Vesti iz sveta astronomije...

Eugen Sänger: još jedan nemački raketni genije

http://www.astronomija.org.rs/112-autori/biografije/12450-eugen-saenger-jos-jedan-nemacki-raketni-genije

https://t.co/uInFWq7RiA

A P O D...

https://t.co/GtbmZH0RBL

A P O D...

Zašto planete nisu kockaste nego loptaste?

Ma koliko lutali svemirom nećete naći planetu u obliku kocke, kupe, piramide i tome slično, bar ne u ovom, nama poznatom svemiru. Priroda jednostavno ne pravi takve planete. A ako biste i našli nešto veliko i pravilnog oblika onda bi to sigurno bilo veštačko. Izuzetak je jedino kugla. Priroda voli kugle.



Zašto je to tako?

Materija ima masu, to je njeno fizičko svojstvo, a masa opet ima privlačno dejstvo, tj. gravitaciju. Gravitacija (ili sila teže) je, kažu fizičari, fizička interakcija (uzajamno dejstvo dva ili više tela) koja izaziva privlačenje između tela, a što je posledica njihove mase.

Fragmenti materije se pod uticajem gravitacije lepe jedan za drugi a spoljašnje fragmente privlače svi ostali unutar tela. U tome je trik. Ako je telo veliko, tj. masivno, onda se vremenom svi fragmenti tako stisnu da naprave sferu. Gravitacija zaobli celo telo. Ukoliko to nije slučaj (tj. ako telo ima malu masu), onda ono zadržava slučajan oblik, onakav kakav je nastao spajanjem fragmenata, a koji najčešće, kako astronomi vole da kažu, podseća na krompir.

Asteroidi su mala tela pa su oni krompirasti. Ali planete su velike. Koliko treba telo da je veliko da bi dobilo kuglast oblik? Pa, to zavisi od materijala od kojeg je telo napravljeno (nema svaki materijal istu masu), ali računajte da je neki minimum 400 kilometara u prečniku. Ako se rukovodite prečnikom kuglastih satelita videćete da svi imaju preko tih 400 kilometara u prečniku.



Brojevi označavaju srednji prečnik satelita u kilometrima.

Ali, nije sve sa oblikom tako jednostavno, pogotovo kad se gleda iz blizine. Ako tako gledate videćete da i te kuglaste planete, i ne samo planete već i zvezde, imaju nepravilan oblik. Sva ta tela su manje ili više stišnjena. Imaju malo širi struk od visine.

Ako krenete da obilazite našu Zemlju po njenom ekvatoru prečićete 40.075,017 kilometara što je više nego ako je obilazite po meridijanu. U ovom drugom slučaju obim Zemlje iznosi 40.007,86

Od jedne tačke na ekvatoru, pa do suprotne tačke (dakle, kroz centar) ima 12,756.2 kilometara, a od jednog do drugog pola 12,713.6 ili 42,6 kilometara manje. Jupiter je gasovita planeta i kod njega je ova razlika izraženija. Ekvatorijalni prečnik planete je 142,984 kilometara, a polarni 133,708. Razlika je 9276 km.

Dobro, otkud ta spljoštenost? Ona je rezultat gravitacije i rotacije. Sopstvena gravitacija teži da sabije svu materiju što više ka centru, a rotacija nastoji da objekat spljošti, tj. da ga proširi u ravni rotiranja, a time i spljošti. Što je rotacija brža to je telo spljoštenije.

Sunce ima veliku masu ali se prilično sporo okreće oko svoje ose. Jedan krug načini za oko 25 dana. Rezultat toga je vrlo mala stinjenost naše zvezde, ali ona postoji. Altair, sjajna zvezda u sazvežđu Aquila (Orao), duplo je veća od našeg Sunca, obrće se brzo, vrlo brzo i jednu rotaciju napravi za 9 sati. Rezultat: Altair je 14 posto širi u ekvatoru nego od pola do pola.

Ali ovo nije sve što se tiče oblika planeta. Naša planeta je izložena gravitacionom privlačenju Sunca i Meseca što takođe utiče na njen oblik jer je malo deformiše. Sem toga, tektonske ploče Zemlje nisu ravnomerno raspoređene pa to isto tako utiče na oblik planete. Planine vremenom nastaju i nestaju, pomeraju se čitavi kontinenti. Površinu planete povremeno kreiraju udari iz svemira ponekad znatno menjajući izgled površine. Vulkani, zemljotresi, velike poplave takođe menjaju oblik planete.

