Vesti iz sveta astronomije...

Planine vodenog leda plove površinom Plutona

http://astronomija.co.rs/164-misije/10030-planine-vodenog-leda-plove-povrsinom-plutona

Etape svemira

Iz knjige Mičio Kaku: PARALELNI SVETOVI.

Knjigu možete poručiti ovde http://astronomija.co.rs/component/chronoforms5/?chronoform=paralelni



Etape svemira

Možda i najveći doprinos satelita WMAP je to što potkrepljuje uverenje naučnika da idu u smeru kosmologije standardnog modela. Iako i dalje ima ogromnih praznina, astrofizičari počinju da naziru obrise standardne teorije koji se pomaljaju iz podataka. Prema slici koju upravo sklapamo, evolucija svemira dok se hladio odvijala se u zasebnim etapama. Prelazi između etapa predstavljaju narušavanje simetrije i odvajanje sila prirode. Evo etapa i prekretnica koje su nam danas poznate:

1. Ranije od 10-43 sekunde (po Velikom prasku) – Plankova era

Gotovo ništa u vezi sa Plankovom erom nije izvesno. U uslovima Plankove energije (1019 milijardi elektron-volti), gravitaciona sila bila je jaka kao druge kvantne sile. Zato su sve četiri sile svemira verovatno bile objedinjene u jednu supersilu. Možda je vasiona bila u savršenom stadijumu ništavila ili praznog višedimenzionalnog svemira. Misteriozna simetrija koja objedinjuje sve četiri sile tako da su jednačine iste za svaku od njih najverovatnije je supersimetrija (predstavljena u poglavlju 7). Iz nepoznatih razloga ova misteriozna simetrija koja je objedinila sve četiri sile je narušena, i formirao se majušni mehur, embrion našeg kosmosa, možda kao rezultat nasumične kvantne fluktuacije. Taj mehurić bio je veličine Plankove dužine koja iznosi 10-33 centimetara.

2. 10-43 sekundi – GUT era

Došlo je do narušavanja simetrije usled čega je formiran mehurić koji je bubrio ogromnom brzinom. Tokom inflatornog širenja mehurića, četiri elementarne sile su se munjevito odvajale jedna od druge. Prvo se gravitacija odvojila od ostale tri sile, pokrenuvši udarni talas koji se proneo svemirom. Prvobitna simetrija supersile razložila se na manju simetriju koja je možda obuhvatala GUT simetriju SU(5). Preostale sile – jaka, slaba i elektromagnetna – i dalje su bile objedinjene ovom GUT simetrijom.

Faktor širenja kosmosa je u ovoj etapi, iz nepoznatih razloga, bio izvanredno veliki, možda i 1050 , te se svemir širio brzinom astronomski većom od svetlosne. Temperatura je bila 10 32 stepeni.

3. 10-34 sekundi – kraj inflacije

Temperatura je pala na 10 27 stepeni, a jaka sila se odvojila od ostale dve sile. (GUT simetrijska grupa svela se na simetriju SU(3) × SU(2) × U(1).) Period inflacije se završio, što je omogućilo standardnu Fridmanovu ekspanziju kosmosa. Svemir se sastojao od vrele supe, plazme načinjene od slobodnih kvarkova, gluona i leptona. Slobodni kvarkovi kondenzovali su se u protone i neutrone kakve imamo danas.

Naša vasiona još uvek je bila prilično mala, tek veličine današnjeg solarnog sistema. Materija i antimaterija su se anihilirale, ali zahvaljujući majušnom višku materije u odnosu na antimateriju (reda veličine 1/1.000.000), preostala nam je materija koja nas danas okružuje. (Ovo je energetski opseg za koji se nadamo da će Veliki hadronski sudarač čestica replicirati u narednih nekoliko godina.)

4. 3 minuta – formiranje jezgara

Temperature su se snizile dovoljno da se formiraju jezgra koja bi intenzivna toplota inače raznela. Vodonik se fuzionisao u helijum (rezultirajući današnjim odnosom vodonika i helijuma od 75:25). Litijum je formiran u tragovima, ali fuzija u viša jezgra nije se odvijala, jer su jezgra sa pet čestica bila previše nestabilna. Svemir je bio neproziran, dok su slobodni elektroni rasejavali svetlost. Ovo označava kraj praiskonske vatrene lopte.

5. 380.000 godina – rođeni su atomi

Temperatura je pala na 3000 stepeni Kelvina. Formirali su se atomi, dok su se elektroni slegali oko jezgara bez pretnje raznošenja usled toplote. Fotoni, spaseni apsorpcije, mogli su slobodno da putuju. To zračenje očitali su COBE i WMAP. Vasiona, nekada neprovidna i ispunjena plazmom, postala je providna. Nebo više nije bilo belo, već crno.

