Vesti iz sveta astronomije...

Poreklo hemijskih elemenata

Azot u našoj DNK, kalcijum u našim zubima, gvožđe u našoj krvi, ugljenik u našoj piti sa jabukama su napravljeni u unutrašnjosti kolapsirajućih zvezda. Mi smo od zvezdanih pramenova "- Karl Sagan.



Da bi nastali protoni i neutroni a onda od njih jezgra atoma potrebni su jaki događaji koje karakteriše velika količina energije. Vodonik prisutan u svakom molekulu vode, u svakom živom telu, dolazi iz Velikog praska. Nema drugih značajnih izvora vodonika u svemiru.

Ugljenik u organskim jedinjenjima koja grade živu materiju nastao je nuklearnom fuzijom u jezgrima zvezda, kao i kiseonik. Većina gvožđa u telima živih bića nastala je u dalekim i davnim eksplozijama zvezda.

U detekciji gravitacionih talasa nastalih sudarom neutronskih zvezda, avgusta 2017. detektovano je stvaranje zlata i platine. Fosfor i bakar, prisutni u živim telima u malim količinama, su od suštinskog značaja za funkcionisanje životnih procesa.

Poreklo nekih elemenata, poput bakra, nije još dobro poznato. Periodni sistem dat na slici je za sada najbolja pretpostavka čovekova o poreklu svih poznatih elemenata.

Autor: Miša Bracić

Život u svemiru

Vrlo dobar film sa prevodom.

Kakvi problemi očekuju prve ljude na Marsu; koje probleme treba da reše da bi živeli negde izvan naše planete? Kako mogu da obezbede dovoljno hrane, dovoljno vode, koliko u životu mogu da im pomognu roboti? Šta je s rudama u asteroidima.... ?

https://t.co/IhHYpoYFmQ

A P O D...

Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama

http://www.astronomija.org.rs/ivot/12037-sudari-zemlje-sa-asteroidima-i-kometama

BURJA - Interkontinentalni supersonični raketoplan

Pre 65 godina Sovjetski Savez je napravio prvi u svetu nadzvučni dvostepeni interkomtinentalni krstareći projektil. Prema projektu, trebalo je da ponese nuklearnu bojevu glavu na najmanje 8.000 km. Radova se prihvatio slavni konstruktorski biro Lavočkina, poznat po svom međuplanetnom kosmičkom programu.



Tokom mučnih pedesetih godina i Hladnog rata, glavne kosmičke inženjerijske snage u Sovjetskom Savezu, Koroljevljev Specijalni konstruktorski biro №1 Naučno-istraživačkog instituta 88 (rus. Особое конструкторское бюро № 1 Научно-исследовательного институтa, ОКБ-1 НИИ-88[1]), bile su ozbiljno zauzete kreiranjem i razvojem budućih interkontinentalnih balističkih raketa R-5 'Pobeda' i R-7 'Semjorka'. Zato je odluka Saveta ministarstava SSSR-a od 20. maja 1954. godine da je zemlji potreban jedan dugolinijski raketni avion bila prebačena na ondašnje Ministarstvo avioindustrije. Oni su odmah u pomoć pozvali glavne konstruktore biroa ОКБ-301 general-majora, višestrukog ratnog heroja i akademika Semjona Lavočkina (Семён Алексеевич Лавочкин), i njihove kolege iz biroa ОКБ-23 profesora univerziteta i genijalnog inženjera Vladimira Mjasuščeva (Влади́мир Миха́йлович Мяси́щев). Odluka Saveta ministara je nalagala da se odmah otpočne sa konstruisanjem dva tipa nuklearnih interkontinentalnih letećih raketa[2], koje će biti kadre da pogode određene ciljeve u Sjedinjenim Državama. Prema već ustaljenom maniru Sovjeta, složeni posao koji je bio pred konstruktorskim kolektivima odmah je dobio skraćenu šifru, KRMD – interkontinentalni krstareći projektil (rus. Kрылатая Ракета Межконтинентальной Дальности, КРМД).

http://www.astronomija.org.rs/images/stories/ikonice/download.jpg



Autor: Draško Dragović

https://t.co/Q3ZnRcAEDQ

A P O D...

Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama (2)

http://www.astronomija.org.rs/ivot/12038-sudari-zemlje-sa-asteroidima-i-kometama-2

SPIRAL - prethodnica Burana i spejs šatlova

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12042-spiral-prethodnica-burana-i-spejs-satlova

https://t.co/5qo2BJuAum

A P O D...

SPIRAL - prethodnica Burana i spejs šatlova (2)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12046-spiral-prethodnica-burana-i-spejs-satlova-2

Kosmički sistem MAKS - Komentar!

Komentar povodom članka Kosmički sistem MAKS:

Nisam sklon da verujem da je sve što ne valja posledica nekih zavera i lobija. Ako su horizontalno lansiranje, dvostepeni/trostepeni avion toliko superiorni, zašto SpaceX ili Blue Origin ne idu na tu varijantu? Oni su bar krenuli od nule, neopterećeni dotadašnjim nasleđem.

Ja nešto sumnjam da te matematike oko lakoće/cene/jednostavnosti možda nisu tehnički održive. Ne razumem potpuno ideju lansiranja sa relativno običnog aviona, što Mria jeste (sem veličine). Takav avion leti u najboljem slučaju na 10-12km, i brzinom do 900km/h. Falcon 9 visinu od 12km dostigne za malo više od minuta, i tada se kreće brzinom od preko 1300km/h. Tada je vremenski gledano, tek na pola prvog stepena. Kada sagori prvi stepen, nalazi se već na 75km visine, i kreće se 6500km/h. Dakle, avion može raketi dati tek manji deo potrebne brzine i visine.

Primer je Virgin letelica, koja dostiže samo veliku visinu, ali ne može ni da se približi brzini potrebnoj za ostanak u orbiti. Ona je namenjena samo za turistički show flight. Daleko je od pravog lansera.


U slučaju hipersoničnih aviona, tu bismo već mogli da pričamo o upotrebljivoj visini i brzini početne letelice, ali činjenica je da još niko nije napravio upotrebljivu i veliku hipersoničnu letelicu. Čak ni neka vojska.

Dakle, ja bih rekao, da dok se leti na hemiju, ili dok se ne usavrše scramjet motori, nema ništa od ovakvih kombinacija. Kada se sve stavi na papir, preveliki je deo letelice koji bi na kraju ipak morao da se ponaša kao klasična raketa.

https://t.co/V6uRmLCiHU

A P O D...

Lansiranja u februaru 2018.

http://www.astronomija.org.rs/misije/12053-lansiranja-u-februaru-2018

SPIRAL - prethodnica Burana i spejs šatlova (3)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12058-spiral-prethodnica-burana-i-spejs-satlova-3

https://t.co/9gEDSubKSQ

A P O D...

https://t.co/qDZFSvAHGc

A P O D...

https://t.co/Ob4h5zyOM0

A P O D...

Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama (3)

3. Granične vrednosti za globalnu katastrofu

GRANIČNA VREDNOST ZA VELIČINU OBJEKTA koji bi izazvao jednu ili sve gore navedene efekte zapravo tačno poznata. Geohemijski i paleontološki dokazi pokazuju da je pre 65 miliona godina jedan udarac (ili možda više njih na malom prostoru) NEO od 10 km izazvao istrebljenje oko polovine vrsta živih bića na Zemlji (Sharpton i Ward, 1990). Taj takozvani K–T sudar je oslobodio energiju od oko 100 megatona. Takvo istrebljenje živog sveta se nekoliko puta ponavljalo u nekoliko prošlih stotina miliona godina i veruje se, mada nije još provereno, da su za mnoge od njih odrovorni upravo ovakvi sudari. Iz astronomskih i geoloških podataka znamo da su sudari sa telima od 5 km i većima mogući jednom na svakih 10 do 30 miliona godina.


Tanki, svetli sloj gline, debljine manje od 2 cm (na samm vrhu ovog preseka) predstavlja ostatke katastrofičnog događaja kojim je završena era Krede, pre oko 65 miliona godina. Ovde je prikazan površinski kop kraj Madrida, u Koloradu, SAD.

