Vesti iz sveta umetnosti

Riječka stanica Leksikona Tânja Ostojić



Umetnica Tanja Ostojić i njene imenjakinje i prezimenjakinje sa prostora bivše Jugoslavije privode kraju ovogodišnje regionalno predstavljanje projekta “Leksikon Tânja Ostojić” izložbom i radionicom u Rijeci, u organizaciji Muzeja moderne i savremene umetnosti, u saradnji sa Gete institutom u Beogradu.

Pod naslovom “Leksikon Tânja Ostojić”, autorka objedinjuje šestogodišnji interdisciplinarni i participativni projekt usmeren ka istraživanju savremenih post-jugoslovenskih migracijskih procesa kroz prizmu ličnih povesti žena istog imena i prezimena. Projekat se razvija prvenstveno kroz umetničke alate, ličnu i kreativnu razmenu sa 33 imenjakinja i prezimenjakinja - Tânja Ostojić različitih nacionalnosti i godišta, stepena obrazovanja, socijalnog statusa i životnih iskustava, do kojih je umetnica Tanja Ostojić došla tokom dvogodišnje istraživačke stipendije na Graduate School Univerziteta umetnosti u Berlinu (2012-2014), nastavljajući istraživanje putem društvenih mreža i interneta.

Otvarajući rodna, identitetska, etička, ekonomska i politička pitanja unutar konceptualno odabranog demografskog okvira od tridesetak žena koje komuniciraju na jezicima se teritorije nekadašnje Jugoslavije, projekat se bavi mapiranjem ličnih povesti koje tradicionalnom sociološkom istraživanju ne bi predstavljale čvrsto uporište, dok u savremenoj istoriografiji dobija status relevantne građe.



Izložba u Studiju Kamov u Rijeci obuhvata deo arhiva istraživanja, radove nastale u kreativnim radionicama, kao i foto i video dokumentaciju susreta Tânja Ostojić.

Trodnevna kreativna radionica za učesnice projekta “Leksikon Tânja Ostojić”, koju vodi autorka Tanja Ostojić od 11. do 13. avgusta u Studiju Kamov, okuplja neke od najaktivnijih učesnica tog projekta, ali i one koje se prvi put susreću sa umetnošću i kreativnim radom.

U saradnji sa umetnicom Vahidom Ramujkić iz Beograda, u prethodne tri radionice tehnike dokumentarnog veza realizovana je tapiserija velikog formata koja je takođe deo izložbe u Rijeci. Takav kompleksni participativni umetnički i sociološki projekat otvorio je i brojna društvena pitanja, pa se kroz zajednički rad na tapiseriji postavilo pitanje identiteta i pozicije žena u današnjim društvima i promišljana je njihova pozicija u procesu rada. Sve učesnice radionica dele zajedničko autorstvo i vlasništvo nad finalnom tapiserijom.

U pripremi je i knjiga na engleskom jeziku “Lexicon of Tanjas Ostojić’ u kojoj će, između ostalog, biti objaveljeni intervjui s Tanjama Ostojić i njihovim omiljenim receptima (u izdanju LADA - Live Arts Development Agency London i MSU Beograd).

Radionica i izložba u Rijeci predstavljaju zadnju stanicu projekta tokom realizacije u 2017. godini, a nakon predstavljanja u Gete institutu u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci, Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu i u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Prateći program radionice u Rijeci obuhvata i stručno vođenje kroz izložbe MMSU, kao i jednodnevni izlet u Poreč povodom projekta “Umetnik na odmoru / Valamar 2017”, u kojem je Tanja Ostojić nedavno učestvovala po pozivu organizatora – Instituta za istraživanje avangarde i Kolekcije Marinko Sudac.

Tanja Ostojić (1972, Užice, Jugoslavija, Srbija) živi u Berlinu, a bavi se performansom, istraživačkim i interdisciplinarnim projektima. Studirala je umetnost u Beogradu, Francuskoj i Nemačkoj, a deluje uglavnom iz perspektive žene migrantkinje. Političko pozicioniranje, humor i integracija gledalaca određuju njen pristup radu. Od 1994. godine predstavila se na velikom broju izložbi i festivala, uključujući Feminism is Politics!, Pratt Manhattan Gallery u Njujorku (2016), Busan Biennale, Južna Koreja (2016), Homosexualität_en, Deutsches Historisches Museum, Berlin (2015), Economy CCA, Glazgov (2013), Tanja Ostojić: Body, Politics, Agency, Škuc Galerija, Ljubljana (2012), Call the Witness, Romski paviljon, Bijenale u Veneciji (2011), Global Feminisms, Brooklyn Museum, Njujork (2006), Plato of Humankind, Bijenale u Veneciji (2001).

Objavila je više knjiga, a njeni visoko referentni umetnički radovi deo su nekih od najznačajnih muzejskih kolekcija.

Izložba “Leksikon Tânja Ostojić” u Rijeci biće otvorena do 7. septembra.

*Foto: Nikola Radić-Lucati
Vezeni Leksikon Tânja Ostojić, 2017, detalj
Dokumentarni vez / zidna tapiserija, vez na pamučnom platnu, 200x160 cm
Autorke: Jelena Dinić, Tanja Ostojić (Banjaluka), Tanja Ostojić (Berlin), Tanja Ostojić (Trn), Tanja Ostojić (Udine), Tanja Ostojić-Guteša, Tanja Ostojić-Petrović, Tanja Petar Ostojić, Tatjana Ostojić (Beograd), Tatjana Ostojić (Alabama), Sunčica Šido i Vahida Ramujkić

(SEEcult.org)

Narcis - Od portreta do pamfleta, GŽ

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Friday, August 18, 2017 - 12:00 to Thursday, August 31, 2017 - 12:00
Link:
http://www.gallery-fonticus-groznjan.net
Gradska galerija Fonticus Grožnjan / Grisignana

NARCIS - OD PORTRETA DO PAMFLETA / DAL RITRATTO AL PAMFHLET - selektirani kolektivni, tematski, likovni projekt (17-31.8.2017.)

autori / künstlerinnen und künstler des projekts: CRISTINA ARTOLA, JOVAN BALOV, ANDREA ČOVIĆ RUŽIĆ, ARCHI GALENTZ, ALEXANDER HORN, KAREN STUKE, KATA UNGER, JOSEF VILSER, VERONIKA WITTE, ANDREAS WOLF

kurator: Eugen Borkovsky

suradnja / cooperazione / in zusammenarbeit: Gradska galerija Fonticus Grožnjan, (HR) i Kolonie Wedding, Berlin, (D)

Kutija sećanja - Život jevrejske porodice Drelih iz Sombora, ZR

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Saturday, August 19, 2017 - 09:00 to Friday, September 15, 2017 - 09:00
Link:
http://www.muzejzrenjanin.org.rs
Mali salon Narodnog muzeja Zrenjanin, Subotićeva 1, Zrenjanin