6. 1 milijarda godina – kondenzovanje u zvezde

Temperatura je pala na 18 stepeni. Počelo je kondenzovanje u kvazare, galaksije i galaktička jata, velikim delom kao sporedni proizvod majušnih kvantnih fluktuacija u prvobitnoj vatrenoj lopti. Zvezde su krenule da kuvaju lake elemente poput ugljenika, vodonika i azota. Eksplodirajuće zvezde su bljuvale u nebesa elemente teže od gvožđa. Hablov svemirski teleskop ne može da vidi dalje od ove ere.

7. 6,5 milijardi godina – De Siterova ekspanzija

Fridmanova ekspanzija se s vremenom završila, i kosmos je ušao u etapu ubrzane, takozvane De Siterove ekspanzije čiji motor je tajanstvena antigravitaciona sila o kojoj se još uvek ne zna dovoljno.

8. 13,7 milijardi godina – danas

Sadašnjost. Temperatura je pala na 2,7 stepeni. Vidimo svemir s galaksijama, zvezdama i planetama koji nastavlja da se širi vrtoglavom brzinom.

prethodni deo:
Poverljiva predviđanja

https://t.co/Lkgqxcrr95

A P O D...

Raspored planetnih istraživanja posle 2016.

Koliko je trenutno planetnih istraživačkih misija i gde se sada nalaze? Danas ih je sve teže pratiti, jer ih ima jako mnogo. Na netu sam naleto na tabelu planetne geološkinje (?) sa fakulteta Brown, E. Lakdawalle, u kojoj je prikazala sve aktivne misije, prikazujući grafički šta će raditi u budućnosti kao i šta su postigle do sada.

Ova magistarka geologije, koja je postala poznata po svojim blogovima o „Curiosityju“, je pokušala da vizuelizuje sva planetna istraživanja, često koristeći mesečne dijagrame Olafa Frohna. Sledi dijagram na kome je ona periodično radila nekoliko godina. (Inspirisale su je ova tabela i diskusija.) Kako sama kaže, i pored svega, njena tabela nije savršena i možda ima grešaka, ali predstavlja dobro polazište za nekog koga to još detaljnije interesuje. Tanke sive tračice prikazuju krstareće faze kosmičkih letilica; deblje trake i u boji prikazuju svaki kvartar u kome će letilice obavljati svoje naučne misije. Ova tabela obuhvata 2003. godinu i prikazuje projekte koji će trajati do 2018.


Vremenska tabela planetnog istraživanja za period 2003-2018. (verzija 31. 12. 2015.)

Ušli mo u 2016. godinu sa 15 kosmičkih letilica koje verovatno aktivno šalju naučne podatke planeta, meseci i manjih tela u Sunčevom sistemu. (Rekla je „verovatno“ jer niko nije baš siguran šta kineska lunarna sonda tačno radi). „Akatsuki“ se bavi Venerom, „Lunar Reconnaissance Orbiter“ i dve „Chang'e“ misije se bave Mesecom, dva rovera i pet orbitera su aktivni na Marsu, „Dawn“ se bavi Ceresom, „Rosetta“ kometom 67P, „Cassini“ Saturnom i njegovim mesecima, a iako je „New Horizons“ već 220.000.000 km daleko od Plutona, nastaviće da tokom čitave ove godine šalje prikupljene naučne podatke na Zemlju, tako da se i on vodi kao da još uvek obavlja naučne zadatke. Sledeće dve misije („Hayabusa „ i „Juno“) još uvek su u krstarećoj fazi; „Juno“ stiže na cilj već u avgustu ove godine. Ove godine biće lansirane dve letilice („ExoMars Trace Gas Orbiter“ i „OSIRIS-REx“) ili tri (ako računamo i lender „Schiaparelli“), tako da će njihovo istraživanje započeti posle 2016. „Voyageri“ i ostale feliofizičke misije (o kojima sam nedavno pisao) nisu obuhvaćeni ovom tabelom.

Koje će misije biti okončane ove godine? To jedino čeka „Rosettu“, koja će u septembru pokušati da na kraju balade meko sleti na kometu Čurjumov-Gerasimov. „Dawnova“ primarna misija će se okončati u aprilu; verovatno će raditi sve dok ne potroši već skoro ispražnjene rezervoare goriva, te možda neće dočekati kraj godine. Od 7 aktivnih Marsovih mašina, četiri već rade mnogo duže nego što je očekivano. Nema posebnog razloga očekivati da će ijedna od njih „umreti“ ove godine, ali je to moguće. Logično bi bilo očekivati da će oni najstariji (lender „Opportunity“ i orbiter „Odyssey“) ispasti prvi iz igre do kraja godine, ali nema načina da znamo kako će Marsova flota izgledati za godinu dana.

