Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/puBmkQsHLY

A P O D...

Šta nas čeka u solarnom sistemu 2018.

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/12009-sta-nas-ceka-u-solarnom-sistemu-2018

Mapiranje gradivnih elemenata žive materije u Mlečnom putu

Više od 97% mase ljudskog tela čini šest elemenata. To su: ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, sumpor i fosfor.



Na sastanku Američkog astronomskog društva 5. januara 2017. astronomi iz projekta SDSS/APOGEE (Sloan Digital Sky Survey/Apache Point Observatory Galactic Evolution Experiment) objavili su rezultate nove studije koja prikazuje gradivne elemente života u Mlečnom putu.

Astronomi su koristili APOGEE spektrograf na 2.5-m teleskopu Sloan Fondacije u opservatoriji Apache Point, u novom Meksiku. APOGEE prikuplja svetlost blizu infracrvenog dela elektromagnetnog spektra i razlaže je, kao prizma, da bi otkrio signale različitih elemenata u atmosferama zvezda.

Novi rezultati dolaze iz kataloga od preko 150 000 zvezda. Katalog uključuje sve elemente: ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, fosfor i sumpor – koji su poznati kao gradivni blokovi živih bića na Zemlji.

Novi katalog pomaže astronomima da steknu novo razumevanje istorije i strukture naše galaksije, ali i pokazuje jasnu vezu sa ljudima. Mnogi atomi koji čine ljudsko telo stvoreni su u dalekoj prošlosti unutar zvezda. Ti atomi su dugo putovali od tih drevnih zvezda do nas.

Dok masu ljudskog tela čini 65% kiseonika, kiseonik čini manje od 1% mase svih elemenata u svemiru. Zvezde se pretežno sastoje od vodonika, ali u spektru zvezda se mogu otkriti i male količine težih elemenata kao što je kiseonik.

Novi rezultati ukazuju na postojanje više teških elemenata u unutrašnjem delu Mlečnog puta. Zvezde u unutrašnjem delu galaksije su starije, što ukazuje da je više gradivnih elemenata života sintetisano ranije u unutrašnjim delovima galaksije nego u spoljnim delovima.

Izvor: SCI NEWS
http://www.sci-news.com/astronomy/elements-life-milky-way-galaxy-04535.html

Author: Miša Bracić

https://t.co/IQUpa029Mq

A P O D...

Pojava solarne pege u mirnoj fazi Sunca

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sunce-98576/12011-pojava-solarne-pege-u-mirnoj-fazi-sunca

Roverova bušilica: problemi i rešenja (2)

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12014-roverova-busilica-problemi-i-resenja-2

https://t.co/s46UmHEcqM

A P O D...

Mlečni put se hrani drugim galaksijama



Smatra se da su Veliki i Mali Magelanov oblak, patuljaste galaksije, sateliti Mlečnog puta, deo procesa rasta naše galaksije, koja ih apsorbuje tokom vremena.

Nedavno objavljen članak u Astronomy and Astrophysics govori o prvom detaljnom posmatranju zvezda u prostoru spoljašnjeg haloa Mlečnog puta. Hemijska kompozicija ovih zvezda potkrepljuje teoriju da je Mlečni put apsorbovao druge galaksije.

Međunarodni tim astronoma je koristio optičku spektrometriju visoke rezolucije za procenu hemijskog sastava 28 crvenih džinovskih zvezda u spoljnom halou galaksije. Spektroskopska analiza razlaže svetlost koju emituje zvezda i sortira je po talasnoj dužini, što omogućava astronomima da identifikuju hemijska jedinjenja. Hemijski sastav zvezde daje uvid u sredinu u kojoj se ona formirala i pomaže u određivanju njenog porekla.

„Brojnost nekih hemijskih elemenata u zvezdama u spoljašnjim područjima haloa Mlečnog puta je iznenađujuće drugačija od informacija koje smo imali o unutrašnjim područjima halo-a“, kaže Giuseppina Battaglia sa Instituto de Astrofísica de Canarias.

Hemijski elementi zvezda spoljnjeg haloa razlikuju se od onih u unutrašnjem halou. Njihova kompozicija je prilično slična zvezdama koje se nalaze u Velikom Magelanovom oblaku, patuljastoj galaksiji satelitu Mlečnog puta. To ukazuje da su satelitske galaksije ostatak većih galaksija čiji je već jedan deo ušao u sastav Mlečnog puta.

„Teorija koja objašnjava formiranje strukture i galaksija u Univerzumu predviđa da se zvezdani haloi, a naročito njihovi spoljni regioni uglavnom sastoje od komponenti uništenih, manjih galaksija“, kaže Battaglia. „To je u saglasnosti sa opservacijom i nalazima ove studije, gde smo pronašli ostatke kanibalizovanih patuljastih galaksija oko Mlečnog puta.“

Istraživači su koristili tri različita teleskopa za izvođenje studije: Hobby Eberly Telescope na the McDonald Observatory u Teksasu, Very Large Telescope na ESO-inoj Čileanskoj Paranal Observatory, i the Magellan Telescope na Čileanskoj Las Campanas Observatory.

