Vesti iz sveta astronomije...

Pomračenja Meseca 2019. iz naših krajeva

Pomračenja Sunca nas nešto izbegavaju zadnjih godina. Imaju tendenciju da se dešavaju na drugom mestu, ali prisustvovaćemo nekim pomračenjima Meseca.

Prvo takvo očekuje nas:

21. januara. Ono će se videti širom Evrope, Afrike i naročito iz obe Amerike.



Početak pomračenje polusenkom 03:36
Početak delimičnog pomračenja 04:33
Početak potpunog pomračenja 05:41
Maksimum pomračenja 06:12
Kraj potpunog pomračenja 06:43
Zalazak Meseca 07:21
Kraj delimičnog pomračenja 07:50
Kraj pomračenja polusenkom 08:48

Sledeće je 16-17 jula, ali biće to samo delimično pomračenje i videće se iz Evrope, većeg dela Azije, severne Amerike itd.



Početak pomračenja polusenkom (16. jul) 20:43
Početak delimičnog pomračenja (16. jul) 22:01
Maksimum pomračenja (16. jul) 23:30
Kraj delimičnog pomračenja (17. jul) 00:59
Kraj pomračenja polusenkom (17. jul) 02:17

(Podaci su za Novi Sad, prema https://www.timeanddate.com)

Autor: Aleksandar Zorkić

Da li je MU69 dvoglava kometa?

http://www.astronomija.org.rs/misije/12790-da-li-je-mu69-dvoglava-kometa

 Faze Meseca 2019

Faze i libracije Meseca za 2019. godinu. Svaki frejm predstavlja jedan sat. Na animiaciji vidite i položaj orbite Meseca, udaljenost od Zemlje, nazive kratera blizu terminatora...

Rusi i Kinezi planiraju kosmičku stanicu oko Meseca?

http://www.astronomija.org.rs/misije/12793-rusi-i-kinezi-planiraju-kosmicku-stanicu-oko-meseca

Sletanje Chang'e 4 na dalju stranu Meseca

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/12800-sletanje-chang-e-4-na-dalju-stranu-meseca

Uran - zašto je nakrivljen

Po putanji oko Sunca Uran se kotrlja postrance. Osa njegove rotacije toliko je nagnuta da on po orbiti putuje ležeći na ekvatoru.


Umetnička predstava

Ali to nije jedina karakteristika koja ovu planetu odvaja od ostalih članova Sunčevog sistema. I Uranovi sateliti obilaze oko Urana pod sličnim uglom u odnosu na putanju oko Sunca; Uranova temperatura je u nekim područjima toliko niska da su ona hladnja od površine Neptuna koji se nalazi dosta dalje od Sunca. Uran ima i neobično magnetno polje. Nije čudo što ga naučnici proučavaju.

Neke od tih Uranovih osobina potiču, smatraju planetolozi, od žestokog sudara koji se desio pre četiri milijarde godina. U to rano doba Sučevog sistema sudari kolosalnih razmera su bili česti i znatno su uticali na oblikovanje i evoluciju planeta.


Uran, njegovi prstenovi i sateliti

U R A N
Daljina od Sunca 2.872,5 miliona km
Dan 17 časova 14 minuta
Godina 84 Zemljinih godina
Poluprečnik 25,362 kilometara
Tip Ledeni džin
Temperatura -197
Satelita 27

Simulacije su pokazale da je pre te četiri milijarde godina jedno ledeno telo, verovatno protoplaneta od stena i leda, dva puta veća od Zemlje, naletela na Uran pod oštrim uglom. Taj i takav udar je „nakrivio“ planetu, ali sačuvao Uranovu atmosferu. Da je udar bio drukčiji, kažu planetolozi, atmosfera bi se izgubila u međuplanetarnom prostoru.

Krhotine od ovog sudara su se rasule po Uranu i prekrile ga, čineći tako sloj koji je izolovao površinu planete od njegovog jezgra i tako sprečio da temperatura jezgra dopre na površinu. Ovo je samo pretpostavka koja, ako se pokaže tačnom objašnjava nisku temperaturu koja vlada Uranom.

Takođe udar objašnjava, po pretpostavkama astronoma, nastanak nekih Uranovih satelita. Udar je u orbitu izbacio stenje i led od kojih su potom nastali neki od 27 Uranovih satelita. Sem toga, moguće je da je isti udar promenio rotaciju nekih satelita.

Udar je možda uticao i na magnetno polje planete jer je stvorio rastopljeni led i kamenje unutar Urana što je konačno izazvalo promenu nagiba magnetnog polja.

Sve ovo još čeka potvrdu ali za sad predstavlja dobro objašnjenje nekih anomalija daleke planete.