Udaljimo se korak od tabele i debelih traka koje prikazuju istražnivanja koja će biti obavljena od 2003. do 2018. i uporedimo je sa sličnom tabelom od prethodnih 16 godina. Ta karta je (čini mi se) konačna, i prilično se razlikuje od prethodne, zar ne?


Vremenska tabela planetnog istraživanja za period 1987-2002. (verzija 31. 12. 2015.)

Lakdawalla je pokušala da nastavi sa praćenjem misija oš u prošlost, ali pošto nije bila previše sigurna u podatke i prirodu sovjetskih misija „Luna“ nije ih ni prikazala u ovoj tabeli. Neko od vase možda pitaju zbog čega misije na Halejevu kometu nisu prikazane u sekciji main belt/comet. To je zato što je u vreme susreta s njom kometa bila u blizini Zemljine i Venerine orbite, pa je imalo više smisla da trake tih letilica budu bliže Veneri, pored koje su 1985. godine dve od njih proletele.

Sledi još jedan način prikaza jedne ovakve tabele: na osnovu agencija koje su ih lansirale. gospođa je glupo prikazala agencije na sledeći način: NASA, sovjeti/Rusija i ESA su prikazani plavo, a Japan, Kina i Indija crveno. Obojila je „BepiColombo“ kao ESAinu a „Cassini“ kao Nasinu misiju, iako su to ustvari bile kooperacije sa JAXA-om odn. ESA-om.


Vremenska tabela planetnog istraživanja za period 1987-2002. obojeno prema agencijama (verzija 31. 12. 2015.)

https://t.co/cVzjUvBMs8

A P O D...

Uspešno postavljanje instrumenta GRAVITY na VLT



Zumiranje crnih rupa glavni je zadatak novoinstaliranog instrumenta GRAVITY na ESO Veoma velikom teleskopu (VLT) u Čileu. Tokom prvih opservacija, GRAVITY je uspešno iskombinovao svetlost zvezda uz pomoć sva četiri Pomoćna teleskopa VLT-a. Veliki tim astronoma i inženjera iz Evrope koji su dizajnirali u napravili GRAVITY, a koje predvodi Maks Plank institut za ekstraterestričku fiziku u Garhingu, veoma su zadovoljni performansama. Tokom inicijalnih testova, instrument je već postigao značajne prve rezultate. Ovo je najmoćniji instrument instaliran na VLT interferometru do sada.

Instrument GRAVITY kombinuje svetlost sa nekoliko teleskopa, formirajući na taj način virtuelni teleskop od oko 200 metara u prečniku, uz pomoć tehnike zvane interferometrija. Ovo omogućava astronomima da detektuju najfinije detalje svemirskih objekata, što nije moguće uz pomoć pojedinačnih teleskopa.

Od leta 2015. godine, tim astronoma i inženjera, koje predvodi Frenk Ajzenhauer (MPE, Garhing, Nemačka), radio je na instaliranju instrumenata u specijalno adaptiranim podzemnim tunelima ispod Veoma velikog teleskopa na ESO Paranal opservatoriji u severnom Čileu [1]. Ovo je bila prva faza u postavljanju ovog instrumenta kao dela VLT interferometra (VLTI). Glavni cilj je sada postignut: po prvi put instrument je uspešno ukombinovao svetlost koju su prikupila četiri Pomoćna teleskopa [2].

"Tokom prvog posmatranja, ali i po prvi put u istoriji takozvane 'long baseline' interferometrije u optičkoj astronomiji, GRAVITY je uspeo da napravi snimke sa ekspozicijom od nekoliko minuta, što je oko hiljadu puta duže nego ranije", izjavio je Frenk Ajzenhauer. "GRAVITY će omogućiti opservacije teško uočljivih objekata uz pomoć optičke interferometrije i pomeriće osetljivost i preciznost uglovne rezolucije u astronomiji na viši nivo, mnogo dalje od sadašnjih mogućnosti".

Tokom prvih posmatranja, tim je pobliže proučio mlade, sjajne zvezde poznate pod imenom jato Trapez, koje se nalazi u srcu zvezdanog porodilišta u Orionu. GRAVITY je pomoću ovih prvih podataka uspeo da dođe i do novog otkrića: jedna od komponenti jata je ustvari dvostruka zvezda [3].

Ključ ovog uspeha bilo je stabilizovanje virtuelnog teleskopa tokom dovoljno dugog vremenskog perioda, koristeći svetlost referentne zvezde, tako da tokom ekspozicije od jedne sekunde inače teško vidljivi objekti postanu dostupni. Pored toga, astronomi su uspeli da učine svetlost stabilnom sa sva četiri teleskopa istovremeno - nešto što do sada nije bilo uspešno izvršeno [3].

