Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/KtVqEPZGAU

A P O D

Koliko NASA podržava privatnu inicijativu za lansiranja karga i astronauta ka orbitnoj stanici

http://www.astronomija.org.rs/misije/iss/12238-koliko-nasa-podrzava-privatnu-inicijativu-za-lansiranja-karga-i-astronauta-ka-orbitnoj-stanici

https://t.co/AnRXSyIWPb

A P O D...

Priručnik za astronome na Marsu

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/mars-43753/12243-prirucnik-za-astronome-na-marsu

Naučni rezultati Philae: kometa 67P je hrskava spolja a mekana iznutra

http://www.astronomija.org.rs/misije/12240-naucni-rezultati-philae-kometa-67p-je-hrskava-spolja-a-mekana-iznutra

https://t.co/Ai75CTj1Em

A P O D...

VoBaNISTA LIGHTPOLL 2018 - program

http://www.astronomija.org.rs/vobanista/12245-vobanista-lightpoll-2018-program

https://t.co/z8vCcFhatF

A P O D...

Igre bez granica i u svemiru

http://www.astronomija.org.rs/misije/iss/12247-igre-bez-granica-i-u-svemiru

https://t.co/SEIkWCE3hj

A P O D...

Činjenice o M31

Puno ime ove galaksije je Velika galaksija u Andromedi (a Andromeda je sazvežđe). To je nama najbliža velika galaksija (postoje bliže, ali mele, patuljaste galaksije, kakve su Veliki i Mali Magelanov oblak).


M 31. Snimio Miloš Gagić u okviru projekta VobaNISTA

Kada se zna o čemu govorimo, u razgovoru se ova galaksija najčešće zove samo Andromeda. Ili M31 što je njena oznaka iz Kataloga maglina i zvezdanih jata Šarla Mesijea.

M31 može da se vidi i golim okom, samo tada je ona sitna, magličasta pega.

Za oko 4 milijarde godina Andromeda i naš Mlečni put će se sudariti. U tom sudaru obe galaksije će proći jedna kroz drugu, razići se i onda ponovo sudariti itd. sve se dok nakon dugog vremena ne spoje u jednu džinovsku galaksiju.

M31 ima više pratilaca: 14 patuljastih galaksija koje privlači i drži na okupu svojom gravitacijom. Od tih najpoznatije su galaksije M32 i M110.

Prečnik Andromedine galaksije procenjuje se na 220,000 svetlosnih godina. Mlečni put: 100 do 180 hiljada svetlosnih godina.

Iako je najveća u Lokalnom jatu galaksija, izgleda da ona nije i najmasivnija. U tom jatu galaksija druga po veličini je naš Mlečni put. Ali iako M31 ima znatno više zvezda (možda i čitav bilion, naspram oko 300 milijardi koliko ima naša galaksija), ona ima manju masu od Mlečnog puta. To dolazi otuda što, kako se čini, Mlečni put sadrži mnogi više tamne materije od M31.

M31 je po svojoj strukturi slična našem Mlečnom putu. Pošto Mlečni put ne možemo da vidimo spolja onda astronomi posmatraju M31 kako bi ponešto zaključili i o našoj galaksiji.

M31 ima bilion zvezda (1012)

M31 juri ka našoj galaksiji brzinom od oko 110 kilometara u sekundi (ili nešto brže po drugim izvorima).

Od nas je udaljena oko 2,5 miliona svetlosnih godina

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/11992-vesti-iz-buducnosti-sudar-mlecnog-puta-sa-m31

Jezgro M31 je krcato zvezdama, koje pored njih sadrži i supermasivnu crnu rupu.

Spiralni kraci M31 su malo deformisani pod uticajem obližnjih satelitskih galaksija, M32 i M110.

A kad smo već kod spirala M31 ih ima dve

Ima brat, bratu 450 globularnih jata koja obleću oko Andromede.

Inače, verovatno već znate da je Andromeda najdalji objekat koji možete videti golim okom.

Ova galaksija je doprinela znatnom unapređenju znanja o svemiru. Pre oko 80 godina Edvin Habl, veliki osmatrač XX veka, uspeo je da izmeri rastojanje do M31. Iznos koji je dobio bio je veoma grub, ali ipak dovoljno dobar da zaključi kako se M31 nalazi izvan Mlečnog puta što je bio dokaz da je svemir mnogo veći nego što se do tada verovalo.

Autor: Aleksandar Zorkić

Zbog čega Venera nema mesec?


