Vesti iz sveta astronomije...

“CodeBeyond – break the borders”



Udruženje studenata tehnike Evrope – BEST Beograd po prvi put organizuje CodeBeyond – intezivno timsko takmičenje koje će okupiti programere i druge zainteresovane da zajednički kodiraju jedinstveno softversko rešenje od samog početka.

Takmičenje će se održati od 13. do 17. maja, mesto takmičenja će biti objavljeno naknadno.

Za učešće se mogu prijaviti studenti i srednjoškolci od 18 do 26 godina koji će u toku takmičenja razvijati svoje digitalno rešenje uz mentorstvo kompanije Asseco SEE.

Cilj projekta je da srednjoškolcima i studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta Univerziteta u Beogradu ukaže na značaj digitalnih tehnologija u rešavanju aktuelnih problema savremenog društva i da se ojača njihov kapacitet da putem istih rešavaju društvene i korporativne probleme.

Timovi će biti oformljeni od minimum 3 i maskimum 4 člana – bilo da se radi o unapred oformljenim ekipama, ili o timovima kreativaca koji će se upoznati neposredno pre takmičenja.

Aplikaciona rešenja će ocenjivati stručni žiri kompanije u više različitih kategorija (kreativnost, uspešnost realizacije, dizajn, funkcionalnost, lakoća korišćenja), a sve članove najbolje plasiranih timova očekuju nagrade u vidu prakse, zaposlenja kao i druge vredne nagrade obezbeđene od strane pokrovitelja takmičenja, kompanije Asseco SEE. Takođe, učesnici će imati priliku da prisustvuju edukativnoj radionici iz oblasti IT tehnologije, koju su omogućili edukativni pokrovitelji takmičenja, kompanija S&T.

Pobednici će finalnu verziju svog rešenja prezentovali široj javnosti 8. avgusta, u okviru dana svečanog zatvaranja EBEC Final-a, finalne runde Evropskog inženjerskog takmičenja, koji predstavlja centralni događaj Beogradske godine inženjerstva.

CodeBeyond, prvi BEST-ov hakaton daje programerima priliku da se okupe zajedno na dane zabave i takmičenja, upoznaju nove ljude, i da saznaju više o programiranju aplikacija.

Prijavi se za takmičenje, pokaži kreativnost, napravi svoju aplikaciju!

Prijavljivanje počinje 27. aprila i završava se 8.maja.

Za više informacija o događaju i načinu prijavljivanja posetite sajt hack.best.rs ili pratite našu facebook stranicu BEST Belgrade.

https://t.co/YuTFbbyjac

A P O D...

WHIRST, budući Nasin kosmički teleskop

http://astronomija.co.rs/astronomski-instrumenti/10323-whirst-buduci-nasin-kosmicki-teleskop

https://t.co/ujFsxKsEYx

A P O D...

1200 novih planeta!

Zadnjih godina smo navikli da se vansolarne planete pronalaze jednom nedeljno ili čak jednom u nekoliko dana. Utoliko je bilo veće iznenađenje kada je Nasa pre neki dan u paketu objavila detektovanje čak 1200 novih planeta izvan Sunčevog sistema. Prosto moram da ponovim: 1200! Vest je objavljena 10. maja ove godine.



Zapravo radi se o 1284 planeta koje su, kako kaže naša saradnica iz Beča, dr Ljiljana Gračanin, kao takve potvrđene. Pored njih postoji još 1327 nepotvrđenih i tu se radi se o onim slučajevima za koje postoje odgovarajući podaci ali koji tek treba da prođu detaljnu analizu. U svakom slučaju, broj do sada poznatih vansolarnih planeta u jednom danu je udvostručen!

Da sve bude još zanimljivije, dodaje dr Gračanin, od tih 1284 planeta 550 su stenovite, 100 su po veličini uporedive sa Zemljom, a devet se nalazi u nastanjivoj zoni!

Ovo je višestruko zanimljivo. Do sada su u popisu vansolarnih planeta izrazito dominirale gasovite planete poput našeg Jupitera ili Neptuna, sa tek po kojom manjom planetom, a sada odjednom imamo katalog sa više stotina stenovitih planeta. Sem toga, ovo je svakako još interesantnije, ovako velik broj terestričkih planeta, od kojih se neke nalaze u nastanjvoj zoni, povećava optimizam astrobiologa da izvan Sunčevog sistema ima života.