GRAVITY može precizno da meri položaj astronomskih objekata, ali takođe može i da pravi slike uz pomoć interferometrije, kao i da vrši spektroskopske analize [4]. Da na Mesecu postoje zgrade, GRAVITI bio bio u stanju da ih uoči. Ova izuzetno precizna tehnika snimanja ima mnogo primena, ali će glavni fokus u budućnosti biti proučavanje okoline crnih rupa.

GRAVITY će se posebno baviti ekstremno jakim gravitacionim poljima u blizini horizonta događaja supermasivnih crnih rupa u centru Mlečnog puta - što objašnjava odabir imena samog instrumenta. Ovo je oblast u kojem se ponašanje tela objašnjav aAjnštajnovom Opštom teorijom gravitacije. Pored toga , otkriće detalje masivne akrecije i džetova . proces akoji se događaju i oko novorođenih zvezda i oko supermasivnih crnih rupa u centrima drugih galaksija. Takođe će se baviti proučavanjem kretanja binarnih zvezda, vansoalrnih planeta i mladih zvezdanih diskova, kao i snimanjem površine zvezda.

Za sada, GRAVITY je bio testiran uz pomoć četiri Pomoćna teleskopa prečnika 1.8 metara. Prve opservacije sa novim instrumentom, ali uz pomoć četiri 8.metarska Glavna teleskopa, planirano je kasnije u 2016. godini.

Konzorcijum okupljen oko instrumenta GRAVITY predvodi Maks Plank institut za ekstraterestričku fiziku u Garhingu u Nemačkoj. Druge partnerske institucije su:

LESIA, Observatoire de Paris, PSL Research University, CNRS, Sorbonne Universités, UPMC Univ. Paris 06, Univ. Paris Diderot, Sorbonne Paris Cité, Meudon, France
Max Planck Institute for Astronomy, Heidelberg, Germany
1. Physikalisches Institut, University of Cologne, Cologne, Germany
IPAG, Université Grenoble Alpes/CNRS, Grenoble, France
Centro Multidisciplinar de Astrofísica, CENTRA (SIM), Lisbon and Oporto, Portugal
ESO, Garching, Germany
Beleške
[1] Tuneli i soba za kombinovanje svetlosnih zraka u okviru VLTI-a je nedavno bila rekonstruisana, kako bi se prilagodila instrumentu GRAVITY u drugim koji će doći.

[2] It would be more accurate to call this step “first fringes” as the milestone was the first successful combination of light from the different telescopes so that the beams interfered and fringes were formed and recorded.

[3] Novootkrivena zvezda je Theta1 Orionis F, a opservaciej su rađene uz pomoć referentne, sjajnije zvezde Theta1 Orionis C, u neposrednoj blizini.

[4] GRAVITY ima za cilj da meri pložaj objekata na skalama reda veličine deset mikrolučnih sekundi, i da sporvede snimanje sa rezolucijom od četiri hiljadita dela lučne sekunde.

https://t.co/ncUlreHnSN

A P O D...

 Space Odyssey: Voyage to the Planets

Ovo je BBC-jeva priča iz 2004. godine o putovanju ljudske posade kroz Sunčev sistem. Radnja se događa u nekoj neodređenoj budućnosti.

Scene iz filma









                                         Deo I



                                          Deo II

https://t.co/yPrORVTr3W

A P O D...

Nakon 43 godine riješen misterij Apolla 16

Za vrijeme Apollo misija ka Mjesecu zadnji stupnjevi rakete redovno su usmjeravani na „kamikaza putanju“ koja je dovodila do njihova udara o Mjesečevo tlo. Pozicije njihovih udara bile su odavno poznate a zahvaljujući letjelici LRO (Lunar Reconnaissance Orbiter) snimljeni su i tako nastali krateri.



No, sa raketnim stupnjem Apollo-16 izgubljen je radio kontak te je njegova pozicija udara u Mjesec sve do sada bila nepoznata. LRO je pronašao novi krater na Mjesecu nastao udarom raketog bloka Apolla-16 S-IVB pune četrdeset i tri godine kasnije (udar se dogodio 19.04.1972.). Krater je uočen čak 30km dalje od predviđenog mjesta udara. Ovim pronalaskom LRO je složio cijelokupni mozaik ljudskih artefakata na Mjesecu.

