, ali ne zaboravite, sve ove sadržaje možete jednim klikom da dobijete i u browser‑u, a onda je samo na vama da ispitate politike korišćenja sadržaja kojima ste pristupili.

Samsung planira da većinu svojih aplikacija dovede na iOS uređaje



Prema pisanju internet stranice SamMobile čini se kako Samsung tokom 2016. godine planira da dovede većinu svojih aplikacija na iOS uređaje. Samsung već nudi određen broj aplikacija za vlasnike Apple-ovih uređaja, ali ponuda će sada biti znatno proširena.

Tako je u planu dolazak Gear Fit Manager aplikacije koja će omogućiti uparivanje Samsung-ove Gear Fit sportske narukvice s iPhone-om, a tu je i poznata S Health aplikacija koja beleži dnevne aktivnosti korisnika, konzumiranu hranu, proces vežbanja i kvalitet sna.

Takođe, putem aplikacija Remote Control i Family Square instaliranih na iPhone biće podržana mogućnost upravljanja najvećim Samsung-ovim tabletom Galaxy View, koji ima 18,4-inčni ekran.

Planirana je i nova verzija Smart Cam aplikacije koja donosi potupno novo korisnički interfeks, kao i iOS podrška za Samsung-ovu Level liniju audio proizvoda.

Microsoft uskoro lansira praktičnu zakrivljenu tastaturu za iOS



Kako su ekrani smartfona rasli iznad 4 inča, počeli su se javljati problemi upravljanja jednom rukom. Mnogima se tada omilio veći ekran i radna površina koju nudi, ali je bilo teško prihvatiti činjenicu da će za njegovo korišćenje biti potrebno aktivirati i drugu ruku. Nekima je razlog za ljutnju bila lenjost, nekima zaista nepraktičnost. Ovo drugo se posebno može osetiti prilikom kuckanja u vožnji, što je posebno opasno i naravno, zabranjeno.

Kao rešenje za ovakve probleme, na tržištu se može naći velik broj uređaja i tastatura koje se pomaknu u levu ili desnu stranu, smanjenje kompletnog ekrana i sl., ali kako ako je verovati najnovijim glasinama, ovoga puta bi Microsoft mogao izaći s jednim od najboljih rešenja.

Nakon nedavnih glasina o adaptaciji Microsoft-ove WordFlow tastature za iOS, sada se spekuliše o njenoj nadogradnji, odnosno mogućnosti zakrivljenija, kako bi sva slova bila dohvatljiva palcem ruke u kojoj držite uređaj. Tastatura bi bila u obliku polukruga usidrenog u uglu uređaja, što je vidljivo i na slici koju je preneo The Verge.

Java browser plugin konačno će biti ukinut



Užasno nebezbedni Java plugin više neće napastvovati web browsere korisnika širom sveta nakon instalacije Java Runtime Environment-a. Oracle je objavio da od naredne godine i objavljivanja Java Development Kit-a 9 ukida Java browser plugin. To znači da će on biti izbačen i iz budućih verzija JRE-a.

Razlog kojeg je firma navela na svom sajtu jeste činjenica da su developeri popularnih web browsera već izbacili ili najavili izbacivanje podrške za raznorazne plugine, poput Jave i Flash-a. Međutim, to odustajanje od plugina uzrokovano je brojnim bezbednosnim propustima koje oni sadrže i koje su cyber kriminalci do sada uspešno koristili za širenje virusa i krađu podataka. Na primer, Java plugin je iskorišćen za pola svetskih cyber napada u 2012. godini.

Oracle je developere web aplikacija pozvao da se prebace na Java Web Start tehnologiju, koja se ne zasniva na pluginovima.

Windows 10 Mobile prisutan na 9,5% uređaja



Prema poslednjem istraživanju kompanije AdDuplex koje je sprovedeno 22. januara ove godine, vidljivo je kako se najnovija verzija Microsoft-ovog mobilnog operativnog sistema Windows 10 Mobile trenutno nalazi na 9,5% uređaja.

U poređenju sa decembrom to je rast zastupljenosti od 0,7%, ali ipak se radi o najmanjem zabeleženom rastu u poslednjih nekoliko meseci.

Inače, na tržištu se trenutno nalazi samo nekoliko Windows 10 Mobile uređaja, a nadogradnja na Windows 10 Mobile za starije uređaje (sa Windows Phone 8.1 sistema) odložena je već dvaput, najnovije informacije govore da bi nadogradnja konačno mogla biti dostupna u februaru.

Sada već zastarjeli operativni sistem Windows Phone 7 još uvek se nalazi na 4,3% mobilnih uređaja.

Što se tiče proizvođača Windows mobilnih uređaja, i dalje vodeću ulogu na tržištu ima Microsoft (kao i prethodni Nokia Lumia uređaji) s tržišnim udelom od gotovo 97%, nakon čega slijede HTC i Samsung s udelom od 1,21 odnosno 0,59%.

Najpopularniji Windows Phone uređaj među korisnicima u celom svijetu je i dalje Nokia Lumia 520 s udelom od 12,9% (pad od 14% u odnosu na decembar ali još uvek dovoljno za vodeću poziciju).

U SAD-u najpopularniji Windows Phone uređaj bio je Nokia Lumia 635, a u Nemačkoj i Italiji Nokia Lumia 630. Na sva tri navedena tržišta drugi najpopularniji uređaj je još uvek aktuelni model Microsoft Lumia 640 koji beleži konstantan rast zastupljenosti.