Kako je došlo do tako dramatičnog povećanja broja poznatih vansolarnih planeta? Radi se o primeni novog softvera kojim se analiziraju podaci sa Svemirskog teleskopa «Kepler». Taj softver je u stanju da pročisti šumove u ranije pristiglim podacima sa Keplera i tako utvrdi da li se radi o planeti ili o nekom lažnom signalu. Preciznost ovog softvera je visoka te su podaci o novim planetama čak 99% sigurni.

Author: Aleksandar Zorkić

https://t.co/wvqZi0qDzr

A P O D...

Nove OSIRIS-ove tajne

http://www.astronomija.org.rs/misije/10330-nove-osiris-ove-tajne

https://t.co/wEfkqigJxx

A P O D...

2007 OR10: najveća planeta patuljak bez imena?

Prošle nedelje NASA je na iznenađenje skoro svih objavila da bi Kajperov objekat poznat kao 2007 OR10 mogao biti treća najveća planeta patuljak u Sunčevom sistemu. Ali da li je stvarno tako?


2007 OR10 bi mogla da bude treća najveća planeta patuljak u solarnom sistemu. (Konkoly Observatory/András Pál, Hungarian Astronomical Association/Iván Éder, NASA/JHUAPL/SwRI).

Podsetimo se da se zvanično u našem sistemu nalazi – prema definiciji Međunarodnog astronomskog saveza (IAU) – pet planeta patuljaka: Ceres, Pluton, Eris, Makemake i Haumea. Definicija planete patuljka prema IAU je donekle difuzna jer postoje i druga tela iza Neptuna za koja se kaže da su kandidati za učlanjenje u taj klub, kao što su Sedna, Quaoar, Orcus i naš današnji junak, 2007 OR10. Zašto su ovi samo kandidati? Zato što je jedan od zahteva da bi se nešto zvalo planetom patuljkom to da mora da bude sferičan (loptast) (granica „sferičnosti“ je nejasna, te je stoga definicija stvar nijansi), ali ta tela su toliko daleko da za sada jako malo znamo o njima.

Čak i kroz najmoćnije teleskope koje imamo na raspolaganju svi ti objekti su samo svetle tačkice svetlosti, tako da je teško utvrditi njihov oblik. Prvo što astronomi izračunavaju iz tog sjaja jeste veličina, što je dosta trivijalno obzirom da albeda tih objekata znatno variraju. Potom se procenjuje njihova gustina, ili je direktno proračunavaju iz mase ako objekat poseduje neki satelit – i zaključuju da li se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži, tj. da li je loptast.


Najveći transuranski objekti (TNO) pre novih podataka o 2007 OR10.

(225088) 2007 OR10 je otkriven 2007. godine a orbita mu je potvrđena zahvaljujući radu Meg E. Schwamb, tada studentkinji na doktoratu kod Michaela E. Browna, profana sa Kalteka koji je otkrio Eris (i brdo drugih objekata). Trenutno je oko 13.050 miliona km daleko od Sunca (87 AJ), ali je orbita toliko ekscentrična da će stići u afel – tačku najdalju od Sunca – tek 2130. godine. Tada će biti udaljen preko 15.000 miliona km (100,85 AJ).


Orbita 2007 OR10. Razlika između tačke najbliže i najdalje Suncu je preko 10 milijardi km. Za pun krug planeti treba 199.978 dana, odn. 547 godina i 6 meseci. U perihelu je bio pre 159 godina (1857.) Ovo je treći najudaljeniji veliki objekat u solarnom sistemu, odmah posle V774104 (103 AJ) i Erisa (96.3 AJ), a dalji od Sedne (85.7 AJ).

Na osnovu prvih opservacija putem teleskopa sa Zemlje i ESA-inog infracrvenog teleskopa „Herschel“ zaključeno je da 2007 OP10 ima albedo 18%, i da se radi o relativno svetlom objektu, tako da je njegov prečnik procenjen na 1.280±210 km (obrati pažnju na moguću grešku!) Posmatranja su otkrila crvenu boju karakterističnu za mnoge transneptunijance[1] – recimo, Pluton i Makemake – koja se pripisuje prisustvu vodenog leda na površini.