Keplerovih tisuću exoplaneta



NASAin svemirski teleskop Kepler već godinama kontinuirano istražuje zvjezdano polje od preko 150.000 zvijezda u potrazi za planetama oko njih. Dosad je u bazama podataka spremljeno 4.175 pozitivnih markera – kandidata za exoplanete. Od njih, preko tisuću ih je potvrđeno i drugim metodama istraživanja te su i službeno postali otkrivene i potvrđene ekstrasolarne planete. Samo se mali broj Keplerovih exoplaneta nalazi u tkz. „zonama života“, položaju u odnosu na matičnu zvijezdu koja zadovoljava parametre potencijalnog postojanja života na njima. Usprkos tehničkim problemima (koje su inženjeri i znanstvenici uspjeli riješiti) Kepler se pokazao kao najbolji lovac na planete oko drugih zvijezda. Njegova misija traje i dalje, a prikupljeni podaci biti će osnov za istraživanja exoplaneta uređajima i tehnikama naredne generacije. Kroz nekoliko godina biti ćemo sposobni detektirati (moguć) život na nebeskim tijelima nezamislivo daleko od nas.

https://t.co/xAbERSU82b

A P O D...

Turbulentno rođenje kvazara



Najsjajnija galaksija u našem univerzumu - kvazar W2246-0526, uočen kada je svemir bio tek na 10% od sadašnje starosti - toliko je turbulentna da se nalazi u procesu izbacivanja svog gasa od kojeg se formiraju zvezde, saznajemo iz novih posmatranja Atakama velikog milimetarskog/submilimetarskog teleskopa ALMA

Kvazari su udaljene galaksije sa veoma aktivnim supermasivnim crnim rupama u svom središtu, koje izbacuju veoma moćne mlazove čestica i zračenja. Većina kvazara su veoma sjajni, tek mali deo [1] ovih veoma energičnih objekata su neobičnog tipa poznatog kao Hot DOG (engl. Hot, Dust-Obscured Galaxies) - vrele, prašnjave galaksije, u koje spada i WISE J224607.57-052635.0 [2] najsjajnija galaksija u svemiru.

Po prvi put, tim naučnika pod vođstvom Tanio Diaz-Santosa, sa Univerziteta Diego Portales u Santijagu, Čile, koristio je jedinstvene sposobnost i ALMA-e [3] da zaviri unutar W2246-0526 i uđe u trag kretanjima jonizovanih atoma ugljenika između zvezda u galaksiji.

"Velike količine ovog međuzvezdanog materijala pronađene su u veoma turbulentnom i dinamičnom stanju, jurcajući kroz galaksiju brzinom od oko dva miliona kilometara na čas", objasnio je prvi autor Tanio Diaz-Santos.

Astronomi veruju da se ovo turbulentno kretanje može dovesti u vezu sa ekstreminim sjajem ove galaksije. W2246-0526 sija jačinom uporedivom sa sjajem 350 triliona Sunaca. Ovaj zapanjujući sjaj se napaja pomoću veoma zagrejanog gasa dok on biva akretovan na supermasivnu crnu rupu u središtu galaksije. Svetlost od ovog buktećegakrecionog diskau centru Hot DOG-a ne uspeva da pobegne direktno, već biva apsorbovana od strane okružujućeg debelog prekrivaća prašine, koji zatim reermituje ovu energiju u vidu infracrvene svetlosti[4].

Moćna infracrvena energija ima direktan i agresivan uticaj na celu galaksiju. Region oko crne rupe je najmanje 100 puta luminozniji od ostataka galaksije, te otpušta ogromno ali i lokalizovano zračenje u W2246-0526 i time vrši ogroman pritisak na celu galaksiju [5]

"Pretpostavljamo da je ova galaksija u fazi transformacije sudeći po ogromnoj kolićini infracrvene energije", izjavio je ko-autor Peter Eisenhardt, Projektni naučnik za WISE pri NASA-inoj Jet Propulsion laboratoriji u Pasadeni, Kalifornija.

"ALMA nam je pokazala da vrela peć ove galaksije dovodi do ključanja u loncu", dodaje Roberto Assef, sa Univerziteta Diego Portales i vođa ALMA posmatranja.

Ukoliko se ovi turbulentni uslovi održe, intenzivno infracrveno zračenje će uništiti sav međuzvezdani gas u ovoj galaksiji. Modeli evolucije galaksija bazirani na novim ALMA podacima dokazuju da se međuzvezdani gas već izbacuje iz galaksije u svim pravcima.

"Ukoliko se ovo stanje nastavi, moguće je da će W2246 eventualno sazreti u nešto tradicionalnijeg kvazara",zaključuje Manuel Aravena, sa Univerziteta Diego Portales. "Samo ALMA, sa svojom nenadmašnom rezolucijom, će nam dati priliku da vidimo ovaj objekat u visokoj rezoluciji i dokućimo jednu tako bitnu epizodu u životu ove galaksije".


