Vesti iz sveta astronomije...

Sirius - najsjajnija zvezda noćnog neba

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/zvezde/13065-sirius-najsjajnija-zvezda-nocnog-neba

Otkud višak vode na Zemlji?

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/zemlja-90410/13067-otkud-visak-vode-na-zemlji

Hablov neverovatan mozaik: 7500 ekspozicija

Među najznačajnije fotografije svemira i za nauku i za popularizaciju astronomije spada Hablovo duboko polje, fotografija koju je čuveni teleskop snimio 1995. godine.

Samo snimanje je trajalo danima, od 18. do 28 decembra. Na njoj je snimljen 24-milioniti deo ukupnog neba što odgovara površini koju zauzima loptica za tenis (65 mm) posmatrana sa razdaljine od 100 metara. Teleskop je bio usmeren ka naizgled sasvim pustom području neba u Velikom medvedu. Ispostavilo se da je to područje krcato galaksijama koje su toliko daleko da su mogle da se zabeleže samo ekstremno dugom ekspoziciojom. Na toj fotografiji astronomi su izbrojali oko 3000 galaksija.

Kasnije Habl je ponovio slično snimanje pa je napravio Južno duboko polje, a posle toga i Ultraduboko polje, pa zatim Esktremno duboko polje, uvek otkrivajući neslućeno bogatstvo i neverovatnu veličinu univerzuma.

Fotografija u punoj veličini zauzima gotogo jedan gigabajt memorijskog prostora.


Image: NASA, ESA, G. Illingworth and D. Magee (University of California, Santa Cruz), K. Whitaker (University of Connecticut), R. Bouwens (Leiden University), P. Oesch (University of Geneva). VEĆA FOTOGRAFIJA

Ali Habl ni tu nije stao. Sada je objavljena još jedna čudesna fotografija. To je kombinacija 7500 ekspozicija načinjenih tokom 16 godina. Na području veličine punog Meseca na toj kompozitnoj fotografiji zabeleženo je 30 puta više galaksija nego što se vide u Hablovom Ultradubokom polju: njih 265.000! gledano unazad u vremenu najstarije galaksije na ovom snimku pustile su svoje svetlo ka nama samo 500 miliona godina nakon Velikog praska.

Ova fotografija beleži punu istoriju razvoja galasija u kosmosu od njihovog nastanka do punog razvoja.

https://media.stsci.edu/uploads/video_file/video_attachment/5047/STScI-H-v1917a-1280x720.mp4

Ali ovo je samo uvod. Nasa za sledeću dekadu planira postavljanje Wide Field Infrared Survey Telescope (WFIRST) infracrveni teleskop širokog polja. Ovaj teleskop treba da snimi 100 puta veće snimke od tipičnih Hablovih. Već kroz tri nedelje astronomi će pomoću ovog teleskopa moći da sastave mnogo dublje i dva puta šire polje svemira od Hablovih dubokih polja.


Poređenje: veličina Hablovog polja u poređenju sa punim Mesecom. Image: Hubble Legacy Field Image: NASA, ESA, and G. Illingworth and D. Magee (University of California, Santa Cruz); Moon Image: NASA, GSFC, and Arizona State University

Autor: Aleksandar Zorkić

Veličina Meseca

O tome, naravno, u potpunosti govore brojčani podaci: veličina prečnika Meseca (3500 km), površine, obima. Ali brojevi, nezamenjivi u proračunima, beskorisni su u pružanju predodžbe o veličini, za šta nam pomaže samo mašta.

Uporedimo lunarni kontinent (naposletku, Mesec je jedan neprekinut kontinent) sa kontinentima Zemljine kugle. To će nam reći mnogo više od apstraktne tvrdnje da je ukupna površina Meseca 14 puta manja od površine Zemlje. Prema broju kvadratnih kilometara, površina našeg satelita je tek nešto manja od površine obe Amerike. A taj deo Meseca, koji je okrenut ka Zemlji i dostupan našim posmatranjima, gotovo je jednak površini Južne Amerike.


Veličina Meseca u poređenju sa Evropom (međutim, ne treba zaključiti da je površina Meseca manja od površine Evrope[1]).

Da bi mogli da uporedimo lunarna 'mora' sa Zemljinim, na narednoj slici Meseca nanešene su konture Crnog i Kaspijskog mora. Odmah je uočljivo da Mesečeva mora nisu oosobito velika, iako zauzimaju značajan deo vidljivog diska. More spokoja (Mare Serenitatis[2]), naprimer (170.000 km2), približno je 2½ puta manje od Kaspijskog.

