Vesti iz sveta astronomije...

Uskoro nova e-knjiga: New Horizons!

http://www.astronomija.org.rs/misije/12743-uskoro-nova-e-knjiga-new-horizons

https://t.co/qE4TyNabSS

A P O D...

Misterija metana na Marsu

Kada je Mars Express Orbiter Evropske svemirske agencije pre 14 godina otkrio u atmosferi Marsa metan, svi su bili uzbuđeni, naročito astrobiolozi jer je metan značajan nagoveštaj postojanja života.



Metan je bezbojan gas, spoj ugljenika i vodonika koji se, bar ovde na Zemlji, često nalazi u barama kao produkt raspada organskog materijala. Kada nađete metan možete se nadati da ćete naći i život. Istina, treba reći da je te 2004-te, kada je objavljeno otkriće metana u atmosferi Marsa, bilo nekih rezervi jer su neki naučnici smatrali da instrumenti na orbiteru nisu dovoljno osetljivi za takvu detekciju. Ali, metan je zatim pronašao i rover Curiosity u krateru Gale. Nakon toga, bilo je to prošlog leta, Curiosity je utvrdio da na Marsu postoji i sezonski ciklus metana! Ovo je utoliko interesantnije što metan u atmosferi opstaje oko 10 godina nakon čega se razlaže na ugljen dioksid i vodu. Ostalo je, dakle, još samo da se konačno otkrije organizam koji je taj metan proizveo.


Trace Gas Orbiter

Ali onda je usledio, kako se to petski kaže, hladan tuš. Evropski Trace Gas Orbiter (TGO) koji je do Marsa stigao 2016. godine i koji je specijalizovan za detekciju metana u atmosferi – nije našao ništa. Ni najmanji trag metana. Ovaj orbiter ima dva spektrometra posebno dizajnirana za detekciju metena u ekstremno malim koncentracijama. Oba spektrometra, tvrde u Esi, savršeno rade, u odličnom su stanju, precizna su i – nisu otkrili ni najmanji trag metana iako su svoju potragu proširili na sve slojeve Marosve atmosfere.

Tim rovera Curiosity je sugerisao mogućnost da metan koji je pronašao njihov rover potiče iz geoloških izvora ispod površine planete te da prema tome nije rasprostranjen po atmosferi Ovo je, slažu se istraživači, moguće i to astrobiolozima ostavlja nadu da na Marsu ipak postoje neki oblici podzemnog života.

Astronomy

Autor: Aleksandar Zorkić

InSight uskoro kreće u lov na “marsotrese”

http://www.astronomija.org.rs/misije/12747-insight-uskoro-krece-u-lov-na-marsotrese

Pedeset godina prvog čovekovog leta oko Meseca

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12749-pedeset-godina-prvog-covekovog-leta-oko-meseca

InSIGHT: solovi 1-24, počinje nauka, otvaraju se prvi instrumenti

http://www.astronomija.org.rs/misije/12750-insight-solovi-1-24-pocinje-nauka-otvaraju-se-prvi-instrumenti

“VOJADŽER-2” IZAŠAO IZ SUNČEVOG SISTEMA

Po drugi put u istoriji, objekat napravljen ljudskom rukom napustio je sunčev sistem i uplovio u međuzvezdani prostor naše galaksije. Kosmički aparat “Vojadžer-2” ja izašao iz heliosfere, koja deli naš planetarni sistem od međuzvezdanog prostora.



“Vojadžer” je izašao iz takozvane heliopauze, oblasti na granicama sunčevog sistema, gde se čestice “toplog” sunčevog vetra susreću sa hladnim i gušćim međuzvezdanim prostorom. Ovo je drugi kosmički aparat koji je dospeo u međuzvezdani prostor, 2012. to je kao prvom uspelo “Vojadžeru-1”. Međutim, naučna oprema drugog “Vojadžera” je u boljem stanju, tako da će naučnici nastaviti da primaju podatke o uslovima koji vladaju sa one strane našeg planetarnog Sistema.