Mitovi o ćirilici na internetu

Mitovi o korišćenju ćirilice na Internetu, poput onog da Gugl (Google) “ne voli” naše zvanično pismo, da nema dovoljno ćiriličnih fontova, da je zbog korišćenja ćirilice komplikovano širiti poslovanje na internetu i slične pretpostavke, pobijene su sinoć na tribini adekvatnog naziva “Ćiribasters”, održanoj u Startit centru u organizaciji Fondacije “Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS).



Gugl ne voli ćirilicu
Na tribini, koju je vodio multimedijalni stvaralac Uroš Bogdanović, prvi mit je demantovao Ivan Rečević, trener iz Gugl Akademije. Po njegovim rečima, pretraga na ćiriličnom pismu na našoj teritoriji ima prioritet u Guglu, ali sadržaj treba adekvatno opisati, da bi Gugl znao o kom jeziku i pismu je reč, čega u praksi nema dovoljno. Naime, veb stranice bi trebalo u svom kodu da imaju definisan jezik i pismo kojim su pisane, bilo da je u pitanju ćirilica ili srpska latinica (slova sa kvačicama), što većina naših sajtova nema.

“Gugl je jedna velika i kompleksna mašinerija. Svako ko toj mašineriji pomogne da razume i da locira sadržaj, biće nagrađen boljim pozicioniranjem u pretragama. To znači da se srpskim kompanijama i medijima isplati da definišu kojim jezikom se obraćaju internet zajednici”, rekao je tom prilikom Rečević.

Nema dovoljno ćiriličkih fontova
Ćirilica je pismo koje je rasprostranjeno među velikim delom svetske populacije i zato postoji mnoštvo ćiriličnih fontova, tvrdi Bojan Stefanović (Logoholik), grafički dizajner specijalizovan za logotipe. Međutim, postoje određeni grafički problemi kod korišćenja ćirilice, poput nepravilnih kruziva (italic slova), ali po Stefanovićevim rečima sve su brojniji napori da se ovaj problem reši, te se kvalitetni ćirilični fontovi mogu pronaći na više sajtova, od kojih on izdvaja Tipometar (www.tipometar.org).

“Primećujem sve veći broj firmi koje žele da koriste ćirilicu i to je dobro iz više razloga. Osim što se tako čuva naše zvanično pismo, kompanije se na taj način mogu i izdvojiti na tržištu iz mora internacionalnih brendova koji su sinonim za globalizaciju”, dodaje Stefanović. Pored toga, firme koje imaju logotipe na ćirilici a pretenduju na izvoz, bez problema mogu imati dva logotipa – jedan na ćirilici i jedan na latinici.

Teško je pretvaranje teksta iz latinice u ćirilicu
Kada iz Srbije u Gugl ukucate pojam “domaće kiflice” bilo kojim od pomenuta dva pisma, prvi rezultat koji će vam izaći je sajt istoimene kompanije. Miloš Mijić, vlasnik brenda “Domaće kiflice”, odlučio se da njegov logo bude napisan ćirilicom kako bi se kompanija izdvojila iz mase i na taj način privukla pažnju potrošača. Očigledno mu je to, uz kvalitet proizvoda, pomoglo da od malog porodičnog biznisa, koji je započeo sa suprugom, stvori firmu koja danas zapošljava 30 ljudi.

Logotip i komunikacija koju imaju na društvenim mrežama su na ćirilici, ali sajt je na latiničnom pismu. Iz tog razloga su trenutno u procesu preslovljavanja sadržaja sajta na ćirilični.

Učesnici tribine saglasili su se sa Mijićem da ovo nije komplikovan proces, naglašavajući da je u današnje vreme uz pomoć plaginova za najpoznatije i najčešće korišćene CMS-ove, moguće automatski presloviti sadržaj sa ćiriličnog pisma u latinično i obratno. Skidanje i aktiviranje ovih plaginova traje samo nekoliko minuta.

Društvene mreže ne rade sa ćirilicom
Već pomenuti brend, “Domaće kiflice”, na Tviteru i Fejsbuku komunicira sa svojim klijentima i potrošačima na ćiriličnom pismu. To je i dostupna i poželjna opcija, kaže Ivan Rečević, jer pojedine društvene mreže analiziraju sadržaj i dodeljuju mu jezičku komponentu pa često našem latiničnom pismu (sa kvačicama) dodeljuju hrvatsko ili bosanskohercegovačko “državljanstvo”.

Osim toga, društvene mreže su odavno “stavile do znanja” da poštuju različita pisma, pa tako danas na Fejsbuku svako može imati ćirilična korisnička imena, interfejs, postove, pa i ćirilične heštegove.

Ćirilica je slabo zastupljena u sadržaju internet sajtova
Ruska ćirilica je drugo najzastupljenije pismo na Internetu, posle engleskog alfabeta. Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing u RNIDS-u, objasnio je da postoje određeni tehnički problemi sa pravljenjem mejl adresa na ovom pismu, ali to nije problem samo sa ćirilicom već i sa svim drugim pismima koja ne potpadaju pod engleski alfabet (kineska, indijska, arapska pisma, ali i francuska, nemačka i ostale latinice koje imaju slova sa kvačicama). Ovi problemi se intenzivno rešavaju na globalnom nivou, a rešenje će obuhvatiti sva ne-engleska pisma, pa i našu ćirilicu.