Ali zato među prstenastim planinama Meseca postoje pravi džinovi, kakvih nema na Zemlji. Naprimer, kružni zid planina Grimaldi pokriva površinu veću od površine jezera Bajkal. Unitar te strukture bi mogla udobno da se smesti Belgija ili Švajcarska.



[1]Naprotiv! Triput je veća! Evropa 10 mil. km2a Mesec 30 mil. km2.

[2]Tu je sletela 'Luna-21' sa 'Lunohodom 2', a godinu dana pre toga i 'Apolo 17'.

Autor: Draško Dragović

Od čega su asteroidi



Po definiciji asteroidi su metalna ili kamena nebeska tela prečnika većeg od jednog metra. Obilaze Sunce pojedinačno ili u grupi, većina u glavnom asteroidnom pojasu koji se nalazi između Marsa i Jupitera. Neki asteroidi su bliži Suncu, bliži od Marsa i oni se zovu Amori. Ako su tu u našoj okolini onda se zovu Apoloni. Oni iza i ispred Jupitera a na njegovoj putanji su Trojanci i tako dalje, duga je to priča.

Dakle od kamena su ili od metala. Evo bližih podataka:



Ilustracija: Nasa (sa prevodom)

Prema Discovery

Autor: Astronomski magazin

Kazachok i Rosalind Franklin po planu prema Marsu

Spoj istočne i zapadne tehnologije u sklopu misije EXOMARS 2020 trebao bi poletjeti ka Marsu krajem jula odnosno početkom avgusta naredne godine.


Umetnička ilustracija ESA

Čini se kako zasad sve ide po planu (zanemarimo li aktualnu odgodu od dvije godine) te se slijetanje ruskog landera i europskog rovera očekuje na datum rođenja moje kćerke Marine, 18. februara, ali 2021. No dobro, igrom slučaja na taj je datum i onaj srećni šegrt Clyde W. Tombaugh svojevremeno otkrio Pluton.

U pravoj poplavi odgoda lansiranja svemirskih brodova nove generacije sa ljudskom posadom u Zemljinu orbitu (na visine slične udaljenosti od Zagreba do Beograda) ohrabruju insajderske vijesti kojih nema! Zasad se ne spominju tehnički problemi i nekompatibilnosti sustava te nam ostaje da se nadamo kako će predstojeći lansirni prozor prema Marsu nalikovati na situaciju od prije tri i pol desetljeća kada je prema Halleyevoj kometi pojurila Zemaljska flota od čak šest letjelica. A što se tiče nazivlja počnimo se pripremati na Kazachok i Rosalind Franklin. Za nepune dvije godine, ukoliko sve prođe po planu, i cijela se skalamerija čije se planiranje kiseli već skoro dvadeset godina ne slupa u Marsovo kamenje ili pijesak ova će dva imena biti česti gosti na našem portalu.


Umetnička ilustracija ESA

Autor: Marino Tumpić

Koliko dugo ćemo još primati signale sa Vojadžera?

How far can Voyager 1 go before we lose contact?

Svemirske sonde Voyagers su najdalji objekti od Zemlje napravljeni ljudskom rukom. Lansirani su pre više od 41 godinu: 5. septembra, odnosno 20. avgust a 1977. godine.

Vojadžer 1 se danas nalazi 21 milijardu kilometara daleko od nas i radio veza sa njim još postoji. Ali signal koji radio teleskopi primaju sa Vojadžera je sve slabiji. Koliko će taj Vojadežr biti daleko pre nego što se signal s njim potpuno prekine?











Autor: Astronomski magazin

Nasa odabrala ime misije na Mesec 2024.

http://www.astronomija.org.rs/misije/13094-nasa-odabrala-ime-misije-na-mesec-2024

Divovski međuzvezdani mehur u Andromedinoj galaksiji postaje sve veći

Međunarodni tim astrofizičara, uključujući istraživače sa Džodrel Benk observatorije Univerziteta Mančester (Velika Britanija) je nedavno otkrila veoma neobičan zvezdani par i koji je već milionima godina u stanju stalnih erupcija.


Slika 1. Kompozitna fotografija Liverpool Telescope data(dole, levo) i Svemirskog teleskopa Habl (gore, desno) predstalja Novu super-ostatak. M31N 2008-12a je u sredini fotografije. Izvor ilustracije: www.jodrellbank.manchester.ac.uk

Profesor O’Brajan dodaje: ”dve zvezde orbitiraju toliko blizu jedna drugoj da materija sa crvenog diva pada na površinu belog patuljka. Tokom jedne godine, pritisak u materiji u akreciji dostiže kritičnu vrednost i dolazi do njegove eksplozije. Deo materije biva odbačen pri čemu ne dolazi do razaranja belog patuljka već se proces akrecije i eksplozija neprekidno odvija tokom vremena.