Iz daleka gledano naša planeta je pravilna kugla, ali ništa idealno ne postoji u svemiru pa ni oblik tela. Postoje sile koje teže pravilnom obliku, ali druge joj se opiru i nameću manje ili više upadljive deformacije.

Ako vam je ovo interesantno pročitajte ovaj članak:

GEOID ILI KROMPIR?
http://www.astronomija.org.rs/nauka/geologija/4657-geoid-ili-krompir

Autor: Aleksandar Zorkić

60 godina Nase

Pre deset godina, na 50-tu godišnjicu osnivanja Nase, u časopisu Astronomija objavili smo poseban članak posvećen toj slavnoj agenciji. Ove godine Nasa slavi svoj 60-ti rođendan. Od pomenutog članka prošlo je 10 godina, međutim, izgleda, da se u statusu i ugledu Nase ništa nije promenilo. Pročitajte taj članak, videćete da je on i dalje aktuelan.

NASA JE OSNOVANA 29. jula 1958.



Ništa ne može da se meri sa Nasom - ni jedna svemirska agencija nije joj dorasla. Pa čak ni sve zajedno. Nasa je entitet za sebe, kao Holivud ili Koka kola. U svemiru postoje Nasine, pa tek onda druge letelice. Samu Ameriku retko ko i pominje. Što se istraživanja svemira tiče Nasa je veća od Amerike. Već 50 godina Nasa je najveća svemirska sila. Posle nje dolazi Rusija (nekada SSSR), pa onda ostali. Kada se iz Bajkonura lansira neka raketa onda u novinskim izveštajima piše da su je Rusi lansirali, a kada raketa poleti sa Kejp Kenedija, onda je, kažu novinari, raketu lansirala Nasa.

Ni jedna svemirska agencija nije toliko otvorena za javnost kao Nasa. Kada Nasa nešto radi to onda znaju svi. Novinari nikad ne oskudevaju u informacijama, fotografijama, animacijama, simulacijama i brojnim drugim podacima kada pišu o Nasinim misijama, o Nasinim astronautima, o Nasinim planovima ili rezultatima istraživanja. Ili o Nasinim neuspesima. Nasa je velika i u svojim pobedama i u svojim porazima.
Nasini sajtovi imaju odeljke for kids, for teachers, for students, press release. Rezultati Nasinih misija se objavljuju na Internetu, po pravilu odmah, i tako postaju svojina čitavog sveta. Većinu podataka o Sunčevom sistemu dugujemo Nasi.

Nasa je u stanju od svega da napravi spektakl: za novinare, za stručnjake, za nestručnjake, za decu, za studente. Ako želite, Nasa vam omogućava da prisustvujete lansiranju neke njene letelice, ili da recimo popijete kafu sa nekim njenim astronautom. Naravno, u skladu sa svojim shvatanjem biznisa, Nasa će vam to zadovoljstvo naplatiti - oko 50 dolara po lansiranju, ili nekoliko dolara po kafi. Usput će vam prodati majice, značke, kape i milion drugih drangulija - sa znakom Nase.

Put do uspeha

Takva kakva je Nasa proističe iz bića i logike američkog društva. Po toj logici, postoji samo ono o čemu se priča. Zato je Nasa uvek raspoložena da vam nešto kaže i da odgovori na sva vaša pitanja. Naravno, ne treba ni sumnjati da sve to ima i svoju ekonomsku pozadinu. Da bi Nasa dobila novac za svoje projekte ona mora da ubedi Kongres da su njene misije važne i vredne uloženog novca. Kongres se opet rukovodi, ne samo državnim interesima, nego i javnim mnjenjem - jer kongresmene biraju američki građani. Preko tih građana Nasa se takođe obraća kongresmenima. U Rusiji se novac uvek dobijao na osnovu volje i odluke državnog vrha. Kažu da je Gagarina za prvi let u svemir izabrao lično Nikita Hruščov (u to vreme na čelu SSSR) i to zbog imena (drugi i bolji kandidat bio je German Titov - Astronomija broj 17, „Misteriozna smrt Jurija Gagarina“). Jasno je da na projekte i finansiranje Nase odlučujući uticaj ima država, ali bez podrške javnosti Nasa ne bi bila to što jeste. Ali ima još jedan razlog za otvorenost Nase. On proizilazi iz prava američkih građana da znaju za čega se njihov novac troši. I to iz prava da direktno i neposredno dobiju informacije koje ih interesuju. I to pravo oni obilato koriste. A ima još nešto. Nasa ne bi bila to što jeste da nije bilo Rusa. Trka za osvajanje svemira utkana je u same temelje Nase. O tome kako je Nasa osnovana pročitajte izvod iz knjige „Kosmički vremeplov“ Grujice Ivanovića (BIGZ, 1997) koji objavljujemo u Stručnom dodatku u broju 32 Astronomije.