I tako su stvari stajale sve dok stručni tim, predvođen mađarskim astronomom Andraš Palom, nije upotrebio ponovno oživljeni kosmički teleskop „Kepler“ – da, famozni lovac na planete, o kome sam nedavno pisao– i bolje osmotrio 2007 OR10 tokom treće kampanje misije K2[2]. “Keplerovi” podaci su otkrili da OR10 rotira brzinom od 44,8 sati, što je izuzetno sporo za jedan objekat ove veličine. Poznavanje svetlosne krive tako udaljenog objekta pa time i njegovog perioda rotacije od suštinskog je značaja za utvrđivanje albeda. Kao rezultat, “Keplerovi” podaci su iskorišćeni za re-analiziranje podataka koje je sakupila opservatorija “Heschel” i ovog puta je konstatovano da je 2007 OR10 tamniji nego što je pretpostavljano, tako da mu i prečnik mora biti veći. Koliko? Verovatno negde između 1.310 i 1.610 km, a najverovatnije oko 1.535 km. Ako je to tačno, OR10 bi onda bio treći najveći transneptunski objekat – odmah posle Plutona i Erisa – a ispred Makemakea i Haumeae (ovaj posledni je jajastog oblika i njegova veća osa je za oko 450 km duža od 2007 OR10, ali mu je zapremina manja).


2007 OR10 viđen kroz „Herschelov“ teleskop. Svaka čast Mađaru, jer ja ne bih video ništa! (Pálet al.)


Svetlosna kriva 2007 OR10 utvrđena „Keplerovim“ teleskopom. (Pálet al.)

Istina je tu negde, ali, ali ... ostaje činjenica ga je margina za grešku još uvek vrlo široka. Kao što smo videli, ključ je albedo. Na osnovu sveša što sad znamo, 2007 OR10 je malo svetliji, pa prema tome i malo manji od Makemakea (seti se da bi prečnik mogao biti samo 1.310 km, dok Makemake ima oko 1.430 km). U svakom slučaju, jasno je da je krajnje vreme da ovo telo hitno dobije ime. U vreme otkrića, Mike Brown je objektu 2007 OR10 dao nadimak „Snežana“ („Snow White“). Ima li neko bolju ideju?



Reference:

http://arxiv.org/pdf/1603.03090v1.pdf
http://www.jpl.nasa.gov/news/news.php?feature=6509
[1] Za sada je najcrveniji objekat u Kajperovom pojasu – ispred njega je jedino Quaoar.

[2] Mislim da sam to objasnio: tokom misije K2 (početa u maju 2013.) proučava se određeni deo neba u trajanju od 83 dana, nakon čega je svaki put potrebno okrenuti aparat da bi se sprečio ulazak Sunca u teleskop. Svaka orbita, ili godina, podeljena je na približno 4,5 jedinstvena posmatračka perioda, ili kampanje.Misija je bila ugrožena zbog ozbiljnog kvara u nišanjenju, ali to je sada otklonjeno.

Author: Draško Dragović

https://t.co/gH8pbRGiyV

A P O D...

 Messier 78: Refleksiona maglina u Orionu



Ova slika refleksione magline Messier 78 je napraljena sa Wide Field Imagerom na 2,2-metra MPG/ESO teleskopu na La Silla-opservatoriji u Čileu. Slika je nastala spajanjem više fotografija, napravljenih u crno-beloj tehnici, ali i sa plavim, žuto-zelenim i plavim filterima, kao i sa specijalnim filterom za svetlost vodonika. Ukupna ekspozicija je iznosila 9, 9, 17,5 i 15.5 minuta po filteru.
Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com
Autorska prava: ESO

Nova nada za mikrofon na Marsu

E ako ima neki projekat za misiju na Mars koji bi ja podržao to je svakako mikrofon! Sigurno će biti jako interesantno čuti kako huči vetar, cepaju munje ili se kotrlja šljunak po Marsu. Na moju žalost, i ova ideja je davno zauzeta – već 2020. stići će na Crvenu planetu. Posle sam pročitao da je prvi na ovu ideju došao Karl Sagan …

Kažu da kada se 2020. godine spusti novi Nasin rover na Mars, konačno ćemo čuti audio snimak sa Marsove površine. Američko „Planetno društvo“[1] već decenijama radi na tome da pošalje Marsov Mikrofon, nešto što bi dalo potpuno drugu dimenziju zaprepašćujućoj slici koju trenutno već imamo o Marsu, i što bi bilo privlačno ne samo za naučnike već i za širu javnost. Nažalost, oba takva instrumenta koja su do sada lansirana doživela su tužne sudbine. Prvi mikrofon „Planetnog društva“ srušio se 1999. godine na površinu planete zajedno sa „Mars Polar Landerom“. Drugi mikrofon na Marsu, na “Phoenixu”, nikada se nije ni uključi, najverovatnije zbog nekog banalnog elektroničkog problema. Uređaji na evropskom roveru „ExoMars 2016“ sadrže senzore za infrazvuk i pritisak koji bi mogli da snime nešto što liči na zvuke. U izveštaju sa Konferencije povodom Lunarnog i planetnog istraživanja 2016. (PDF), članovi tima “Mars 2020 SuperCam[2]” su objasnili kako bi uključivanje mikrofona u njihov instrument mogao da podrži njihov rad – i da snimi zvuke sa Marsa.