Umetnički doživljaj galaksije W2246-0526

Umetnički doživljaj W2246-0526, galaksije koja sama sija infracrvenom svetlošću jačine uporedive sa sjajem 350 triliona Sunaca. Dešavanja u njoj so toliko nasilno turbulentna da se može desiti da izbaci sav postojeći gas od kojeg se formiraju zvezde, saznajemo iz novih ALMA-inih posmatranja.

Autorska prava: NRAO/AUI/NSF; Dana Berry / SkyWorks; ALMA (ESO/NAOJ/NRAO)

Beleške
[1] Tek jedan u 3000 kvazara se klasifikuje kao Hot DOG.

[2] Puno ime ovog neverovatnog objekta je WISE J224607.57-052635.0, otkriven je od straneNASA’s Wide-field Infrared Survey Explorer (WISE)letelice i ostatak imena određuje preciznu lokaciju kvazara na nebu.

[3] ALMA ima jedinstvenu sposobnost da detektuje, slabu, milimetarsku talasnu dužinu svetlosti koju prirodno emituju atomi ugljenika.

[4] Usled širenja svemira infracrvena svetlost W2246-0526 doživaljava crveni pomak na duže milimetarske talasne dužine - na kojima ALMA ima pojačanu osetljivost - kada se posmatra sa Zemlje.

[5] U većini ostalih kvazara ovaj odnos je nešto manju. Proces međusobne interakcije između centralne crne rupe i ostatka materijala u galaksiji je poznad astronomima pod imenom "feedback".

[6] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za fiziku; Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju.

https://t.co/KDLjwTJq2D

A P O D...

ExoMars kreće marta 2016.

Lansiranje evropsko-ruske automatske medjuplanetarne stanice ExoMars-1 planirano je za 14. mart 2016. sa kosmodroma Bajkonur raketom-nosačem “Proton-M”.

Oba modula AMS ExoMars – orbiter TGO koji će analizirati hemijski sastav atmosfere i lender Schiaparelli (“Skjapareli”) su dostavljeni na kosmodrom Bajkonur krajem novembra prošle godine.



Osnovni cilj misije je potraga za tragovima metana u atmosferi planete koji bi mogli da potvrde prisustvo oblika života.

Takodje, tokom ove misije biće testirane tehnologije koje će biti korišćene tokom druge ekspedicije ExoMars-2 kada će na površinu planete biti spušten rover.

Ranije, bilo je planirano da lansiranje bude obavljeno u januaru, ali je zbog tehničkih problema odloženo za mart.

Pored toga, američke sankcije na izvoz pojedinih tehnologija za rusku naučnu aparaturu takodje su dovela da odlaganja u projektovanju i testiranju opreme stanice.

Spuštanje statičnog lendera Schiaparelli je planirano 19. oktobra 2016. u ekvatorijalnu oblast Meridiani Planum, gde je 2004. sleteo američki mikro-rover Opportunity.

Naučnici pretpostavljaju da je davno ova oblast bila prekrivena vodom u tečnom stanju.

Lender mase 600kg koji će sleteti padobranima će proučavati brzinu i smer vetra, vlažnost, temperaturu i električna pražnjenja tokom marsijanske bure.

Modul nosi ime slavnog italijanskog astronoma Djovani Skjaparelia iz XIX veka koji se bavio istraživanjem površine Marsa.



U vezi misije ExoMars-2, direktor ESA-e Johan-Ditrih Verner je naveo da postoji mogućnost odlaganja njenog lansiranja sa 2018. na 2020.

On je rekao da postoje problemi sa finansiranjem projekta, ali da trenutno ESA još uvek radi skupa sa Roskosmosom na osnovu prvobitnih planova sa lansiranjem 2018.

Obe misije programa ExoMars se pripremaju u okviru zajedničkog projekta medjuplanetarnih i mesečevih istraživanja agencija Roskosmos i ESA.

Rusija smanjuje budžet za letove na Mesec i program MKS

Roskosmos je prihvatio predlog da smanji budžet Fedeeralnog kosmičkog programa za period 2016-2025 (FKP-25) za jednu četvrtinu.

Iz prvobitne verzije programa FKP-25 izbačeni su projekti vezani za letove na Mesec, kao i finansiranje letova na Medjunarodnu kosmičku stanicu (MKS). Finalna verzija predloga FKP-25 sada prolazi usaglašavanja i revizije u različitim ministarstvima. Ukupan budžet za sledećih deset godina iznosi 1.52 triliona rubalja, mnogo manje od provibitnih 2.8, zatim smanjenih tokom dve revizije na 1.7. Glavne žrtve su projekti vezani za letove čoveka na Mesec i MKS.