KUTIJA SEĆANJA - ŽIVOT JEVREJSKE PORODICE DRELIH IZ SOMBORA - izložba Gradskog muzeja iz Sombora (18.8.-15.9.2017.), povodom obeležavanja 76. godišnjice deportacije zrenjaninskih Jevreja i negovanje sećanja na Holokaust

autorka: viši kustos-istoričar Milka Ljuboja

organizacija: Narodni muzej Zrenjanin, Jevrejska opština Zrenjanin i Gradski muzej Sombor

Završna izložba 40. JLK, Jalovik

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Monday, August 14, 2017 - 20:00
Link:
https://www.facebook.com/Likovna-Kolonija-Jalovik-769858236444771/
Dom kulture, Jalovik
Završna izložba 40. saziva Jalovičke likovne kolonije.
Učesnici: DK – Slovenija, Rok Bogataj- Slovenija, Robert Verh - Nemačka/Austrija, Ilir Kaso - Albanija, Ivan Zupanc- Srbija, Mia Ćuk – Srbija, Mihaela Vujnović – Srbija, Danijela Mršulja – Srbija, Milenko Vasić – Srbija.
Selektor: Branislav Nikolić, Srbija
Kustos: Dušan Savić, Srbija

Konkurs za izlaganje u Remont galeriji u 2018.



Monday, August 14, 2017 - 19:00 to Monday, September 18, 2017 - 00:00
Remont – nezavisna umetnička asocijacija raspisala je konkurs za izlaganje u Remont galeriji u Beogradu u 2018. godini.

Programski koncept Remont galerije baziran je na promociji i afirmaciji inovativnih umetničkih praksi koje konzistentno promišljaju medije umetničkog izražavanja, odražavajući soficistirani odnos prema poziciji i ulozi umetnika i umetnosti u savremenom trenutku.

Konkurs je otvoren za:
1. samostalne izložbe (do 8 termnina)
2. autorske izložbe (do 2 termina)
3. jednodnevne prezentacije / projekcije / promocije / diskusije

Za konkurs je neophodno podneti:
1. kontakt (obavezno važeću e-mail adresu)
2. opis projekta, do 2000 karaktera
3. vizuelnu dokumentaciju (do 10 ilustracija projekta sa kojim se konkuriše)
4. radnu biografiju
5. kopiju uplatnice u iznosu od 1.000 dinara na ime troškova kotizacije (za strane državljane 20 evra)

UPLATE:
Dinarske (RSD)
Primalac: Remont - nezavisna umetnička asocijacija
Maršala Birjuzova 7, Beograd
Svrha: Kotizacija na ime troškova administracije
Iznos: 1.000 RSD
Žiro račun: 205 - 166309 - 32

Devizne (EUR)
Iznos: 20 EUR
Svrha uplate: Kotizacija na ime troškova administracije

Account with institution / Beneficiary's Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia
Beneficiary
IBAN/ Account Number: RS35205007080002926903
Company name: REMONT NUA
Street: MARŠALA BIRJUZOVA 7
City, Country: BEOGRAD-DEO, REPUBLIC OF SERBIA

KO MOŽE DA UČESTVUJE

Na konkursu mogu da učestvuju svi građani Republike Srbije i strani državljani koji unapređuju i afirmišu inovativnu, kritičku i eksperimentalnu umetnost i kulturu. Žiri će uzeti u razmatranje samo projekte koji do sada nisu bili realizovani.

KRITERIJUMI:

• inovativnost
• tehnička i materijalna izvodljivost.

USLOVI:

• Izabrani projekti moraju da budu spremni za realizaciju izložbenog programa od januara 2018.
• Autori čiji su projekti izabrani u obavezi su da prihvate termine koje galerija odredi za izlaganje.
• Umetnici se obavezuju da će realizovati projekat koji je prihvaćen na konkursu. Ukoliko autori znatno promene odobreni projekat, galerija Remont zadržava pravo da ne prihvati izmene.
• Autori su dužni da najkasnije 2 nedelje po završetku izlagačkog termina podignu svoje radove iz prostora galerije.
• Konkursni materijal se ne vraća!

Remont obezbeđuje:
1. galerijski prostor
2. stručnu pomoć pri postavci
3. PR aktivnost
4. dostupnu tehničku opremu

Izlagač obezbeđuje:
1. transport radova
2. dodatnu opremu i tehničku podršku
3. putni trošak i smeštaj
4. drugi štampani materijali (katalog, promotivni materijal)

NAPOMENE:

Od 2014. godine ukinuta je novčana nadoknada Sekretarijata za kulturu grada Beograda za samostalne izložbe. Preporučuje se autorima, državljanima Republike Srbije, da samostalno konkurišu na javnim konkursima Sekretarijata za kulturu Beograda i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

NAČIN PRIJAVLJIVANJA:

Prijave treba slati na elektronsku adresu: remont@remont.net

ili poštom na adresu:

REMONT – nezavisna umetnička asocijacija
(za Konkurs)
Maršala Birjuzova 7
11000 Beograd

ROKOVI:

Prijave se primaju do nedelje, 17. septembra 2017. u ponoć.

Prijave koje budu nepotpune i koje stignu nakon ovog roka neće biti razmatrane!

Odluku o prihvaćenim projektima žiri će objaviti najkasnije 21 dan po završetku konkursa, o čemu će učesnici biti obavešteni e-mailom.

Kontakt telefon: +381 11 32 23 406

(SEEcult.org)

Chinese Whispers / An Image, a memory, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Friday, August 18, 2017 - 13:00 to Saturday, September 2, 2017 - 13:00
Link:
http://u10.rs
Umetnički prostor U10, Kosovke devojke 3, Beograd

CHINESE WHISPERS / AN IMAGE, A MEMORY - izložba (17.8.-2.9.2017.)

umetnici: KARLA GARLAČKI, BENHAMIN ALTERMAT, ELISA BALMASEDA, EDUARDO KRUSES, MARTIN LA ROĆE, MIGEL SOTO (Čile), RUDOLF KASTRO (Peru)

kustosi: Ignasio Šmulevič i Ana Rosa Ibanjez (Čile)

Presek Sanje Latinović u Ribnici

http://seecult.org/vest/presek-sanje-latinovic-u-ribnici

Od raja, do beznjenice, NS

Vrsta dogadjaja:
Pozorište
Datum:
Friday, August 18, 2017 - 21:00
Link:
https://www.muzejvojvodine.org.rs
Atrijum Muzeja Vojvodine, Dunbavska 35, Novi Sad

OD RAJA DO BEZNJENICE - predstava

autor teksta i režija: mr Zoran Subotički

igraju: Jovana Radovanović, Ervin Hadžimurtezić, Miodrag Petrović

Konkurs za nagradu EU i Evropa Nostre za nasleđe



Tuesday, August 15, 2017 - 19:00 to Sunday, October 1, 2017 - 23:45
Konkurs za nagradu Evropske Unije i Evropa Nostre za nasleđe, najveće evropsko priznanje u oblasti nasleđa, otvoren je do 1. oktobra 2017.