Dr Sylvestre Maurice i njegovi saradnici su u izveštaju objasnili da bi jedan mikrofon svakako bio koristan i za nauku i za tehniku. Kao što je bio slučaj sa ranijim predlozima i letovima mikrofona na Mars, zvuk u principu može da posluži kao nezavisni pokazivač brzine vetra, a mogao bi da posluži i za utvrđivanje prolaska peščanih vrtloga („dust devils“). Mikrofonom bi mogli da se snimaju i različiti zvuci koje proizvodi sâm rover: zujanje aktuatora, krckanje točkova tokom prelaska preko različitog terena, rad pumpi koje obezbeđuju cirkulaciju freona (CFC-11) u roveru, itd. A i sâm vetar stvara sopstveni zvuk[3], zviždeći oko različitih prepreka na šasiji rovera.





Gore: Mikrofon na „Mars Polar Landeru“ je bio isti kao oni iz slušnih aparata, težak ispod 50 grama. Trebalo je da snima zvuke u 12-bitnim semplovima dužine 2,6 ili 10,6 sekundi. trošio je samo 0,1 W. Proizvela ga je kompanija „Sensory, Inc.“

Dole:Na „Phoenixu“ se nalazio „Mars Descent Imager“ (MARDI) koji je trebalo da snima odvajanje zaštitnog oklopa prilikom spuštanja. Pred samo lansiranje otkriveno je da kartica kamere ne radi pa kamera nije ni uključivana, a s njom ni mikrofon.

i za naučnike i za javnost bi bilo stvarno super da čujemo zvuke s Marsa, ali zbog čega mora da bude deo SuperCam instrumenta, čiju srž čini LIBS (Laser Induced Breakdown Spectroscopy) – uređaj koji će iz pomoć lasera isparavati stene i analizirati dobijene rezultate radi utvrđivanja hemijskog sastava? Instrument poput SuperCama bi mogao da koristi mikrofon radii unapređenja svog rada, jer su testovi na Zemlji dokazali da bi analize jačine zvuka mogle da posluže za proučavanje težine materijala koji isparava posle laserskog gađanja. Dr Maurice to objašnjava:

„Kada stupi u dejstvo sa metom, LIBS zrak – obično u trajanju od 5 nanosekundi[4], sa talasnom dužinom od 1.064 nanometara, kojom prilikom se izrači 1 gigavat po cm2 – proizvodi vrlo brz talas pritiska koji je proporcionalan masi isparenog materijala. Kako se nastala plazma širi, talas pritiska tokom nekoliko stotina nanosekundi ubrzava nadzvučnom brzinom. Naučnici tada obično govore o 'LIBS udarnom talasu'. Obzirom da je talas pritiska tako brz (mikrosekunde), akustički talas ne može da sadrži neke spektralne informacije. Njegova energija je proporcionalna energiji talasa pritiska te je jednaka masi isparenog materijala.“


Akustični signal (jačina) naspram isparene mase prikazan u uzejamnoj vezi.

Stručni tim je testirao sistem na Zemlji i u sumuliranim Marsovim uslovima. Kao što je i očekivano, jačina zvuka u retkoj atmosferi brže opada sa udaljenošću, ali, kako je objašnjeno u izveštaju, „i dalje je glasna na Marsu, više nego što je za očekivati jer veća jačina zvuka šireće plazme u retkoj atmosferi kompenzuje niži atmosferski pritisak“.


Mikroofonski signal. Merenja 10 laserskih impulsa u Zemljinim uslovima (crveno) i Marsovim uslovima (plavo), pokazuju redukovanu, ali još uvek značajnu jačinu zvuka u uslovovima koji vladaju na Marsu.

Pored toga, zvuk laserske ablacije je najintenzivnije kada je instrument optimalno fokusiran, tako da mikrofon može da poveća sposobnost instrumenta za autofokusiranje. Sledi slika kako bi mikrofon mogao da izgleda na glavi na vrhu jarbola „Marsa 2020“:


Marsov mikrofon. Mogući položaj Marsovog Mikrofona na jarbolu „Marsa 2020“. Verovatno će biti smešten u cevčicu koja će štrčati iz vruće kutije sa elektronikom, na štitniku koju drži otvor za SuperCam instrument.