Iz FKP-25 su izbačeni projekti razvoja modula za spuštanje na Mesec, mesečeve orbitalne stanice, baze na Mesecu, robota za podršku rada kosmonauta na Mesecu i mesečevog skafandra. Razvoj super-rakete je ranije izbačen iz programa. Takodje, finansiranje MKS će tokom narednih deset godina biti smanjeno za 30 milijardi rubalja (oko 400 miliona dolara, ili 10%).

To znači da će Roskosmos u sledećih deset godina u proseku da troši oko 360 miliona dolara na misije vezane za MKS (ranije, ta suma se kretala oko milijardu dolara).

Roskosmos je morao da otkaže finansiranje razvoja dva modula MKS – takozvanog “transformišućeg” modula (sposobnog da zahvaljujući naduvnoj koncepciji menja oblik) i energetskog modula.

Takodje, izbačen je projekat razvoja perspektivne orbitalne stanice koju je Rusija planirala da gradi skupa sa državama BRIKS-a, posle izlaska iz programa MKS 2024.

Istovremeno, zadržani su projekti laboratorijskog (MLM), čvornog (UM) i naučno-energetskog (NEM) modula koji će biti spojeni uz MKS tokom 2017 i 2018. i 2019.



Za realizaciju ova tri projekta izdvojeno je 12,6 milijardi rubalja. Modul UM je kompletiran pre dve godine, i konzerviran je u RKK “Energija” dok u kosmos ne poleti MLM.

Predvidjeno je da UM bude spojen uz MLM, a NEM uz UM. Kompleks sastavljen od ova tri modula, ukoliko bude zatreba, može biti odvojen od MKS i nastaviti da funkcioniše autonomno kao manja kosmička stanica.



U okviru budžeta za MKS ostao je takodje program ispitivanja tehnologija perspektivnih elemenata kosmičkih infrastruktura, očigledno deo projekta buduće kosmičke stanice.

Novi ruski kosmički brod za letove u duboki kosmos (uključujući i prema Mesecu), je takodje preživeo i ostaje skupa sa kriogenim nosačem “Angara-5V” u programu FKP-25.

Njegovo ime (najverovatnije “Gagarin”) će uskoro biti objavljeno.



Direktor Roskomosa Igor Komarov je izjavio da su prioriteti FKP razvoj i održavanje grupe telekomunikacionih i satelita daljinskog sonidranja Zemlje, razvoj novih raketa-nosača i učvršćenje pizicija na tržištu kosmičkih lansiranja.

Takodje, apostrofiraju se završetak gradnje kosmodroma Vastočnij i fundamentalna istraživanja, uključujući letove automatskih aparata na Mesec i stvaranje uslova za buduće pilotirane letove na Mesec u okviru medjunarodne saradnje.

Evo najvažnijih misija Roskosmosa u okviru programa FKP za narednih deset godina:

Program EXOMARS (skupa sa ESA)

2016 – Marsijanski orbitalni i desantni modul “Skjapareli”
2018 – ExoMars Rover – marsohod
Program istraživanja Meseca

2019-2025 – Misije četiri automatskih aparata “Luna-25-Glob”, “Luna-26-Resurs”, “Luna-27-Resurs” I “Luna-28-Grunt”



Kosmodrom Vastočnij

Proleće 2016 – Prvo lansiranje sa novog kosmodroma rakete-nosača “Sajuz-2.1a” sa dva satelita
Oko 2020 – Završetak gradnje druge lansirne rampe za raketu-nosač “Angara”



Program čovekovih letova u kosmos

Do kraja 2018. prema MKS planirana po četiri lansiranja kosmičkih brodova “Sajuz MS” svake godine (2019-2025. broj godišnjih lansiranja “Sajuza” može biti prepolovljen)
2017 – 2019 - sa MKS će biti spojeni MLM “Nauka”, čvorni modul i NEM
2021 – Prvi let novog ruskog kosmičkog broda bez posade
2023 - Prvi let novog broda sa kosmonautima.

https://t.co/80bHcZDMHw

A P O D...

Drame i tragedijie kosmičkih letova - tonski zapis predavanja + PPT

http://astronomija.co.rs/predavanja/10040-drame-i-tragedijie-kosmockih-letova-tonski-zapis-predavanja-ppt

Tri kompanije će snabdevati MKS do 2024.

Američke kompanije Orital ATK, SpaceX i Sierra Nevada su potpisale ugogovr sa NASA-om na snadbevanjae američkog dela Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) do 2024.

One su dužne da obave po šest teretnih misija u okviru druge etape CRS2 komercijalnog snabdevanja MKS neophodnim materijalima za njeno funkcionisanje do 2024.