Sa naprednijim teleskopima na vidiku, poput NASA-og svemirskog teleskopa James Vebb, izgledi za proučavanje dalekih zvezda da bi saznali više o istoriji našeg Mlečnog puta, kao i drugih galaksija, nikada nisu bili bolji.

Izvor: Astronomy
http://www.astronomy.com/news/2018/02/did-the-milky-way-devour-other-galaxies-to-grow

Autor: Miša Bracić

Roverova bušilica: problemi i rešenja (3)

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12018-roverova-busilica-problemi-i-resenja-3

https://t.co/crnXhYyJDA

A P O D...

Fotonika

Fotonika je nauka o svetlosti. Nastala je 1960. kada je Teodor Maiman otkrio lasere. To je tehnologija stvaranja, kontrolisanja i otkrivanja svetlosnih talasa i fotona-čestica svetlosti. Ona potpomaže tehnologiju svakodnevnog života; veze smart telefona i laptopova preko Interneta, medicinske instrumente, tehnologiju osvetljenja. Svetlosni talasi i fotoni nam omogućuju da istražujemo svemir i mikrostrukturu materije. Fotonika će u 21. veku značiti ono što je u 20. veku značila elektronika.



Naučnici su proučavali svetlost stotinama godina. Isak Njutn je u 17. veku pokazao da je belo svetlo sastavljeno od različitih boja svetlosti. Početkom 20. veka Maks Plank i Albert Ajnštajn su izneli, za to vreme kontroverznu tvrdnju, da svetlost ima dvojaku prirodu, talasnu i korpuskularnu. Dualnost prirode svetlosti je kasnije eksperimentalno potvrđena.

Boje duge su samo mali deo čitavog spektra svetlosnih talasa, nazvanog elektromagnetni spektar. Fotonika istražuje spektar svetlosti svih talasnih dužina, od gama zraka do radio talasa, uključujući X-zrake, UV i infracrvenu svetlost.



Mi ne možemo da vidimo ceo elektromagnetni spektar ali vidljivi i nevidljivi svetlosni talasi su deo naše svakodnevice. Fotonika je svuda; u potrošačkoj elektronici ( skener barkoda, DVD plejeri, daljinski upravljači, telekomunikacije (internet), medicini (operacije oka i operacije laserom, skeniranje), prerađivačkoj industriji (lasersko sečenje), odbrani i bezbednosti (infracrvene kamere, daljinska detekcija), zabavi (holografija, laserski pokazivači), itd

Širom sveta naučnici, inženjeri i tehničari obavljaju naučna istraživanja iz oblasti fotonike. Nauka o svetlosti se predaje u školama i fakultetima. Fotonika otvara nepoznat svet dalekosežnih mogućnosti koje su ograničene samo nedostatkom mašte. Svetlost i fotonika su na putu da postanu ključne u tehnologijama budućnosti.

Detaljnije na: International Year of Ligh
http://www.light2015.org/Home.html

Autor: Miša Bracić

Roverova bušilica: problemi i rešenja (4)

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12019-roverova-busilica-problemi-i-resenja-4

https://t.co/JBJ8NOMnQC

A P O D...

Kako ne NASA snimala uzletanje Apola i štatlova

Odličan, lep kratak film o tome kako je NASA snimala lansiranje Apola i letove spejs šatlova. Film traje 17,5 minuta, na engleskom je ali sa mogućnošću uključivanja automatskog prevoda.

Sve je, naravno počelo u Nemačkoj...

Interesantne činjenice o Plutonu

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-patuljci/12023-interesantne-cinjenice-o-plutonu

https://t.co/tCHvPzR9g8

A P O D...

Roverova bušilica: problemi i rešenja (5)

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12022-roverova-busilica-problemi-i-resenja-5

https://t.co/mnDlTmvtCy

A P O D...

https://t.co/dPoKjEoovr

A P O D...

Teleskop Džejms Web stigao na novu lokaciju

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/12027-teleskop-ddejms-web-stigao-na-novu-lokaciju

3D periodni sistem elemenata - odličan!

http://www.astronomija.org.rs/nauka/hemija/12029-3d-periodni-sistem-elemenata-odlican

https://t.co/ayHvpJjVAj

A P O D...

Sunčev sistem - osnovne činjenice

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/12030-suncev-sistem-osnovne-cinjenice

Posada kosmičkog broda "Sajuz MS-06" sletela na Zemlju

http://www.astronomija.org.rs/misije/iss/12032-posada-kosmickog-broda-sajuz-ms-06-sletela-na-zemlju

https://t.co/7NDBiu8tCw

A P O D...