Vesti iz sveta astronomije...

AM na prinudnom odmoru

Astronomski magazin bio na prinudnom odmoru. Ako ste redovan čitalac AM onda ovo i nije neka vest za vas, ali sada eto javljamo da je skoro sve u redu. Skoro, jer AM radi malo usporeno, ali se nadamo brzom oporavku.

U pitanju je bilo… zapravo ne znam to da ponovim, Veliki mag servera, Joomle, C-a, CC-ea ++ i ostalih programerskih zafrkancija Milan Milošević je nešto ažurirao, popravljao i zato je AM morao da bude malo isključen. I taman kada je Milan javio da je sve u redu i popravljeno, AM je ponovo prestao da radi. Bilo je to ovako:

Milan javio: radi. Ja proverim – stvarno radi. Ponovo proverim – opet radi, ponovo proverim – ne radi.

Ako čitate ovo onda ponovo radi. Evo jedne lepe fotografije:


Galaxy Group Hickson 90

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/H62FAta2km

A P O D...

Veoma retko otkriće: Neuspela zvezda orbitira mrtvu zvezdu svake 71 minute

Međunarodni tim astronoma je koristeći podmlađeni svemirski teleskop Kepler otkrio redak dragulj: binarni sistem koji se sastoji od braon patuljka ili ti neuspele zvezde i ostatka ugašene zvezde odnosno belog patuljka. Jedan od rariteta sistema jeste taj što je orbitalni period ova dva tela svega 71,2 minute. To znači da je brzina kojom komponente sistema obilaze jedna oko druge oko 100 kilometara u sekundi što bi odgovaralo prelasku Atlanskog okeana za manje od jedne minute! Koristeći se sa pet različitih zemaljskih teleskopa na tri kontinenta, tim astronoma je ustanovio da je braon patuljak mase 6,7% mase Sunca dok je beli patuljak znatno masivniji, njegova masa oko 40% Sunčeve mase. Tim je takođe ustanovio da će beli patuljak započeti sa preuzimanjem mase sa braon patuljka za manje od 250 miliona godina u svojevrsnom kosmičkom kanibalizmu što znači da će se sistem pretvoriti u kratko periodičnu kataklizmičku promenljivu, odnosno da je ovoga trenutka u fazi pre ulaska u kataklizmičku promenljivu preciznije rečeno. Pritome je i sistem sa najkraćom periodom do sada za takav tip promenljive.

Vrući beli patuljak je prvi put uočen u programu pretrage Sloan Digital Sky Surveys (SDSS) pod oznakom WD1202-024 i smatralo se da je u pitanju zvezda bez pratioca. Činjenicu da je zapravo u pitanju blizak 71 – minutni binarni sistem na videlo dana je iznela Dr. Lorni Nelson sa Univerziteta Bišop. Dr. Saul Rapaport sa M.I.T. –a i Endrju Vanderburg sa Harvard Smitsonijan centra za astrofiziku analizirali su krive sjaja 28000 objekata čije je podatke prikupio teleskop Kepler u K2 misiji i jedan objekat im je privukao posebnu pažnju. Za razliku od egzoplaneta koje tranzitiraju matičnu zvezdu izazivajući mali pad u sjaju, kriva sjaja je pokazala duboku i dugačku eklipsu uz sinusoidni član između eklipsi. To je ukazalo na odsjaj hladne komponente binarnog sistema obasjanog od strane mnogo toplijeg belog patuljka.



Slika 1. K2 kriva sjaja (crna izlomljena) sa padom u trajanju od 71,23 minute. Kriva crvene boje predstavlja jednostavan geometrijski model sa 5 – minutnom eklipsom i dodatnom 9% - nom iluminacijom pratioca. Kriva plave boj predstavlja fitovanu krivu zasnovanu na modelu po podacima K2 posmatranja. Ilustracija: http://physics.ubishops.ca

Tim je ubrzo razvio model binarnog sistema koji je u skladu sa vrućim helijumskim belim patuljkom i mnogo hladijeg braon patuljka relativno male mase u povremenoj eklipsi sa belim patuljkom, odnosno naša vizura se poklapa sa orbitalnom ravni opisanog binarnog sistema.