Uspesi

Brojni su uspesi Nase i ne mogu se svi nabrojati u jednom članku. Među najveće spadaju spuštanje čoveka na Mesec, izgradnja Međunarodne svemirske stanice (u zajednici sa Rusijom i još nekoliko zemalja), lansiranje brojnih svemirskih opservatorija, istraživanje čitavog Sunčevog sistema i iskorak u dubine univerzuma. Broj misija Nase nadmašuje broj misija svih drugih svemirskih agencija, zajedno. Preko 150 Nasinih misija imale su ljudsku posadu. Uspesi Nase počivaju na čvrstoj rešenosti Amerike da održi vodeću poziciju u svemirskim istraživanjima, a to ona temelji na dobroj organizaciji Nase i njenih brojnih centara i raznih odeljenja, na moćnoj privredi zemlje, na razvijenoj saradnji Nase sa univerzitetima i istraživačkim centrima i na visoko razvijenim stručnim kadrovima. Zbog toga Americi nije problem da izdvoji za Nasu ogromne svote novca. Budžet Nase premašuje budžet i nekih država. Prošle godine iznosio je 16,8 milijardi dolara, ove godine 17,3. To je duplo više nego što sve ostale zemlje zajedno izdvajaju za svoje nacionalne programe razvoja astronautike.



Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/dpiXgFEXG3

A P O D...

Orbitni avion 'Buran'

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12456-orbitni-avion-buran

Poređenje veličina u svemiru

Ovo je još jedan u nizu animiranih filmova posvećenih poređenju veličina u svemiru. Svaka od tih animacija ima neku svoju osobenost pa i ova. Zato ih je interesantno gledati.

Znate li ko je veći Makemake ili Haumea? Pulsar u maglini Kraba ili Gemnga? I tako dalje.

https://t.co/KzNXzGBHHM

A P O D...

Nesreća šatla 'Challenger'

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12458-nesreca-satla-challenger

Orbitni avion 'Buran' (2)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12459-orbitni-avion-buran-2

 Prošetajte se po Marsovom krateru Domoni

Stručnjaci bi rekli to je cirkularna depresija, dakle udubljenje u tlu, kružnog oblika. Nije sasvim jasno njegovo poreklo. Verovatno je izdubljen udarom nekog tela iz kosmosa, ali ne isključuje se mogućnost i da je nastao vulkanskom erupcijom. Njegov prečnik iznosi 13,82 kilometara.

Ime Domoni  je dobio po gradiću od 16 ili 17 hiljada stanovnika na ostrvu u Komorima u Indijskom okeanu, nekih 400 kilometara od istočne obale Afrike.

Ovaj krater možete detaljno upoznati na donjim slikama. Njihov autor je mag fotografije, Sean Doran, koji je koristio podatke orbitera HiRISE da bi stvorio ove neverovatne fotografije. Da biste zaista stekli pun doživljaj neophodno je da učitate velike verzije ovih fotografija raširite ih preko celog ekrana. I nakon toga još da zumirate sliku.

Niže je i animacija ovog kratera. Takođe uživajte i u gigantskoj GIGAPAN slici - dole.

Svaka čast majstore.


Velika fotografija (8620 x 4320)
https://www.flickr.com/photos/seandoran/42100542295/sizes/o/

NASA / JPL / University of Arizona / Seán Doran


Velika fotografija (8620 x 4320)
https://www.flickr.com/photos/seandoran/43001901071/sizes/o/

NASA / JPL / University of Arizona / Seán Doran


Velika fotografija (33545 x 35520!!! imajte strpljenja dok se ne učita)
https://www.flickr.com/photos/seandoran/31876909560/sizes/o/


Velika fotografija (12000 x 5000)
https://www.flickr.com/photos/seandoran/32256676305/sizes/o/



A od svega navedenog možda će vam se ovo još više dopasti:

Obavezno raširite i zumirajte fotografiju!


http://www.gigapan.com/gigapans/209241

Ako ne možete da učitate gornju sliku kliknite ovde
http://www.gigapan.com/gigapans/209241

https://t.co/X7A9IffHrL

A P O D...