“Rusi su, na primer, uprkos tome, registrovali preko 860.000 svojih ćiriličnih domena, ali Rusija nema, poput nas, dva pisma, već se u ovoj zemlji koristi isključivo ćirilica. Osim toga, njeno tržište je veoma homogeno i zato je ovako nešto bilo moguće. Negde sam našao podatak da Rusi čak 70% “kulturnih proizvoda”, od filmova pa sve do muzike, prave sami, a onih 30% uvoze. Sa takvim tržištem, prirodno je imati veliku zastupljenost ćirilice i na Internetu”, rekao je Milićević.

Postoje procene da je na srpskom tržištu odnos latinice i ćirilice 70% na prema 30%. Ostaje pitanje da li Internet može da predvodi promenu u odnosu prema ćirilici ako to ne činimo mi sami u “oflajn” prostoru.

Osim diskusije o ovim uvreženim mitovima, na sinoćnoj tribini poveo se i razgovor o predrasudama. Naime, ćirilicu u Srbiji mnogi vezuju za nacionalizam i ksenofobiju, što je prema mišljenju učesnika ovog skupa – neosnovano verovanje. Ćirilica je srpsko pismo i u masovnoj upotrebi (uz određene modifikacije) u našoj zemlji je od 11. veka, pa ga ne treba vezivati ni za veru ni za politiku, već isključivo za srpski jezik.

Direktor Ericssona primio nagradu Hunger Hero

Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija (WFP) uručio je nagradu Hansu Vestbergu, predsedniku i izvršnom direktoru kompanije Ericsson za učinak ove kompanije u pružanju telekomunikacionih rešenja kao podrške humanitarnim reakcijama. Nagrada Hunger Hero za 2016. godinu mu je dodeljena na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj.



Vestberg, koji se od 2010. nalazi na poziciji izvršnog direktora ove kompanije koja se bavi pružanjem telekomunikacionih usluga, zagovornik je UN platforme Ciljevi održivog razvoja, kao i rešavanja globalnih problema kao što su siromaštvo, glad i klimatske promene.

Tokom prethodnih 15 godina, kompanija Ericsson je agencijama za pružanje humanitarne pomoći, kao što je WFP, obezbedila osnovnu podršku u mobilnoj komunikaciji tokom otklanjanja posledica prirodnih katastrofa putem svog globalnog volonterskog programa Ericsson Response. Ovaj program uključuje 150 zaposlenih koji su posebno obučeni za reagovanje u hitnim slučajevima. Program Ericsson Response je do sada bio uključen u više od 40 akcija otklanjanja posledica prirodnih katastrofa i više od 30 zemalja. Samo u toku prošle godine, kompanija Ericsson je blisko sarađivala sa WFP agencijom kroz program Emergency Telecommunications Cluster i 34 puta je slala volontere kao podršku u borbi protiv ebole, kao i u hitnim situacijama u Vanuatuu, Nepalu, Iraku i Južnom Sudanu.

Prilikom preuzimanja nagrade, Hans Vestberg je rekao: „Počastvovan sam što primam ovu nagradu u ime programa Ericsson Response i naših požrtvovanih zaposlenih koji neumorno rade kao volonteri već 15 godina. Program Ericsson Response je deo platforme Tehnologija za dobra dela, koji kombinuje našu lidersku poziciju u oblasti tehnologije sa stručnošću i posvećenošću naših zaposlenih u cilju prevazilaženja problema i pružanja rešenja u otklanjanju posledica humanitarnih katastrofa širom sveta. Ovaj program predstavlja srž onoga što je kompanija Ericsson.“

Prodaja Windows telefona opala za 49%



Prema podacima iz najnovijeg Microsoft-ovog finansijskog izveštaja, prodaja Lumia telefona je u proteklom kvartalu opala za celih 49%, dok su ukupni prihodi kompanije opali za 10% u odnosu na isti period prošle godine.

Pored toga, opali su i prihodi Microsoft-ove More Personal Computing divizije (za 5%), kao i neto profit kompanije (za skoro 15% - sa 5,8 milijardi na 5 milijardi dolara), prenosi Engadget.

Ali, uprkos tome, Microsoft može potražiti barem malu utehu u rastu prihoda zarađenih na Surface porodici uređaja, koji su u proteklom kvartalu kompaniji doneli 1,35 milijardi dolara (u odnosu na 1,1 milijardu u istom periodu u 2015.), što pak predstavlja rast od 29%. Još veći rast prihoda je zabilježilo Microsoft-ovo poslovanje sa Azure-om (140%), kao i sa Office-om 365 (70%).

Isto tako, Microsoft može biti zadovoljan i rastućom popularnošću svojih mobilnih aplikacija - Skype je tako do sada na iOS i Android uređajima preuzet preko 900 miliona puta, dok su mobilne Office aplikacije preuzete preko 340 miliona puta.

Symantec predstavlja svoja predviđanja na polju informatičke bezbednosti



Stručnjaci za internet i informacione bezbednosti u Symantec-u predviđaju da će godina koja je upravo počela na području cyber sigurnosti obeležiti sledeći trendovi u pojedinim segmentima.

Sigurnost kao sastavni deo razvoja i dizajna proizvoda
Internet stvari (Internet of Things, IoT) ne može biti uspešan ukoliko sigurnost nije sastavni deo dizajna proizvoda ili usluge. Bez sigurnosti u srži proizvoda, Internet stvari bi se mogao vrlo lako pretvoriti u Internet ranjivosti (Internet of Vulnerabilities).