Smrt od gladi velikog dela svetske populacije može da bude manje grozna od činjenice da bi usled ovog kataklizmičnog udara bio iznenada potpuno uništen značajan deo životinjskih vrsta. Ali danas znamo jako malo o zavisnosti veličine objekta i stepena takve smrtnosti. U svetlu svih onih znanih promenjivih (mesto udara, godišnje doba itd.) i nesigurnosti u fizičke i ekonomske konsekvence, ostaje otvoreno pitanje koliko su elastični naša poljoprivreda, ekonomija i društveno organizovanje i koliko mogu da se suoče sa jednom ovakvom katastrofom bez presedana u istoriji.

Te nesigurnosti mogu biti predstavljene i kao široki dijapazon mogućih posledica u zavisnosti od veličine (ili energije) udarnog tela ili kao određenu skalu globalne katastrofe izazvanu izvesnom veličinom udarnog tela. Uzmimo drugi način i izrazimo neodređenosti u smislu granične vrednosti veličine projektila koji je u stanju da stvori globalnu katastrofu sledećih razmera:

• Biće uništena većina svetskih izvora hrane i/ili,
• Biće izazvana smrt više od četvrtine svetske populacije i/ili,
• Biće izazvani slični efekti na globalnu klimu kao oni teoretski opisani u slučaju "nuklearne zime" i/ili,
• Biće ugrožena stabilnost i budućnost moderne civilizacije.

Katastrofa sa jednom ili svim ovim navedenim osobinama, neprimerenim u ljudskoj istoriji, potencijalno bi imala posledice na sledeće generacije.

Da bi shvatili šta navedena skala katastrofa defiiniše, važno je prvo odrediti šta ona nije. Govorimo o stepenu katastrofa koje daleko prevazilaze velike svetske ratove, a rezultat su udarne eksplozije značajno veće od eksplozije 100 najvećih hidrogenskih bombi ikada napravljenih i detoniranih odjednom. Sa druge strane, govorimo o eksploziji daleko manjoj (manje od 1 procenta energije) od K–T sudara od pre 65 miliona godina. Govorimo o katastrofi koja je pretnja modernoj civilizaciji, a ne o apokalipsi koja bi predstavljala opasnost za opstanak čoveka kao vrste.

Kolika je veličina udarnog tela koje bi moglo da dovede do globalne katastrofe takve snage? U junu 1991. godine, na konferenciji povodom Near-Earth Asteroid objekata u San Juan Capistranu, u Kaliforniji, granična veličina o kojoj se najčešće raspravljalo je bila oko 2 km. Tu granicu prihvaćenu na seminaru usvojio je Brian Toon iz NASA AMES Research Centra septembra 1991. Od brojnih efekata takvog udara na okolinu, Toon je zaključio da bi najgori bio onaj izazvan finom submikrometarskom prašinom izbačenom u atmosferu. Ona traje veoma dugo i modeli globalne temperature koje su izradili Covey i saradnici (1990) pokazuju da bi prašina izazvala značajan pad temperature, što bi se ozbiljno odrazio na poljoprivredu širom sveta. Količina submikrometarske prašine potrebne za klimatske promene ekvivalentne onima izazvanim "nuklearnom zimom" procenjena je na oko 10.000 teragrama (Tg) (1 Tg = 1012 g). Pri brzini od 30 km/sek, granična veličina takvog nebeskog tela bila bi između 1 i 1,5 km u prečniku.

Granična vrednost veličine objekta koji bi izazvao globalne žrtve i opasnost za civilizaciju skoro sigurno leži između 0,5 i 5 km u prečniku, možda blizu 2 km. Udari objekata te veličine statistički se dešavaju nekoliko puta u milion godina.

Autor: Draško Dragović

'Hayabusa 2' snimila svoj cilj

http://www.astronomija.org.rs/misije/12061-hayabusa-2-snimila-svoj-cilj

https://t.co/O93Rdco3YT

A P O D...