SuperCam je odabran kao instrument koji će sigurno leteti sa „Marsom 2020“. Mikrofon je za sada samo predlog, tako da će se tek videti da li će i on poleteti. Rezime diskutuje više generalno o značaju mikrofona na instrumentima LIBS tipa. Ostaje nam da se nadamo da će naučnici uspeti da pobede i da ćemo konačno uspeti da čujemo zvuke sa Marsa.

[1] Nevladina neprofitna organizacija kojoj može svako da se priključi.Uključena je u istraživačke i inženjerske poslove vezane za astronomiju, planetna istraživanja i politički lobistički angažman. Udruženje je 1980. osnovao Carl Sagan, L. Friedman i B. Murray. Danas imaju preko 40.000 članova, koja se člesto nalaze na CD diskovima koji putuju na različitim kosmičkim letilicama.

[2] Instrument za slikanje, hemijske analize i mineralogiju u stenama i rigolitu. Sličan ChemCam na roveru „Curoiosity“ ali sa 4 naučna instrumenta kojiće omogućavati potragu za bioznacima.

[3] Iako je pritisak vazduha na Marsu samo 1% onog na Zemlji, „Viking Lander“ je tokom 70-ih izmerio najbrži vetar od oko 30 m/sec (~100 km/h), dok je prosek bio oko 10 m/sec.(~35 km/h).

[4] Milijarditi deo sekunde. Odnosi se prema 1 sekundi kao 1 sekunda prema 31,71 godina. Za 1 ns svetlost prevali svega 29,97 cm!

Author: Draško Dragović

BEST Design Week



Udruženje studenata tehnike Evrope – BEST Beograd, šesti put zaredom organizuje seminar dizajna i brendiranja, BEST Design Week, od 28. maja do 4. juna.

Cilj projekta je da studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta Univerziteta u Beogradu omogudi besplatno savladavanje i usavršavanje principa dizajniranja i brendiranja.

Kroz interaktivan rad sa predavačima u softverskim programima studenti de tokom pet dana trajanja seminara dodi do finalnog dizajnerskog proizvoda.

Seminar se sastoji iz tri radionice:

Design Basic – namenjen je studentima koji se do sada nisu susretali sa grafičkim i web dizajnom, a žele da nauče osnove dizajna kroz rad u programima Adobe Photoshop i Adobe Illustrator.
Desing Advanced – namenjen je studentima koji imaju osnovno znanje iz oblasti dizajniranja, brendiranja i 3D programiranja. Cilj radionice je da se usavrše postojeda znanja iz oblasti 3D progamiranja i animiranja. Učesnici izrađuju animaciju na zadatu temu tokom trajanja seminara, a potom se bira i pobednik najzanimljvije animacije. Arhitektonski fakultet je prepoznao značaj ove radionice i njenim polaznicima omogudio 2 ESPB boda.
Web Design – namenjen je svim studentima koji se bave grafičkim ili web dizajnom i imaju osnovno znanje iz oblasti dizjaniranja, brendiranja i korišdenja osnovnih programskih paketa. Cilj ove radionice je, da učesnici kroz timski rad, stečena nova znanja i veštine, naprave i prezentuju funkcionalni web sajt na zadatu temu.
Po završetku seminara, svi učesnici dobijaju sertifikat o učešdu na BEST Design Week-u.

Projekat su podržali Grad Beograd i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Prijave su u toku i traju do 20. maja.

Za više informacija posetite zvaničnu stranicu BEST Design Week-a ili Facebook stranicu.
http://www.best.rs/bdw

Skrivene vatre Plamene Magline



Ovo je prva objavljena fotografija VISTA teleskopa koji je najveći teleskop pretraživač na svetu i pokazuje Plamenu Maglinu ili NGC 2024 i njenu okolinu, upečatljivu oblast gde nastaju zvezde u sazvežđu Orion. U vidljivom svetlu je unutrašnji zivot ovog objekta potpuno sakriven iza gustih oblaka prašine.

Ova VISTA-slika je snimljena u infracrvenom području i pokazuje jato vrelih mladih zvezda, sakrivenih u srcu magline. U velikom vidnom polju VISTA kamere, nalaze se osim toga još i svetlucanje refleksione magline NGC 2023 ispod sredine slike i zasenčena forma poznate magline Konjska Glava (Barnard 33), dole desno.

Svetla, plavičasta zvezda desno je jedna od tri zvezde koje sačinjavaju Orionov pojas.

Slika je napravljena u lažnim bojama i sastavljena je od VISTA-fotografija, koje su napravljene u pojasima filtera J, H i Ks u bliskom infracrvenom svetlu.

Ova slika pokriva na nebu oko 40 x 50 lucnih minuta, sto je skoro polovina celokupnog vidnog polja VISTE. Ukupno vreme ekspozicije je iznosilo 14 minuta.

Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria
Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com

Autorska prava: ESO

https://t.co/WO0y2il1Yx

A P O D...

“Face the smart cities” | Svet nauke

BEST Beograd, pod pokroviteljstvom jubilarnog 60. Sajma tehnike, u okviru Beogradske godine inženjerstva organizuje drugu u nizu „Face the Future” tribinu, čija će tematika biti pametni gradovi. Tribina „Face the smart cities” će se održati drugog dana Sajma, 17. maja sa početkom u 12h u Hali 2C Beogradskog sajma.



SMART CITIES, ili pametni gradovi, su koncept koji evidentno okupira pažnju naučno-stručne javnosti iz svih sfera tehničko-tehnoloških i društvenih nauka. Ideja koncepta je zasnovana na prilagođavanju grada stanovniku, a sve u cilju povećanja produktivnosti i komfora. Rezultat koncepta, u praksi, pokazao se kao veoma efikasan, i to prilikom povećanja energetske efikasnosti, kontrole saobraćaja, automatske kontrole zdravlja stanovnika, povećanja bezbednosti, efikasnog upravljanja otpadom, povećanja stepena reciklaže, smanjenja nivoa buke i zagađenja i poboljšanja mnogih drugih aspekata života građana. Među evropskim gradovima koji trenutno najviše usklađuju svoju infrastrukturu sa ciljem da postanu „pametni” nalaze se Kopenhagen, Amsterdam, Beč i Barselona.

O pametnim gradovima, njihovim tendencijama razvoja, prednostima i manama, na „Face the Smart cities” tribini u okviru Sajma tehnike govoriće renomirani profesori sa Univerziteta u Beogradu, prof. dr Branimir Stanić sa Saobraćajnog fakulteta i profesor Arhitektonskog fakulteta dr Zoran Đukanović d.i.a.

Više informacija možete naći na Facebook stranici događaja.

https://t.co/esAKkpYZ3B

A P O D...

Građa i funkcija Sunčevog sistema (2)



Prethodni deo: Građa i funkcija Sunčevog sistema
http://www.astronomija.org.rs/nauka/astronomija/10307-grada-i-funkcija-suncevog-sistema

Prof. dr Vujo Gordić,

GRAĐA I FUNKCIJA SUNČEVOG SISTEM
http://www.astronomija.org.rs/images/stories/nauka/astronomija/2016/Gra%C4%91aSs2.pdf

Nasin planetni naučni program kroz brojke

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/10339-nasin-planetni-naucni-program-kroz-brojke

Svečana dodela diploma učenicima na PMF-u u Nišu



U subotu, 21. maja 2016. godine, Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i fizičari Nišavskog okruga organizuju svečanu dodelu pohvala i diploma učenicima osnovnih i srednjih škola Nišavskog okruga za postignute rezultate na opštinskim i okružnim takmičenjima iz fizike u školskoj 2015/16 godini.

U okviru planiranog programa dr Dejan Dimitrijević (docent na Departmanu za fiziku) održaće naučno-popularno predavanje:

Demonologija, egzorcizam i slobodna volja u fizici

“Laplasov demon je zamišljeno biće koje bi, iz poznatih položaja i brzina svih čestica u svemiru u jednom trenutku, moglo da dedukuje stanje Univerzuma u bilo kom trenutku prošlosti ili budućnosti. Da li je ovakva vrsta determinizma zamisliva i danas, dva veka nakon Laplasa? Maksvelov demon, opet, raspolaže drugom čudesnom moći: da naruši Drugi princip termodinamike! Šta moderna fizika kaže o mogućnosti ostvarenja ovakvog poduhvata? Mogu li se Laplasov i Maksvelov demon shvatiti kao branitelji slobodne volje, ili je neophodan njihov egzorcizam iz nauke?” – navedeno je u opisu predavanja na sajtu Departmana za fiziku.

Program počinje u 10:00h u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.

https://t.co/4hWevEqZ7q

A P O D...

CERN otkrio novu česticu?

U Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja - CERN, u Švajcarskoj, najmoćniji akcelerator čestica na svetu uskoro će početi da naučnicima daje mnogo više podataka nego dosad.



Dok se Veliki hadronski sudarač vraća u punu operativnost, naučnici u Fermilabu - glavnoj američkoj laboratoriji na polju fizike elementarnih čestica - uzbuđeni su zbog jednog otkrića u Švajcarskoj - tzv. izbočine koja bi mogla da bude nova čestica.