Korisnici: Napadači koriste svaku priliku koja se otvara postojanjem sve većeg broja povezanih uređaja, pa će tako i interes napadača za napadima na IoT uređaje rasti. Broj uređaja i raznih IoT implementacija još uvek je relativno mali pa stoga ne očekujemo velike napade na korisničke uređaje – barem ne još. Međutim, mislimo da će biti povremenih manjih napada i da oni koji su već prihvatili IoT uređaje u svom okruženju moraju na to na vreme biti upozoreni i moraju biti svesni moguće opasnosti.

Očekujemo da će prvi znakovi stvarnih napada na IoT uređaje biti napadi sa ciljem ucene (ransomware). Napadi na povezane medicinske uređaje ili automobile sa sobom mogu, pak, nositi prilično realnu sigurnosnu pretnju i očekujemo da će upravo ovi napadi pokrenuti raspravu i konačno donošenje regulative na polju odgovornosti preduzeća. Sertifikati i potpisivanje koda biće važan korak u tome da IoT uređaji postanu sigurniji ali, kako se dalje bude razvijalo ovo područje, bezbednost mora biti u samoj srži novih IoT uređaja.


Industrija: Celi industrijski sektor koji se bavi proizvodnjom povezanih uređaja može se pohvaliti velikim rastom produktivnosti ali obzirom na potencijalno velik broj novih vektora za napad, očekujemo da će se veći broj preduzeća teško sa tim izboriti. Prekidi u poslovanju zbog spoljnih napada ili pada IT sistema postaviće nove izazove pred industriju, ali neće biti moguće zaustaviti odlučan put ka povezivanju svih uređaja.

Strategije za zaštitu podataka i telemetriju mogućih napada se moraju razviti. Vjerujemo da će se glavni menadžeri odgovorni za bezbednost odlučiti za potpun, sveobuhvatan pristup sigurnosti svoje IT infrastrukture, kao i za dodeljene slojeve zaštite.

Ugrađivanje osnovnih sigurnosnih principa u način na koji proizvodimo i osmišljavamo nove tehnologije biće ključno u sledećih nekoliko godina. Bez obzira radi li se o dizajniranju pametnih gradova, infrastrukture ili robota koji će sve više preuzimati naše dnevne uloge, moramo se pobrinuti da programiranje, primena unapređenih softvera i identifikacija korisnika budu sigurni od početka do kraja. Okruženje u kom se razvijaju ove nove tehnologije mora u svojoj srži imati sve pomenute principe, i to sa jasnim ciljem – kako bismo bili sigurni da je ceo proces što je moguće sigurniji i kako bi se izbegli napadi u kasnijim fazama.

Privatnost i zaštita podataka

"Je li ovo sigurno", pitaju korisnici mobilnih uređaja
Bitkom oko privatnosti dominira apatija korisnika i razmišljanje isključivo o praktičnosti, barem kada govorimo o poslednjih nekoliko godina, a sigurnosni sektor često javnost pita koliko smo se toga spremni odreći kako bismo imali lagodan život. Budući da mobilni uređaji postaju sve rasprostranjeniji, ova će debata sasvim sigurno dostići novi vrhunac. Kako se prikuplja sve više i više podataka i kako postoji sve veća konkurencija među uređajima i sistemima, kupci, poslovni korisnici i vlade će sve češće postavljati prava pitanja: gde su moji podaci, za šta se koriste i je li ovo uopšte sigurno?

Cyber-osiguranje: osiguranje dobrog ponašanja
Uz veliki broj upada u sisteme tokom 2015. godine, osiguranje informatičkog i internet poslovanja za preduzeća i pojedince biće neizbežno. Bilo koja složenica koja počinje prefiksom cyber biće prilično česta u rečniku tokom ove godine pa je vrlo verovatno da će veliki naglasak biti stavljen na potrebu da i pojedinci i preduzeća usvoje dobre sigurnosne navike – u suprotnom mogu računati na curenje podataka i komentare poput "Govorili smo vam!" od strane svojih osiguravača. U slučaju preduzeća, radi se o procesu, edukaciji zaposlenih i dodatnim treninzima. U slučaju privatnih korisnika, sa druge strane, radi se o tome da će više predostrožnosti morati da posvete tome šta i sa kim dele.

Zakoni vezani za privatnost otići će još jedan korak dalje
Predstojeća direktiva Evropske unije o zaštiti podataka vrlo će jasno i nedvosmisleno reformisati upravljanje prikupljenim podacima u Evropskoj uniji. Organizacije će morati da se pridržavaju novih pravila koja će određivati kako se obrađuju lični podaci i biće uvedena mnogo stroža pravila za usklađivanje s regulativom. To će predstavljati velik izazov, čak i za one koji su najbolje informisani pa se već pojavljuje zabrinutost vezana za složenost novog procesa upravljanja informacijama i sa tim povećane troškove. Međutim, ovo sve je nužno kako bi korisnici mogli iskoristiti pune potencijale Interneta i novih tehnologija, uz istovremenu primenu odgovarajućih sigurnosnih mera koje štite njihovu privatnost.


Razvoj sigurnosnih pretnji
Nejasne linije između napada koje predvode države i onih koje predvode usamljeni pojedinci.
Nivo sofisticiranosti koji smo do sada smatrali specifičnim za napade iza kojih su stajale pojedine države uskoro će moći da se vidi i kod napada koje će predvoditi pojedinci. Broj hakerskih grupa koje predvode sofisticirane napade takođe će dodatno zamutiti crta koja deli "običan" cyberkriminal i precizno ciljane napade. Sve ćemo više svedočiti napadima iz "stvarnog sveta" koji će se prenositi u sferu internet rata, a pritom će na površinu isplivati i novi igrači, motivisani pre svega političkim razlozima.

