Vesti iz sveta umetnosti

Preko svake granice



Narodno pozorište u Prištini, sa sedištem u Gračanici, prirediće od 27. do 29. juna u novom prostoru Art-medija komune Garaža u Beogradu festival “Preko svake granice – Nova umetnost Kosmeta”, u okviru kojeg će premijerno biti izvedena dokumentarna predstava “Bajpas Srbija”, u koprodukciji NPP i Bitef teatra, prema konceptu i u dramaturgiji Minje Bogavac.

Ovaj kulturno-umetnički festival zamišljen je kao susret i upoznavanje Kosova (i Metohije) sa Beogradom (i ostatkom Srbije, a obuhvata predstave, dokumentarni film, izložbu fotografija, tribinu i koncerte, najavili su 21. juna na konferenciji za novinare direktor NPP Nenad Todorović, direktor Bitef teatra Miloš Latinović i rediteljka Jelena Bogavac.

Minja Bogavac istakla je da je istraživački rad za dokumentarnu predstavu “Bajpas” započet pre godinu dana, kada je boravila u Gračanici kao selektorka Festivala profesionalnih pozorišta Srbije “Joakim Vujić” i upoznala, kako je rekla, ne Kosovo kao svetu zemlju, nego kao mesto gde žive ljudi koji imaju svoje svakodnevne probleme.

“Shvatila sam koliko o Kosovu nisam znala ništa. Do mene je uvek stizala politizovana i medijatizovana slika. Ta količina predrasuda koju sam otkrila kod sebe podstakla me je da uđemo u proces istraživanja. Obišli smo sve enklave, razgovarali sa ljudima, a zatim taj materijal sistematizovali”, ispričala je Minja Bogavac.

Kako je dodala, na osnovu ranijih koprodukcija prirodno je došlo do ukrštanja ekipa NPP i Bitef teatra, a svi glumci su i svojevrsni koautori, jer je predstava nastajala kroz sistem radionica.

“U formi predavanja-performansa, kroz niz malih prezentacija, tretiramo jednu veliku i pipavu temu. Ne dajemo odgovor na pitanje da li je Kosovo Srbija, nego otvaramo još 150 neodgovorivih pitanja”, rekla je ona i napomenula da će neki ovu ekipu sigurno proglasiti za nacionaliste, a drugi za izdajnike.

“Uverena sam da postoji prostor između tih ekstrema i publika koja shvata da pošten stav o Kosovu ne može da bude jednostran. Aktivizam ove predstave je u našem pokušaju da otvorimo dijalog”, naglasila je Minja Bogavac.

Predstavu izvode Aleksandra Cucić, Nebojša Đorđević, Tamara Tomanović, Uroš Novović, Jelena Orlović i Jovan Zdravković. Kao istraživači i dijagnostičari potpisuju se Jelena Bogavac i Nenad Todorović, muziku su radili Bojana Vuntrušević i Ivan Bambi Mirković, video Igor Marković, kostim Dragan Smiljanić, dizajn plakata Jovan Tarbuk, a fotografije Ivan Božić.

Predstava sa podnaslovom “Scenski priručnik za pravilnu upotrebu Kosova i Metohije namenjen stanovništvu Srbije u užem i najužem smislu” biće od jeseni na redovnom repertoaru Bitef teatra.

Direktor Miloš Latinović istakao je da je “Bitef teatar nekako uvek na braniku nezavisne scene” i da mu je zadovoljstvo da podrži Garažu kao novi prostor namenjen kulturi.

“Saradnja sa Prištinskim pozorištem nam je izuzetno značajna, jer ide sa druge strane od one koja se inače forsira. Kosova se setimo kad nam treba, na utakmicama se peva: Kosovo je srce Srbije, a da mnogi od tih mladića i ne znaju tačno gde je Kosovo. Ova saradnja je krenula od NPP, oni su shvatili da Bitef teatar želi da bude pozorište Srbije, a ne samo Beograda. NPP nam je u tome veoma korektan partner”, rekao je Latinović.

Nenad Todorović je podsetio da je NPP od obnavljanja 2004. godine do sada imalo više od 50 premijera, odolevajući, kako je rekao, istorijskim okolnostima i (ne)profesionalnim uslovima rada.

“Ovim festivalom završavamo sezonu. U samoj Gračanici tokom juna traju Vidovdanske svečanosti, a mi smo odlučili da deo programa pomerimo ka Beogradu”, rekao je Todorović.

Jelena Bogavac je izjavila da je premijera “Bajpasa” centralni događaj festivala i kruna saradnje koja je trajala cele sezone.

“Rezultat je velika istraživačka predstava o Srbima na Kosovu i Metohiji danas. Ona prikazuje sliku realnog života, sliku koja se uglavnom ne vidi u vestima i reportažama, ne potiče iz epske poezije i mitologije”, ocenila je Jelena Bogavac.

Program festivala obuhvata i predstave “Ujedinjenje ili smrt 1918” – dokumentarnu dramu o stvaranju Jugoslavije u režiji Jelene Bogavac i Nenada Todorovića, “Sestre 999” koju su stvarali isti autori zajedno sa celim ansamblom, a govori o žrtvama rata i sudbini žena sa Kosova, kao i gostujuću predstavu “Venera u krznu”, prema romanu Leopolda Von Zaher Mazoha, u režiji Nataše Radulović.

Biće prikazan nagrađivani dokumentarni film “Pozorište iz kutije za cipele” Predraga Radonjića i otvorena izložba fotografija grčkog umetnika Anastasiosa Vamvakase “Pratio sam srpsku dramu”. Dokumentarac i fotografije nastali su tokom turneje NPP po kosovskim gradovima – Priština, Đakovica, Peć, Orahovac, Uroševac, u kojima se preostala srpska publika broji u promilima, a predstave su igrane u portama manastira, dvorištima srušenih kuća, na scenama spaljenih domova kulture.

Novinar i reditelj Predrag Radonjić vodiće tribinu “Vidov Dan ili Noć nacije”, na kojoj će učestvovati Ljiljana Smajlović, Slobodan Reljić, Dragoljub Žarković, a očekuje se i Borka Pavićević.

U muzičkom delu programa nastupiće Braća Radovanović (Fish In Oil), Bend razočarenja i Popečitelji.

Najavljen je i Rolerkosmet luna-park, koji uključuje katapult za povratnike i niz igara kojima se simulira život kosovskog i pokosovskog stanovništva.

Art-medija komuna Garaža je nov prostor i platforma za okupljanje mladih umetnika i profesionalaca. Vodi je Drama mental studio sestara Bogavac, a nalazi se u nekadašnjem industrijskom objektu u Bulevaru Vojvode Mišića 49 (preko puta Hale 1 Beogradskog sajma) i sadrži pozorišnu scenu, galeriju, klub, letnji bioskop i baštu.

Festivalski program nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

http://www.seecult.org/files/Garaza-mapa.png

Prof. dr Milena Dragićević-Šešić: SEEcult je važan



Profesorka dr Milena Dragićević Šešić, šefica UNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, istakla je značaj portala SEEcult.org za oblast kulture u Srbiji i regionu, ocenjujući da je stoga nerazumljivo odsustvo finansijske podrške Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda za njegove projekte i aktivnosti.

“SEEcult portal već godinama radi posao od izuzetnog javnog interesa - omogućavajući svim akterima kulturnog života i zainteresovanoj kulturnoj javnosti da dobiju široku i jasnu informaciju, te analitički predstavljene aktivnosti u kulturi kako u Srbiji, tako i u celom regionu”, navela je prof. dr Milena Dragićević Šešić u pisanoj izjavi povodom Pisma svima osnivača portala SEEcult.org zbog izostanka podrške nadležnih.