Trenutno, “Vojadžer-2” je udaljen od Zemlje oko 18 milijardi kilometara i sada se kreće brzinom od 54,000 km/č. Informacijama sa njegovih instrumenata, koje putuju brzinom svetlosti, treba 16,5 časova da stignu do Zemlje. Poređenja radi, svetlost od Sunca do Zemlje putuje samo osam minuta.

Analizom primljenih podataka, naučnici su ustanovili da je “Vojadžer-2” (Voyager) napustio naš planetarni sistem 5. novembra 2018. Kako je trebalo mnogo dodatnih analiza da se to potvrdi, NASA je ovu vest objavila tek nedavno. Ključni uređaj korišćen prilikom određivanja dali je “Vojadžer-2” napustio sunčev sistem je aparatura PLS za analizu plazme (koji je prestao da radi na “Vojadžeru-1” još 1980, davno pre njegovog izlaska u međuzvezdani prostor). Ovaj instrument je donedavno merio potoke plazme koji dolaze sa Sunca. “Vojadžer-2” je praktično leteo kroz prostor u kome je dominirala upravo ova plazma, kao “svedok” njegovog boravka u sunčevom sistemu. Pod uticajem sunčevog vetra, oko našeg planetarnog sistema postoji tanani mehur – heliopauza (heliosfera). Merenjem električne struje koju generišu potoci plazme, uređaj PLS meri brzinu, gustinu, temperature, pritisak i fluks sunčevog vetra. Petog novembra, uređaj je zabeležio nagli pad brzine čestica sunčevog vetra, posle čega PLS više nije registrovao njegove čestice oko “Vojadžera-2”. Na osnovu toga, naučnici su zaključili da je upravo tada aparat presekao heliosferu i uplovio u međuzvezdani prostor.



Pored podataka sa uređaja za merenje protoka plazme, podaci sa još tri instrumenta za merenje kosmičkog zračenja, čestica malog naelektrisanja i magnetnog polja su potvrdila da je “Vojadžer-2” tog 5. novembra postao međuzvezdani “putnik”.

Na osnovu podataka sa oba “Vojadžera” naučnici mogu da analiziraju interakcije između heliosfere i međuzvezdanog vetra koji neprekidno “duva” iz dubina Vaseljena. Ovi podaci se takođe koristi u pripremi projekta misije IMAP koja treba da krene 2024. tokom koje NASA namerava da proučava šta se na rubovima sunčevog sistema i neposrednog međuzvezdanog prostora oko naše heliosfere dešava. Time će naša znanja helifizike, oblasti astrofizike koja se bavi proučavanjem fizike naše zvezde, počev od samog Sunca pa do najdaljih krajeva sunčevog sistema, praktično do zadnjih oblasti dokle dopire sunčev vetar.

“Vojadžer-2” je lansiran 20. avgusta 1977, dve nedelje pre “Vojadžera-1”. Na svom putu ka rubovima sunčevog sistema, “Vojadžer-2” je proleteo pored Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna i još uvek je jedini aparat koji je posetio dve poslednje planete. Oba aparata nose pozlaćene diskove sa slikama života na Zemlji, zvucima naše planete i porukama vanzemaljskim civilizacijama. Do tada će proteći mnogo, mnogo milenijuma, dok će “Vojadžer-2” ploviti dubinama Vaseljene još nekih 40 hiljada godina pre nego bude prošao pored neke od zvezda.

Autor: Grujica Ivanović

Novi problemu na MSL roveru

http://www.astronomija.org.rs/misije/12757-novi-problemu-na-msl-roveru

https://t.co/hcpflIvfiN

A P O D...

Susret na kraju sveta

http://www.astronomija.org.rs/misije/12758-susret-na-kraju-sveta

Na drugu stranu Meseca

http://www.astronomija.org.rs/misije/12760-na-drugu-stranu-meseca

 https://t.co/8oM1Vs0BF2

A P O D...

Koji su delovi atoma?

http://www.astronomija.org.rs/nauka/fizika/12762-koji-su-delovi-atoma

'New Horizons' obavio svoje!]'New Horizons' obavio svoje!