Nagrada prepoznaje izvrsne projekte restauracije i konzervacije, važna istraživanja, posebnu posvećenost stručnjaka i volontera nasleđu, te inspirativne programe podizanja svesti, treninga i edukacije u oblasti nasleđa.

Za nagradu se mogu prijaviti institucije, nevladine organizacije i pojedinci ili grupe građana.

U 2018. godini ova nagrada će biti jedan od mehanizama za promociju ciljeva Evropske godine kulturnog nasleđa, te će posebna pažnja biti data evropskoj dimenziji prijavljenih projekata. Zato će žiri dodatno obraćati pažnju na neke od sledećih elemenata:
- saradnju organizacija ili pojedinaca iz dve ili više evropskih zemalja;
- doprinos razvoju evropskog identiteta i društvene kohezije;
- obogaćivanje i produbljivanje značenja i vrednosti koje se oslanjaju na evropsku tradiciju.

Ukupno će biti nagrađeno do 30 dostignuća u oblasti nasleđa širom Evrope, od kojih će sedam dobiti Gran pri u vrednosti od 10.000 evra.

Jedan od projekata dobiće nagradu publike, koja će glasati onlajn za svoj omiljeni projekat.



Svi nagrađeni projekti biće proslavljeni na ceremoniji dodele nagrada u junu 2018. u Berlinu. Ceremonija će biti deo Evropskog kongresa za nasleđe koje organizuju Evropa Nostra, najveća evropska mreža u oblasti nasleđa, Pruska fondacija za kulturno nasleđa i Nemački komitet za kulturno nasleđe.

Detalji o konkursu nalaze se na sajtu europeanheritageawards.eu

Kontakt za dodatne informacije: Elena Bianchi, Europa Nostra, eb@europanostra.org, +31 (0) 70 302 40 58.

Za dodatna pitanja zainteresovani se mogu obratiti i kancelariji Evropa Nostra Srbija.

(SEEcult.org)

Poklon zaostavštine Brankova Gradskom muzeju Sombor

http://seecult.org/vest/poklon-zaostavstine-brankova-gradskom-muzeju-sombor

Narcis – od portreta do pamfleta



Kolektivni tematski likovni projekat “Narcis – od portreta do pamfleta”, u kojem učestvuje desetoro umetnika, okupljenih u krugu Kolonie Wedding u Berlinu, biće predstavljen 17. avgusta u Gradskoj galeriji Fonticus u Grožnjanu.

Kustos programa je Eugen Borkovsky, a autori su: Cristina Artola, Jovan Balov, Andrea Čović Ružić, Archi Galentz, Alexander Horn, Karen Stuke, Kata Unger, Josef Vilser, Veronika Witte i Andreas Wolf.

Autori nude rešenja na humorno, dokumentarno, aktivistički i figurativan ili apstraktan način, na temu narcisoidnosti - egoističnog doživljaja sebe, pojma pozajmljenog iz grčke mitologije.

Odlike te serije radova, prema navodima kustosa, jesu “odmereno lirski pristup i promišljeno likovno oblikovanje”.

Cristina Artola nastavlja svoj niz koji se referiše na tradiciju azulejosa, arabeske ili apstraktne šare, kompozicije od keramičkom tehnologijom izvedenih ploča. Taj način opreme pločicama Portugalci, ali i Španci, prihvataju od Arapa. Artola parafrazira poduhvat savremenog čoveka koji je kročio u svemir. Bio je to put na najbliži svemirski objekat, Mesec. Umetnica ujedinjuje fotografiju astronauta sa ilustracijama morskih stvorenja Ernsta Haeckela. Tema njenog projekta ogleda se u narcisoidnoj ideji čoveka da bude jači i da se suprotstavlja svemirskim uslovima. Artola nas, kako je naveo Borkovsky u pratećem tekstu, na humoran način uvlači u problematiku naše planete. Hoćemo li ga toliko uništiti da ćemo i na njemu morati biti opremljeni specijalnim odeljenjem koje dopušta disanje i uopšte opstanak u životu?

Jovan Balov predstavlja tri portreta velikih dimenzija, nastala tehnikom akrila na platnu. Lica ukazuju da se radi o istoj osobi. Na jednom su brada, brkovi i zulufi. Drugo lice je sveže obrijano. Noviji portret ima uređene, stilizovane zulufe, brkove i bradu. Osim tih vizuelnih karakteristika, radovi propituju stanja osobe kao i promene uzrokovane zrenjem, vremenitošću. Sva lica su natprirodno velika. Tako radovi dominiraju prostorom i deluju nadrealno. Umetnik se trudi da osobe, lica prikaže u nedefinisanim stanjima, kao da prikriva psihološke karakteristike. Radi se o autoportretima. Jovan Balov predstavlja jednu fizionomiju u tri perioda, stanja. Ovom spoznajom promišljanje se može proširiti na pitanja sigurnosti/nesigurnosti muškarca u vezi sa izgledom.

Andrea Čović Ružić šalje poruku promišljanja o ličnom stanju koristeći aluzije na legende o Narcisu. Ona svoj slikarski portret, autoportret, postavlja na pod. Oko njega oblikuje kutiju. Dno kutije bez poklopca portretni je rad. Asocijacija na površinu vode i postupke Narcisa donekle je dramatizovana stranicama kutije koje su crne. Umetnica tim dramatičnim objektom propituje lični socijalni status, dimenziju uronjenosti i komunikacije s okolinom.

Archi Galentz ideju Narcisa problematizuje izvlačenjem muškog polnog organa na videlo. On predstavlja niz humorno-erotičnih predmeta, falusoidnih oblika nacrtanih na kamenim oblutcima. Autor koristi fine obline morskog/rečnog uglačanog kamenja koje ponekad nude moguću trodimenzionalnost motiva. Religije, koje su uspele nametnuti pojam “srama”, proganjaju prirodnu pojavnost tela. Nagost se prezentuje kao egzibicionizam i smatra se prekršajem ili čak kaznenim delom. Kako je Čini se da Galentz, kako je naveo Borkovsky, ovim artističkim aktivizmom želi da iznedri povezivanje teritorije s periodom antike, kada su sportisti nastupali goli.

Čini se kao da Alexander Horn propituje stanje sveta. On izdvaja nekoliko portreta koji odgovaraju ideji, temi projekta. Karakteristike njegovih radova su zamućenost i izvesna nečitkost.

“Mi ne znamo ko su osobe na radovima. Sve nalazimo u egzaltiranim situacijama. Ponegde to iščitavamo iz samog portreta, a ponegde atribucijama koje umetnik bira. Kao da neki od radova odražavaju stanje aktera u savremenom vremenu koje nije nežno. Naziremo nesigurnost ili čak zastrašenost”, naveo je Borkovsky.