Iako je naša predstava o binarnom sistemu poprilično jasna, neka značajna pitanja i dalje ostaju. Jedno od njih, kako naglašava Lorni Nelson, jeste pitanje nastanka sistema kao i njegova konačna sudbina. Da bi tim odgovorio na predhodno postavljena pitanja, upotrebio je precizniji model radi simulacije formiranja i evolucije WD1202. Po rezultatima simulacije, binarni sistem se u početku sastojao od obične zvezde mase 25% veće od mase Sunca i braon patuljka sa revolucijom od 150 dana. Kako je masivnija komponenta evoluirala u crvenog džina, tako je i povećala svoju zapreminu zahvatajući i braon patuljka. Lorni dalje objašnjava da je došlo do razbacivanja spoljašnjih slojeva zvezde u okolni prostor usled uticaja braon patuljka unutar zvezde. To nalikuje efektu koji izazivaju mešalice miksera u nekoj tečnosti: obrtanje mešalica razbacuje zahvaćenu tečnost jednim delom ka obodu činije. U slučaju zvezde i braon patuljka ulogu tečnosti ima unutrašnjost crvenog džina dok je braon patuljak mešalica koja se spiralno kreće ka jezgru. Pošto razbacani materijal nema šta da zadrži, on nastavlja svoj put u okolni prostor. Posledica je da crveni džin nepovratno gubi masu iz svog omotača. Na kraju preostaje jedino braon patuljak na veoma kratkoj orbiti oko vrućeg helijumskog jezgra, odnosno ostatka nekada crvenog džina. Kako se navedeno jezgro vremenom hladi, nastaje vrući helijumski beli patuljak koga mi danas posmatramo. Po proračunima, početni stadijum binarnog sistema je bio pre nekih 3 milijardi godina dok se zajednički omotač formirao relativno skoro, pre oko 50 miliona godina.

Dakle, šta će se dogoditi sa sistemom u budućnosti? Tim astronoma veruje da će emitovanje gravitacionih talasa dovesti do smanjenja orbitalne energije tako da će za nekih 250 miliona godina (ili kraće) separacija između belog i braon patuljka biti toliko mala da će doći do kosmičkog kanibalizma braon patuljka od strane njegovog komšije belog patuljka. Kada se to dogodi, binarni sistem će imati sve karakteristike kataklizmičke promenljive kao što su nagle promene sjaja (bljeskovi) sa akrecionog diska koji će okruživati belog patuljka. Iz navedenog razloga, veruje se da je WD1202 sistem pre kataklizmičke promenljive sa najkraćim periodom koji je otkriven do sada.



Slika 2. Konačna sudbina WD1202 kao kataklizmičke promenljive. Braon patuljak ispunjava svoju Rošeovu površ igubi masu koja odlazi ka kompaktnom akretoru belom patuljku. Akrecioni disk od vrelog vodonika okružuje belog patuljka. Izvor ilustracije: http://physics.ubishops.ca

Izvor teksta: http://physics.ubishops.ca

Kina lansirala "lovca na crne rupe"

Kina je 15. juna 2017. lansirala svoj prvi rendgenski kosmički teleskop za praćenje crnih rupa, pulsara i eksplozije gama-začenja.

Teleskop HXMAT mase 2,5 tone je lansiran raketom-nosačem CZ-4B sa kosmodroma Djiu kuan (Jiuquan), koji se nalazi u provinciji Gansu na severo-zapadu Kine.


Lansiranje kosmičkog teleskopa HXMAT

Pomoću njega, kineski naučnici će analizirati magnetna polja i unutrašnjost pulsara radi boljeg razumevanja evolucije crnih rupa. Teleskop će, takodje, pomoći astrofizičarima u traganju za emisijama gama-zraka i njihovim vezama sa gravitacionim talasima. Konačno, naučnici očekuju da će pomoću teleskopa HXMAT proučavati kako da se pulsari koriste u budućnosti za navigacije medjuplanetarnih aparata u dubokom kosmosu.

Vodeći naučnik projekta HXMAT Žang Čuan Gan je rekao da se nada da će njegov tim otkriti neke principijelno nove aktivnosti crnih rupa, i da će analiziranjem stanja neutronskih zvezda izloženih ekstremnim gravitacionim silama razviti detaljan model zakona fizike koji vladaju u uslovima magnetnih polja ogromnih snaga.


Kineski lovac na "kosmičke kanibale"

Novi teleskop će tragati za crnim rupama tako što će detaljnim i etapnim skeniranjem Mlečnog puta pratiti aktivnosti nebeskih tela koja emituju X-zrake.

Crne rupe su nevidljivi egzotični nebeski objekti ogromne mase i tako snažnog gravitacionog polja koje usisava materiju iz okolnog prostora i ne dozvoljava čak ni svetlosti da napusti crnu rupu. Budući da ne emituju svetlost, astrofizičari mogu da analiziraju ove "kosmičke kanibale" samo zahvaljajući neobičnom ponašanju drugih nebeskih tela i materije u njenoj blizini. Naime, kada crna rupa krene da svojim snažnim gravitacionim poljem da usisava neku zvezdu, dok njena materija tone u crnu rupu, njeno "propadanje" se ubrzava, a sa njim i zagrevanje. U tom procesu, u kome vladaju zakoni koje astrofizičari decenijama pokušavaju da shvate, dolazi do snažnih emisijama X-zraka, koji kao svojevrsni "samrtni krici" govore o zadnjim vapajima zvezda koje tonu u tamu crne rupe.