Posebno osmišljeni i prilagođeni napadi
Usko ciljani napadi na vladine organizacije i preduzeća biće još precizniji, a sve zbog veće profesionalnosti hakerskih grupa. Kako bi izbegle otkrivanje i kako bi zaobišle sigurnosne provere, hakerske grupe će osmisliti napade koji će biti specifični za pojedinu primenu. Verujemo da će svaka žrtva biti napadana sa pojedinačnog C&C servera, korišćenjem posebno razvijenih zloćudnih programa i to uz različite vektore napada. Zbog svega toga biće mnogo teže otkriti napade jednostavnom tehnikom identifikacije indikatora kompromitovanosti sistema (Indicators of Compromise, IoC), a što je dosad bilo moguće raditi kroz dejeljenje informacija i korelaciju podataka o napadima između pojedinih preduzeća ili zemalja.

"Hakerske grupe biće sve bolje u prikrivanju svojih tragova i skretanju pažnje sa ciljeva koje nameravaju napasti. Bolje će se operativno organizovati i u pozadini će imati bolju infrastrukturu koja će im omogućiti da lakše sakriju ukradene podatke što će za posledicu imati težu identifikaciju sa napadom. Kako bi sprečile rano otkrivanje, hakerske grupe koristiće kriptovanu komunikaciju koja će se jednostavno stopiti sa uobičajenim SSL prometom informacija, dok će i uobičajene alate poput 'trojanskih konja' biti teško raspoznati u masi tradicionalnog cyberkriminala", naglasio je Candid Wueest, istraživač sigurnosnih pretnji u Symantec-u.


Još više digitalnih ucena
"Prevare s elementom ucene biće sve popularnije. To je profitabilan posao, a zadatak je relativno jednostavan i omogućava osvetničku zabavu za sve one koji napade predvode zbog zadovoljstva, a ne zbog finansijske dobiti. Kriptovani ransomware biće sve rašireniji, a podatke neće biti moguće dobiti nazad bez plaćanja ucene. Takođe ćemo videti rast broja slučajeva gde ucenjivač preti javnom objavom podataka. Ovi slučajevi biće slični nedavnim aktivnostima ransomwarea Chimera ili, pak, ucenjivanjima koja su proizašla nakon slučaja Ashley Madison. U slučaju preduzeća, možemo očekivati da će ucene igrati još veću ulogu u ukupnom broju sigurnosnih kompromitovanja preduzeća. Napadači će svakako pokušati da ostvare finansijsku korist i naplate svoju ucenu pre nego što ukradene podatke objave javnosti", procenjuje Candid Wueest, istraživač i analitičar sigurnosnih prietnji u Symantec-u.

Slabosti u mobilnom oklopu
Broj novih zloćudnih programa za Android platformu vrlo verovatno će i dalje ostati visok ili će čak i dalje rasti. Međutim preduzeća i korporativni sektor uzvratiće na ove pretnje. Kako se sve više i više mogućnosti – poput tokena za autorizaciju, korporativnih aplikacija, sistema plaćanja i drugih aplikacija – potupno seli na pametne telefone, mobilni telefoni će biti primarni cilj hakerskih napada u budućnosti. Verovatno ćemo videti još snažniji nadzor nad korišćenjem poslovnih aplikacija i fokusiranje na sprečavanje napada koji bi se realizovali otimanjem pojedinih ključnih funkcija tih aplikacija.


Dosadašnji sigurnosni upadi uspešno su "prolazili" danas preovlađujući sistem autorizacije
Velik broj sigurnosnih napada i uspešnih upada u preduzeća u 2015 godini. dokazao je organizacijama da je trenutni model koji počiva na sistemu korisničkih imena i lozinki, jednostavno loš, što znači da će morati ubrzati svoje planove da se od takvog sistema odviknu, odnosno da isti zamene drugim načinima autorizacije. Autorizacija korišćenjem dva ključa (two-factor authentication, 2FA), koja počiva ne samo na onome što pravi vlasnik prava na pristup mora da zna – poput lozinke – već i na dodatnoj informaciji koju će samo on imati – poput ključa na mobilnom telefonu – postaće još češća. Iako će krajnjim korisnicima možda biti teško da se prilagode na ove višestruke kombinacije prilikom prijave na razne sisteme, potreba za tim biće jednostavno velika i nužna. Biometrijske metode, takođe će nastaviti da se razvijaju i dostićiće i već vrlo sofisticirana rešenja. Otisci prstiju neće biti jedino takvo rešenje, već očekujemo da ćemo videti i biometrijske potpise bazirane na elektrokardiogramu (EKG), dakle otkucajima srca, ili identifikaciji vena – taj korak će se dogoditi u trenutku kada preduzeća shvate da je prilično lako kopirati otisak prsta.


Što nas čeka nakon 2016. godine?
Sigurnost će biti neizostavan element i u robotici
Roboti koji će u narednih desetak godina preuzimati sve više svakodnevnih poslova danas se već razvijaju. Taj proces mora uključivati razmišljanje o sigurnosti kako bi ceo postupak, od programiranja robota do ispravne autorizacije korisnika, bio što je moguće sigurniji. U suprotnom, mogli bi se pojaviti problemi u kasnijim fazama primene robota.