Karen Stuke predstavlja niz promišljenih radova propitujući neuhvatljivost delanja tokom snova. Primetna je želja umetnice da se poigra realnošću. Ona koristi jednostavan postupak - ostavlja spravu osetljivu na svetlost, cameru obscuru, uključenom tokom spavanja. Ekspozicija, osvetljavanje fotoosetljivog medija znatno je produženo. Tako se na fotografijama nalaze korektno zabeleženi elementi koji se za vreme ekspozicije nisu micali. Ostali elementi kompozicija, telo spavača, pokrivači, jastuci, ono što se micalo tokom osvetljavanja, bivaju zabeleženi s pomacima. Raspon narcisoidnih pitanja vezanih za trenutke sna može biti dug. Kako izgledamo i jesmo li lepi kad spavamo; jesu li naši snovi nekom vidljivi… Od odgovora ili pretpostavki zavisi kakva će relacija biti uspostavljena u procesu komunikacije umetnika samog sa sobom ili promatrača ovih radova.

Kata Unger predstavlja nekoliko manjih radova kombinovanim tehnikama na papiru. Na radovima nalazimo crteže, ponegde slikarski izvedene detalje. Umetnica kao da, nakon razrade elemenata na podlozi, konačno krugom izdvaja detalj koji želi da naglasi. Najčešće je zaokružena neka celina, a ponekad kao da je locirana nasumice. Način oblikovanja detalja može asocirati ideju grafita ili uličnog slikarstva. Ovaj način vizuelno-slovnog iskaza najčešće biva obojen protestnim tonovima.

Prema navodima Borkovskog, i Kata Unger kao da želi da ispriča, svedoči nelagodu vremena sadašnjeg. Na radovima zapažamo osobe i/ili oblikovne naznake lica. Ona, za razliku od Narcisovog, nisu lepa. Čak ne deluju sretna i zadovoljna. Više su grimase određene nezadovoljstvom, ljubomorom, prezirom, u najmanju ruku propitivanjem socijalne okoline.

Josef Vilser predstavlja zagonetne geometrizovane formacije koje se mogu tumačiti na više načina unutar ideje projekta. Reljefnost rada odaje nadograđivanje, slojevanje, a kontrast kolora i površina asocira umetanje raznolikih materijala u zajedničku podlogu. Čini se da su njegovi radovi na tehnološkoj granici asamblaža i inkrustacije.

Iskustvom drugačijeg, Veronika Witte ispituje novo okruženje. S njim, provocirajući neiskusnog posmatrača, iskazuje rezultate njenih iskustava. Ona objavljuje vizualizovana pitanja neponovljivih trenutaka označenih drugačijim civilizacijskim sklopovima. Radnju prenosi u Aziju, u okruženje države Vijetnam. Naziv ciklusa “Ovde je takođe 2011. godina” već provocira. Osim toga, u seriji radova umetnica je uvek naga, a na licu nosi masku. Ona hrabro, na rubu drskosti izaziva reakciju izgovarajući svoje ime čiji odjek, značenje, tamošnji dizajneri i štampari doživljavaju i interpretiraju na različite načine. Rezultati ponekad izazivaju humorne, a ponekad dramatične finalizacije.

Andreas Wolf fenomen Narcisa obrađuje na specifičnom nivou, njemu bliskim, osobenim stilom. On ne oblikuje ni portret niti odraz u vodi. Ne poštujući oblikovnu prepoznatljivost, ovaj umetnik utiske prevodi na apstraktne oblike. Značajna karakteristika radova je trodimenzionalnost prezentacije. Wolf dopušta posmatraču dve strane pogleda. To mogu biti ogledala ili stražnja strana. Propitivanje se ovde promoviše kao modus vivendi. Cilja se na neposlušnost uobičajenom, provocira se lični stav, utisak, uverenje. Buđenje i lociranje podsvesnog.

“Po njemu, ideja ili utisak Narcisa je razigran, gestualno raznobojan. On nije lepi lik iz tradicije već oblik koji nema i ne mora imati prepoznatljivu formu. Kao da želi reći da smo svi Narcisi i da svako oblikovanje koje podražava legendu zapravo biva zloupotreba tradicije, religija, istorije koju pišu podobni autori. Povest je zapravo hrpa usmerenih i tendencioznih plaćenika. No, realna povest je utopija, jer bi to trebao biti zbir svih ličnih iskustava. Najveća nenapisana knjiga”, naveo je Borkovski.

(SEEcult.org)

Konkurs za uređenje javnih prostora u Novom Sadu

Tuesday, August 15, 2017 - 15:15 to Friday, September 15, 2017 - 23:45
Fondacija Novi Sad 2021 raspisala je urbanističko-arhitektonski konkurs za uređenje malih javnih prostora “Nova mesta” na koji će svoje ideje i projekte do 15. septembra moći da preda stručna javnost, odnosno arhitekte i urbanisti.

Brojna uređenja i rekonstrukcije javnih prostora, takozvanih novih mesta za susrete građana i priređivanja kulturnih sadržaja, deo su priprema za 2021. godinu kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture.

Za prvu godinu predviđeno je uređenje četiri javna postora u mesnim zajednicama Sremska Kamenica, Južni Telep, Kovilј i Detelinara. U svakoj od tih mesnih zajednica sprovedeno je anketiranje stanovnika i temelјno istraživanje kroz fokus-grupe sa stejkholderima iz mesnih zajednica. Kroz ovaj proces u svakoj od tih mesnih zajednica odabran je jedan javni prostor i prikuplјen je dragoceni materijal koji će služiti kao osnova za krajnja arhitektonska rešenja koja će biti realizovana krajem 2017. i početkom 2018. godine, saopštila je Fondacija Novi Sad 2021.

Stručnu komisiju za odabir rešenja pored građana činiće i stručnjaci iz zemlјe i regiona.

Uređenje javnih prostora, budućih novih mesta, sprovodi se kroz sistemski participativni proces, koji će, kako se nadaju organizatori, postati trajna metodologija za buduće izgradnje i rekonstrukcije javnih prostora. Želјa je da se takvim pristupom javni prostori uređuju isklјučivo po meri građana i građanki, kao i da se oni kasnije mogu kreirati, menjati i uređivati samo uz njihovo aktivno učešće. Građani i građanke, koji provode vreme na otvorenim javnim prostorima, imaju mnogo bolјi uvid u načine njihovog korišćenja, mogu da sagledaju prednosti i mane, i najbolјe znaju ko će ih u bliskoj budućnosti najviše koristiti.

Dugoročno gledano, projekat predviđa da se u svakoj novosadskoj mesnoj zajednici, kao i u okolnim opštinama takozvane Zone 021, odnosno u Sremskim Karlovcima, Irigu i Beočinu, do 2021. godine rekonstruiše ili uredi jedan javni prostor u saradnji sa građanima i građankama.

Projekat uređenja javnih prostora “Nova mesta”, koji je pokrenula Fondacija Novi Sad 2021, započet je sastancima sa predstavnicima mesnih zajednica, a nastavlјen je aktivnim učešćem građana i građanki u procesu donošenja odluka, kao i građenjem kulture dijaloga. Prvi put je, kako je navedeno, inicirano mapiranje i aktiviranje kreativnih i kulturnih potencijala različitih krajeva grada, što će uz aktivno učešće građana i građanki, izmeštanje kulturnih događaja iz centra grada i kroz uređenje javnih prostora kao dugoročni rezultat imati unapređenje kako društvenog, tako i kulturnog života širom grada Novog Sada.