U poredjenju sa kosmičkim teleskopima koji su do sada lansirani, kineski aparat HXMAT ima veću detekcionu površinu (2,86m2) i veći energetski dijapazon (20-200 keV), što omogućava bolje tehničke uslove za pronalaženje crnih rupa i neutronskih zvezda koje emituju snažne snopove X-zraka.

Autor: Grujica Ivanović

https://t.co/cCyrV1YtR3

A P O D...

Leto 2017

http://www.astronomija.org.rs/godinja-doba/11366-leto-2017

https://t.co/CJORPXBQJb

A P O D...

35. Beogradski astronomski vikend

Astronomsko društvo „Ruđer Bošković”
Kalemegdan, Gornji grad 16, 11 000 Beograd
tel/faks: (011)30-32-133
e-mail: adrb@adrb.org
web: www.adrb.org
23, 24. VI 2017.
– Planetarijum na Kalemegdanu –


Planetarijum AD "Ruđer Bošković"

Petak, 23. VI 2017.

19:00

Pozdravna reč – Miodrag Dačić, predsednik upravnog odbora Astronomskog društva «Ruđer Bošković»;

19:15

Predavanje 80 OTKRIĆA SRBIJE (1564) – Branko Simonović, Astronomsko društvo «Ruđer Bošković»;

21:00

Posmatranje nebeskih tela (Jupiter, Saturn) teleskopom na Narodnoj opservatoriji (u slučaju povoljnih vremenskih uslova)

Subota, 24. VI 2017.

16:00

Predavanje DOSTIGNUĆA I KOSMIČKE VIZIJE ILONA MASKA – Dragan Lazarević, Prirodnjačko društvo «Gea», Vršac;

17:00

Predavanje UTICAJ GRAVITACIONIH EFEKATA NA DINAMIKU TELA SUNČEVOG SISTEMA – Vladimir Đošović, Matematički fakultet, Beograd;

18:00

Predavanje LED I VODA MARSA – Dragan Lazarević Prirodnjačko društvo «Gea», Vršac;

19:00

Planetarijumska projekcija ZANIMLJIVA VASIONA – Aleksandar Otašević, Astronomsko društvo «Ruđer Bošković»;

20:00

Predavanje OTKRIĆE GRAVITACIONIH TALASA – Jovan Aleksić, Astronomsko društvo «Ruđer Bošković»;

– ulaz slobodan –

Sledeća Nasina velika misija: sonde za studiranje Urana i Neptuna

http://www.astronomija.org.rs/misije/11370-sledeca-nasina-velika-misija-sonde-za-studiranje-urana-i-neptuna

Petnicin 35. rođendan

Istraživačka stanica Petnica danas, 22. juna, puni svoj 35. rođendan. Pre svega radno i bez mnogo ceremonija. U ovom trenutku u Petnici su u toku programi iz oblasti astronomije, biologije, hemije, arheologije i geologije. Ukupno 123 srednjoškolca ovih dana na ovim seminarima stiču svoja prva praktična znanja o radu u laboratoriji, na terenu ili sa teleskopom. Sa njima radi grupa od skoro trideset naučnika, ali i studenata – vršnjačkih edukatora.



Istraživačka stanica Petnica osnovana je 22. juna 1982. godine u selu Petnica kod Valjeva. U njenom osnivanju učestvovali su mnogi poznati naučni i prosvetni radnici, Srpska akademija nauka i umetnosti, Univerzitet u Beogradu i mnoge druge institucije. Tada samo eksperiment u obrazovanju, a sada prestižna naučno-obrazovna institucija prepoznata širom sveta.