3D modeliranje gradova
Pametni gradovi još uvijek nisu deo naše neposredne budućnosti, ali ovo bi mogla biti jedna od tema o kojoj će se dosta razgovarati u 2016 godini. Prve implementacije tehnologije u ovom području verovatno će biti razni 3D modeli gradova koje je moguće prilagođavati po željama, što će arhitektima i urbanistima omogućiti da se užive u budući izgled gradova kroz primenu virtualne i dopunjene stvarnosti. Sigurnosne aspekte takođe je potrebno primeniti u ovom procesu osmišljavanja pametnih gradova, i to odmah od prvih koraka.

Tekst i foto: Promo

U svetu se nalazi milijardu aktivnih Apple uređaja



Vreme je kvartalnih finansijskih izvještaja, pa je tako stigao i jedan od zanimljivijih – Apple-ov. U njemu je objavljeno da su prihodi kompanije porasli u odnosu na isto razdoblje prošle godine, ali nisu ispunili očekivanja na Wall Street-u. U prvom fiskalnom kvartalu za 2016. godinu (fiskalni kvartal se može razlikovati od kalendarskog) Apple je uprihodio 75,9 milijardi dolara (bruto), da bi dobit iznosila 18,4 milijarde.

Apple je ovoga puta objavio i podatak da se u svetu trenutno nalazi preko milijardu aktivnih Apple uređaja. Ali kao i obično, nije rečeno koliko kojih, ali Možemo pretpostaviti da se radi o svim uređajima zajedno, dakle cifra verovatno podrazumeva iPhone, iPad, iPod-a, Mac-ove, Apple Watch i Apple TV uređaje.

Kalifornijski grad upozorava građane na zračenje iz mobilnih telefona



Okružni sud u Kaliforniji dozvolio je gradu Berkeleyu da prodavnicama mobilnih telefona nametne obavezu da kupce obaveštavaju o potencijalno štetnom zračenju iz njih. Konkretno, Berkeleyeva vlast želi ljude upozoriti na to da stavljanje telefona konektovanih na Wi-Fi preblizu telu – recimo, u džep pantalona i u grudnjak – verovatno izlaže organizam prevelikom zračenju u odnosu na američke federalne regulative.

Uprava grada Berkeleya nije precizirala zašto želi upozoravati ljude na ovo zračenje.

Američka Asocijacija za celularne telefone, CTIA, tužila je grad zbog ovog zakona, navodeći da krši slobodu govora. Međutim, okružni sud u San Franciscu ga je odobrio pod uslovom da Berkeley iz upozorenja izbaci napomenu da je rizik od zračenja veći za decu.

CTIA je najavila žalbu na ovu odluku, naglasivši da trenutno ne postoje naučni dokazi da je zračenje iz mobilnih telefona štetno po ljudsko zdravlje.

Podsećamo, nakon slične žalbe CTIA-e federalnom sudu, San Franciscu je pre nekoliko godina zabranjeno da sprovede zakon o upozoravanju korisnika smartphonea na zračenje.

S druge strane, sve veći broj ljudi tvrdi da postoji veza između zračenja iz mobilnih telefona i izbijanja tumora i drugih zdravstvenih poteškoća kod korisnika.

Severna Koreja ima ukupno 7200 korisnika Interneta



Prema najnovijem istraživanju marketinške kompanije We Are Social, Severna Koreja trenutno ima ukupno 7200 korisnika Interneta, što znači da se njime služi samo 0,03% građana te zemlje (24,9 miliona ljudi nema tu mogućnost).

Za poređenje možemo navesti da pristup Internetu ima gotovo 98% Islanđana, 97% stanovnika Bermuda i 96% stanovnika Norveške i Danske. Što se tiče donje strane lestvice, pristup Internetu ima 4,6% građana Somalije i Burundija te 2% građana Nigera.

Internet u Severnoj Koreji zapravo je strogo kontrolisana zatvorena intranet mreža Kwangmyong koja sadrži oko 5500 stranica od kojih većina pripada vladinim agencijama, bibliotekama, državnim kompanijama i obrazovnim ustanovama.

Sadržaju na Kwangmyongu korisnici pristupaju putem pregledača poznatog pod nazivom Our Country, a postoji i strogo kontrolisana aplikacija za slanje elektornske pošte.



Naslovna fotografija: Duc Dao / Shutterstock

Facebook dobija opciju za live streaming videa



Ukoliko posedujete iPhone i koristite neku od aplikacija za live streaming videa poput Periscope-a ili Meerkat-a, imamo potencijalno dobre vesti za vas. Naime, Facebook je objavio kako je njihova Live Video opcija, koja korisnicima omogućava jednostavan live streaming videa, nakon testnog perioda, sada i zvanično dostupna korisnicima iPhone-a u Sjedinjenim Državama.

I budite bez brige - kako prenosi Engadget, Live Video će postati dostupan i korisnicima Facebook-a u drugim državama nekada tokom sledećih nekoliko nedelja, dok će je vlasnici Android uređaja dobiti nekada "uskoro".

Način na koji Live Video funkcioniše je jednostavan - unutar Facebook aplikacije odaberite opciju Update Status i potom kliknite na Live Video ikonicu, nakon čega možete odabrati kome želite omogućiti da gleda vaš stream. Nakon što završite sa streamanjem, video će biti spašen poput standardnog klipa i objavljen na vašem profilu, a tu su i opcije za njegovo brisanje, ukoliko ga ne želite sačuvati za ponovno gledanje.

Vaš Android telefon može raditi i do 15% brže ako obrišete Facebook aplikaciju



Tvrdnje mnogih da im Android telefon radi brže bez Facebook-ove aplikacije, jedan je korisnik testirao i uočio veliku razliku. Kao zamena, poslužiće mobilna verzija.