Dodatne informacije u vezi sa konkursom “Novo mesto” i konkursnom dokumentacijom moguće je pronaći na sajtu Fondacije Novi Sad 2021

(SEEcult.org)

Poziv na godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi - Doživotna sloboda

http://seecult.org/konkurs/poziv-na-godisnji-odmor-za-umetnike-i-radnike-u-kulturi-dozivotna-sloboda

Beograd voli ’80-te! Vol. 2

Vrsta dogadjaja:
Tribina
Datum:
Saturday, August 19, 2017 - 19:00
Link:
http://www.bozidarac.rs
Cvetni​ ​trg, Beograd

BEOGRAD VOLI ’80-TE! VOL. 2: PRIČE IZ PRVE RUKE - OVAKO JE BILO - nesvakidašnja javna tribina posvećena inspirativnom podsećanju na najsjajniji period kulturnog udara, koji je obeležio osamdesete godine 20. veka u Beogradu

Govore neposredni akteri i savremenici stvaranja modernog evropskog imidža balkanske prestonice: Dubravka​ ​Duca​ ​Marković​ (novinarka), Aleksandar​ ​Žikić​ (pisac i novinar), Vladimir​ ​Aleksić​ (filmski, TV i pozorišni reditelj), Kosta​ ​Bunuševac​ ​(slikar, pisac i majstor vizuelne provokacije), Mario​ ​Bralić​ (umetnik fotografije), ​Jovanka​ ​Cvetković​ (modni brend „Čedomir Čedomir“)

Na muzička ostvarenja osamdesetih podsetiće bend​ ​KP2,​ Nikola​ ​Johnny​ ​Ranković (Johnny & The Churlijans)

Ranije zatvaranje Degaove izložbe



Izložba Edgara Degaa, kojom Narodni muzej u Beogradu, zatvoren zbog rekonstrukcije, gostuje u Galeriji SANU, biće zatvorena deset dana ranije nego što je planirano - usled, kako je saopšteno, “objektivnih ograničavajućih okolnosti Galerije”.

Posetioci će tako do 5. septembra moći da obiđu izložbu “Edgar Dega. Trenuci posmatranja” koju čini 29 radova na papiru tog francuskog umetnika (1834-1917), a od 15. jula, kada je otvorena, privukla je u prvih mesec dana više od 20.000 ljudi.

Poslednje među pratećim tematskim predavanjima najavljeno je za 24. avgust u 18 sati, kada će koautorka izložbe dr Milanka Todić, profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti, govoriti na temu “Dega i fotografija”. Uz mogućnost da se pored radova iz Narodnog muzeja u Beogradu prvi put izlože i fotografije koje je radio Dega, posetioci će moći na predavanju Milanke Todić da otkriju ulogu koju je taj umetnik imao u počecima razvoja umetničke fotografije, saopštio je Narodni muzej.

Redovni termini za stručna vođenja su sredom u 13 i četvrtkom u 17 časova do kraja trajanja izložbe na kojoj su izloženi svi radovi Degaa iz Narodnog muzeja u Beogradu (ukupno 29), upotpunjeni izborom fotografija koje je stvarao krajem 19. veka.



Edgar Dega, Žena koja izlazi iz kade, oko 1890.

Uz radove na papiru, pre svega crteže i monotipije, izložba obuhvata tako i 21 fotografiju u formi moderne štampe, pružajući mogućnost za celovitiji uvid u Degaov jedinstveni umetnički senzibilitet i upoznavanje dela urbane kulture Pariza druge polovine 19. veka.

Izložba je realizovana pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

Kontinuitet Milana Konjovića



Galerija savremene likovne umetnosti (GSLU) u Nišu predstavlja od 22. avgusta u Oficirskom domu izložbu slika Milana Konjovića (1898-1993) iz somborske galerije tog umetnika čije je stvaralaštvo uticalo na tokove srpskog i jugoslovenskog slikarstva XX veka.

Konjović je, kako je naveo autor izložbe Nebojša Vasić u predgovoru kataloga, osobenim delom stvorio originalni slikarski svet sugestivne snage i stvaralačke energije, a kao iskren i neposredan sagovornik velikog likovnog znanja i životnog iskustva, podsticao je na reč i besedu mnoge kritičare i istoričare umetnosti, književnike, pesnike i novinare.

Prvu samostalnu izložbu Konjović je priredio još 1914. godine kao gimnazijalac, kada je izložio pedesetak slika sa motivima pejzaža, šuma i salaša, mahom iz okoline rodnog Sombora. Upisao je 1919. godine Likovnu akademiju u Pragu kod profesora Vlaha Bukovca, ali su nakon godinu dana studiranja Konjovićeve ambicije potale mnogo veće, a okvir likovnog senzibiliteta daleko širi od strogih pravila akademizma. Razočaran, napustio je Akademiju u potrazi za sopstvenim likovnim izrazom, rastrzan između ekspresionizma i prvih kontakata sa kubizmom. Odlaskom sa Akademije, Konjović upoznaje češkog slikara Jana Zrzavija (Zrzavy), tolerantnog pedagoga retke likovne kulture, od koga prihvata mnoge korisne savete i moguća likovna usmerenja.

Sa dragocenim likovnim iskustvom stečenim u Pragu, Konjović 1921. godine odlazi u Beč, gde boravi do 1922. To je bilo veoma značajno razdoblјe u likovnom i umetničkom radu mladog Konjovića - upoznaje se i druži sa slikarima: Turkalјem, Hakmanom i Marinom Tartalјom. Istrajan u nameri da sledi analitičnost i postupnost strogo geometrizovane forme, stvara niz uspešnih dela. Osim kubizma, Konjovićeva orijentacija je usmerena prema stilskom izražavanju svojstvenom sezanizmu, kubizmu i neoklasicizmu, u čijim tokovima će ostati sa kratkim predasima do 1927. godine.

Konačnu odluku da poseti Pariz, Konjović donosi 1924. godine, a u francuskoj prestonici ostao je skoro devet godina. Često je odlazio u Luvr i dugo posmatrao dela velikih majstora i svoje velike uzore poput Derena (Derain) i Pusena (Poussin). Dve nedelјe proveo je u atelјeu kod Andrea Lota (Andre Lhote), a od 1927. do 1929. godine potpuno se oslobodio uticaja neoklasicističke forme, prihvatio znatno slobodnije ekspresionističko slikarstvo i time stvorio svoja prva životna dela snažnog ritma i velike unutrašnje energije. Konjovićevo interesovanje okreće se prema Matisu (Matisse), Van Gogu (Van Gogh) i Sutinu (Soutine), slikarima koji su bliži njegovom senzibilitetu. Motivi na slikama su slobodnijeg poteza, boja zvučnija sa dominantno plavo-zelenim tonom i snažnim pulsiranjem crvene, oker i žute.

