Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/KxDPseMB5u

A P O D...

https://t.co/ehv6RcoxNw

A P O D...

Novosti sa Akatsuke

http://www.astronomija.org.rs/misije/12175-novosti-sa-akatsuke

https://t.co/SCgOTgou24

A P O D...

Završen projekat Sojuza 5 - nove ruske rakete

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12173-zavrsen-projekat-sojuza-5-nove-ruske-rakete

https://t.co/Yt1Kp72cH0

A P O D...

https://t.co/uxMNva4BP1

A P O D...

Dan planeta Zemlja 2018

Diljem svijeta na današnji dan, 22. aprila, obilježava se Dan planeta Zemlja. Uz svu silu praznika i svetkovina današnji je dan poseban. Obilježava se bezmalo na svakom kutku našeg svemirskog broda, našeg doma.



Zemlja je samo jedan od preko tri tisuće danas poznatih planeta u svemiru. Znamo da planetarnih sustava ima bezbroj, pa ipak, Zemlja nije bilo kakav planet. Zemlja je naš roditeljski planet, nastao prije 4.5 milijardi godina. Od tada na ovamo iznjedrio je mnoštvo biljnih i životinjskih vrsta uključujući i homo sapiensa.

Ovogodišnji Dan planeta Zemlja fokusira se na problem zagađenja okoliša plastičnim materijalima. Plastični materijali čovjekov su izum. Plastika je sastavni dio našeg življenja, pokazala se izvrsnom u gotovo nebrojenim namjenama. No priča o plastičnim materijalima ima i tamnu stranu. Proces razgradnje iznimno je dugotrajan, opasan po okoliš i životinje. Plastika se može reciklirati i nije joj mjesto u ekosustavu izvan funkcije za koju je namijenjena. Učinimo i sami makar i najmanji korak u očuvanju Zemlje. Ima sedam milijardi jedinki homo sapiensa na svijetu i kad bi svatko od nas napravio „sitnicu“ Zemlja bi nam bila zahvalna. Uostalom, i nama samima je u čistom i zdravom okolišu lijepše i ugodnije. Moramo znati kako Zemlja može bez nas – mi bez nje ne možemo. Proteći će eoni prije nego se naša vrsta bude morala zahvaliti Zemlji na svemu što je poput brižnog roditelja napravila za nas. Uvjeti za život uz današnje poznavanje nebeskih zakonitosti ovdje će potrajati još milijardama godina. Hoćemo li naš dom čuvati i odnositi se prema njemu s poštovanjem (poput dobre djece spram roditelja) ili ne ovisi o nama samima.

Dan planeta Zemlja prvi je puta organiziran 1970. a priču je pokrenuo John McConnell u SAD.

Autor: Marino Tumpić

Hevelius

http://www.astronomija.org.rs/biografije/12181-hevelius

28 godina Svemirskog teleskopa Habla

http://www.astronomija.org.rs/astronomski-instrumenti/12187-28-godina-svemirskog-teleskopa-habla

https://t.co/YI6GLpOsBA

A P O D...

Pionirove anomalije

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12192-pionirove-anomalije

ROSETTA

http://www.astronomija.org.rs/misije/12191-rosetta

https://t.co/JfMT1zsBqx

A P O D...

Kosmička elektronika: Kako Nasina Junona preživljava u okolini Jupitera

http://www.astronomija.org.rs/misije/12215-kosmicka-elektronika-kako-nasina-junona-prezivljava-u-okolini-jupitera

https://t.co/8D46ccPMsT

A P O D...

Epopeja VOYAGER



Pre više od 15 godina za potrebe knjige o kosmosu koju smo otac i ja pisali, proučavao sam jednu misiju koja je bila bez presedana u istoriji. dva robota su dobila zadatak da posete i snime sve velike planete i njihove satelite našeg sistema, pa se čak razmatrala poseta i Plutonu! Misija je podsećala na SF, iako je bilo naučnika u Nasi koji su smatrali da će to biti dosadna misija i bacanje para, jer ko normalan želi da vidi tamo neke kamenčuge oko drugih planeta kad smo već sve znali proučavajući Mesec. Nisu znali da u solarnom sistemu ne postoje dva identična sveta, bez obzira gde se nalaze i oko koje planete se okreću. Obzirom da sonde i danas, posle 40+ godina još uvek rade, i da o njima redovno pišem kad god nešto novo saznam, rešio sam da osvežim stari serijal i podelim ga sa novim čitaocima našeg sajta.

U razmaku od nekoliko meseci tokom leta 1977, NASA je sa Cape Canaverala, sa Floride, lansirala dve identične svemirske letilice, tendenciozno nazvane 'Voyager 1'i 'Voyager 2'. Kako je na početku bilo predviđeno, zadatak im je bio da iz blizine prouče sisteme Jupitera i Saturna, Saturnov prsten i veće satelite ove dve planete.

Da bi ispunili svoje misije, letilice su građene čitavih 5 godina. Ali kada su sonde uspešno izvele sve svoje zadatke, i još pored toga jedna od njih proletela kraj preostale dve spoljne divovske planete, Urana i Neptuna, napori inženjera i naučnika koji su to izveli, iz Laboratorije za mlazni pogon(JPL) u Kaliforniji, su se isplatili.

Kada je 1971. godine počelo da se razmišlja o naučnim aspektima ove spektakularne misije, NASA je morala da između 500 naučnika, koji su stajali na čelima raznih naučnih programa, izabere samo njih 108. Oni su bili predstavnici 36
obrazovnih institucija (univerziteta i viših škola) i laboratorija iz SAD i drugih zemalja sveta[1]. Odabrani naučnici su zatim podeljeni u 13 timova, koji su sprovodili nezavisna istraživanja.