Orbitni avion 'Buran' (3)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12461-orbitni-avion-buran-3

PGSP 2018.

http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/12464-pgsp-2018

Satelitski manevri u mraku

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/12465-satelitski-manevri-u-mraku

Satelitski manevri u mraku

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/12465-satelitski-manevri-u-mraku

Trumpove Kosmičke snage, nonsens ili logična mera?

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/12467-trumpove-kosmicke-snage-nonsens-ili-logicna-mera

https://t.co/dBR0HMqwhV

A P O D...

https://t.co/qvFxqI17IS

A P O D...

Zašto čovek nikad neće sleteti na Veneru

Kratka animacija na engleskom.

Iako je Venera po mnogo čemu slična Zemlji čovek nikad neće sleteti na nju. Evo zašto:

Lansiranje 'Chandrayaana-2' odloženo

Nedavne promene u dizajnu misije dovele su do povećanja lansirne težine, što je dovelo do promene rakete-nosača


Indusi i Rusi su planirali da izvedu ovu misiju zajedno, pa su 2007. potpisali ugovor. Ali Rusi su odustali od lendera nakon pada 'Fobos-grunta' 2011.

'Chandrayaan-2', originalno planiran za lansiranje za decembar 2016. a onda prebačen za oktobar 2018, sada je konačno u planu za lansiranje ne pre od 3. januara 2019, da bi lender i rover sleteli u blizinu lunarnog južnog pola u februaru. Agencija ISRO je objavila da je lender dobio ime 'Vikram'u čast bivšeg direktora agencije Vikrama Sarabhaia.

Kao i uvek kada su u pitanju vesti o ISRO misijama, o tome nema ništa na ISRO vebsajtu. Zapravo, tamo se još uvek 'Chandrayaan-2' pominje kao misija koja će bili lansirana 'u drugoj polovini 2018.'. Kod Indusa je kao i kod nas: 'može da bude, al' ne mora da znači...'

Prema izjavama M. Annaduraia, direktora U.R. Rao Satelitskog Centra, orbiter je spreman za lansiranje, ali su lender i rover još uvek u fazi testiranja. Neki izvori kažu da 'ponovna odlaganja ne bi nikog iznenadila'.

To izgleda verovatno, jer je lista promena na konstrukciji lendera vrlo duga. U junu su obavljena neka tehnička istraživanja i utvrđeno je da je misija lendera neprihvatljivo riskantna, te je sugerisana fundamentalna izmena plana misije. Prethodno, lender je trebalo da sleti direktno posle odvajanja od orbitera. Prema novom planu, lender bi se prvo okretao oko Meseca radi provere sistema, pre deorbitiranja i sletanja.

To zvuči manje riskantno, ali da li je? Da bi prvo orbitirao a onda deorbitirao, lender će morati da funkcioniše kao prava kosmička letilica. Promene u dizajnu misije zahtevaće dodatni, peti raketni motor od 800 N u centru lendera, kao i dodatno gorivo u dva nova tanka, i novi, treći za gas za pritisak. Trebaće dodati i 4 reakciona točka i zvezdane senzore za troosnu kontrolu, plus prateća elektronika i softver. Još neke promene bi trebale da povećaju šanse lendera na uspeh: izmena u konfiguraciji nogara stajnog trapa radi povećanja stabilnosti, kao i dodatne redundantne komponnte elektronike.

Sve ove kasnije promene povećale su težinu komponenti tereta. Težina praznog lendera povećana je za 100 kg, na 1350. Težina rovera je povećana za 5 kg, na 25. Dodatno gorivo i ostale promene rezultirale su porastom ukupne težine za 600 kg, sa 3250 na 3850 kg.

Taj porast težine prevazilazi mogućnosti planirane rakete, 'GSLV Mark II'. Indija razmatra mogućnost apgrejdovanja rakete, ali im se čini da bi odluka o lansiranju tako dragocenog tereta kao što je lender na prvom letu 'Marka II' bila preriskantna. Manje je riskantno prebaciti lansiranje na raketu 'GSLV Mark III'. Treba podsetiti da je do danas raketa 'Mark III' letela samo dvaput.



Autor: Draško Dragović

https://t.co/LIlgGP1TcD

A P O D...

Orbitni avion 'Buran' (5)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12473-orbitni-avion-buran-5

https://t.co/A5rYUHjkUz

A P O D...