Nadahnut neposrednim doživlјajem stvarnosti, motiv i tema postaju sve što se nalazi u njegovom okruženju: enterijer, pejzaž, lјudi, mrtva priroda… Konjović stvara veliki broj veoma uspešnih i izuzetnih slika: “La Bellezza” (1928), “Ulica u Cassisu” (1929), “Begonija” (1929)…

Kasnije, od 1930. do 1932. godine, njegovo slikarstvo dobija sve više lični pečat i kulminira usaglašeno razvojem dva elementa - linije i boje. Početak slikarske zrelosti obeležen je sa više od 200 slika iz takozvane Plave faze.

Kao veoma zapažen strani slikar, Konjović u Parizu 1931. godine priređuje prvu samostalnu izložbu u Galerie Bing, a godinu dana kasnije u Galerie Van Leer u kojoj je izložio osim pariskih slika uz slike vojvođanskih motiva, koje su nastale tokom dvomesečnog boravka u Somboru.

Nakon što je stekao veliko umetničko iskustvo, osetio je snažnu želјu da se vrati u Sombor. Ubrzo je priredio 1932. godine dve velike samostalne izložbe – u Umetničkom pavilјonu “Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, a godinu dana kasnije u Zagrebu u galeriji “Ullrich”. Te dve izložbe bile su izutetno zapažene i ostavile su snažan utisak na likovnu kritiku i širu društvenu javnost tog vremena.

Od povratka iz Pariza slikarstvo Konjovića doživelo je izvesne promene u kolorističkoj gami. Probuđene slike predela prostrane vojvođanske ravnice, oranice, žitna polјa, teme su kojima se bavio dugi niz godina. Na slikama iz tog perioda primetna je dominacija toplih boja koje su u snažnom komplementarnom ondosu sa plavom i zelenom, a široka crna kontura snažno ističe karakter forme.

Taj veoma plodan period u Konjovićevom stvaralaštvu iznedrio je više od 500 slika, među kojima su i “Hercegovačko pile” (1932), “Kuće u Cavtatu” (1936), “Žito” (1939). To razdoblјe od 1933. do 1941. godine, pripada Crvenoj fazi, oplođenoj bojama Vojvodine, kao i primorskim motivima Cavtata, Mlina i Dubrovnika. Ako je pariska Plava faza početak slikarske zrelosti umetnika, onda je Crvena još snažnija i jezgrovitija. Čulna, dramatična i koloristički sugestivna dela iz tog perioda, kako je naveo autor izložbe, logičan su razvoj pojedinih likovnih elemenata i impulsivnijeg slikarskog izraza.

Teške godine, rat i zaroblјeništvo u Osnabriku, zaustavili su na kratko izuzetan Konjovićev razvojni put. Nakon povratka iz zaroblјeništva 1942. godine, ponovo se vratio svom stvaralaštvu. Nametnute teme potresnih prizora: groblјa, sahrane, opustela naselјa i prosjaci, česte su teme na njegovim slikama. Dela iz tog razdoblјa, suzdržanijeg kolorita sa dominantno sivo-mrkim tonalitetom i gustim nanosima paste, neposredan su doživlјaj stvarnosti koji donosi odjek potištenosti, sumnje, nemira i nepoverlјiv odnos slikara prema svetu.

Od 1943-1944, a kasnije 1949. godine, Konjović se prvi put okreće pastelu, tehnici više crtačkoj nego slikarskoj, koju je prihvatio kao ispit i slikarski izazov. Ovaj opus ne beleži novu fazu u njegovom stvaralaštvu, već posebnu celinu koja otkriva neke osobine u bolјem sagledavanju Konjovićeve umetničke ličnosti. Crtež pastelnom kredom dobija primarni značaj, kontrolisan, siguran i nimalo karikaturalan, kao što je slučaj sa ekspresionističkim slikama. Prva serija pastela nastala je 1943. i 1944. godine u Somboru i Srbobranu. Teme su, kao i uvek, sve što ga okružuje - kuća, porodica, domaći ambijent, a kasnije čitava galerija portreta iz krugova prijatelјa.

U leto 1949. godine, na polјoprivrednom dobru "Majevica" nadomak Sombora, nastala je druga serija pastela na kojima dominira čovek i teme u vezi sa izgradnjom porušene domovine. To je razdoblјe poznatije kao socijalistički realizam, čijim se pragmatičnim zahtevima Konjović teško prilagođavao. Uspevao je da u svojim slikama ostvari osobene socijalne motive, ali nikada nije prihvatao nametnute ideje socijalističkog realizma, što će za posledicu imati da su i on, i njegove novonastale slike, bile predmet žestokih napada tadašnje zvanične kritike.

Celokupan ratni i posleratni period obeležio je Konjovićevu Sivu fazu. Mučne godine pune neizvesnosti i strepnje trajale su trajale do 1952. godine. Uprkos takvim okolnostima, Konjović stvara niz izuzetnih dela, među kojima su “Prosjaci” (1943), “Cvetanje” (1943), Đura “Voštar” (1945) itd.

Konačno, 50-ih godina, Konjović se vraća svom strasnom i dinamičnom slikarstvu. Eksperimentiše sa kompozicijom, bojom i formom u potrazi za novim slikarskim izrazom. Oslobađa sliku suvišnih detalјa, stilizlizuje formu i svodi na dve dimenzije sa čistim kolorističkim odnosom boja. Ovo razdoblјe obeležila je nova stilska promena u Konjovićevom stvaralaštvu, takozvana Koloristička faza.

Sliku "Nature morte 53 I" naslikao je 1953. godine, i smatrao je da je "međaš" njegovog stvaralaštva pre i posle te godine.

Taj novi period u Konjevićevom stvaralaštvu, nastao na osnovu iskustva apstraktnog slikarstva i apsolutne likovne slobode, iznedrio je mnoga autentična dela: “U pletari” (1956), “Plavi mesec” (1958), “Salaš sa crvenim krovom” (1958)...

Delimično napuštanje predmetnosti, transponovanje kompozicije, oblika, boje i forme, gde viđeno postaje samo podsticaj, nagoveštava novu etapu u Konjovićevom stvaralaštvu. Tada nastaju slike snažnog ritma primarnog poteza uzbudlјiva i napeta, gde je predmet sveden do simbola, znaka, asocijacije i aluzije. To je period koji uobličava Asocijativnu fazu. Poznata dela iz tog perioda su: “Dva salaša visoko nebo” (1971), “Žito, pomračenje sunca” (1973), “Zrelo žito padina kukuruz” (1980) itd.

Ovaj izuzetno plodan stvaralački period trajao je do 1985. godine, kada je krunisano Konjovićevo stvaralaštvo antologijskom retrospektivnom izložbom u galeriji Grand Pale (Grand Palais) u Parizu sa 50 slika, autora i komesara dr. Katarine Ambrozić.

Dve godine kasnije Konjović izlaže u Moskvi u Galeriji Saveza likovnih umetnika SSSR, gde je priređena retrospektivna izložba od 50 slika. Dočekana je sa velikim zanimanjem zbog visokih umetničkih i estetskih dometa, i shvaćena je kao znak podrške tamošnjim umetnicima na njihovom putu ka punoj umetničkoj slobodi. Autor i komesar te značajne izložbe bila je Irma Lang, tadašnja direktorka Galerije "Milan Konjović"u Somboru.