Vigor Majić, direktor Petnice, ovim povodom kaže: „Istraživačka stanica Petnica je najveći stvarni obrazovni eksperiment i najveća inovacija u domaćem obrazovanju u poslednjih stotinu godina. Na ponos ili na sramotu? Nikada se ni jedan ogled u domaćem školstvu nije usudio da dovede u pitanje nedodirljive „stubove“ klasične škole – razred (gde se veruje da deca moraju biti istog uzrasta kako bi se nastava uopšte mogla izvoditi), nastavni program (gde se veruje da svi sadržaji rada moraju biti jasno unapred smišljeni i to negde daleko od same škole), udžbenik (gde se veruje da se kao izvor informacija mora koristiti samo dobro proveren tekst koji nije ni u kakvom konfliktu sa javno deklarisanim vrednostima ili ideologijom), nastavnika (gde se veruje da samo čvrst autoritet bitno starije osobe garantuje radnu i svakakvu drugu disciplinu i eliminiše svaku sumnju u istine koje se uče), pa i ocenu – jer se i dalje bezrezervno veruje da samo balansiranje nagradama i kaznama motiviše mlade da uče i da iznos tih nagradi ili kazni mora propisati odgovarajući državni organ bez obzira koliko oni koji to tamo rade bili uopšte kompetentni ili kvalifikovani za to.“

Istraživačka stanica u Petnici je sva ova pitanja, kao i još neka veoma zanimljiva, direktno dovela u pitanje i zamenila ih potpuno drugačijim pristupima koji u domaćoj pedagoškoj teoriji čak nisu imali ni nazive. Pri tome, tokom ovih tridesetak godina, „Petnički eksperiment“ je obuhvatio preko 50 hiljada učenika od kojih danas najmanje nekoliko hiljada profesionalnih naučnika, umetnika, inžinjera, lekara i ko zna kakvih drugih profesionalaca uspešno i kreativno kreira budućnost Srbije i sveta.

Petnica je danas najveći i najrazvijeniji centar ovakvog tipa (profesionalni rad sa mladima paralelno sa redovnim pohađanjem škole) u Evropi. Godinama u IS Petnicu dolaze direktori i nastavnici elitnih škola iz Rusije, Izraela, Slovenije, Nemačke, Kine, Danske, Italije da nauče poneki novi „trik“ ili se upoznaju sa tehnikama rada koje su ovde godinama pažljivo razvijane.

Danas možemo reći da Petnicu čini 50.000 nekadašnjih polaznika koji su prošli kroz neki od skoro 4000 programa organizovanih za ovih 35 godina; nekoliko hiljada predavača i mentora koji su svojim znanjem i iskustvom pomogli da mnogi petničari stasaju u sjajne stručnjake; oko 1000 institucija, fakulteta, instituta, kompanija i škola sa kojima su programi uspešno relizovani ili iz kojih su dolazili naši polaznici...

Povodom ovog jubileja Petnica planira da u saradnji sa SANU, institutima i fakultetima u drugoj polovini godine organizuje stručne skupove i izložbe, kako bi dostignuća ove institucije bila još bolje predstavljena javnosti.

Ovog leta će u IS Petnica biti organizovano 40 letnjih naučnih seminara za srednjoškolce, kao i programi za studente i postdiplomce iz oblasti kosmologije, mašinskog učenjua, mikroskopije, molekularne biologije, hemije i filozofije nauke.

Istraživačka stanice Petnica od 1982. godine organizuje obrazovne programe za motivisane i zainteresovane učenike i studente u oblasti astronomije, fizike, elektronike, računarstva, matematike, biologije, ekologije, hemije, geologije, medicine, lingvistike, istorije, psihologije, antropologije, sociologije, arheologije i dizajna. Kroz programe ISP do sada je prošlo 50.000 učesnika. Ove godine obeležava 35 godina rada.

Autor: Nikola Božić

https://t.co/TGJ2GMkY8F

A P O D...

Veličanstveni talasi iz jata galaksija sazvežđa Persej

Veličanstveni talasi vrelog, usijanog gasa kuljaju iz sazvežđa Persiej, milion svetlosnih godina od središta njegovog jata galaksija. Protežu se na prostoru dvostruko većem od naše galaksije i šire se 200 000 svetlosnih godina u prečniku. Od nas su udaljeni oko 240 miliona svetlosnih godina.

Sa temperaturama od nekoliko desetina miliona stepeni gas ovih talasa jarko sija u X zračnom opsegu.

Fotografiju dugujemo svemirskoj opservatoriji Chandra.

Logotipi astronomskog kampa

http://www.astronomija.org.rs/astronomski-kamp/11373-logotipi-astronomskog-kampa

https://t.co/EoFx70J9AR

A P O D...

Žrtve požara posle pada delova rakete-nosača

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/11376-zrtve-pozara-posle-pada-delova-rakete-nosaca

Može li sledeći Pearl Harbor biti u kosmosu?

http://www.astronomija.org.rs/misije/11377-moze-li-sledeci-pearl-harbor-biti-u-kosmosu

https://t.co/3etsoyjj26

A P O D...