'New Horizons' je jutros prošišao pored čudnog objekta kome svi za sada tepaju Ultima Thule i napravio seriju fotografija i spektrometrije leteći brzinom od najmanje 51.500 km/h. Posle ručka NASA očekuje prvo javljanje kući.


Možda ćemo ugledati ovo?


...a možda ovo?

Prve slike će stići na Zemlju popodne, a kad će biti objavljene – videćemo. Ko je pročitao knjigu zna da prve slike svakako neće biti one najbolje. U tom prvom 15-minutnom 'javljanju kući' stići će samo elenemtarna telemetrija o stanju sonde, bez slanja slika...

Pošto je NH 2015. godine napravio najdetaljnije fotografisanje jedne patuljaste planete do sada, sada svi očekujemo podatke koji će rešiti misteriju oko Ultime, za koju i dalje mnogi veruju da sakriva jedan binarni objekat. Ali, moda se radi o nečem još bizarnijem...

Naučnici su podeljeni da li se radi o izduženom objektu ili su to jednostavno dva objekta. Možda se radi o jednoj Ultimi okruženoj sa mnogo malih satelita?


Ovo je najviše što trenutno znamo. (Daljina – prava sitnica! – 1,9 mil. km.) Sutra u ovo doba znaćemo skoro sve što nas interesuje. Najbolje slike će imati rezoluciju 33 m/px.


Ovaj smešni čilager je zapravo autor od 90% svih pesama koje si čuo od grupe Queen. Da, to je gitarista Brian May, ali i astrofizičar, koji je došao u studio i komentarisao misiju.

https://t.co/UZM2wjM571

A P O D...

OSIRIS-REx ušao u orbitu oko Bennua

http://www.astronomija.org.rs/misije/12766-osiris-rex-usao-u-orbitu-oko-bennua

Na drugoj strani Mjeseca !

Kineska svemirska letjelica "Chang'e 4" uspješno se meko spustila na drugu stranu Mjeseca jutros (3.01.2019.) u 03:26 sati po našem vremenu. Po prvi put u povijesti ostvareno je spuštanje na drugu stranu Mjeseca. Sa kineskog landera biti će na Mjesečevu površinu iskrcano robotsko vozilo. Za komunikaciju služi poseban kineski relejni satelit koji je lansiran u petom mjesecu prošle godine.
Lander nakon spuštanja ima masu od oko 1200 kg i ima primarnu misiju od godinu dana. Vozilo ima masu od oko 140 kg a primarna misija mu traje 3 mjeseca.
Fotografija je snimljena nakon spuštanja. To je jedna od prvih snimki u povijesti koje su danas snimljene na površini druge strane Mjeseca !
Prvu panoramu snimljenu na površini vidljive strane Mjeseca poslala je "Luna 9" 3.02.1966. godine.
Foto: CNSA

Upravo se jučer navršilo 60 godina od kako je sovjetska "Luna 1" prva postigla brzinu oslobađanja i projurila pored Mjeseca 4.01.1959. godine.

Održavanje veze sa kosmičkim istraživačima

http://www.astronomija.org.rs/191-astronautika/12777-odrzavanje-veze-sa-kosmickim-istrazivacima

Ljudi su bili na Mesecu

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12778-ljudi-su-bili-na-mesecu-2

https://t.co/jtvn8zcIBP

A P O D...

Koliko atoma ima u univerzumu?

http://www.astronomija.org.rs/nauka/fizika/12773-koliko-atoma-ima-u-univerzumu

Otkazano lansiranje Chandrayaan-2 ka Mjesecu

Novi datum lansiranja druge indijske misije ka Mjesecu najranije u ožujku 2019.