Razdoblјe sedme i polovine osme decenije najplodnije je u Konjovićevom umetničkom radu.

Nakon 1985. godine nastaje pozni period Bele ili Vizantijske faze koji je trajao do 1990. godine, i koji zatvara krug Konjovićevog impozantnog i plodnog stvaralaštva.

U tom poznom konteplativnom periodu, fasciniran srednjovekovnim vizantijskim slikarstvom, i pikturalnim bogatstvom, kao i savršenstvom vizantijske ikone, Konjović je svoje divlјenje pretvorio u novi stvaralački izazov. Vizantijsko slikarstvo, strogih pravila i principa, transponuje u svoj autentični ekspesionistički izraz. Odabrane predloške religijskog i kulturološkog značenja Konjović pretače u eksluzivnu likovnu pikturalnost, osobenog izraza. U ovom poznom periodu nastalo je oko 30 slika, između ostalih: “Beli anđeo” (1986), “Dva ratnika na konju” (1986) i “Blagovesti” (1986).

“Dela Milana Konjovića artefakti su umetničke lepote stvarane u sukobu realnog predmeta i slikarske vizije. Neiscrpnu stvaralačku i pokretačku energiju pronalazio je u lјubavi prema čoveku, savršenstvu prirode i uzvišenoj lepoti. Radost stvaranja u interakciji sa snažnim doživljajem spolјašnjeg sveta osnova je Konjovićevog slikarstva. Umetnik izuzetne stvaralačke energije za sobom je ostavio kapitalno delo neprolazne vrednosti. Neverovatna upornost i želјa za stvaranjem, praćena velikom energijom i posvećenom radu, donela je Konjoviću uspeh i priznanje kao malo kojem našem slikaru, koji sa razlogom zauzima zasluženo najistaknutije mesto u našem savremenom slikarstvu. Svojim moćnim i impozantnim delom Konjović je obeležio skoro čitav 20. vek”, naveo je kustos i autor izložbe Nebojša Vasić.

Izložba slika iz Galerije “Milan Konjović” u prostoru GSLU u Oficirskom domu biće otvorena do 7. septembra.

*Foto: Milan Konjović, Zrelo zito, padina, kukuruz, 1980.

(SEEcult.org)

42. Mostarski teatarski festival

Vrsta dogadjaja:
Festival
Datum:
Friday, September 8, 2017 - 11:00
Link:
https://www.facebook.com/pages/Mostarski-teatar-mladih-1974/172583536161307
Mostarski teatar mladih 1974, Mostar

42. MOSTARSKI TEATARSKI FESTIVAL - FESTIVAL AUTORSKE POETIKE (2-8.9.2017.)

11.00 Radionica za djecu i mlade

POD Teatra Beograd

17.00 Defile učesnika sa uličnom animacijom: Rondo, DUM, Franjevačka crkva, Bulevar, Cernica, Titov most, Musala, Fejićeva, Stari grad, Plato ispod Starog mosta

MIMAR - Priča o gradnji Starog mosta - predstava

Mostarski teatar mladih

21.00 Zvjezdana Čagalj, Natali Šarić. Marela Jerkić Jakovljević i Nada Vučičić (autorski stihovi): ŽENA U HALJINI OD SNOVA

ARHE - grupa umjetnika, Split

22:00 Gipsy Festival
OKC ABRAŠEVIĆ

24.00 Odluka festivalskog žirija i dodjela nagrada MRAVAC

Autostrada bijenale - Budućnost granica

http://seecult.org/vest/autostrada-bijenale-buducnost-granica

Narodni muzej Kragujevac u Galeriji Progres, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Wednesday, August 23, 2017 - 10:00 to Thursday, August 31, 2017 - 10:00
Link:
http://www.muzej.org.rs
Galerija Progres, Knez Mihailova ulica, Beograd

NARODNI MUZEJ KRAGUJEVAC U GALERIJI PROGRES - izložbaa (22-31.8.2017.)

postavke:

POREKLO MUZIČKIH INSTRUMENATA KOD SRBA, NA OSNOVU ARHEOLOŠKIH, ISTORIJSKIH, ETNOGRAFSKIH I DRUGIH PODATAKA

autor: Igor Đurović

STARI KRAGUJEVAC

autor: Predrag Mihajlović Cile

VIDEO PREZENTACIJA NARODNOG MUZEJA KRAGUJEVAC - iz aktuelnih postavki i depoa

Umetnost i kontekst (4): Priroda u umetničkim delima, NI

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Friday, September 29, 2017 - 11:00
Link:
https://www.sanu.ac.rs
Ogranak SANU u Nišu (Univerzitet u Nišu)

UMETNOST I KONTEKST (4): PRIRODA U UMETNIČKIM DELIMA - naučni simpozijum

organizacija: Ogranak SANU u Nišu i Udruženje građana Litera iz Niša

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2017.



Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2017. godinu, održanu u Remont galeriji u Beogradu od 26. juna do 17. jula 2017.

Nagradu “Mangelos” za 2017.‏ godinu dobila je Jelena Mijić. U finalu su bili i Lidija Delić, Ksenija Jovišević, Nemanja Lađić i Ivan Šuletić.

U vođenju kroz izložbu, o nagrađenoj umetnici i ostalim finalistima govori teoretičar umetnosti Stevan Vuković iz Beograda, član žirija nagrade "Mangelos" za 2017. godinu, koji ukazuje da na izložbi dominira pejsaž, ali transponovan na različite načine, te da je stoga očigledno da mnogi umetnici pokušavaju da preispituju opšta mesta i da se ne povode za tim što bi moglo trenutno da se od njih očekuje, već ispituju sve mogućnosti razvoja ličnog rada u sredini u kojoj su dosta prepušteni sami sebi.

O svom radu u vođenju kroz izložbu govori i dobitnica nagrade Jelena Mijić, koju očekuje dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Residency Unlimited u Njujorku, te samostalna izložba u Beogradu.

Osim Vukovića, u žiriju su bili i istoričarka umetnosti Ana Bogdanović (Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd), istoričarka umetnosti i kustoskinja Milica Pekić (Kiosk - platforma za savremenu umetnost, Beograd), umetnica Nina Simonović, dobitnica “Mangelosa” za 2016. i istoričarka umetnosti, kustoskinja i predsednica Instituta za savremenu umetnost u Zagrebu Janka Vukmir.

Nagrada nosi ime značajnog umetnika Dimitrija Bašičevića Mangelosa, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, a dodeljuje se umetnicima do 35 godina za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju u kontinuitetu.

Organizatori nagrade “Mangelos”, koja je dodeljena 16. put, su Fond “Ilija & Mangelos” iz Novog Sada i Remont - nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda, u saradnji sa Residency Unlimited i uz podršku Trust for Mutual Understanding iz Njujorka. Nagrada je deo mreže YVAA (Young Visual Artists Awards) koja se dodeljuje u svim zemljama na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u Albaniji, Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj.