Prof. Dragićević-Šešić istakla je da je SEEuclt.org, učestvujući u velikom broju međunarodnih i regionalnih projekata, uključujući umetnike, kustose i kulturne operatere, “svakako doprineo procesu evropskih integracija, razvoju međusobnog poverenja u regionu, podizanju profesionalnih standarda delovanja u kulturi”.

“Stoga se ne može ni razumeti, ni prihvatiti činjenica da komisije Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu grada Beograda nisu umele i mogle da vrednuju njihove projekte i programe. Obrazloženje da se projekat ‘Vidi kulturu’ odnosi na ‘redovne aktivnosti’ - zahteva odgovor Komisije:

Ko može i ko treba da finansira ‘redovne aktivnosti’? Ako to neće Ministarstvo kulture - i ako je to zvaničan stav, onda to istovremeno znači da Ministarstvo zahteva da civilno društvo - i svaka pojedinačna NVO, u svom radu skaču sa projekta na projekat - da stalno osmišljavaju ‘nove projekte’ (iz nepoznatog razloga šta bi se time dobilo), te da sve ono što je neophodno, a što zahteva višegodišnju posvećenost - ne treba uopšte da se radi?

No, upravo su ‘redovne aktivnosti’ mera kvaliteta rada jedne organizacije, a ne slučajni, pojedinačni projekti, koji budu pa prođu i ne ostavljaju dubokog traga ni u umetničkoj zajednici ni u široj javnosti”, navela je dr Milena Dragićević-Šešić, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

“Jasno je da ova situacija nerazumevanja zahteva civilnog društva od strane nosilaca kulturne politike, traži da se javno podrže upravo one organizacije čiji je kontinuirani rad neophodan (pored SEEculta, tu je i ASSITEJ i mnoge druge organizacije koje pokrivaju specifične domene umetnosti i kulture, posebno one koje javni sektor zanemaruje), kao i oni izdavači koji imaju programsku politiku - dakle definisane biblioteke koje traju i koje su međaši u kulturnoj sredini (pa u tom smislu argument da su dobili ‘prošle godine’, potpuno je irelevantan), festivali koji svojom programskom politikom u dužem vremenskom razdoblju podržavaju određenu vrstu produkcije, a naravno, da treba da se pomažu i umetnički značajni i kulturološki provokativni pojedinačni projekti.

Ne osporavajući integritet članova komisija, dovodimo u pitanje njihovo poznavanje kulturne politike, instrumenata i mera, te posebno savremenih metoda i tehnika evaluacije, koje se pre svega bave uticajem, važnošću određenih organizacija u svojoj sredini i sopstvenom profesionalnom okruženju (podizanje izdavačkih standarda, na primer).

Koliko mi je poznato, članovi komisije pre odlučivanja nisu imali ‘treninge’ u ovom domenu, pa čak ni stručne, konsultativne sastanke, što je praksa svuda u svetu - da bi se utvrdili kriterijumi evaluacije, kroz debatu i analizu, a posebno da bi se odredili u odnosu na ciljeve kulturne politike.

Kontinuirano profesionalno obrazovanje je neophodno za sve aktere u kulturi, a za one koji imaju društvenu moć, najviše, ili bar u meri u kojoj se civilni sektor svakodnevno obrazuje...”, navela je prof. Dragićević-Šešić.

“Kao gotovo svakodnevna korisnica portala SEEcult.org, potvrđujem važnost posla koji obavljaju, kako u domenu mapiranja i predstavljanja kulturnih incijativa, umetničkih projekata, tako i u domenu podizanja znanja i kompetentnosti za debatu u domenu kulturne politike, te za otvaranje ključnih pitanja vezanih za kulturni razvoj”, istakla je prof. Dragićević-Šešić, dodajući da je SEEcult.org, kao aktivna članica Asocijacije NKSS, istovremeno “ogromna podrška celoj nezavisnoj sceni Srbije - jer pruža oslonac i svojim delovanjem, i delovanjem kroz mrežu, svim novim nezavisnim kulturnim inicijativama”.

Podršku portalu SEEcult.org izrazili su i Asocijacija NKSS, Kooperativa - regionalna platforma za kulturu, Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada, Dom kulture Studentski grad u Beogradu, a na društvenim mrežama i mnogobrojne organizacije, kao i umetnici i kulturni radnici iz Srbije i regiona.

SEEcult.org je prethodno saopštio da je aktuelna kulturna politika ozbiljno ugrozila njegovu egzistenciju, ali i da je ta situacija simptomatičan pokazatelj da je opstanak celokupne kulture u Srbiji doveden u pitanje.

Stoga je pozvao nadležne da se suoče sa kriznim stanjem, urušavanjem kulture i vrednosti na svim nivoima i da se ozbiljno prihvate zadatka koji su im poverili građani, apelujući i na sve institucije, organizacije, strukovna udruženja i druge aktere kulturne scene, da se suprotstave retrogradnoj kulturnoj politici, javno iskažu negodovanje i zaštite profesiju, a na kolege iz medija da se posvete ozbiljnim problemima sa kojima se suočava kultura u Srbiji i doprinesu javnoj raspravi o njihovom rešavanju.

U Ministarstvu kulture i informisanja ocenili su za Tanjug da je "pretenciozno i neozbiljno tvrditi da kultura bilo koje zemlje propada zato što jedan portal, koji inače korektno izveštava o događajima iz oblasti kulture, nije dobio sredstva na konkursima na republičkom i gradskom nivou". Ministarstvo je poručilo i da čvrsto stoji iza profesionalnog integriteta članova konkursnih komisija, te da je dovođenje u sumnju njihovih odluka "u najvećem broju slučajeva" zasnovano na "neargumentovanim tvrdnjama i paušalnim ocenama".

*Foto: Forum Kreativna Evropa

(SEEcult.org)

Balkanski art brut salon



Balkanski art brut salon (BABS), jedina umetnička manifestacija u regionu posvećena brut umetnosti koju organizuju sami umetnici i poštovaoci te vrste umetničkog stvaralaštva, biće otvoren 23. juna u Galeriji Štab u Beogradu, a tom prilikom biće najavljena i velika izložba balkanske brut i marginalne umetničke scene od jeseni u Parizu.

Drugo izdanje BABS-a, čiji je umetnički selektor Goran Stojčetović, otvoriće direktorka Muzeja brut i marginalne umetnosti Al Sen Pjer (Halle Saint Pierre) iz Pariza, Martin Lizardi (Martine Lusardy), koja je specijalni gost povodom izložbe “Turbulences on the Balkans” koja će biti održana od septembra 2017. do jula 2018. godine u tom pariskom muzeju.

Na ovogodišnjem BABS-u učestvuju umetnici: Joškin Šiljan, Danijel Savović, Omča, Denke, Dragan Stanimirović Farmer, Zvezdobranka Krunić Marković, Radovan Popović, Rajko Dragićević, Budimir Pejaković, Milica Stanić, Marjan Đarmati, Filip Galen, Lazar Pavlović, Zil Millano, Dragan Jovanović Gagac, Milan Kočijašević, Dragana Dubljević i Nikola Đorđević iz Srbije, te Zarja Belina iz Slovenije i Biljana Dimitrova iz Makedonije.

Pokrenut 2016. godine u Beogradu, BABS predstavlja dugoročni projekat Udruženja Art Brut Serbia i Galerije Štab, a ima za cilj da jednom godišnje okupi i prezentuje likovno stvaralaštvo ljudi balkanskog dela Evrope koji, svojom voljom ili psihofizičkom nemogućnošću, ne učestvuju u aktivnom društvenom i kulturnom životu.

Osim u Galeriji Štab, deo programa 2. BABS-a biće održan i u Dnevnoj bolnici Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu i u Dečjem kulturnom centru u Beogradu.

Prema rečima umetničkog selektora i jednog od osnivača BABS-a Gorana Stojčetovića, baveći se 20 godina crtežom kao nezavisnim psihološkim i estetskim fenomenom kod pojedinaca, došao je do zaključka da kontinuitet u stvaralačkom radu ne mora da znači i kvalitet, kako za razvoj ličnosti, tako i za likovnost.