Slika 1. Venerin srp u ultraljubičastoj oblasti, snimljeno Hablovim svemirskim teleskopom. Izvor: JPL

Negde u dalekoj prošlosti, u vreme kada je planeta Zemlja bila mlada, međuplanetarni prostor je bio ispunjen lutajućim ostacima velikih dimenzija zaostali od formiranja Sunčevog sistema. Pomenuti veliki ostaci su redovno udarali i o Zemlju. Naša majka je poput boksera šampiona teške kategorije istrajno trpela serije udaraca neposrćući ali ju je jedan posebno snažan lako mogao uništiti. Ogroman objekat veličine Marsa se našao na Zemljinoj putanji ali iz suprotnog smera. U silovitom čeonom sudaru, oba tela su bila potpuno smrskana ostavivši za sobom u orbiti ogroman oblak raspršene prašine. Iz pomenute prašine će se po opisanoj teoriji kasnije roditi Mesec i sa čime se slaže većina astronoma danas.

Postavlja se logično pitanje: ako je nešto tako veliko moglo udariti u Zemlju kako to da nama najbližu komšinicu planetu Veneru nije zadesila ista sudbina, odnosno kako je uspela da se sačuva? U skladu sa nalazima najnovijih studija, ipak nije. I ona je takođe jednom imala svoj mesec formiran na isti način kao i u slučaju Zemlje.

Po studiji postdiplomca sa Kalteka Aleksa Alemija zasnovanoj na razvijenim sopstvenim modelima, u saradnji sa Dejvidom Stivensonom takođe sa Kalteka, došlo se do zaključka da Veneru ne samo da je udarila stena dovoljno velika za stvaranje Meseca, nego se to dogodilo bar dva puta.

Iz modela ranog Sunčevog sistema Alemija i Stivensona sledi gotovo potpuno nemoguće da je Venera izbegla veliki sudar. Najverovatnije je u ranijem periodu Veneru zadesio sudar pri čemu se iz krhotina stvorio njen mesec. Nastali mesec se usled plimskih sila polako spiralno odvajao od matične planete veoma slično Mesecu i njegovom još uvek veoma polaganom odmicanju od Zemlje.

Za razliku od Zemlje, Veneru je zadesio još jedan strahoviti sudar, svega desetak miliona godina kasnije a u skladu sa modelom. Drugi udarac je bio u izvesnom smislu suprotan prethodnom i doveo je do promene smera obrtanja planete, reči su Alemija. Rezultat je bio katastrofalan po Venerin mesec. Naime, planeta je promenila smer obrtanja što je dovelo do toga da Venera umesto da predaje počne da prima orbitalnu energiju njenog meseca putem plimskih sila. Venerin mesec je usled gubitka orbitalne energije iz odmicanja prešao u primicanje matičnoj planeti. Nakon određenog broja izvršenih spiralnih orbita ka planeti, Venerin mesec se stropoštao u strahoviti, po njega razarajući sudar.

"Ne samo da smo objasnili nestanak meseca, nego smo i dali dosta dobro objašnjenje trenutne spore rotacije i smera obrtanja" reči su Alemija. Da se kojim slučajem formirao drugi mesec iz drugog velikog sudara, takođe bi izgubio orbitalnu energiju i na kraju se sudario sa Venerom, na isti način kao i što se dogodilo sa prvim Venerinim mesecom.

Model omogućuje analizu i više od dva sudara ali je verovatnoća više velikih sudara ipak mala. "Možete postaviti hipotezu više masivnih sudara, međutim na taj način se ne doprinosi značajnija promenu već dobijenih rezultata", odnosno na konačno stanje u kome se Venera nalazi u današnje vreme, objašnjava Alemi.

Kina lansirala satelit oko Meseca koji će da odašilje podatke lendera sa suprotne strane

http://www.astronomija.org.rs/misije/12254-kina-lansirala-satelit-oko-meseca-koji-ce-da-odasilje-podatke-lendera-sa-suprotne-strane

https://t.co/OJ8PRWnCSF

A P O D...

Otvorena konferencija LIGHTPOLL 2018



PROGRAM
http://www.astronomija.org.rs/vobanista/12245-vobanista-lightpoll-2018-program

Juče, nešto posle 21 sat, u lepoj konferencijskoj sali Kongresnog centra na Andrevlju, otvorena je konferencija Lightpoll 2018. Tema konferencije, kako smo najavili u člancima prethodnih dana, je uočavanje problema od prekomernog noćnog osvetljenja, izraženo posebno, u urbanim sredinama.

Na konferenciju su stigli svi najavljeni gosti PREDAVAČI.
http://www.astronomija.org.rs/vobanista/12257-vobanista-lightpoll-2018-predavaci

Ovo je prva konferencija o svetlosnom zagađenju u Srbiji i utoliko je njen značaj veći. Očekuju se zanimljiva i vrlo korisna predavanja o kojima ćemo izvestiti narednih dana.

Vreme je, inače, tokom cele noći bilo vrlo oblačno sa kišom u jutranjim satima tako da je noćno astronomsko posmatranje izostalo.