_ _ _ _ _

Projekat VOĐENJE
Produkcija: SEEcult.org, 2017.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

SEEcult.org realizuje projekat “Vođenje” od 2012. godine, u saradnji sa galerijama-izlagačkim prostorima, odnosno umetnicima i kustosima odabranih izložbi.

Svratite na vođenje
https://www.youtube.com/playlist?list=PL27ADA311E59A5ADE

(SEEcult.org)

(Iz)boriti se za slobodu



Centralni program FreeDom Art Festivala, koji zagovara slobodu umetničkog stvaranja i izražavanja kao značajnog dela korpusa ljudskih sloboda, biće održan od 23. do 27. avgusta u Pančevu, a okupiće učesnike iz Srbije, Italije, Hrvatske, Portugalije, Nemačke, Izraela...

Program svečano počinje 24. avgusta izložbom “Linije i oblik: počeci” Milice Krstić, Jelene Stojanović i Ivane Nedeljković u Galeriji Doma omladine Pančevo, koji je i organizator tog festivala koji ukazuje da bezuslovna sloboda ne postoji, iako joj se oduvek težilo, te da različite ljudske slobode i prava garantuju, ali i ograničavaju, ustav i zakoni, kultura, običaji, vreme, okolnosti i uslovi u kojima živimo…

Ovogodišnji FreeDom Art festival zagovara slobodu za koju se umetnik mora (iz)boriti, uprkos onima koji je ograničavaju, ali i samom sebi, jer ponekad je, kako navode organizatori, autocenzura najveći tamničar slobode stvaralaštva.

Uoči svečanog otvaranja, FreeDom Art nudi 23. avgusta matine žurku na platou ispred Narodnog muzeja, a predstaviće se grupa mladih entuzijasta koju čine: Vuk Milinković (r’n’b), Aleksa Parović (rep), Marko Abramović (fanki), Nikola Vuković (teh-haus), Kristijan Stanković (tehno) i Branislav Vukosavljević a.k.a. Enki (tehno).

Izložbu kojom zvanično počinje glavni program otvoriće 24. avguta gradski većnik zadužen za kulturu Nemanja Rotar i direktorka Doma omladine Marija Jević, a poetioci će imati priliku da vide radove tri mlade umetnice u formi crteža, fotografije i skulpture. Sve tri su polaznice nekih od programa Doma omladine - Jelena Stojanović i Milica Krstić Škole crtanja, a Ivana Nedeljković Foto-kluba i časopisa Draft.


Marina Orsag

Na Platou Milana Mladenovića biće potom održano veče hrvatske stendap komičarke Marine Orsag, koja je do sada imala više od 2.000 nastupa, a učestvovala je i na svim regionalnim festivalima i 2014. godine u Skoplju proglašena najboljom komičarkom regiona. Osnačica je kluba komedije “Studio smeha” u Zagrebu, a nastupa i samostalno, i sa kolegama (Kaj, bre o srpsko-hrvatskim odnosima, Laught Out Proud o predrasudama o LGBT populaciji i humoru kao sredstvu za rušenje homofobije, Femme Frontal o različitim ženskim karaktera iz Hrvatske, Srbije i BiH…).

Prve festivalske večeri biće održan i program “Stand Up Jaž Routine” Jelene Jovović i Aleksandra Grujića, koji je posebno osmišljen za tu priliku, kao nastavak večeri stendap komedije u Letnjoj bašti Doma omladine, uz džez, pop i latino ritmove.

Filmski program obuhvata dokumentarce “Ne opiri se” (Craig Atkinson, SAD) o “opravdanom nasilju”, odnosno policijskoj brutalnosti koja sve drastičnije ugrožava osnovne slobode i prava u SAD, te “Bomba” (Kevin Ford, Smriti Keshari, Eric Schlosser, SAD) o vremenu kada se naivno verovalo da radijacija može da se ukloni deterdžentom. Filmovi će biti prikazani 25. i 26. avgusta u dvorani “Apolo”, a deo su programa “BelDocs Eho”.

Među učesnicima muzičkog programa je grupa Amy’s House, tribjut bend Ejmi Vajnhaus, koji će nastupiti 25. avgusta na Platou Milana Mladenovića, dok će se dan kasnije predstaviti učesnici trećeg segmenta Međunarodnog omladinskog projekta Music for Human Rights i hip-hop radionice Doma omladine Pančevo, kao i psihodelični duo Ti iz Makedonije i domaće grupe Lira Vega i Ničim izazvan.



Učesnici projekta Music for Human Rights iz Srbije (UG Narandžasti, Pančevo), Nemačke (Roter Baum, Berlin), Italije (Comala, Torino), Portugalije (Farra Fanfarra, Lisabon) i Izraela (The Israel Goldstein Youth Village of HaNoar HaTzioni, Jerusalim) zajednički istražuju, muziciraju i stvaraju originalne kompozicije na temu slobode, aktivizma i aktuelnih društvenih dešavanja.

Za završnicu 27. avgusta na Platou Milana Mladenovića najavljeno je “NaranDŽemovanje”, specijalno festivalsko izdanje programa koji mladi pančevački muzičari, učesnici projekta Music for Human Rights i UG “Narandžasti”, u saradnji s Domom omladine Pančevo, organizuju jednom meečno od septembra 2016. godine u vidu džem sešn druženja. Treća faza tog međunarodnog projekta je u toku, pa će se u “NaranDŽemovanje”, pored domaćih muzičara, uključiti i učesnici partnerskih organizacija iz Nemačke, Italije, Španije, Izraela, Rusije, Portugalije i Norveške.

FreeDom Art festival podržao je Grad Pančevo.

Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Bitka na Legetu, JA

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Friday, August 25, 2017 - 10:00 to Saturday, September 16, 2017 - 10:00
Link:
https://www.facebook.com/zavicajnimuzej.jagodina
Galerija Zavičajnog muzeja, Kneginje Milice 82, Jagodina

BITKA NA LEGETU - gostujuća izložba Muzeja Srema iz Sremske Mitrovice (24.8.-16.9.2017.)

autorka: Olivera Delić, muzejska savetnica, istoričarka Muzeja Srema iz Sremske
Mitrovice

6. Međunarodni festival lutkarstva, PG/HN

Vrsta dogadjaja:
Festival
KIC Budo Tomović, Podgorica
Datum:
Saturday, September 16, 2017 - 18:00
Link:
http://www.lutkarstvo.me
6. MEĐUNARODNI FESTIVAL LUTKARSTVA (13-17.9.2017.) Podgorica/Herceg Novi

18:00/20:00 BASNE IZ SENKE (45 min, jezik: srpski, uzrast 6+)

Pozorište za decu, Kragujevac, Srbija

Društvo srpskih umetnika LADA, ZR

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Monday, August 28, 2017 - 19:00
Link:
http://www.muzejzrenjanin.org.rs
Narodni muzej Zrenjanin, Subotićeva 1, Zrenjanin

Društvo srpskih umetnika LADA - izložba