Orbital ATK i SpaceX pomoću svojih teretnih brodova Cygnus ("Labud") i Dragon ("Zmaj") snabdavaju stanicu već tri godine, tako da je za njih etapa CRS2 nastavak saradnje sa NASA-om. Kompanija Sierra Nevada, koja je bezuspešno učestovala na tenderu NASA-e za razvoj kosmičkog broda koji će prevoziti američke astronaute do MKS, sada je dobila priliku da sa svojim krilatim brodom, Dream Chaser CS ("Maštolovac") zakorači u kosmos. Dream Chaser je inače jedini "operativni" krilati orbitalni brod koji, medjutim do sada još uvek nije obavio probni let u kosmos. Njegov koncept je pozajmljen sa sovjetskog mini-šatla "Bor-4" korišćenog tokom 80-ih za testiranje krilatog broda "Buran". Masa aparata je 11,3t, unutrašnja zapremina kabine 16 kubnih metara, dok sa stanice može da donese do 5,5 tona. Za razliku od kompanija Orital AKT i SpaceX koje su razvile svoje rakete-nosače, Sierra Nevada će za lansiranje svog minišatla koristiti nosač Atlas V kompanije ULA.









Novi teretnjak Kosmičke stanice - minišatl Dream Chaser kompanije Sierra Nevada

Ranije, Orbital ATK i SpaceX su zaključile ugovore sa NASA-om za 8, odnosno 12 misija na MKS ukupne vrednosti 6,8 milijardi dolara. Pretpostavlja se da ukupna suma kontrakta etape CRS2 sa trima kompanija približna ovom iznosu.

Prva teretna misija u okviru etape CRS2 planirana je 2019. Do tada, Cygnus i Dragon će nastaviti da na MKS dostavljaju vodu, hranu, vazduh i naučnu opremu za astronaute na MKS na osnovu ugovora etape CRS1. Godišnje, američki gteretni brodovi su dužni da četiri puta lete ka MKS, dok pored njih tamo neophodne terete dostavljaju takodje ruski i japanski brodovi "Progres" i HTV "Kounotori".

Nedavno su SAD, Rusija, Kanada i Japan objavili najavili nastavak letova na MKS do 2024, dok će Evropska kosmička agencija (ESA) doneti odluku o nastavku njenog učešća u ovom projektu 2017.

https://t.co/PpBndCycDo

A P O D...

Kineski kosmos 2016.

http://astronomija.co.rs/misije/10048-kineski-kosmos-2016

https://t.co/INcvlMSOnY

A P O D...

Neobično izdanje časopisa M111

Zanimljiv broj časopisa M111 besplatno dostupan za čitanje



Januaarski broj prvog hrvatskog elektroničkog časopisa za astronomiju i astronautiku („M111“) upravo je izašao i može se pronaći na web stranicama časopisa. Direktan link na broj; www.m-111.org/?broj=0 .

Riječ je o tkz. „nultom broju“ časopisa (pored dosad pobliciranih devetnaest redovnih brojeva) koji je načinjen sa namjerom da čitateljima, autorima i svim drugim zainteresiranim stranama pokaže kako i zašto je nastao časopis M111, koja je njegova uloga u popularizaciji znanosti i tehnike, kako i zašto surađivati sa uredništvom časopisa.. Časopis izdaje Astronomska udruga Vidulini.

Iako u ovom broju nema redovnih svemirskih tema, uredništvo se na ovaj korak odlučilo kako bi potencijalnim autorima članaka ali i njihovim čitateljima olakšalo i pojednostavilo sve procedure oko pisanja, zaprimanja, slanja i objavljivanja tekstova. Kada je forma časopisa bila zaključena vidjelo se kako je sadržaj broja zapravo pravi mali vodič kroz smjernice autorima ne samo za suradnju sa časopisom već i za buduće autore članaka (i ne samo iz astronomije i astronautike) čak i na nekim drugim medijima ili portalima. Riječ uredništva zapravo je skraćeni „vodič“ kroz postupak pokretanja časopisa..

U uredništvu se sada nalaze Marina Tumpić i Ivana Pozder, glavni i odgovorni urednik je Marino Tumpić, Marcela Rasonja kao tehnička urednica potpisuje časopis onakav kakav vidite na vašim ekranima.

Na web stranicama časopisa www.m-111.org nalazi se još devetnaest brojeva sa mnoštvom sadržaja besplatno dostupnim za čitanje i korištenje za osobne potrebe. „M111“ možete pregledavati „online“ ili snimiti kao PDF dokument na vaše računalo, laptop, tablet, mobitel. Uživajte u čitanju i ne zaboravite podijeliti informaciju o M111 i vašim prijateljima na društvenim mrežama. Potražite nas i na facebook-u pod; M111, science web site...

Storija o prvim sovjetskim kosmoplovima.

http://astronomija.co.rs/istorija-70162/10045-storija-o-prvim-sovjetskim-kosmoplovima

https://t.co/VL4NcVfbBk

A P O D...