“U Dnevnoj bolnici Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu gde u okviru Art brut studija radim sa grupama ljudi širokog spektra psihičkih problema i bolesti, bio sam svedok nastanka nekoliko crteža koji su čisto remek delo likovnosti. To govori o dubinskom crtežu, crtežu koji dolazi iz nagona za prilagođavanjem. Nagon za prilagođavanjem ima suštinsku osnovu u pronalaženju ravnoteže između unutrašnjeg otpora i spoljašnjeg pritiska. U nekoliko sekundi, minuta ili sati, u određenom periodu života, svaki čovek moze iznedriti umetničko remek delo”, naveo je Stojčetović povodom drugog izdanja BABS-a koji se, između ostalog, bavi tim fenomenom - naglašava eruptivne stvaralačke mogućnosti, govoreći o sasvim drugačijem izvoru inspiracije, ali i ekspiracije.

Stojčetović je, kako je naveo, izvršio selekciju na osnovu svakodnevnog istraživanja tokom godine. Mnoge umetnike koje je izabrao poznaje lično i prati njihov rad više od 15 godina. S druge strane, mnoge umetnike je otkrio preko Fejsbuka i aktivno prati njihov rad i razvoj.

Kod svih odabranih umetnika, prema njegovim rečima, jedno je zajedničko - apsolutna posvećenost umetnosti ili zanosu koji umetnost nosi.

“Siguran sam da mnogi od njih ne bi mogli da žive bez kreativnog izražavanja”, naveo je Stojčetović, koji će otvoriti drugi BABS sa gošćom iz Pariza i Markom Brunom iz Galerije Štab.

Prema rečima Stojčetovića, u narednim godinama očekuje na BABS-u umetnike iz čitavog balkanskog regiona, čime želi da odgovori zamišljenom cilju Salona, a to je stvaranje mreže umetnika čija umetnost može da da odgovor na pitanje: “Kakve slike u sebi nosi današnji čovek sa Balkana?”

Na svečanom otvaranju drugog BABS-a najavljen je performans glumice Mirjane Jelić koja “dolazi iz budućnosti” i govori stihove pesme “21. vek” benda Klopka za pionira. Takođe, najavljen je DJ nastup, uz koktel.

Za 24. jun predviđena je likovna radionica “Osmatračnica” za decu i mlade, koju vodi Aleksandar Jevtić, umetnik i pedagog, te prezentacija video produkcije Boljeg Dugouška.

Art brut studio VMA biće predstavljen 25. juna, uz učešće Stojčetovića kao osnivača i kreatora radionica, te Tatjane Stojanović, kliničkog psihologa Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju VMA i supervizora Art brut studija VMA.

Na VMA će 26. juna biti predstavljeni radovi Danijela Savovića, nastali tokom lečenja u toj bolnici, a autor će održati i radionicu sa kolegama.

Takođe, 27. juna u Ateljeu za likovnu umetnost Dečjeg kulturnog centra, koji vodi mr Katarina Bulajić Pavlović, biće održana radionica Joškina Šiljana.

Za 28. jun najavljena je Radionica Art brut studija VMA (Klub lečenih psihoza) i grafoskopska radionica i stand up - produkcija AKC Matrijaršije.

Pretposlednjeg dana BABS-a, 29. juna, biće održana radionica kolaža i asamblaža Bojana Đorđevića Omče, te predstavljena video produkcija i rad sa srpskom omladinom ometenom u razvoju italijanske antropološkinje i fotografkinje Monike Ranieri.

Goran Stojčetović će uoči zatvaranja izložbe 30. juna održati radionicu, a uslediće premijera filma o ovogodišnjem BABS-u i filmskih kolaža (Krajnji program/MKC Kombinat).

Program BABS-a sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Dečje novine – gigant jugoslovenskog izdavaštva



Izložba “Dečje novine – gigant jugoslovenskog izdavaštva” biće otvorena 27. juna u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, u saradnji sa Muzejem rudničko-takovskog kraja.

Izložba je posvećena jednom od najvećih jugoslovenskih izdavača listova, časopisa, knjiga i stripova za decu i odrasle, zastupljenog na svim kontinentima.

Kroz saradnju sa italijanskom firmom “Panini”, Dečje novine osvojile su publiku plasiranjem albuma sa samolepljivim sličicama. Potpisivanjem ekskluzivnog ugovora sa kompanijom Volt Dizni, proizvodile su čitavu industriju artikala sa Diznijevim likovima i postale najveći (i najomiljeniji) distributer školskog pribora na ovim prostorima.

Na otvaranju izložbe o značaju Dečjih novina govoriće: zamenik upravnika i rukovodilac Sektora za bibliotečko-informacionu delatnost NBS Vladan Trijić, istoričar umetnosti i nekadašnji urednik u Dečjim novinama Momčilo Rajin i jedan od autora izložbe Ana Cicović.

Izložbu potpisuje autorski tim Muzeja rudničko-takovskog kraja u kojem su i Tanja Gačić, Ana Bolović i Aleksandar Marušić.

(SEEcult.org)

Tanja Ostojić: Podrška SEEcultu i apel



Umetnica Tanja Ostojić iz Srbije, koja živi i radi u Berlinu, izrazila je podršku portalu SEEcult.org povodom odbijanja sufinansiranja na konkursima Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, apelujući na njih da dodele posebna sredstva kako bi se SEEcult-u omogućio dalji rad.

“Ovim putem želim da izrazim svoju ličnu podršku portalu SEEcult.org, i da istaknem, da je kao jedini medijski portal isključivo namenjen sadržajima iz oblasti kulture, postao u prethodnih 15 godina sabirno mesto tekstova, vesti, intervjua, emisija i najava za najbitnija regionalna i domaća kulturna dešavanja”, navela je Tanja Ostojić u pisanoj izjavi.

Tanja Ostojić je izrazila i izuzetnu ličnu zahvalnost portalu SEEcult.org, njegovim osnivačima Miroljubu Marjanoviću i Vesni Milosavljević i svim saradnicima koji su u izuzetno skromnim uslovima rada postizali da prate njene umetničke aktivnosti širom sveta.

“Oni su jedini medij u Srbiji koji je dosledno prenosio ne samo najave i vesti o mojim značajnim međunarodnim izložbama i performansima, već su producirali i ozbiljne emisije i video intervjue o radionicama koje sam vodila u Beogradu, kao i dragoceni snimak autorskog vođstva kroz moju aktuelnu izložbu u Salonu muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Činjenica da im je uskraćena svaka finansijska podrška na nivou države i na nivou grada rezultat je katastrofalno vođene kulturne politike u Beogradu i u Srbiji. Upućujem apel na nadležna ministarstva da dodele posebna sredstva kako bi se SEEcultu omogućio dalji rad”, navela je Tanja Ostojić, pozivajući i sve svoje koleginice i kolege čiji se portfoliji nalaze na portalu SEEcult.org, čije su izlozbe bile najavljivane, kao i one koji čitaju i prate vesti SEEculta, a posebno one koji su zaposleni u insitucijama o čijem radu SEEcult istrajno izveštava već 15 godina, da izraze podršku ne samo na Fejsbuku, već i javno.

Tanja Ostojić zahvalila je i svima koji su do sada izrazili ili će izraziti podršku portalu SEEcult.org, izražavajući ujedno nadu da će SEEcult nastaviti da aktivno prati kulturnu i umetničku scenu.