Ambiciozna indijsko-ruska misija prema našem prirodnom satelitu, Chandrayaan-2, zamišljena je još 2007. Godinu dana kasnije (2008.) odobrena su sredstva a tehnički je specificirana 2009. Indija je tada na svojim leđima imala izradu rakete, orbitera i rovera dok je ruska strana bila odgovorna za lander. Indijska strana posla napredovala je velikim koracima ali je ruska strana zbog neuspjeha misije Fobos-Grunt, čije su se komponente trebale koristiti za Chandrayaan-2, kaskala te je misija 2013. odgođena za 2016. Kako je 2015. postalo jasno da ruska strana nije u mogućnosti odraditi svoj dio posla indijci su se morali posvetiti i izradi vlastitog landera što je neumitno dovelo do nove odgode lansiranja, ovaj puta do ožujka 2018. Kako u tehničkim znanostima jedan kotačić povlači za sobom cijeli mehanizam i taj je lansirni prozor propušten te određen novi za travanj iste godine. Tehnički problemi uvjetovali su novu odgodu ovaj puta za listopad 2018. Tehnička ispitivanja cijelog kompleksa Chandrayaan-2 zaključeni 19. lipnja „pretvorili“ su listopad u kraj prosinca 2018./početak siječnja 2019. Dana 03. siječnja 2019. tamošnji mediji su objavili izjavu šefa Indijske svemirse agencije (ISRO) Although K. Sivana kako se planirano lansiranje odgađa do daljnjeg a kasnija izvješća upućuju na to kako će druga indijska misija ka Mjesecu na svoj put krenuti negdje krajem zime/početkom proljeća ove godine bez navođenja razloga aktualne odgode.

Najmanje stotinu dvadeset i pet milijuna USD vrijedna indijska uzdanica k Mjesecu će svakako poletjeti k odredištu jednog dana u bliskoj budućnosti. Na taj se put kreće domicilnom, moćnom raketom GSLV Mk-3. Radi se o složenoj svemirskoj misiji koja podrazumijeva orbiter mase 2379kg, lander mase 1444kg te rover mase 27kg. Istraživanja egzosfere, topografije, minerala.. obavljati će se raznolikim setovima znanstvenog korpusa opreme smještenih na orbiteru (pet instrumenata), landeru (četiri instrumenta) i roveru (dva instrumenta). Sve to odigravati će se veoma blizu južnog Mjesečevog pola na geografskim koordinatama (70.90267° S 22.78110° E) gdje do danas nije sletjela niti jedna letjelica što cijeloj misiji potencijalno daje ogroman znanstveni i tehnički bonus. Indijci su dosad uspješno odradili po jednu misiju ka Mjesecu (Chandrayaan-1) i Marsu (Mangalyaan) uz za svjetske prilike iznimno mala financijska sredstva. Obje ove misije dale su izuzetan doprinos svjetskom znanju o Sunčevom sustavu koji, ruku na srce, teško da je itko očekivao.

Odgode i kašnjenja u svemirskim programima uobičajna su stvar i samo nam govore koliko ih je teško osmisliti i posebice realizirati. Bude li Chandrayaan-2 uspješan cijelu epopeju odgoda nitko neće ni spominjati, bilježiti će se „samo dobre vijesti“. Nema razloga da sumnjamo u indijsku astronautiku. Crv sumnje jedino možemo elaborirati u svijetlu geopolitike i prestiža. Kina je upravo (03.siječnja 2019. u 03:36 GMT+1) uspješno spustila svoj lander i rover (Change 4 i Yutu 2) na „tamnu stranu“ Mjeseca i okitila se lovorikama slave. Tko zna, da je nešto njima pošlo po krivu možda bi Chandrayaan-2 bio i poletio a ovako je mogućnost neuspjeha bila previše rizična dok geopolitički rival slavi uspjeh svoje znanosti i tehnologija. Indiji se smiješi da sa svojom misijom bude četvrta svemirska sila koja će obaviti meko slijetanje na Mjesec kad se malko smire medijske strasti oko kineskog uspjeha. Naravno, ukoliko ih u tome ne pretekne izraelski ex GLXP team SpaceIL svojim landerom na krilima SpaceX ovog Falcona kao sekundarni teret na lansiranju zakazanom za 19. veljače 2019.