Nova posmatranja nam otkrivaju činjenicu da se eksplozije odvijaju milionima godina pri čemu dolazi do odbacivanja materije i naduvavanja ogromnog mehura koji okružuje gore navedeni zvezdani sistem u njegovom centru.

Ono što je veoma zanimljivo u vezi navedenog ostatka Nove jeste to što je stotinama puta veći od bilo kog do sada uočenog. Kako bi se uverili da je tako nešto u opšte moguće, mi smo izvršili računarske simulacije više stotina hiljada erupcija. Simulacije su pokazale da je nastanak uočenih veoma naduvanih mehurova upravo moguć zahvaljujući neprekidnim nizom erupcija u periodu dužem od milion godina.” sledi dalje u navodu profesora.

Uprkos posebnostima i silini dešavanja, super ostatak ima još neke upečatljive osobine.

Doktor Mat Dernli, vodeći autor studije sa Astrofizičkog instituta Univerziteta Mančester dodaje: “proučavanje 12a i njegov super ostatak nam može pružiti uvid u to koliko neki beli patuljci mogu da porastu i dostignu gornju kritičnu masu kao i način na koji dolazi do njihove eksplozije koju opažamo kao supernovu tipa Ia. Pomenuti tip supernovih nam je ključan kao alat kojim proučavamo širenje i rast vasione”.

Dr Rebeka Hausnel, drugi autor studije i post-doktorant istaživač Univerziteta Pensilvanija je bila prisutna na Space Telescope Science Institutkada je uzela učešće u istraživanju. Ona objašnjava sledeće.

“Eksplozije supernovih tipa Ia predstavljaju neke od najsnažnijh eksplozija u čitavoj vasioni i za nas su dobro poznat i koristan istraživački alat u oblasti kosmologije. Rekurentna Nova M31N 2008-12a je najverovatnije nama trenutno poznati kandidat za eksploziju Supernove tipa Ia i pruža nam jedinstvenu mogućnost da proučimo jedan takav sistem pre nego što uđe u završnu fazu.”

Zvezdani sistem koji čini ostatak Nove je udaljen 2,5 milona svetlosnih godina od nas i nalazi se u Andromedinoj galaksiji, u našem najbližem galaktičkom komšiluku a nosi naziv M31N 2008-12a ili jednostvnije 12a.

Na osnovu skorašnjih posmatranja kao i koristeći se savremenim hidrodinamičkim simulacijama sprovedenim na Univerzitetu Džon Mur (Liverpul, V. Britanija) i Džodrel Benku, astrofizičari su takođe otkrili da gore opisane erupcije stvaraju ogroman međuzvezdani mehur.

Kako bi sebi predočili silinu erupcija, dovoljno ih je uporediti sa eksplozijom hidrogenske bombe veličine kugle zemaljske (!) pri čemu se odbaci ukupno materije dovoljno da se načini čitav Mesec i raspršuje se u svim pravcima brzinama reda više hiljada kilometara u sekundi.

Profesor Tim O’Brajan, jedan od autora studije i profesor astrofizike i direktor Jordrell Bank Centre for Astrophysics objašnjava: “često se dogodi da uočimo novu zvezdu na nebu. Iako smo svedoci takvih događanja već hiljadama godina, astronomi su tek nedavno shvatili da nisu uvek u pitanju novorođene zvezde već eksplozije nekih veoma starih zvezda.

Mali broj pomenutih Nova eksplodira više puta i predstavljaju redak fenomen koji se ponavlja tokom jedne decenije ili duže. Jedinstvenost gore opisanog sistema predstavlja veoma učestalo ponavljanje erupcija.”

Dve zvezde u sistemu Nove uklljučujući i mehur koji ih okružuje predstavljaju crvenog diva, većeg i u stadijumu evolutivnog razvoja starijeg od našeg Sunca kao i belog patuljka, njegovog pratioca. Beli patuljak predstavlja mrtvu zvezdu veličine planete Zemlje ali mase gotovo 1,5 Sunčeve. Činjenica je da se dve pomenute zvezde kreću po orbitama jedne oko druge na veoma bliskom rastojanju što prouzrokuje zvezdane eksplozije.