(SEEcult.org)

UMETNIČKA KOLONIJA EČKA



Godine 1956. grad Zrenjanin osniva Umetničku koloniju u Ečki, selu u blizini Zrenjanina. Ečanska umetnička kolonija zaživela je u vreme kada su umetničke kolonije u Vojvodini (Senta, Bačka Topola, Bečej, Kikinda, Ruma, Novi Kneževac) već stekle izvesno iskustvo u organizovanju privremenog boravka umetnika koja postaju stecišta novih umetničkih ideja. Godine 1958. osnovana je Savremena galerija Umetničke kolonije kao institucija koja ima zadatak da se brine o umetničkim delima nastalim uglavnom u Umetničkoj koloniji Ečka, kao i da nastavi sa organizovanjem susreta umetnika u Ečki. Umetnici-osnivači Umetničke kolonije Ečka, kao i oni koji su imali veliki uticaj na njen rad i dalji umetnički razvoj bili su, između ostalih, Zoran Petrović, Aleksandar Zarin, Tivadar Vanjek, Vasa Pomorišac, Stojan Trumić, Stevan Dukić, Živojin Turinski i Zdravko Mandić. Ovi umetnici imali su značajan uticaj i na umetnički život u gradu. Godine 1964. otvorena je Savremena galerija u Zrenjaninu. Od osnivanja 1956. godine Umetnička kolonija Ečka je u svojim sazivima okupljala umetnike koji su se bavili različitim tradicionalnim likovnim disciplinama (slikarstvo, skulptura, grafika, crtež), da bi se vremenom održala samo dva saziva – umetnika koji su se bavili klasičnim slikarstvom u sazivu „Slika“ i umetnika koji su se bavili akvarelom u „Susretima akvarelista“. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka kada nove umetničke prakse idu izvan ili protiv tradicionalnog slikarstva odnosno u pravcu dematerijalizacije umetničkog predmeta dolazi do napuštanja kolektivističkog duha svojstvenog kolonijskom delovanju u korist individualnog, subjektivističkog i do kriza u radu Umetničke kolonije Ečka. Od tog vremena organizatori kolonije pokušavaju da sazivima umetnika pronađu nov smisao, novi profil i energiju koji bi održali okupljanja umetnika u Ečki u životu. Godine 2006. na pedesetogodišnjicu osnivanja kolonije došlo je do promene u konceptu tradicionalnih slikarskih okupljanja kada je u skladu sa već uveliko prisutnim pluralizmom i interdisciplinarnošću u savremenoj umetnosti, umetnicima u Ečki omogućeno da se medijski neograničavaju na tradicionalno podeljene likovne discipline već da svoje ideje realizuju u različitim formama savremenog umetničkog izražavanja. Godine 2010. započelo se sa autorskim i problemski koncipiranim sazivima u Umetničkoj koloniji Ečka.

SAVREMENA GALERIJA ZRENJANIN

Savremena galerija Zrenjanin sakuplja, čuva, sistematski istražuje i izlaže umetnička dela jugoslovenske i srpske posleratne umetnosti nastala uglavnom u Umetničkoj koloniji Ečka. Tokom vremena u Umetničkoj koloniji Ečka je boravio veliki broj značajnih srpskih i jugoslovenskih umetnika (Vasa Pomorišac, Predrag Peđa Milosavljević, Ivan Radović, Jovan Bijelić, Milenko Šerban, Nedeljko Gvozdenović, Nikola Graovac, Milan Konjović, Ivan Tabaković, Miodrag B. Protić, Zoran Petrović, Aleksandar Luković, Mladen Srbinović, Stojan Ćelić, Miloš Bajić, Dragutin Cigarčić, Lazar Vozarević, Lazar Vujaklija, Živojin Turinski, Olga Jevrić, Aleksa Čelebonović, Miodrag Mića Popović, Radomir Damnjanović Damnjan, Raša Todosijević, Uroš Đurić i mnogi drugi) a fond se bogatio i donacijama državnih institucija među kojima je najznačajnija donacija Saveznog izvršnog veća 1963. godine. Na ovaj način u fond su ušla i dela umetnika koji nisu boravili u koloniji (Beta Vukanović, Stojan Aralica, Petar Lubarda, Vladislav Šilja Todorović, Avgust Černigoj, Ferdinand Kulmer i drugi). Politikom prikupljanja i obrazovanja zbirke, koja danas sadrži oko dve hiljade osamsto umetničkih predmeta umetnika iz bivše Jugoslavije i inostranstva, nije omogućeno samo praćenje rada kolonije u Ečki već je dobijen pregled savremene likovne umetnosti Jugoslavije (i Srbije) od 1946. godine do danas. Do osnivanja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1965. godine, Umetnička kolonija u Ečki bila je jedino mesto u Srbiji gde se reprezentativna produkcija jugoslovenske likovne umetnosti mogla videti na jednom mestu. Fond Savremene galerije Zrenjanin čine zbirka slika i akvarela, zbirka skulptura, objekata i instalacija, kabinet grafike (grafički listovi i crteži), zbirka novih medija (fotografije, video – radovi i dr.) i zbirka inostrane umetnosti (radovi izvedeni različitim tehnikama u različitim medijima inostranih autora koji su boravili i radili u Umetničkoj koloniji Ečka). Savremena galerija Zrenjanin deluje kroz različite sadržaje: organizovanje radionica za umetnike iz zemlje i inostranstva u Umetničkoj koloniji Ečka, organizovanje izložbi domaće i inostrane savremene umetnosti i organizovanje međunarodne manifestacije Bijenale akvarela. Sve izložbe u Salonu Savremene galerije Zrenjanin propraćene su stručnim publikacijama u vidu kataloga. Izložbena delatnost praćena je i drugim aktivnostima: radionicama za decu, stručnim predavanjima, promocijama knjiga, koncertima... Osnovni pravci delovanja Savremene galerije Zrenjanin su davanje akcenta tematskim i studijskim izložbama koje komuniciraju suštinu zbirke Savremene galerije Zrenjanin, potenciranje naučne delatnosti i prenošenje znanja putem didaktičkih izložbi, ekspanzija izložbi vezanih za aktuelne tendencije u savremenoj umetnosti, kao i istraživanje novih metoda rada u oblasti vizuelne kulture, istorije i teorije umetnosti i muzeološke i kustoske prakse.

Oživljavanje izumrlih vrsta, BG

http://www.seecult.org/content/ozivljavanje-izumrlih-vrsta-bg

Petlja – umetnost i kulturna politika

Oblast:
Vizuelna umetnost
INKSNS | Novi Sad | GUK | SULUV | Izlozbe | Pregovori | Konkursi



Umetnička instalacija “Petlja”, koja direktno referiše na aktuelnu situaciju u kulturi Novog Sada – Evropske prestonice kulture (EPK) 2020. godine, biće predstavljena 26. juna u Galeriji SULUV, u organizaciji Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada (INKSNS) koja je, inače, primorana da konstatuje da su njeni višemesečni pregovori sa nadležnim gradskim vlastima za kulturu prekinuti.

Instalacija “Petlja” referiše pre svega na potrebe aktera u kulturi – na lokalni aspekt Galerije SULUV i matičnog Udruženja likovnih umetnika Vojvodine u odnosu na gradsku kulturnu politiku, komunikaciju sa Gradskom upravom za kulturu (GUK) i sprovođenje godišnje produkcije u svetlu novih okolnosti kada je grad Novi Sad nominovan za EPK 2021. Mesto realizacije izložbe je jasno određeno atributom izlagačkog mesta jedinog reprezentativnog udruženja za vuzelne umetnosti sa područja Vojvodine.

Uloga i aktivnost Udruženja se proširila u toku 2016. godine, od kada je Predsedništvo pristupilo novoosnovanoj INKSNS, sa ciljem da se u pregovorima sa članom Gradskog veća i GUK-om ustanove jasniji kriterijumi za preraspodelu javnih sredstava u sektoru kulture, koji nisu evidentirani kao priritet od Grada.