'InSight' stigao u Vandenberg

http://www.astronomija.org.rs/misije/12062-insight-stigao-u-vandenberg

SPIRAL - prethodnica Burana i spejs šatlova (4)

'Spiral' je jedan od najambicioznijih ali i najtajnijih projekata u istoriji sovjetskog vazduhoplovstva. Tek danas, pola veka kasnije, moguće je sagledati u pravom svetlu istinu o ovom zapanjujućem ansamblu...

Hipersonični lansirni avion (GSR) "50-50"

Hipersonični avion-ubrzavač je imao oblik velikog strelastog letećeg krila bez repa, sa vertikalnim stabilizatorima na njihovim krajevima. Krilo je bilo napravljeno sa profilom dvostrukog klina različite 'delte' (80° u nosnom delu i 60° pri krajevima krila) raspona 16,5 metara i površine 240,0 m2.

Kontrolne površine GSR-a su uključivala vertikana peraja površine po 18,5 m2, elevone i sletne flapsove. Za unapređenje horizontalne stabilizacije[1] prilikom uzletanja, repni stabilizator je bio inkorporiran u vertikalna peraja. U izolovanoj kabini letilice nalazila su se dva sedišta za katapultiranje, a da bi se obezbedila bolja preglednost pri sletanju, nos letilice se zajedno sa kabinom i pilotima spuštao za 5°, što je kasnije kao izuzetan pronalazak korišćeno i kod prvih nadzvučnih putničkih aviona (sovjetskog 'Tu-144' i anglo-francuskog 'Concorda') i strateškog izviđačkog i protivbrodskog bombardera 'T-4 Сотка'[2], tj. 'Stotka').

Za uzletanje, avion je koristio specijalna kolica na šinama na raketni pogon, a za sletanje točkove razmeštene u stilu 'tricikla'. Nosni par točkova je imao prečnik 850 mm, a oni pozadi, razmaknuti 5,75 metara, prečnik 1.300 mm.


Hipersonični lansirni avion '50-50'. Zapravo, na njegovim leđima, u specijalnoj loži, nalazi se dvostepeni raketni ubrzavač ('buster') RB a na njegovim leđina orbitni kosmoplov OS sa pilotom pod oznakom '50'.

Kao gorivo lansirnog aviona koristio se tečni vodonik. On je pokretao četiri АЛ-51 turboreaktivna motora sa po 17,5 tone potiska, koje je konstruisao zavod ОКБ-165 inženjera Arhipa Mihajloviča Ljuljka (Архип Михайлович Люлька, 1908-94). Oni su imali ispod krila zajednički usisnik vazduha i jednu supersoničnu divergentnu mlaznicu.

Prazan avion je bio težak 36.000 kg i mogao je da u dva rezervoara ponese 16.000 kg goriva (213 m3).

Najneobičnija karakteristika ovih inovativnih motora krila se u upotrebi vodoničnih para koje su pokretale turbinu a ova okretala turbomlazni kompresor. Vodonikov isparivač se nalazio na izlazu kompresora. Na taj način, bio je uspešno rešen problem proizvodnje pogonskog sistema bez kombinovanja turboventilatorskog ('turbofan'), hipersoničnog i turbomlaznog motora. 'Vodonični' turbomlazni motor je bio unikatan – ni pre ni posle toga ni Sovjeti ni iko drugi nije uspeo da napravi nešto slično.

Postoji priča da je prvog dana kada je konstruktorski biro Ljuljka dobio tehnički zadatak da osmisli motor čija šema još nije bila nikom do kraja jasna, iz CIAM-a[3] (rus. Центральный институт авиационного моторостроения, ЦИАМ) stigao je S.M. Šljahtenko (sledeće godine je postao načenik instituta) sa nekakvim stranim časopisom (verovatno 'Flight' ili 'Interavia'), u kome je bila objavljena šema američkog raketnog motora sa turbinom na vodonične pare. Sudeći prema šturim podacima iz časopisa, motor je imao privlačne karakteristike i jako visok specifični impuls. Šljahtenko je mahao njime i vikao, 'Gledajte – oni su ga već napravili, i ispitali, i danas-sutra će poleteti! Šta mi čekamo?' Konstruktori su se bacili na posao. Prvi rezultati su bili jako dobri a dobijeni parametri fantastični, pa su nacrti poslati glavnom konstruktoru Lozinskom. Motor je neprestano dorađivan i usavršavan, ali iako je mogao da radi nije pružao potrebne karakteristike. Za to je bilo potrebno još 5-6 godina, do početka 70-ih, ali do tada je projekat već bio zatvoren. Projekat je nasledio biro OKB-300, ali nije uspeo da pronađe namenu motorima...