Izvor teksta:

www.jodrellbank.manchester.ac.uk

SLUSH: nuklearna bušilica za Evropu

http://www.astronomija.org.rs/oprema/13109-slush-nuklearna-busilica-za-evropu

Razglednica sa asteroida Bennu

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/asteroidi-60008/13107-razglednica-sa-asteroida-bennu

Nasin lunarni program 'Artemis': san ili realnost?

http://www.astronomija.org.rs/misije/13103-nasin-lunarni-program-artemis-san-ili-realnost

Idemo zajedno (na Mesec)

We Go Together

Imamo odvažnu viziju da se vratimo na Mjesec do 2024. godine - kaže Jim Bridenstine, Nasin administrator. – Na tom putu pozdravljamo sve veći broj međunarodnih i komercijalnih partnera.

Sa Marsom na horizontu zajedno možemo istražiti više i podeliti napredak i znanje koje će doći.

https://t.co/L0u94RbBVy

A P O D...

'Voyagerov' širokougaoni pogled na Jupiter

http://www.astronomija.org.rs/misije/13129-voyagerov-sirokougaoni-pogled-na-jupiter

Misija MSR: Kako EU i SAD planiraju da dopeljaju kamenje s Marsa na Zemlju

http://www.astronomija.org.rs/misije/13132-misija-msr-kako-eu-i-sad-planiraju-da-dopeljaju-kamenje-s-marsa-na-zemlju

LRO snimio mesto pada izraelskog lendera na Mesecu

http://www.astronomija.org.rs/misije/13136-lro-snimio-mesto-pada-izraelskog-lendera-na-mesecu

AD Stardast vas poziva...

http://www.astronomija.org.rs/vesti/13139-ad-stardast-vas-poziva

Glina, još jedna potvrda za vodu na Marsu

Marsov rover Curiosity neumorno radi. Ispituje susednu planetu i omogućava da se realnije sagledaju uslovi na njoj. Naučnike, a i sve nas ostale, posebno interesuju oni podaci koji potkrepljuju teoriju o životu na Marsu. Već smo se pomirili s tim da tamo gore nema ni glista, a kamoli nekog složenijeg života, ali možda, možda ima ili je bilo nekih bakterijica. Astrobiolozi ne odbacuju takvu mogućnost.



Novo što je rover pronašao je miner gline. Glina je na Marsu odavno pronađena, ali sada je u pitanju izuzetno velika količina ovog minerala. Najveća koja je ikada na Marsu pronađena.

Glina je interesantna jer se dovodi u vezu s vodom, a voda je… zna se, stara priča, neophodna za život kakav nam je poznat. Gde ima vode možemo očekivati život.



Naravno, postojanje gline nije dokaz i postojanja života, ali je dobar podsticaj za dalja istraživanja. Da na Marsu ne postoji glina i da ne postoji ili da nije postojala voda, biolozi bi davno digli ruke od traganja za životom na toj planeti. Naučnici veruju da su ovi minerali gline došli iz davnih marsovskih jezera, a možda su ona nekada davno bile stanište mikro-života.

Možda nas ovo otkriće velikih količina minerala gline ne impresionira naročito. Ali, možda smo malo razmaženi jer se svakodnevno srećemo sa obiljem novih informacija pa smo zasićeni, očekujemo velike, alarmantne vesti. Ali treba imati na umu da svaka nova informacija, čak i kada nam se čini da je nevažna, popunjava nepregledni mozaik znanja koje tek treba da usvojimo. Nekada baš sitan podatak može kasnije da se pokaže važnim.

Nismo uvek u stanju da procenimo značaj nove vesti.

Prema Astronmy

Author: Aleksandar Zorkić

Zašto se toliko kilavi sa teleskopom Džejms Veb

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/13148-zasto-se-toliko-kilavi-sa-teleskopom-dzejms-veb

Plan da se odglavi bušilica InSighta

http://www.astronomija.org.rs/misije/13146-plan-da-se-odglavi-busilica-insighta

Petnica: Izabrani najmlađi petničari

Istraživačka stanica Petnica završila je proces izbora najmlađih polaznika u 2019. godini. Dvestotinedvadeset učenika sedmih razreda iz cele naše zemlje, ali i regiona, izabrano je za učešće na jedinstvenom programu ove institucije namenjenom učenicima osnovnih škola.