Kineski teretni brod odvojen od kosmičke laboratorije

http://www.astronomija.org.rs/misije/11378-kineski-teretni-brod-odvojen-od-kosmicke-laboratorije

Ko su žrve požara posle pada delova rakete-nosača

U jučerašnjem članku Žrtve požara posle pada delova rakete-nosača, autor Grujica Ivanović, kaže "Jedan čovek je poginuo dok je drugi povređen usled požara u kazahstanskoj stepi koji su izazvali odbačeni delovi rakete-nosača Sajuz-2.1a posle njenog poletanja sa Bajkonura."

Kako je do ovog tragičnog događaja došlo? Piše Grujica Ivanović:



Ima indicija da su ovi nesrećni ljudi u stvari bili kradljivci kosmičkog otpada.

Naime, kada na severu Kazahstana padnu potrošeni odrađeni delovi ruskih raketa, ka njima hrle sa jedne strane nadležne ekipe "Roskosmosa" zadužene za njihovo brzo pronalaženje, zbrinjavanje i transport do pogona gde se pretapaju, a sa druge strane grupe lokalnih preprodavaca metala koje pokušavaju da stigne pre službenih ekipa. Ponekad, kao što je to sada bio slučaj, desi se da su lokalne grupe brže i delovi raketa završavaju na crnom tržištu metala. Iako nema zvanične informacije, nezvanično se navodi da su u ovom slučaju ova dva čoveka nastradala tokom sakupljanja delova raketa. Moguće je da su neki od njih, kao gorivne ćelije raketnih motora na primer, su bile još uvek vrele, u rezervoarima je možda ostalo još malo goriva (pored osnovnih, na bočnim blokovima postoje i motori stabilizacije leta koji imaju nezavisne pogonske magistrale), tako da dok su oni pokušali da ih podignu moguće je da je došlo do izbijanja vatre.

Naglašavam, ovo nije zvanična informacija, ali je činjenica da je požar zahvatio stepu nekoliko časova posle lansiranja, znači mnogo posle pada bočnih blokova rakete-nosača.





A na istu temu Draško Dragović kaže sledeće:



Tamo su domoroci, plemena, koja su dobijala motorolama poruke da je Sojuz lansiran (on ima 4 bočna bustera s motorima koji se prvi odbacuju!) i onda čekaju gde će pasti. Potom jure tamo sa brusilicama, čereče to i prodaju titanijum kao otpad. Onda je Putin tražio od Azerbajeva da mu fantomi predaju elektroniku, a da će za nagradu da dobijaju metal. Tako je sada.

Sećam se da su bili smešni: sede u tajgi, jašu kamile i konje i greju se na peći koje sagorevaju raketno gorivo! XXI je vek!

O ovome sam pisao pre pet godina:

Oko dva sata ujutro, u logoru je nastala pometnja: na zapadnom horizontu pojavio se crveni plameni rep. Uzdizao se, u početku sporo, a onda sve brže i brže. Nedugo potom, zemlja je zadrhtala, i čule su se četiri glasne eksplozije. Bočni raketni busteri tresnuli su o zemlju. Ubrzo smo ugledali bljesak plamtećih stepena iza brda. Gogini ljudi su uskočili u kamione i pojurili ka vatri.

Kad smo stigli, konvoj vojnih kamiona već je okružio raketu, demontirajući delove koji mogu da se koriste za sledeće lansiranje. Goga i njegova ekipa nije imala pravo da počne sa sečenjem metala sve dok im vojska to ne dozvoli. Goga je bio veoma zabrinut da me ne vide oficiri bezbednosti, jer ovi ne bi bili srećni da strani novinar gleda kako vojska dozvoljava da sakupljači metala komadaju njihove rakete. Zato sam sve vreme dok je vojska bila tu morao da se krijem iza kamiona.

Pročitajte ceo članak
http://www.astronomija.org.rs/mediji/intervjui/5908-titanijumska-kia

https://t.co/MoevaEywxh

A P O D...

https://t.co/WHZGLJOA1L

A P O D...

Lansiranje ’BulgariaSata’ i drugo re-korišćenje ’Falcona 9’’

http://www.astronomija.org.rs/misije/11381-lansiranje-bulgariasata-i-drugo-re-koriscenje-falcona-9

10 satelita ’Iridium NEXT’: dva lansiranja ’Falcona 9’ u 48 časova

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/11383-10-satelita-iridium-next-dva-lansiranja-falcona-9-u-48-casova

https://t.co/X5sPNd1YHA

A P O D...

’RATAN-600’, najveći teleskop na svetu

http://www.astronomija.org.rs/opservatorije/11384-ratan-600-najveci-teleskop-na-svetu