Naučnik iz Fermilaba Don Linkoln kaže da u fizici čestica, “izbočina” predstavlja pojavu kada imate glatku krivulju podataka - koja je očekivana - a onda se vidi višak, izbočina usred krivulje, što je, kako ističe, često indikacija da su došli do nekog otkrića.

Linkoln je jedan od stotinu naučnika u Femilabu, u predgradu Čikaga, koji analiziraju podatke koje proizvodi veliki hadronski sudarač iz Cerna.

"Od oko 1964. razvili smo niz teorija koje se zajednički zovu Standardni model i na osnovu njega možemo da objasnimo sve podatke koje smo prikupili. Međutim, ne možemo da objasnimo tu izbočinu”, kaže on.

To znači da bi “izbočina” mogla da predstavlja novu česticu, do sada nepoznatu naučnicima. “Ako je promena na krivulji stvarna, to je verovatno najveće otkriće u poslednjih pola veka”, navodi Linkoln.

U Fermilabu se nalazi akcelerator Tevatron - nekada najbrži superprovodljivi super-udarač čestica na svetu. Iako je on sada isključen, pošto ga je zasenio CERN-ov LHC, Fermilab je i dalje važan akter u naučnim istraživanjima.

"Mi donosimo određeni nivo tehnologije i znanja uz njihovu mašinu zato što smo započeli sa mašinom sa superprovodnikom i imamo praktična znanja”, ističe direktor Fermilaba Najdžel Lokajer

Lokajer kaže da je fizika čestica danas globalni poduhvat.

"Ulazimo u novu eru odnosa između CERN-a i Fermilaba, odnosno Evrope i SAD, kada se naši programi fizike čestica prepliću.”

Zahvaljujući tehnološkom napretku i globalnoj saradnji, naučnici u Fermilabu mogu da daljinski prate i analiziraju podatke koje stvaraju sudari čestica u hadronskom sudaraču, oko 7.000 kilometara daleko.

Kada je reč o najnovijem potencijalnom otkriću, postoje dva objašnjenja, kaže Don Linkoln.

Jedno glasi da je u pitanju samo slučajna statistička fluktuacija i da će nestati kada dođe više podataka i to moramo da naglasimo.

"Međutim, što je daleko uzbudljivija mogućnost - ako je 'izbočina' na krivulji stvarna, onda je to potpuno fascinantna stvara koja će redefinisati naše razumevanje sveta.”

Veliki hadronski sudarač čestica započinje šestomesečne sudare protona, a naučnici se nadaju da će im ti podaci pružiti odgovor na pitanje da li je “izbočina” - nova čestica, ili tek izbočina na putu ka boljem razumevanju standardnog modela fizike.

10 zanimljivih činjenica o Neptunu

Neptun je daleka, gasovita planeta koja nam, kao takva, nije mnogo interesantna. Em se ne vidi dobro, em na njemu i nema šta posebno da se vidi. To je jedna od najdosadnijih planete. Kao kad iz daljine gledate naduvan balon.

Ali… to je tako samo na prvi pogled. Evo nekih vrlo zanimljivih činjenica o ovoj planeti:

1. Neptun je od Sunca najdalja planeta

U vezi ove činjenice postoje neke zavrzlame. Kada je otkriven Neptun je bio od Sunca najdalja planeta i to je tako trajalo sve do 1930. godine kada je Klajv Tombo otkrio planetu Puton. Pluton je tada potisnuo Neptun na poziciju druge najdalju planetu od Sunca. Ali Pluton ima naglašeno eliptičnu orbitu koja ga povremeno vodi u bliže Suncu nego što je to Neptun. Takav slučaj bio je u periodu od 1979. do 1999.

Međutim, 2006. godine, na Generalnoj skupštini Međunarodne astronomske unije, Pluton je izgubio status planete (postao je planeta patuljak) te je tako Neptun ponovo postao najudaljenija planeta od Sunca.
2. Neptun je najmanja gasovita planeta



Od svih gasovitih planeta Sunčevog sistema (nama poznatih) Neptun je najmanji. Njegov prečnik iznosi 49,528 kilometara. Prečnici ostalih gasovitih planeta su upadljivo veći (Jupiter = 142.984, Saturn = 120,536 i Uran = 51,118 kilometara). Ali! Ali Neptun je mnogo masivniji od Urana i to za oko 18%. Dakle manji je, ali je masivniji. U manji prečnik kugle smešteno je više mase nego u slučaju Urana. Zbog toga Neptun ima veću gustinu: 1,638 g/cm na kub. Zapravo, Neptun je najgušća gasovita planeta u Sunčevom sistemul.
3. Površinska gravitacija Neptuna je slična površinskoj gravitaciji Zemlje.