PRISJETIMO SE kako je SpaceIL jedan od pet finalista Google Lunar X Prize natječaja, baš kao i naš hrvatsko-međunarodni TEAM SYNERGY MOON (Astronomska udruga Vidulini). Izraelci su za projekt GLXP uspjeli osigurati preko 95 milijuna USD a time su „nemoguće“ u samo deset godina rada pretvorili u „moguće“. Tko god i kako god kreće ka Mjesecu mora računati da je do tamo „zračne linije samo“ tisuću puta više nego primjerice od Zagreba do Beograda. GO for India Moon mission!

Author: Marino Tumpić

https://t.co/ZLBKIUrM2H

A P O D...

Za delove, NASA 'ladno ide ... na eBay

Nasi trebaju delovi koje više niko ne proizvodi. Još dok su leteli šatlovi, agencija je počela da troluje po internetu – uključujući Yahooi eBay– kako bi pronalazila rezervne delove za elektroničku opremu koje korisnici kućnih računara bacaju kao prevaziđena...



Tema je jako zanimljiva, jer ima nešto srpsko u njoj. Elem, pišući o projektovanju i konstruisanju kosmičkih sondi, na svoje čuđenje često sam naletao na podatke da inženjeri i tehničari ponekad kupuju jeftine delove u okolnim prodavnicama i robnim kućama i ugrađuju ih u letilice vredne stotinama miliona dolara! Recimo, čipovi na Marsovim roverima ili u 'Cassiniju'i 'New Horizonsu', proizvedeni su pre više od 20-30 godina, ali ni u vreme ugrađivanja nisu bili ni najmoćniji ni najskuplji, već – najpouzdaniji! Njihov rad je proveren tokom miliona sati rada jer su bili ugrađivani u tadašnje popularne video-igrice. Samo su odnešeni na dodatnu zaštitu od kosmičkog zračenja i ugrađivani...

Dok sam pratio kometnu misiju 'Rosetta', sećam se da su prilikom gradnje konstruktori bili suočeni sa problemom izolovanja kilometara žica i kablova. Ožičavanje podsistema i instrumenata je bilo jako složeno, jer se hardver stalno menjao, dodavao, popravljao, usavršavao, pa su i kablovi stalno menjani, sečeni i preusmeravani. A onda se jedan baja setio, otišao u MAXI i kupio običan selotejp i 'otkrio' da izvrsno obavlja posao i da namotan u slojevima fenomenalno izoluje žice! Posle mu je firma koja je Nasi nudila skupi tender za silikonsko zaštitno izolovanje žica pretesterisala kočnice na kolima (ovo možda i nije istina nego više govori o mom karakteru).

Zato sam se oduševio kada sam pročitao da je pre desetak godina NASA gotovo za džabe kupila sa otpada zastarelu medicinsku opremu da bi se domogla 'Intelovog'čipa 8086 – varijante 16-bitnih čipova koji su pokretali prvi IBM-ov računar iz 1981. godine.

Kada je davno (1981.) prvi šatl poleteo na kosmos, 8086 je igrao jako bitnu ulogu, jer se najazio u srcu dijagnostičke opreme koja je bila zadužena za siguran rad dva šatlova bočna bustera.

Do pred sami kraj šatl-ere, prilikom zemaljskih testiranja bustera korišćen je 8086, ali ga je bilo sve teže naći. NASA i vojska su imali planove da ulože ekvivalent današnjim $150 miliona u sistem za automatsku proveru, sa novim softverom i hardverom. Ali do tada, kvar jednog malog čipa je mogao da prizemlji nacionalnu flotu ionako vremešnih šatlova.

Isto je važilo i za druge zastarele delove, na desetke njih...

'Bilo je to je kao neko lešinarenje,'govorio je tada Jeff Carr, predstavnik 'United Space Alliance', hjustonske kompanije koja je rukovodila flotom šatlova. 'To je stvarno zahtevalo određeni stepen heroizma'.

Istina, stari delovi koje je NASA (pro)nalazila i kupovala korišćeni su ne u samim spejs-šatlovima već u servisnoj i pratećoj opremi. Takvu opremu su koristili, i često je popravljali, svi glavni kontraktori širom Amerike, kao i Kenedijev kosmički centar na Floridi, odakle su šatlovi slati u orbitu.