Umetnička instalacija “Petlja”, kako je navedeno u najavi, uključuje reference društvenog konteksta koje se odnose na relaciju umetničke produkcije u odnosu na gradsku kulturnu politiku i još preciznije na odnos prema savremenom stvaralaštvu. Sa druge strane, referiše i na odnose unutar same scene i protagonista na njoj, što otvara pitanja o spremnosti da se odgovorno participira u procesima pregovaranja sa Gradom za bolje uslove života i rada u okolnostima kada je njegova politička orijentacija u potpunosti usmerena na promociju EPK 2021.

Instalacija se sastoji od elemenata i materijala koji svojom prirodom povezuju i uključuju činjenice iz šireg raspona istorije umetnosti i umetničke prakse, a koje su svojom pojavom takođe otvarale relevantna pitanja uloge umetnosti i recepcije umetničkih vrednosti u društvu u trenutku kada su i ta dela najstajala.

Noseći element umetničke inervencije je prostorni crtež koji je implementiran u postupku anamorfoze, te se uključenjem optičke iluzije inicira specifičan pogled na predmetno-prostornu instalaciju. Na taj način se suptilno naglašava odsutna prisutnost objekta oko kojeg se plete petlja.

Instalacija “Petlja”, kako je navedeno, inicira i provocira veću angažovanost pogleda javnosti ali i samih članova Udruženja sa direktnim referencama iz umetničke prakse kao vitalnim agensom za razumevanje sveukupne situacije u umetnosti i kulturi Grada.

Otvaranju izložbe “Petlja” u 20 sati prethodi podnevna konferencija za novinare INKSNS koja je posvećena neodgovaranju člana Gradskog veća za kulturu Dalibora Rožića na njen poziv da sazove javno predstavljanje rada konkursnih komisija. Budući da Rožić više od dve nedelje nije odgovorio na ponovljene pozive i apele, INKSNS konstatuje da su prekinuti njeni pregovori sa Gradskim većem Novog Sada.

“Ćutanje vidimo kao istupanje člana gradskog veća iz dosadašnjih procesa pregovora, što za sobom povlači i prekid saradnje INKSNS sa Gradskom upravom za kulturu u realizaciji Akcionog plana strategije kulturnog razvoja. Odbijanje člana veća za kulturu da sazove javnu prezentaciju rada konkursnih komisija vidimo kao nedostatak političke volje da zajednički radimo na ostvarenju osnovnog cilja Strategije kulturnog razvoja grada, a koji je transparentnost, participativnost i demokratičnost. Smatramo da je i mimo Strategije važno istrajati na ovim principima, jer je u pitanju javni interes i distribucija javnih sredstava koja treba da se sprovodi na transparentan način”, saopštila je INKSNS, izražavajući sumnju i u političku spremnost člana Gradskog veća za kulturu i Gradske uprave za kulturu da sprovedu Strategiju kulturnog razvoja grada.

INKSNS je podsetila da joj je data javna reč od člana Gradskog veća za kulturu da će ovogodišnji rad konkursnih komisija biti javno obrazložen na javnoj raspravi.

“Kako je Inicijativa računala na ispunjenje ovog obećanja, njene članice su se nadale i otvaranju političkog prostora da se interesi udruženih građana sa nezavisne scene prepoznaju i u zvaničnoj gradskoj politici, i u to ime su se uključile i u izradu akcionog plana kulturnog razvoja grada. Kako očigledno izostaje politička volja da se obećanje ispuni, Inicijativa smatra da bi bilo nedosledno i neprincipijelno njeno učestvovanje u razvoju javnih politika grada. To naravno ne znači da Inicijativa odustaje od javnog i političkog delovanja, pošto smo mišljenja da politike ima isključivo na strani ljudi koji, braneći civilno društvo, brane i pravo građana da se udružuju i zajednički rade na ostvarenju ciljeva koji odgovaraju njihovim autentičnim potrebama i interesima. Dakle u situaciji odsustva političke volje predstavnika vlasti Grada Novog Sada, zaključujemo da su Strategija kulturnog razvoja i Akcioni plan mrtvo slovo na papiru”, saopštila je INKSNS.

Izložba “Petlja” biće otvorena u Galeriji SULUV do 10. jula.

(SEEcult.org)

Video u bloku:
off
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_15ce363b34d%3A2d74584%3A5b78a817&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Petlja%20%E2%80%93%20umetnost%20i%20kulturna%20politika&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fwww.seecult.org%2Fvest%2Fpetlja-umetnost-i-kulturna-politika

Nušić kao plesni triptih o današnjici

Oblast:
Pozorište
Nusic | Ples | Premijera | NP Beograd | Isidora Stanisic | Macej Kuzminski | IUI



Plesna predstava Instituta za umetničku igru “Nušić triptih” biće premijerno izvedena 26. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu, a koreografije za komade inspirisane delima Branislava Nušića kreirali su sami studenti i dvoje uglednih koreografa - Isidora Stanišić iz Srbije i Mačej Kuzminski iz Poljske.

Komadi “Gospodin ministarka”, “Ožalošćena porodica” i “Hotel Ekscelzior” predstavljaju istraživanje umetnika na polju preoblikovanja dramskog teksta u savremene izvođačke umetnosti. Rukovodeći se temama koje je Nušić (1864-1938), jedan od najznačajnijih srpskih komediografa, obrađivao u svojim delima na jedinstven način, koreografi preispituju odnose koji se tiču svakodnevice savremenog društva, malograđanskog duha, amoralnosti i laži, korumpiranosti, koristoljublja, neukusa, neprilagođenosti i nesigurne egzistencije.

Svaki koreograf ponaosob istražuje adekvatan scenski izraz i igrački vokabular koji na najdirektniji način komunicira sa paradoksom savremenog sveta i ukazuje na aktuelnost Nušićevih tema, navodi Institut za umetničku igru.

U sva tri dela publici će se predstaviti igrači: Andreja Simić, Maja Marković, Katarina Stojković, Mila Stijak, Katarina Bućić, Branko Mitrović, Marija Vučenović, Vladimir Čubrilo i Tamara Pjević (alternacije Ana Obradović, Boris Vidaković i Nikolina Milošević).

Za komad “Gospodin ministarka” koreografiju su radili igrači, a muziku Željko Ninić. Koreograf “Ožalošćene porodice” je Isidora Stanišić na muziku Darje Janošević. “Hotel Excelsior” je varijacija na temu “Pokojnika”, u koreografiji Mačeja Kuzminskog, uz muziku više autora.

Kostim za sva tri komada i scenografiju za drugi i treći kreirala je Snežana Аrnautović Stjepanović.

Predstava će se igrati na sceni "Raša Plaović", a projekat su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Fondacija Nušić, Narodno pozorište u Beogradu, Festival Ohridsko leto, Nišville Jazz Festival i Beogradski letnji festival - Belef.

Institut za umetničku igru iz Beograda osnovan je 2014. godine i pruža prvi akreditovani visokoškolski program koji omogućava studentima školovanje u oblasti visoko profesionalne umetničke igre: klasičnog baleta i savremene igre, koreografije, baletske pedagogije i scenske narodne igre.

Institut je 2017. formirao IUI Transition dance kompaniju, koja se premijerno predstavlja upravo “Nušić triptihom”. Igrači ove kompanije ujedno dobijaju priliku da završe Master studije plesnog performansa, a budući studenti – igrači potpisuju ugovore na dve godine. Kompanija je internacionalnog karaktera sa predavačima iz inostranstva.