Istraživačka stanica Petnica raspolaže vrhunskim uslovima za boravak i rad učenika tokom čitave godine. Sa oko 7500 m2 savremenog radnog i boravišnog prostora, Stanica se svrstava u sam vrh svetskih institucija za vanškolsko naučno obrazovanje mladih. Pored učionica snabdevenih savremenom tehnikom, računarima, videom i drugom prezentacionom opremom, u Stanici se nalazi bogata i moderna naučna biblioteka, snažni računarski resursi (preko 100 računara sa bogatom bibliotekom softvera, bežični Internet), odlično opremljeni kabineti i laboratorije za arheologiju, fiziku, geologiju, astronomiju, elektroniku, hemiju, biologiju i biohemiju. U Istraživačkoj stanici postoje vredne zbirke arheološkog materijala, stena i minerala, biljaka i životinja, zbirka logičkih i matematičkih učila itd.

Na konkursu za učešće na Letnjoj naučnoj školi se prijavilo 400 zainteresovanih osnovaca iz svih krajeva naše zemlje, ali i Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

Letnja naučna škola je višedisciplinarni program uvođenja zainteresovanih učenika u osnovne metode nauke i istraživačkog rada. Učenici će moći da se neposredno angažuju u aktivnostima teorijskog, praktičnog i istraživačkog karaktera u oblasti astronomije, biologije, elektronike, fizike, hemije, geografije, geologije, arheologije, matematike, psihologije, računarstva i sl. kao i kroz rad različitih radionica (računari, fotografija, novine, muzika...).

“Cilj ove letnje naučne škole nije da se neke stvari nauče, koliko da polaznici steknu predstavu o različitim važnim oblastima, metodama i zadacima savremene nauke. U realizaciji ovog programa, koji će biti realizovan u dve grupe osnovaca u objektima Istraživačke stanice Petnica, učestvovaće više desetina naučnih i stručnih saradnika naše institucije.” – kaže Nikola Božić, programski direktor u Istraživačkoj stanici Petnica.

Od završetka rekonstrulcije i izgradnje, i nabavke nove naučne opreme, pre nekoliko godina, broj zainteresovanih za programe u Istraživačkoj stanici stalno raste. Zainteresovanih učenika iz ostalih zemalja bivše Jugoslavije je sve više.

Letnja naučna škola je specijalan program koji Istraživačka stanica Petnica uspešno realizuje vise od trideset godina i koji u sebi kondenzuje neke sadržaje i metode koji se u Petnici primenjuju u programima namenjenim srednjoškolcima i studentima. Zato je ovo program veoma visoke selektivnosti – za stvarno izuzetne koji mogu pratiti program koji je intenzivan i na višem nivou od uobičajenog rada u školi.

Istraživačka stanica Petnica je samostalna i nezavisna instirucija koja se bavi razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture. Njene aktivnosti su najvećim delom usmerene na mlade – na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije. Programi Petnice obuhvataju širok spektar oblasti i disciplina u okviru prirodnih, društvenih i tehničkih nauka.



Author: Astronomski magazin

Prvi snimci teleskopa Spitzer

http://www.astronomija.org.rs/opservatorije/13171-prvi-snimci-teleskopa-spitzer

Gde smo?

http://www.astronomija.org.rs/misije/13169-gde-smo

Susret Merkura i Marsa

Iskoristite vedro nebo da vidite susret Merkura sa Marsom. Obe planete su nad nama po danu pa ih ne vidimo, ali čim Sunce zađe one će se ukazati nisko nad zapadnim horizontom. Požurite, već posle 22 sata obe nestaju za horizontom.


Mars i Merkur u mimohodu

Merkur je najmanja planeta Sunčevog sistema i najbliža Suncu. Zbog te blizine dosta teško ga je osmatrati jer se obično kupa u Sunčevoj svetlosti. Može da se vidi samo kad Sunce nije na nebu, dakle zavisno od svog položaja ili pre ili nakon njegovog zalaska. Trenutno on se od Sunca nalazi 62 miliona kilometara, a od nas nešto preko 142 miliona.


Orbita Merkura oko Sunca. Merkur vidimo samo kad je Sunce iza horizonta.

Mars je četvrta planeta od Sunca i posle Merkura najmanja. Od čvrstih planeta on je najdalji od Sunca, jer posle njega dolaze gasovite (i gigantske) planete. Mars je ovih dana od Sunca udaljen 245 miliona kilometara, a od nas 375 miliona.

Uglovna veličina Merkura iznosi 7,18“, dok Marsa 3,73“. ukoliko ulovite ove planete veća i sjajnija biće Merkur.


Položaji prve četiri (unutrašnje) planeta, jun 2019.

Author: Aleksandar Zorkić