Imao si kao i ja starudiju od računara? Nasu to nijee interesovalo. Agencija i njeni kontraktori su želeli da kupuju samo velike otpade starih delova da bi popravljali stare mašine i pravili svoja skladišta rezervnih delova.

Jenom su nabavili brdo zastarelih računarskih čipova, štampanih ploča i čitača 8-inčnih flopi-diskova. ‘Nekad se dešavalo da nam jedan mali nedostajući deo hardvera upropasti dan,’ seća seMike Renfroe, direktor logističkog planiranja za ‘United Space Alliance’na kosmodromu Kenedi.

Renfroe se seća da su jednom članovi njegovog tima pretresli Internet kako bi pronašli zastarelu štampanu ploču koja se koristila za Master Timing Unit[1], koja se upotrebljavala za sinhronizaciju rada brodskih računara. Izgledalo je da niko neće imati uspeha, ali im se ipak posrećilo i ploča je pronađena. Koštala je $500.

'To je bilo jako jeftino,' priča Renfroe. 'Da se iznajmi inženjer za dizajniranje makar na nedelju dana koštalo je mnogo više.'

To što je NASA morala još pre 15 godina da se oslanja na zastarele delove na neki način pokazuje koliko njihova zvezda pada[2]. Početkom 60-ih godina prošlog veka agencija je igrala vodeću ulogu u osnivanju industrije čipova. Njihova masovna kupovina prvih integralnih kola na svetu dovela je do toga da taj posao postane tako profitabilan.

S druge strane, skupi čipovi su omogućili Nasi da postignu podvige u minijaturizaciji čime je poslala napredne satelite u orbitu a čoveka na Mesec. Hiljade ih je bilo ugrađeno u lunarni lender, čineći njegov računar 'manjim, lakšim, bržim, energetski efikasnijim i pouzdanijim od bilo kojeg postojećeg računara,' kako je 1984. napisao T.R. Reidu časopisu 'The Chip'.

Nasa je vremenom sve više postajala žrtve sopstvenog uspeha. Tržište civilne elektronike se razvijalo jako brzo, a šatlovi su postajali sve stariji, tako da su NASA i njeni kontraktori bili prinuđeni da traže zamene.

U prošlosti, Nasini stručnjaci za nabavku opreme listali su stare kataloge i pozivali dobavljače da pokušaju da pronađu delove. Vremenom je lov postajao lakši sa Internet pretraživačima i sajtovima kao što je eBay, koji je nudio praktično sve...

Mr. Carr iz 'United Space Alliance'je pričao da kada je vlada kupovala složene sisteme kao što su mlazni lovci, ugovori su često imali odredbe koje su predviđale rutinsku nadogradnju i poboljšavanja radi sprečavanja zastarevanja. Ali šatlovi, konstruisani da traju decenijama, nikada nisu posedovali takve planove.

Krilate kosmičke letilice su letele do leta 2011. iako je NASA dugo razmatrala mogućnost da šatlovi lete sve do 2020. godine. Znamo da od toga nije bilo ništa, jer su različiti lobiji bili za bacanje akcenta na privatni sektor.

Za lovce na delove to je bilo olakšanje, iako je Renfroe iz 'USA' tvrdio da bi on i njegov tim mogli da ih snabdevaju delovima još 40 ili 50 godina!



[1]Jedinica u avionici šatlova sa oscilatorom koji osigurava precizno merenje vremena.

[2]Tema mi je jako zanimljiva. Takođe bi bilozanimljivo da pročitaš 'Kako se prave najveći raketni motori na svetu’i’Tamo gde se prave najbolji motori na svetu’. Priče su prikaz stanja u Rusiji i njihovoj raketnoj industriji. Ludaci na šta su spali, a kraj se ni ne nazire...

Autor: Draško Dragović

'Razdan', novi ruski špijunski satelit

http://www.astronomija.org.rs/blog-am/12787-razdan-novi-ruski-spijunski-satelit