(SEEcult.org)

Video u bloku:
off
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_15ce43fba0e%3A29c10d1%3Afe3a8465&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Nu%C5%A1i%C4%87%20kao%20plesni%20triptih%20o%20dana%C5%A1njici&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fwww.seecult.org%2Fvest%2Fnusic-kao-plesni-triptih-o-danasnjici

Besplatna predstava u riječkom Primorskom botaničkom vrtu

http://www.seecult.org/content/besplatna-predstava-u-rijeckom-primorskom-botanickom-vrtu

Novi-stari SEEcult.org, #3



Portal SEEcult.org prešao je na novu, unapređenu platformu - treću od kada je pokrenut pre 15 godina, tokom kojih se razvio u jednu od najvećih onlajn platformi za kulturu i umetnost u regionu. U proteklom periodu SEEcult.org je uspeo da se izbori sa raznim iskušenjima izazvanim i tehnološkim razvojem, i posledicama kulturne politike i opšteg stanja u društvu. Očekujemo da ćemo uspeti da prevaziđemo i krizu izazvanu poslednjim odlukama Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograda da uskrate sufinansiranje aktivnosti SEEcult.org u 2017. godini.

Novu verziju portala SEEcult.org, na kojoj smo radili neuobičajeno dugo, volonterskim doprinosom saradnika, pokrećemo u nadi da će i sama doprineti da prevaziđemo trenutne poteškoće i da ćemo uspeti da osiguramo njen dalji razvoj kako kroz javne konkurse za sufinansiranje projekata, tako i kroz druga donatorska i sponzorska sredstva, ali i kroz razvoj marketinga u neprofitne svrhe.

S obzirom na ogromnu bazu od više od 350.000 tekstova, više od 500.000 događaja u Kalendaru, više desetina hiljada fotografija i drugih podataka, portal SEEcult.org će nastaviti da unapređuje i svoju novu verziju, koja je interaktivna, multimedijalna i podjednako vidljiva na svim internet platformama, a otvorena je i za doprinos korisnika u važnom procesu predstavljanja, očuvanja i arhiviranja sadržaja o kulturi i umetnosti u Srbiji i regionu.

Povodom pokretanja nove verzije portala SEEcult.org, zahvaljujemo pre svega dizajneru Andriji Nikačeviću i programeru Nikoli Anđeliću.

Zahvaljujemo još jednom svima koji su ovih dana javno istakli značaj portala SEEcult.org za kulturu u Srbiji i regionu i izrazili podršku našim stavovima i apelima u Pismu svima. Zahvaljujemo i svima koji su to učinili u privatnim porukama.

Hvala i onima koji su zabrinuti za sve “u sebi”.

(SEEcult.org)

War engine, NS

http://seecult.org/content/war-engine-ns

Mrtve duše, BG

http://seecult.org/content/mrtve-duse-bg

Gospa od Vinče, BG

http://seecult.org/content/gospa-od-vince-bg

Leto u vrtu galerija 2017, NS

Thursday, June 29, 2017 - 21:00
Link:
http://www.galerijamaticesrpske.rs
Galerija Matice srpske / Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Trg galerija 1-2, Novi Sad
LETO U VRTU GALERIJA 2017. (29.6.-31.8.2017.)

29.6.
Svečano otvaranje
Tamara Ognjević: POSLASTIČARNICA - KRATKA POVEST ŽUDNJE ZA SLATKIM - predavanje

6.7.
Dr Simona Čupić: SANTIJAGO DE KOMPOSTELA - putopisna priča

13.7.
Kulturni kviz sa Nikolom Kostićem

20.7.
SMRT I DEVOJKA - film o EGONU ŠILEU
Austrijski kulturni forum

27.7.
Veče plesa i umetnosti
dr Daniela Korolija Crkvenjakov i Udruženje Todo Tango

3.8.
Filmsko veče i razgovor sa VELJOM PAVLOVIĆEM
Kultura sećanja: KALEMEGDANSKI KADIŠ

10.8.
Mirko Stefanović: PORTUGAL, NAJZAPADNIJA ZEMLJA EVROPE - putopisna priča

17.8.
THE HAT MATTERS i VOJISLAV SAVKOV: JAZZBUKA - koncert i predavanje

24.8.
mr Ivana Stanković Isaković: PERU - putopisna priča

31.8.
Gudački kvartet IL BELPAESE - koncert
http://www.pavle-beljanski.museum

Jeleni Mijić nagrada Mangelos za 2017.

Oblast:
Vizuelna umetnost
Mangelos | Remont | Jelena Mijic | Nagrade | Srbija | YVAA | Njujork | Izlozbe | Beograd



Nagradu “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2017.‏ godinu dobila je umetnica Jelena Mijić, saopšteno je 26. juna u galeriji Remont na otvaranju izložbe finalista tog prestižnog priznanja za mlade umetnike, koje podrazumeva dvomesečni rezidencijalni studijski boravak u Njujorku.

Jelena Mijić nagrađena je za rad koji “demonstrira otvoreni i eksperimentalni pristup istraživanju i sagledavanju složenih relacija na kojima se temelji proizvodnja umetnosti i njena društvena percepcija”, istakao je u obrazloženju žiri, koji je saopštio odluku nakon pojedinačnog predstavljanja finalista među kojima su bili i Lidija Delić, Ksenija Jovišević, Nemanja Lađić i Ivan Šuletić.

Žiri je zahvalio svim umetnicima i umetnicama koji su se prijavili na konkurs za nagradu “Mangelos” jer su, kako je istakao, pružili dragocene uvide i podstakli razgovor na relevantne teme iz domena savremene umetničke prakse.

“Profesionalni načini prezentacije radova finalista i u portfolijima i na izložbi potvrđuju visok stepen kvaliteta umetnika mlađe generacije”, istakao je žiri, čestitajući Jeleni Mijić na nagradi, uz želju da joj boravak u Njujorku bude produktivan i nadu da će “stečena iskustva podeliti sa kolegama po povratku”.

Žiri su činili: istoričarka umetnosti Ana Bogdanović (Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd), istoričarka umetnosti i kustoskinja Milica Pekić (Kiosk - platforma za savremenu umetnost, Beograd), umetnica Nina Simonović, dobitnica nagrade “Mangelos” za 2016. godinu, istoričarka umetnosti, kustoskinja i predsednica Instituta za savremenu umetnost u Zagrebu Janka Vukmir i teoretičar umetnosti Stevan Vuković iz Beograda.



Jelena Mijić, postavljanje izlozbe u Remontu, foto: Boris Burić

Jelena Mijić, rođena 1989. godine u Novom Sadu, završila je studije slikarstva na Faklultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde i živi i radi.

Izbor u finale nagrade “Mangelos” doživela je kao povod za razgovor i razmenu stavova o sopstvenom radu. Takođe, to joj je i prilika za realizaciju novog rada, s obzirom da, kako je izjavila, nema običaj da produkuje nove radove bez konkretnog povoda i prilike, osim ako ne nastaju sami, ali ni običaj da se predstavlja starim radovima, nastalim u drugačijem kontekstu.

“Planiram da kroz razgovor sa nekolicinom drugih umetnika razradim i uobličim rad od početne tri ideje koje sam imala na umu, jer ovo učešće vidim pre svega kao preispitivanje sopstvene pozicije i delovanja na sceni u lokalnom svetu umetnosti”, navela je Jelena Mijić povodom učešća na izložbi finalista “Mangelosa” radom čiji je radni naziv “Jela i Mangelos”.





Jelena Mijić je članica foto kolektiva Belgrade Raw i jedan od organizatora umetničkog rezidencijalnog programa MultiMadeira na portugalskom ostrvu Madeira. Takođe, deo je tima Ostavinske galerije kulturnog centra Magacin, a aktivna je i kao jedan od voditelja emisije Sceniranje Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije na onlajn Radioaparatu.

Najviše je interesuju nasumičnosti, neodređenost, participativnosti i haos u oblasti umetnosti. Bavljenje tim temama povlači sa sobom i druga značajna pitanja - o autorstvu, imperativu originalnosti, genijalnosti i autoritetu umetnikove ličnosti, institucionalizaciji umetnosti i preispituje opšteprihvaćene postulate na kojima se zasniva umetničko delo.