Podesivi izlaz supersoničnog vazduha je bila još jedna napredna karakteristika lansirnog aviona '50–50'. On je koristio skoro čitav prednji deo donje površine krila i posebno konstruisan nos trupa radi bolje kompresije vazduha. Ovaj avion je bio prvi hiperzvučni aparat sa vazdušno-reaktivnim motorima, koji su trebali da dostižu brzinu od Mmax=4...6.

U periodu 1965-75. ovaj avion je bio ispitivan u ЦАГИ[4]-jevim aero-tunelima ali samo kao maketa. Svi rezultati brojnih testova u tunelima su potvrdili punu ispravnost odabira osnovnih konstruktorskih rešenja.

Na 40. kongresu Međunarodne astronautičke federacije (FAI), održanom 1989. na Malagi (Španija), predstavnici Nase su videli '50-50' i dali mu jako visoku ocenu, primetivši da je 'projektovan u skladu sa svim savremenim zahtevima'.

[1] Tzv. yaw stability, stabilnost oko vertikalne ose letilice.

[2] Čudo od aviona sa preko 600 ugrađenih patenata, koje je moglo da leti brzinom od čak 3.200 km/h (M=3), iako je imao težinu od čak 135 tona!

[3] Оni i danas prave različite motore, kao npr. za 'Tu-154', 'MiG-29', 'Su-27' i sl.

[4] Moskovski 'Centralni aerohidrodinamički institut' glavni je naučnoistraživački centar Ruskog vazduhoplovstva, podređen Ministarstvu industrije Rusije.

Autor: Draško Dragović

https://t.co/sHNeGfHuHZ

A P O D...

 Umro Stephan Hawking



Brilijantan um koji je zadužio čovječanstvo

Iako su mu liječnici prije više od pedeset godina prognozirali svega dvije do tri godine života, kozmos je sa Stephanom Hawkingom ima neke druge planove.

Malo je znanstvenika koji su u životu uspjeli postati prepoznatljivom ikonom društva. Čovjeku „bez tijela“ ali sa brilijantnim umom to je uspjelo. Hawkingovo životno djelo, popularizacija astronomije i prirodoslovnih znanosti te teorijski radovi na području teorijske fizike, kozmologije zauvijek su obilježili našu vrstu, našu znanost.

Stephan Hawking je rođen 08. januara 1942. u Oxfordu a preminuo je 14. marta 2018. u Cambridgeu, Velika Britanija. Fiziku je diplomirao na Sveučilištu Oxford a doktorsku disertaciju obranio na Sveučilištu Cambridge. Još kao mladiću za vrijeme studentskih dana dijagnosticirana mu je neuromotorička progresivna bolest zbog koje je ubrzo njegovo fizičko kretanje postalo teško a kasnije i potpuno onemogućeno.

Njegov um nije bilo moguće ograničiti. Čak i kao potpuno nepokretna osoba, izgubivši  mogućnost govora, i nadalje je na sveučilištu te diljem svijeta uz pomoć specijalnih tehničkih pomagala održavao predavanja, sudjelovao na kongresima, pisao članke i razvijao teorije o nastanku i razvoju svemira. Njegova knjiga „Kratka povijest vremena“ sa prijevodom na veliki broj jezika i nakladom od preko deset milijuna primjeraka (teškog štiva!) donjela mu je svjetsku popularnost.

Vijest o njegovoj smrti medijima je prenjela njegova obitelj iz doma u Cambridgeu.

Autor: Marino Tumpić

Mastcam-Z

http://www.astronomija.org.rs/astronomski-instrumenti/12065-mastcam-z