Autor: Aleksandar Zorkić

X-20 'DynaSoar' i projekti 'BRASS BELL', 'RoBo' i 'HYWARDS'
BUDUĆNOST KOJA NIKAD NIJE DOŠLA



Posle Drugog svetskog rata, doktor nauka i artiljerijski general-major Walter Dornberger, bivši direktor nemačkog naučno-istraživačkog centra u Peeneműndeu, i dr Krafft Ehricke, njegov saradnik iz Peeneműndea, emigrirali su u SAD i pridružili se ekipi stručnjaka u 'Bell Aircraftu'. Dok su vredno radili u 'Bellu' i gradili novi zemlju, razvili su projekat letilice slične Sängerovom antipodnom bombarderu, a 1952. su čak putovali za Francusku, očajnički pokušavajući da rehabilitovani SS-ovski par Eugena Sängera i Irenu Brandt privole da im se pridruže u 'Bell' kompaniji.

RANI PROJEKTI 'BELL AIRCRAFTA' su jednostavno bile varijante Sänger-Brandtovog bombardera 'Silbervogel' (o njemu sam već pisao), no prava krila sa klinastim profilom su uskoro ustupila mesto delta-krilima, karakterističnim za mnoge kasnije koncepte. Kompanija je mnogo pažnje poklanjala problemu povratka u atmosferu, posebno oblasti termičke izolacije, gde su tehnolozi 'Bella' iz Bafala (NY) razmatrali šeme sa aktivnom izolacijom (npr. putem cirkulacije tečnosti) i pasivnom izolacijom (kao npr. sa radijacionim, apsorbujućim i ablacionime slojevima).


http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Blog/Dragovic/2018/DYNASOAR/DYNASOAR.pdf

Umro astronaut Bin, četvrti čovek na Mesecu

http://www.astronomija.org.rs/112-autori/biografije/12262-umro-astronaut-bin-cetvrti-covek-na-mesecu

Jupiter kakvog ste oduvek želeli da vidite

Nasina letelica Juno koja orbitira oko Jupitera na Zemlju šalje fotografije dostupne svima, pa i, naravno, majstorima fotografije. Dvojica od ovih zaslužuju posebnu pažnju. To su Gerald Eichstädt i Seán Doran koji obrađujući pristigle snimke Jupitera postižu zadivljujuće rezultete.

Uostalom, pogledajte:

“KONTAKT”, TUNELI, i VREMEPLOV

http://www.astronomija.org.rs/180-biografije/12268-kontakt-tuneli-i-vremeplov

https://t.co/WAPwFgSx0p

A P O D...

https://t.co/ccHkFuMYqK

A P O D...

Dante Uno uskoro spreman za veliku odiseju

Talijanska srednja škola Dante Alighieri sprema modul za let u bliski svemir



Ove godine, tijekom ljeta, sa „Svemirske luke Herman Potočnik“, Pula, u misije prema bliskom svemiru poletjeti će dvije krilate bespilotne letjelice HISTRION 111 i 112. Misije se izvode u sklopu aktivnosti Istarskog svemirskog programa Astronomske udruge Vidulini.

Pored tkz. letne elektronike kao permanentne opreme u letjelicama se nalazi teretni prostor dimenzija tri cubesat satelita (100 x 100 x 300 mm) a koji je namijenjen za raznolike eksperimente suradnika i partnera projekta. U tom smislu je između Talijanske srednje škole Dante Alighieri (ravnateljica Debora Radolović) i Astronomske udruge Vidulini (Marino Tumpić) početkom ove godine postignut dogovor o suradnji na način da Škola bude aktivno uključena u misiju HISTRIONa 112. Ubrzo potom idejno rješenje modula pretvoreno je u radne nacrte te je rođen „DANTE UNO“.

Riječ je o samostalnom elektroničkom modulu koji ima zadaću da tijekom misije bilježi parametre temperature, atmosferskog pritiska, vlažnosti, akceleracije, magnetizma te da kamerom snima sve sekvence leta i putem nadograđene wifi veze u realnom vremenu šalje podatke kontroli leta na zemlji.

„DANTE UNO“ je energetski neovisan modul sa projekcijom samostalnog , neprekinutog rada od najmanje 180 minuta za koje će vrijeme u HISTRIONu 112 prijeći Armstrongovu liniju (visina od preko 20.000 m) i ući u područje bliskog svemira. Profesorski tim zadužen za „DANTE UNO“ čine; Eduard Filipčić Rozze, Svebor Smodlaka, Luciano Paris, Doriano Sergo i Boris Škifić. Prema njihovim riječima do kraja školske godine obaviti će se još nekoliko nadogradnji i manjih izmjena te izvršiti neophodna testiranja modula kako bi bio spreman za neuobičajenu, uspješnu odiseju.

Prije leta u bliski svemir svi moduli suradnika i partnera na misijama HISTRION 111 i 112 obaviti će tkz. ispitivanja kompatibilnosti na test letjelici HISTRION 109.

https://t.co/93bH5ZM3Ne

A P O D...

https://t.co/ikVwA5mlxv

A P O D

https://t.co/BBqNEBaSp1

A P O D...