Evo lepe simulacije koja prikazuje dramatičan događaj. (Credit: Jacob Kegerreis, Durham University)

Autor: Aleksandar Zorkić

Opportunity i dalje ćuti, tim se i dalje nada (2)

http://www.astronomija.org.rs/164-misije/12820-opportunity-i-dalje-cuti-tim-se-i-dalje-nada-2

Nove slike sa MU69

'New Horizons' se vratio na teren nakon što je bio prisiljen da ćuti zbog solarne konjunkcije nakon flajbaja 1. januara. Sonda je poslala nove podatke koje su preuzete sa tvita dr Alana Šterna. Slike su napravljene pre najbilžeg proletanja pored asteroida i ne govore nam ništa novo o tom svetu, ali ... nove slike, jeeee!



Slike optičke navigacije. Četiri fotografije snimljene 31. decembra 2018. dokumentuju rotaciju i povećavanje prividne veličine objekta 2014 MU69. Gornji red prikazuje slike onako kako su stigle s broda, a donji pokazuje iste nakon korigovanja.Na slici se vidi da se radi o binarnom objektu, sa sjajnim 'vratom' i šarenom površinom.

Pre nekoliko sati misija je prikazala prilaznu animaciju koja pokriva oko polovine rotacije 2014 MU69. Ispostavilo se da je prvobitna pretpostavka da je osa rotacije sasvim slučajno okrenuta skoro direktno ka 'New Horizonsu–taćna! To znači da jednu stranu asteroida nećemo nikad moći da vidimo!


NH je prišao asteroidu 3024 MU69između 32. secembra 2018. u 20:00 UT i 1. januara 2019. u 05:01 UT. Ovaj film uključuje 15 slika (koliko ih je stiglo do 15. januara) i pokriva oko pola rotacije dok je sonda prilazila sa udaljenosti od 500.000 km do samo 28.000 km. Sate udaljenosti, rezolucije slike je padala sa 2,5 km na 140 m po pikselu.

Koja je veza Hayabuse Alise u zemlji čuda?

http://www.astronomija.org.rs/misije/12821-koja-je-veza-hayabuse-alise-u-zemlji-cuda

Koliko daleko će Vojadžer 1 otići pre nego što s njim izgubimo kontakt

Vojadžer 1 je najdalji objekat u svemiru koji je napravio čovek. Nalazi se 21 milijardu kilometara daleko od Zemlje. Potrebno je više od 20 sati da svetlosni zrak prevail toliki put.

Film je na engleskom ali možete izabrati prevod na hrvatski.

Slava Linkin, 1937-2019

http://www.astronomija.org.rs/112-autori/biografije/12824-slava-linkin-1937-2019

Koja je veza Hayabuse Alise u zemlji čuda?

http://www.astronomija.org.rs/misije/12821-koja-je-veza-hayabuse-alise-u-zemlji-cuda

¿Šta ako su dinosauri nestali pre nego što su formirani Saturnovi prstenovi?

Prsteni Saturna jedna su od najpoznatijih karakteristika Sunčevog sistema. Toliko da je teško, ako ne i nemoguće, zamisliti Saturn bez te divne strukture oko njega. Svi pretpostavljamo da njegovo poreklo vuče koren još od formiranja Sunčevog sistema. Ali šta ako su oni relativno novijeg datuma?



Da bi proučavali prošlost prstenova, neophodno je shvatiti sistem unutrašnjih satelita koji se okreću oko Saturna. Ako ih složimo od najmanje ka najvećoj udaljenosti od planete, to su sateliti Mimas, Enceladus, Tethys, Dione i Rhea. Sledeći satelit je Titan, daleko najveći Saturnov mesec – zapravo, veći je i od planete Merkur – poznat po svojim zagonetnim morima i jezerima metana. Ovakav čudan raspored Saturnovih satelita oduvek je privlačio pažnju naučnika. Unutrašnji meseci su mali, rečnika između 400 i 1550 km (12-45% našeg Meseca), dok Titan ima prečnik od 5150 km (150% Meseca, odn. 75% Marsa). Radi poređenja, Jupiter ima četiri velika satelita (Io, Europa, Ganymede i Calisto) koji su pravilnije raspoređeni. Kako je Saturn došao do ovakvog rasporeda satelita – jednostavnom igrom sudbine?

Može biti, ali je nedavno grupa istraživača sa Soutwest istraživačkog instituta i Centra Carla Sagana sa dr Matijom Ćukom na čelu (magistrirao u Beogradu) predložila hrabru i fascinantnu hipotezu. Prema njihovim proračunima, čitav Saturnov ukutrašnji sistem satelita, sem prstenova, zapravo je neverovatno mlad. Šta u ovom kontekstu znači 'mlad'? Pa, govorimo o tome da ne bi bili stariji više od stotinjag miliona godina. Drugim rečima, moguće je da su dinosauri izumrli pre nego što su nastali Saturnovi sateliti.