Facebook-ova Android aplikacija omogućava nam da obavimo skoro sve što i na desktop verziji, ali pritom je prilično velika, ponekad jako spora, a kako se čini i krivac za to što naši telefoni rade sporije nego što bi trebali.

Proteklih nedelja na Reddit-u se povela rasprava o uticaju Facebook-a na rad baterije i performanse uređaja uz savete nekih da bi potpuno uklanjanje aplikacije s telefona omogućilo osetno bolje performanse. Jedan od njih je odlučio testirati ima li nešto u tim tvrdnjama. Uz DisoMark alat za testiranje performansi sa i bez Facebook-a i Messenger-a otkrio je razliku u performansama od 15 posto, barem što se tiče pokretanja aplikacija, prenosi Techno Buffalo.



Alat je testirao pokretanje 15 različitih aplikacija na LG G4 mobilnom i to tri puta u nizu te se izračunao prosek. Tačnije, s Facebook-om je prosečno vreme pokretanja aplikacija bilo 7 sekundi, a bez Facebook-ovih aplikacija sekundu manje. Ne čini se kao puno, ali 15 posto bez samo dve aplikacije je značajno.

Uklanjanje Facebook-a, ne znači da morate ostati bez Facebook-a. Kako iz Android Central-a navode, mobilna verzija dizajnirana je prilično slično kao i aplikacija, a i dovoljno je brza te je dodatni bonus da se video ne pokreće automatski. Linkovi iz Facebook-a se otvaraju u novom tabu, a kroz Chrome mogu normalno stizati notifikacije. Što se poruka tiče, Facebook Messenger je ostao instaliran, ali on i nije toliko zahtevan.

[Osvrt] Antutu Benchmark 6.0



Kad je pušten Antutu 5.0, mi geekovi smo pohrlili vidjeti kako se sad naši uređaji bore s konkurencijom. Je li naš uređaj najednom postao jači jer više ne postiže 30.000 nekakvih mjernih jedinica nego čak 35 000!
Antutu 5.0 donio je nove 2D i 3D testove koji su bili nalik onima koje već godinama vrtimo na našim računalima poput 3D Marka recimo, a i samim mijenjanjem načina testiranja uređaja, rezultati nisu bili direktno usporedivi s prijašnjima.

No s obzirom na dosta precizniji način mjerenja snage raznih komponenti, neki uređaji su profitirali s “dodatnim bodovima”, dok su ih neki čak i izgubili.

Slična situacija dogodila se i prije nešto više od mjesec dana kad smo dobili šestu punu inačicu Antutua, ovoga puta s dodatkom 3DBench aplikacije. Upravo zbog ovakvih promjena, rezultati dobiveni s novom inačicom nisu direktno usporedivi s Antutuom iz pete serije koju samo koristili proteklih godinu dana.

Novi Antutu 6.0 tako kombinira 4 različita testa, od kojih onaj za 3D zahtjeva prethodno spomenutu posebnu aplikaciju. Bez dodatne aplikacije, Antutu će odvrtiti samo UX, CPU i RAM test, a rezultat će biti uskraćen za bodove koje bi inače dobio s 3DBenchom. Prijašnji test dvodimenzionalne grafike skriven je unutar nekih drugih testova sučelja i ne pridaje se bodovima u grafičkom dijelu, jer se unutar Androida on ionako ponajviše izvodi sa samim procesorom, osim ako kao developer ne isforsirate korištenje GPU-a za 2D rendering.

Sam test GPU-a je znatno napredniji i mnogo zahtjevniji od prijašnjeg testa, s puno većom količinom detalja, refleksija, sjenki i sličnog. S obzirom na dosta zahtjevnije igre dostupne za današnje smartfone, a i na grafičke sposobnosti koje su praktički u rangu prošle generacije konzola, ovo je bilo i za očekivati.

Pri ispisu rezultata dodan je i QR kod koji vodi direktno na stranicu s rezultatom kako bi se izbjegli razni Photoshop radovi.

Na čelo nove ljestvice očekivano je zasjeo zadnji iPhone 6s, koji uz nekoliko puta nižu rezoluciju zaslona u odnosu na konkurenciju, i vrlo moćan procesor, postiže zavidan rezultat. Uz sve to, tu je i iznimno brza interna memorija kao i optimiziran sustav, pa skidanje s ovog magičnog trona ne treba očekivati čak niti s dolaskom novog Galaxya S7 ili općenito uređaja na Snapdragonu 820. Po slobodnoj procjeni, vjerujem da bi tek budući Samsungov Galaxy Note 6 trebao skinuti iPhone 6s s trona, no tamo će vjerojatno opet zasjesti samo vrlo kratko do dolaska iPhonea 7.







Začarani je to krug i u krajnjoj liniji ukoliko vas uređaj dobro služi, razni benchmark rezultati vas ne bi trebali zabrinjavati. Najbolji primjer je RAM management novih Galaxya S6 usporedno s LG-em G4. Premda Samsungova perjanica ima daleko jači procesor i bržu internu memoriju, RAM management je nastrojen ka očuvanju smanjenog kapaciteta baterije, dok je onaj u LG-u G4 podešen za što veće perfomanse. Na kraju priče imamo 2 uređaja koja rade gotovo identično brzo, s gotovo identičnim trajanjem baterije, a s 2 apsolutno različita rezultata u Antutu Benchmarku.