“U svom radu nikada ne težim da ilustrujem ili dokažem unapred zadate okvire ili pretpostavke. Podstaknuta konkretnim mestom, trenutkom ili situacijom, radim sa, za tu situaciju, specifičnim i dostupnim sadržajem, na kraju ga pretačući u umetničku formu, koja veoma često nije konačna, nego je samo jedna od faza ili inspiracija za početak novog rada. Korišćenje tradicionalnih i/ili klasičnih metoda za konstrukciju slike u radovima koji se zasnivaju na nasumičnosti, igri, slučaju i participativnosti publike i slučajnih prolaznika rezultira radovima koji su naoko i formalno veoma klasični, ali su suštinski apsurdni i cinični”, navela je Jelena Mijić o svojoj umetničkoj praksi.

Dobitnicu nagrade “Mangelos” očekuje dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Njujorku u Residency Unlimited, a nakon povratka u Beograd i samostalna izložba.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos”, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, dodeljena je ove godine 16. put.

Organizatori dodele nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” su Fond “Ilija & Mangelos” iz Novog Sada i Remont - nezavisna umetnička asocijacija, u saradnji sa Residency Unlimited i uz podršku Trust for Mutual Understanding iz Njujorka.

Nagrada “Mangelos” deo je međunarodne mreže YVAA (Young Visual Artists Awards) koja deluje u svim zemljama na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u Albaniji, Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj.

Izložba finalista nagrade “Mangelos” za 2017. godinu biće otvorena u Remontu do 17. jula.

(SEEcult.org)

Video u bloku:
off
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_15ce5f7e0c2%3A31fdaa2%3A5b78a817&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Jeleni%20Miji%C4%87%20nagrada%20Mangelos%20za%202017.&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fwww.seecult.org%2Fvest%2Fjeleni-mijic-nagrada-mangelos-za-2017

Love international, TI

Thursday, June 29, 2017 - 12:00
Link:
http://loveinternationalfestival.com
The Garden Tisno, Petrića Glava 34, Tisno
LOVE INTERNATIONAL (28.6.-5.7.2017.)

Main Stage
19.00-20.00 BING JI LING
20.00-21.00 OLOF/RASTANILS
21.00-22.00 HARVEY SUTHERLAND & BERMUDA (LIVE)
22.00-0100 TONY HUMPHRIES

Beach Bar
12.00-14.00 CRAIG CHRISTON
14.00-16.00 DAX LEE
16.00-20.00 INKFOLK & LAST WALTZ
20.00-22.00 RUF DUG B2B GLOWING PALMS
22.00-00.00 TORNADO WALLACE
00.00-02.00 ERIC DUNCAN

Olive Grove
12:00-19:00 CLAREMONT 56
MUDD
LEXX
SEAN P
PHIL MISON
19:00-01:00 SHAPES
TRISTAN DA CUNHA
GALLEGOS
JOE MOSS
SIANDI

The Terrazza
14.00-16.00 RUSS PORTER
16.00-18.00 KRISTY HARPER
18.00-20.00 NEIL PRINCE
20.00-22.00 BELFAST MUSIC CLUB

Argonaughty
14.00-18.00 BANOFFEE PIES
PALMS TRAX
BANOFFEE PIES
19.00-23.00 WARM
GERD JANSON
ALI TILLETT
MYLES MEARS

Barbarella’s
00.00-06.00 FUTUREBOOGIE
GERD JANSON
GATTO FRITTO
DAVE HARVEY & CHRISTOPHE

Tomislav Gotovac, RI

Friday, September 15, 2017 - 21:00
Link:
http://www.mmsu.hr
MMSU @ bivša tvornica Rikard Benčić, Rijeka
TOMISLAV GOTOVAC: ANTICIPATOR KRIZA - KUDA IDEMO NE PITAJTE / ANTICIPATOR OF THE CRISIS - WHERE DO WE GO DO NOT ASK - retrospektivna izložba (15.9.-26.11.2017.)
http://www.galerie-stock.net/en/exhibitions/preview/963-tomislav-gotovac...

Ana Cvejić, SO

http://seecult.org/content/ana-cvejic-so

Siniša Žikić, NI

http://seecult.org/content/sinisa-zikic-ni

Vođenje kroz Leksikon Tânja Ostojić



Leksikon Tanja Ostojic
Oblast:
Vizuelna umetnost
Tanja Ostojic | Beograd | Izlozbe | MSUB



Muzej savremene umetnosti u Beogradu organizuje 28. juna vođenje kroz izložbu “Leksikon Tânja Ostojić” u Salonu u Pariskoj, koje će održati jedna od nekoliko desetina učesnica tog projekta istog imena i prezimena sa prostora bivše Jugoslavije, Tatjana Tanja Ostojić iz Beograda.

“Leksikon Tânja Ostojić” (2011-17) je dugogodišnji regionalni interdisciplinarni, participativni istraživačko-umetnički projekat umetnice Tanje Ostojić koja živi i radi u Belinu, a uključuje saradnju sa ženama istog imena i prezimena koje su različitih nacionalnosti, generacija, stepena obrazovanja, profesija, socijalnog statusa, kao i različitih životnih iskustava, ali se sve mogu sporazumeti na srpsko-hrvatskom jeziku i sve one ili njihovi roditelji potiču sa teritorije SFRJ.

Putem personalizovanog sociološkog istraživanja i direktne društvene i kreativne razmene, umetnica Tanja Ostojić kreira mape koje dokumentuju ratne, posleratne i ekonomske migracije, te teme identiteta i roda, kao i pristupa edukaciji i uslovima zaposlenja i privređivanja svojih tridesetak imenjakinja.

Izložba obuhvata deo arhive sociološkog istraživanja, radove nastali u kreativnim radionicama, kao i foto i video dokumentaciju susreta, te dela socijalne i kreativne razmene.

Na izložbi su predstavljeni i radovi u terakoti nastali 2013. godine na radionici u okviru Simpozijuma Terra u Kikindi, dok su radovi u tehnici dokumentarnog veza nastali na radionicama u Gete institutu u Beogradu početkom ove godine, u MSU Republike Srpske u Banjaluci u martu, te u aprliu u MSU u Zagrebu, u saradnji sa beogradskom umetnicom Vahidom Ramujkić.

Izložba “Leksikon Tânja Ostojić” u Salonu MSU otvorena je do 31. jula, a od 10. avgusta do 7. septembra biće održana u Ateljeu Muzeja moderne i savremene umetnosti u Rijeci.

*U prilogu: Snimak vođenja umetnice Tanje Ostojić kroz izložbu u Salonu MSUB uoči svečanog otvaranja

(SEEcult.org)

Video u bloku:
off
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_15cee23995b%3A3ea7081%3A5b78a817&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Vo%C4%91enje%20kroz%20Leksikon%20T%C3%A2nja%20Ostoji%C4%87&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fvest%2Fvodenje-kroz-leksikon-tanja-ostojic

Destil Marković: SEEcult značajan i van regiona

Oblast:
Kulturna politika
Destil | SEEcult | Podrska | Ministarstvo kulture | Finansije



Beogradski umetnik Milovan Destil Marković, koji živi i radi u Berlinu, osudio je nedodeljivanje finansijske podrške Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograda portalu SEEcult.org, ističući njegov značaj za predstavljanje kulture i umetnosti ne samo u zemlji i regionu, već i šire.

“Kao jedan od četvoro osnivača veb prethodnice onoga što je kasnije, odnosno pre 15 godina osnovano kao SEEcult.org, danas sam, bilo gde da se nađem na ovoj planeti, znatiželjan čitalac (besplatno dostupnih!) informacija i vesti iz kulture u Srbiji i regionu, zbog čega imam obavezu da se javim i javno izrazim kritiku odluke o nedodeljivanju sredstava od strane Ministarstva za kulturu i Sekretarijata za kulturu Beograda.