Kako su svemirske letilice napredovale kroz Sunčev sistem, tako je daljinskim komandama reprogramirana njihova misija, omogućivši mnogo veće zahteve nego što su ih imale kada su poletele sa Zemlje. Umesto misije koja bi obuhvatala dve planete, sada je misija pokrivala četiri planete i umesto planiranih 5 godina, životni vek im je produžen na 12 i više godina.

'Voyageri'su uspeli da istraže sve četiri divovske planete našeg sistema, 48 njihovih satelita, kao i neobične sisteme prstenova i magnetskih polja koje te planete imaju... Ni najveći optimisti među tadašnjim konstruktorima nisu mogli da sanjaju da će najmanje polovinu njih njihovi roboti nadživeti.

[1]To su: Kanada, Danska, Nemačka, Francuska, Švedska i Velika Britanija.

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(40 strana, 5 MB)
http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Astronautika/nasa/Voyager/2018/EpopejaVoyager.pdf



Autor: Draško Dragović

https://t.co/odRump9eBX

A P O D...

https://t.co/eHP6IZpLgR

A P O D...

https://t.co/NV7EaTmwnt

A P O D...

Poleteo 'InSIGHT', sonda koja će razotkriti tajne unutrašnjosti Marsa

http://www.astronomija.org.rs/164-misije/12230-poleteo-insight-sonda-koja-ce-razotkriti-tajne-unutrasnjosti-marsa

https://t.co/rEBkZ9jQzs

A P O D...

https://t.co/P3khoKOqHq

A P O D...

https://t.co/Pq0RRw3vho

A P O D...

Nasa odobrila lansiranje helikoptera u misiji Mars 202


Čovek nikad nije sasvim zadovoljan ničim, a to naročito važi za astronautičare, planetologe i uopšte naučnike. Prvo im je žarka želja bila da vide Mars što boljim teleskopom, pa onda da pošalju raketu tamo, makar samo da proleti pored njega, pa onda da imaju jedan, pa dva, pa više orbitera koji obleću planetu i snimaju je, pa da spuste lender na tlo, pa ni to nije bilo dovoljno. Zato su poslali robotiće-rovere, pa onda velike robote-rovere, prave fizičko-hemijske laboratorije. Ali ništa od toga više nije dovoljno tako da sada Nasa planira da na Mars pošalje helikopter.



Biće to malecki, lak kao papir helikopterčić, za početak. Dobro, ipak malo teži od papira, čitajte dalje.

Roveri su sjajne i moćne mašine, izdržljive, pametne koliko se to danas od robota može očekivati, vrlo sposobne, vredne dokle god imaju energije i do sada su skupili čitave enciklopedije podataka. Ali robotov pogled je ograničen mogućnostima dometa kamere koje su instalirane na njega. Zato se za proširenje tog vidika koriste orbiteri koji kruže oko planete i snimaju područje, između ostalog, i za potrebe rovera. Tako operateri na Zemlji stiču predstavu kuda treba da upute rovera. Samo, orbiteri ipak pružaju svojusliku, pomalo grubu i iz ptičje perspektive. Mnogo bolje bi bilo da tamo malo iznad robota krstari letelica i otkriva šta bi to bio interesantno da robot-rover poseti i izuči. Zato helikopter.

Sa uslugama koje mu prenese helikopter rover će moći da utrostruči razdaljinu koju prelazi tokom jednog Marsovog dana. I, naravno, dobiće se mnogo bolji vizuelni doživljaj okoline, što će opet pomoći operaterima na Zemlji da odaberu bolje destinacije za istraživanja.

Plan je da helikopter iznad rovera leteti skoro svakog dana. Ali to tek posle serije testova.

Zapravo projekat sa helikopterom je započet još 2013. godine. Bilo je potrebno četiri godine dizajniranja, testiranja i redizajniranja da bi se postigao zadovoljavajući uspeh. Helikopter ima kontra-rotirajuće propelere sa gotovo 3000 obrtaja u minutu, što je desetak puta veća brzina od brzine propelera zemaljskih helikoptera. Imaće solarne ćelije za punjenje litijum-jonskih baterija i grejni mehanizam koji će održavati temperaturu helikoptera tokom ledenih Marsovih noći.

Na zemlji helikopteri lete do visine do nešto preko dvanaest kilometara, ali naša atmosfera je gusta u odnosu na atmosferu Marsa. Marsova atmosfera ima tek jedan posto gustine naše atmosfere što je ekvivalentno visini od 30 kilometara od površine Zemlje i zbog toga je neophodno da se težina helikoptera na Marsu drastično smanji. Marsov helikopter će biti težak nešto više od jednog, najviše dva kilograma, a dugačak nešto preko jednog metra.

Kada helikopter bude isporučen Marsu, nakon punjenja baterija izvršiće se prvo bezbroj testova. Tada će kontrolori leta sa Zemlje između ostalog narediti helikopteru da napravi i prvi autonomni let.

Testiranje podrazumeva više letova dužine od nekoliko stotina metra i u trajanju od 90 sekundi. Zatim će se probati vertikalno penjanje do visine od više metara te lebdenje u trajanju od 30 sekundi.

Stručnjaci ocenjuju da će ovo biti projekata visokog rizika sa velikom nagradom (ako bude uspešan).

Helikopter treba na Mars da poleti u okviru misije Mars 2020 koja će biti lansirana raketom Atlas V sa Kejp Kanaverala na Floridi. Na Mars treba da stigne februara 2021.

Autor: Aleksandar Zorkić