Ovaj Antutu poslužit će nas vjerojatno do kraja ove godine, možda čak i nešto dulje, a u međuvremenu se ne dajte zavarati različitim rezultatima.

SAP predstavio portal simpletalent.rs

Kompanija SAP organizovala je skup na kome je HR stučnjacima, direktorima, menadžerima i saradnicima najboljih srpskih kompanija predstavljen novi portal simpletalent.rs. SAP kao proizvođač i dobavljač poslovnog softvera, ujedno je i poslovni partner svojim korisnicima, pa s tim u vezi portal simpletalent.rs ima za cilj okupljanje HR zajednice sa namerom razmenje ideja, znanja i iskustva eksperata ove linije poslovanja.



Tempo života i rada koji su sve brži, digitalna ekonomija, česte promene, generacijski jaz zaposlenih… samo su deo izazova sa kojima se suočavaju oni koji brinu o zaposlenima. Bez obzira na to da li se radi o direktoru sektora ljudskih resursa u velikim kompanijama ili vlasnicima manjih firmi, svi imaju isti cilj – uspešno voditi zapolene ka sledećem uspehu kompanije. Simpletalent.rs je mesto za praćenje i postavljanje novih HR trendova.

Portal simpletalent.rs zamišljen je kao interaktivna platforma i izvor informacija o HR trendovima namenjen stručnjacima koji deluju u korak sa digitalnim promenama. Ovaj portal lako je dostupan i predstavlja jednostavan način interakcije sa HR zajednicom. Pored mogućnosti praćenja trendova, istraživanja i analiza, ovaj portal mesto je na kome će HR magovi moći da objavljuju autorske tekstove i preuzimaju stručne sadržaje.“ rekla je Žuna Ljubičić, marketing menadžer u kompaniji SAP u Srbiji.

Na skupu su stručnjaci iz kompanije SAP govorili o tehnološkim trendovima koji prate HR liniju poslovanja i prikazali su demo SuccessFactor rešenja namenjenog ljudskim resursima. Jelena Miletić-Pejović, HR biznis partner u banci Societe Generale, koja koristi ovo rešenje na nivou cele grupe, rekla je da im je ovo rešenje omogućilo „Transparentan i interaktivan proces za sve zaposlene, menadžere i Direkciju ljudskih resursa. SuccessFactor podstiče dvosmernu i jasnu komunikaciju prilikom postavljanja ciljeva i praćenja radnog učinka tokom cele godine. Dodatna vrednost ovog sistema je njegova fleksibilnost koja omogućava dodavanje novih ciljeva u skladu sa potrebama posla i novim projektima. Jednom rečju, SAP SuccessFactor je unapredio kvalitet procesa vezanih za razvoj ljudskih resursa.“

Više informacija možete pronaći na http://www.simpletalent.rs/.

Izvor: SAP

Proizvođači uzvraćaju udarac: odgovor na hakerske trendove 2016

Sajber kriminal postaje sve dominantniji! Na sve moguće načine, koristeći često i ciljane napade na organizaciju ili pravna lica, hakeri nastoje da ostvare profit. Da li zaštita postoji i kako je obezbediti?



Kada hakeri zaraze jedan ili više računara lako uspevaju da preuzmu kontrolu nad IT resursima ciljajući račune i finansije kompanije. Danas su veoma česti „ransomware“ napadi kojima se narušava integritet i dostupnost informacionog sistema, a zatim hakeri zatraže otkup kako bi poslovanje kompanije ponovo učinili mogućim. Mnogi koji na vreme ne razmišljaju o svojoj bezbednosti primorani su da plate nadajući se da će se nastala šteta ispraviti. Kao što se zna, naknadna ulaganja više koštaju, a vuku sa sobom i neke druge rizike, kao na primer reputacioni.

IT bezbednost je danas veoma važna, pa joj se s razlogom posvećuje sve veća pažnja na mnogim konferencijama. Na događajima koje organizuje kompanija TeleGroup akcenat je uvek i na IT pretnjama i bezbednosnim rešenjima koja ih mogu preduprediti – Infosec.

Svake godine se pojavljuju sve sofisticiraniji mehanizmi napada na mreži, pa se lako može desiti da se ugroze podaci, aplikacije ili čak kompletno Cloud okruženje neke kompanije. Zato je važno da se periodično sprovodi ispitivanje bezbednosnih IT rizika, ali i strategije informacione bezbednosti koja se primenjuje.

Dobar vodič za uspostavljanje adekvatnog IT bezbednosnog okruženja je Cisco Security izveštaj 2016. Nastao na osnovu detaljnog istraživanja najaktuelnijih IT napada, dokument daje dobar uvid gde da pojačate odbranu od sajber napada. Veliku pretnju trenutno predstavljaju zlonamerni softveri koji šifruju podatke i narušavaju dostupnost IT servisa. Takođe se može videti i pregled softverskih rešenja kompanija koje su bile najveće mete napada, kao što su Adobe, Micorsoft i Apple, a trend pokazuje da su najčešći napadi phishing, DDoS i napadi nultog dana (0-day).U izveštaju se između ostalog akcenat stavlja i na pravilno upravljanje mrežnom bezbednošću u okviru IT ekosistema ne samo velikih, već i malih i srednjih kompanija.

Adekvatna edukacija zaposlenih, a prvenstveno osoba zaduženih za bezbedan rad informacionog sistema kompanije je veoma bitna u procesu zaštite, pa prvenstveno njima preporučujemo da besplatno preuzmu i prouče Cisco Security izveštaj za 2016.godinu.