Saturn, njegovi prstenovi i veliki zaleđeni meseci – od Mimasa do Rhee.

Istraživači su došli do ovog iznenađujućeg zaključka nakon proučavanja dinamike rezonance između satelita. Kažemo da su dva satelita u rezonanci kada je period translacije jednog jednak delu perioda drugog. Naprimer, ako su dva meseca u rezonanci 2:1, prvi će se dvaput okrenuti oko Saturna dok se drugi okrene jednom. Rezonance u Saturnovom sistemu su važne jer omogućavaju ograničenja orbitne evolucije Enceladusa. 'Cassinijeva' sonda je otkrila da je ovaj mesec aktivan svet sa globalnim okeanom ispod ledene kore kroz koju probijaju hidrotermalni gejziri.

https://t.co/JMcfAACGTc?amp=1

A P O D...

https://t.co/TRx0Fflco8?amp=1

A P O D...

Zašto su Zemlja i Mesec doživeli toliko sudara sa asteroidima pre 290 miliona godina?

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/12831-zasto-su-zemlja-i-mesec-doziveli-toliko-sudara-sa-asteroidima-pre-290-miliona-godina

https://t.co/hj5CYaEos7?amp=1

A P O D...

Poslednji program sovjetskih lunarnih sondi

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12833-poslednji-program-sovjetskih-lunarnih-sondi

Izmerena dužina dana na Saturnu

Postdiplomac Christopher Mankovichsa univerziteta Santa Kruz u Kaliforniji izračunao je, a Astronomy prenosi, dužinu dana na Saturnu.



roblem određivanje dana, tj. vreme rotiranja planete izražen je kod gasovitih tela koje nemaju jasne površinske tačke na osnovu kojih bi moglo da se to rotiranje izmeri. U slučaju Jupitera, koji je takođe gasna planeta, dužina jednog okreta oko ose meri se na osnovu radio zračenja planete, ali to nije moguće uraditi u slučaju Saturna zbog njegovog neobičnog magnetnog polja.

Međutim, Mankovichje pronašao drugi način za precizno merenje vremenskog perioda okreta planete. On je za merenje Saturnovog dana koristio Saturnove prstenove i došao do podatka da dan na ovoj dalekoj planeti traje 10 sati, 33 minuta i 38 sekundi. Ovo je ispravilo dosadašnji podatak o trajanju dana na Saturnu. Po prethodnom merenju iz 1981, na osnovu radio signala sa Nasine letelice Vojadžer, rotacija Saturna je iznosila 10 stati, 39 minuta i 23 sekunde.

Za svoj račun Mankovich se koristio podacima Nasinog svemirskog broda Kasini. On je utvrdio da izvesno talasanje čestica unutar prstenova potiče od gravitacionog polja planete. Ovo polje dodatno „vuče“ čestice prstenova (koji rotiraju oko planete). Mankovichsmatra da frekvencije prstenastih talasa uzrokuju oscilacije u samom Saturnu što daje podatke i o unutrašnjim aktivnostima same planete, a to je konačno omogućilo da se precizno izmeri i vreme rotiranja planete.

Dakle, prateći šablon seizmičkih aktivnosti u Saturnu Mankovichje uočio da unutrašnjost Saturna vibrira na frekvencijama koje izazivaju vibracije u gravitacionom polju planete. Na osnovu toga je uspeo da razvije model unutrašnje struktura Saturna i utvrdi da ona odgovara talasima prstena. Tako je mogao da prati kretanje unutrašnjosti Saturna a time i brzinu rotacije planete.

Izvor: Astronomy

Autor: Aleksandar Zorkić

Opportunity i dalje ćuti, tim se i dalje nada (3)

http://www.astronomija.org.rs/164-misije/12836-opportunity-i-dalje-cuti-tim-se-i-dalje-nada-3

https://t.co/UpGh1bf3AX?amp=1

A P O D...

Izgubljen i drugi MER blizanac na Marsu

http://www.astronomija.org.rs/misije/12844-izgubljen-i-drugi-mer-blizanac-na-marsu

SLIM – japanska lunarna sonda za horizontalno sletanje

http://www.astronomija.org.rs/164-misije/12842-slim-japanska-lunarna-sonda-za-horizontalno-sletanje

Može li vetar da oduva raketu?

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12846-moze-li-vetar-da-oduva-raketu

Zašto je zimi hladno?

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/zemlja-90410/12849-zasto-je-zimi-hladno