Mislim da ovo nije prvi put da Ministarstvo - iz namere ili iz neznanja, postavlja vrlo nekompetentne osobe i partokrate u nacionalne žirije koji eto – ‘demokratski’ odlučuju o sudbini poreskog novca određenog za kulturu kako u Srbiji, tako i u predstavljanju Srbije na međunarodnim i regionalnim manifestacijama.

Produkt takve politike je - samo da navedem neke od poznatih ishoda - slučaj dobitnika nacionalne penzije i ovogodišnja prezentacija Srbije na Venecijanskom bijenalu.

Sudbina ovakve politike sada je pogodila i neprofitna udruženja i organizacije koje se bave savremenom kulturom, iako bi, shodno primerima iz država sa razvijenom demokratijom, poreski novac trebalo prvenstveno da bude namenjen za podsticaj nekomercijalnog sektora.

Portal SEEcult.org medijski pokriva ne samo Srbiju, već i region, Evropu i ceo svet, i već 15 godina uspešno i visoko profesionalno povezuje i promoviše srpsku (savremenu) kulturu van granica zemlje. U međuvremenu SEEcult.org je postao nešto više od nacionalne institucije za kulturu!

Sečenjem ili nedodeljivanjem sredstava za rad portala SEEcult.org, Srbija bi sebi sasekla važnu platformu za umrežavanje i razvoj saradnje, koja medijski uticaj eksportuje i u region (i svet). Uticaj koji danas imaju neki od najvećih svetskih medija na globalnoj političkoj sceni - SEEcult.org ima na kulturu u regionu. Zamislite kada bi neka naša veb platforma imala takav uticaj na ekonomiju u regionu?”, naveo je Marković u pisanoj izjavi.

(SEEcult.org)

Video u bloku:
off
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_15cebfd0ff8%3A3c54fe2%3A517b1451&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Destil%20Markovi%C4%87%3A%20SEEcult%20zna%C4%8Dajan%20i%20van%20regiona&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fvest%2Fdestil-markovic-seecult-znacajan-i-van-regiona

Jubilarni, 60. Festival festivala



Jubilarni, 60. Festival festivala najuspešnijih amaterskih pozorišnih predstava iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije, biće održan od 21. do 27. jula u Trebinju, a počinje predstavom pozorišta “EkoKult” iz Danilovgrada.

Učestvuju i predstave Teatra “Fedra” iz Bugojna, Pozorišta “Stevan Sremac” iz Crvenka, GAT Scene 71 Doma kulture “Krste Misirkov” iz Svetog Nikole u Makedoniji, Bjelovarsko kazalište iz Bjelovara i Studio glume – Teatar 011 iz Beograda, te Gradsko pozirište Trebinje, koje će nastupiti na zatvaranju.

Festival organizuje Kulturni centar Trebinje u okviru tradicionalne kulturne manifestacije Trebinjsko kulturno leto, a scensku umešnost dramskih trupa ocenjivaće žiri u sastavu koji čine reditelj Egon Savin iz Beograda, teatrološkinja Ljiljana Čeklić iz Banjaluke i glumac Mugdim Avdović iz Zenice.

Jubilarni Festival festivala otvara trupa “EgoKult” predstavom “O ćutanju i drugim imitacijama sreće” Bojane Šolaje, učenice Gimnazije “Petar I Petrović Njegoš” iz Danilovgrada.

Teatar “Fedra” iz Bugojna izvešće autorski projekat Vahida Durakovića “Poslednja porodica”, a Pozorište “Stevan Sremac” iz Crvenke igraće “Malograđansku svadbu” Bertolda Brehta, u režiji Radoja Čupića, koja je proglašena najboljom predstavom na 59. Republičkom festivalu amaterskih pozorišta Srbije, nedavno održnom u Kuli. Sa festivala u Kuli u Trebinje dolazi i predstava “Dragi tata” Milene Bogavac, u režiji Nataše Radonjić i izvođenju Teatar 011 iz Beograda, dok iz Hrvatske stiže Bjelovarsko kazalište koje će se predstaviti autorskim projektom Maje Fabijačević “Sutra pripada meni”.

Pozorišni ansambl FAT scene Doma kulture “Krste Misirkov” iz Svetog Nikole izvešće “Evropejce” Miroljuba Nenadovića, u režiji Slobodana Elisejeva, a Gradsko pozorište Trebinje nastupiće izvođenjem predstave “Pisac porodične istorije” Ljubomira Đurkovića, u režiji Slobodana Marunovića.

U okviru pratećeg programa, najavljena je tribina “Kuda ide pozorišni amaterizam?”, a biće otvorena i izložba fotografija “Festival u objektivu’.
Tokom trajanja festivala planirani su muzički i scenski performansi u centru grada u izvođenju: Gudačkog kvarteta iz Banja Luke, Kvarteta flautista „Flutete“ iz Banja Luke, učenika i profesora Srednje muzičke škole iz Trebinja, te monociklista, šetača na štulama i akrobata.
Jedno je sigurno, a to je da će Trebinje narednih dana biti centar kulturnih zbivanja u regionu,da će festival biti izuzetno posjećen kao i svih predhodnih godina,da je interesovanje gledalaca i medija ogromno.

U pratećem programu najavljena je promocija periodike o pozorištu i za pozorište, kao i izvođenje atraktivnih muzičkih i scenskih peformansa u raznim delovima grada na Trebišnjici (koncerti Gudačkog kvarteta i drugih sastava ozbiljne muzike iz Banjaluke, koncert Kvarteta flautista…), izložba fotografija o glumcima nastupi učenika Srednje muzičke škole…

Trebinje je 37. put domaćin Festivala festivala, koji je pauzirao tokom ratnih godina, a obnovljen je 2002.

Prvi put je održan kao festival amaterskih pozorišnih trupa Jugoslavije 1957. godine na Hvaru, gde je organizova 15 godina, odnosno do 1971.

Sa Hvara se Festival festivala preselio u Trebinje, gde je do 1991. godine održan 19 puta. Zbog ratnih dešavanja, Festival festivala nije organiozvan čitavu deceniju, a obnovljen je tek 2002. sa novom koncepcijom.

Na Festivalu festivala tradiciolano se dodeljuju nagrade “Zlatna maska” za najuspešnija kolektivna i pojedinačna ostvarenja - za najbolju predstavu u celini, za režiju, scenografiju i kostime, muziku,najbolju mušku i žensku glavnu i epizodnu ulogu.

Branko Rakočević / SEEcult.org

Klimt – Preteča moderne



Dokumentarna izložba “Gustav Klimt – Preteča moderne” o životu i delu jednog od najvećih austrijskih slikara biće otvorena 21. jula u izložbenom salonu Kulturnog centra Zrenjanina, povodom 155 godina od umetnikovog rođenja.

Izložba kroz reprodukcije umetničkih dela i fotografija prati klјučne faze Klimtovog života i rada, a organizuju je Austrijski kulturni forum i Kulturni centar Zrenjanina.

Klimt (1862-1918) je bio najznačajniji slikar austrijske secesije sa izrazito istančanim simbolističkim stilom. Nјegov život i stvaralaštvo podudaraju se sa zlatnim dobom Beča s kraja 19. veka, kada je nastajao modernizam.

Od njegovih radova, koji obuhvataju slike, murale, crteže i dela primenjene umetnosti, najpoznatije je ulјe na platnu “Polјubac” (1907-08), umnožavano na hilјade puta, čak i na upotrebnim predmetima.

Klimt spada i među autore čije su slike dostigle najviše cene na aukcijama u 21. veku.

Izložbu će otvoriti direktor Austrijskog kulturnog foruma Johannes Irsćik, a biće je moguće pogledati do 3. avgusta.

(SEEcult.org)

Ana Petrović, RV

http://seecult.org/content/ana-petrovic-rv-0