Neptun je, dakle, gasovita planeta sa (verovatno) stenovitim jezgrom. U svakom slučaju po Neptunu se ne možete šetati. Možete samo roniti. Ipak ako biste na nekoj svemirskoj dasci za surfovanje mogli da se održite na površini Neptuna imali biste osećaj da stojite na Zemlji. Skoro. Sila gravitacije Neptuna je skoro istao kao i na Zemlji.

Zapravo, nešto je jača, ali samo 17%. Neptun je 17 puta masivniji od Zemlje, ali je skoro 4 puta veći, pa kad se sve izračuna izlazi da je veća masa podeljena na veću zapreminu te je sila gravitacije gotovo ista kao i na Zemlji.
4. Otkirće Neptuna je zanimljivo samo po sebi.

Prvi koji je dokazano posmatrao Neptun je Galileo Galilej. To znamo jer je slavni naučnik ovu planetu nacrtao na svom osmatračkom crtežu. Ali Galilej nije shvatio da se radi o planeti pa ju je označio kao jednu od zvezda.

Zbog toga se otkriće pripisuje francuskom matematičaru Urbain Leverjeu i engleskom matematičaju Džonu Adamsu – jer su obojica, nezavisno jedan od drugog, predvideli postojanje ove planete i odredili lokaciju na nebu gde se ona nalazi.

Bilo je to 1845. i niko ih nije ozbiljno shvatio. Zato je Leverije pisao nemačkkom astronomu

Johanu Galeu, i sugerisao mu da potraži novu planetu. Bio je 23. septembra 1846. kada je Gale ugledao novu planetu, baš na onom mestu na koje su matematičari predvideli.
5. Na Neptunu vladaju najjači vetrovi u Solarnom sistemu

Vetrovi na Zemlji su povetarci u poređenju sa olujama na Neptunu. Najveća brzina vetra na Zemlji zabeležena je 1996. u Austtraliji i iznosila je 408 kilometara na sat. Na Neptunu uragani dostižu 2100 km na sat.
6. Neptun je najhladnija planeta u Sunčevom sistemu

Na površini Neptuna temperatura se spušta do 51,7 K, što je prevedeno na Celzijuse -221,45 stepeni. Najniža temperatura na Zemlji zabeležena je u istraživačkoj stanici Vostok, na južnom polu. Ta temperatura iznosi 89,2 C.

Nižu temperaturu od Neptuna ima Pluton (33 K tj. -240 C), ali mi govorimo o planetma a Pluton više nije planeta.
7. Neptun ima prstenove

Naravno, Saturn je kralj prstenova, ali i Neptun ih ima. Zapravo imaju ih još i Jupiter i Uran. Samo Neptunovi prstenovi su sasvim neupadljivi u poređenju sa prstenovima Saturna. To je zato što su sačinjeni od tamnog materijala koji slabo reflektuje svetlo. Neptunovi prstenovi su napravljeni od sitne prašine i nešto kamenja. Ima ih pet a imena su dobili po naučnicima zaslužnim za najvažnija znanja o Neptunu. To su Galle, Le Verrier, Lassell, Arago, i Adams.

Veruje se da su Neptunovi prstenovi prilično mladi, svakako mnogo mlađi od Sunčevog sistema, pa mlađi i od Uranovih prstenova. Naučnici smatraju da su rezultat davnog sudara Neptuna sa nekim od svojih satelita.
8. Neptun je verovatno zarobio svoj najveći satelit, Triton

Triton oko Neptuna kruži retrogradno, tj. suprotno od smera kruženja ostalih Neptunovih satelita. Zbog toga se veruje da Triton nije originalno Neptunov satelit, već da ga je ova planeta u prošlosti privukla i zarobila. Triton je zaključan u sinhronu rotaciju, tj. planeti je okrenut uvek istom svojom stranom.

Triton se spiralno polako približava planti i verovatno će za nekih milijardu godina gravitacionim silama planete biti rastavljen i rasprostrt oko planete u vidu moćnog prstena.
9. neptun je samo jednm viđen iz blizine

Jedino je Vojadžer 2 posetio Neptun. Bilo je to 25. avgusta 1989. Kada je letelica proletela na 3000 km od severnog pola planete.



Prilikom ovog proleta Vojadžer je proučavao atmosferu, prstenove, magneotosferu i posmaqtrao je Triton. Vojadžer je uočio Veliku tamnu pegu, rotirajuću oluju koja je kasnije nestala.
10 Nema planove za novu posetu Neptunu.

Proći će možda decenije dok ne dobijemo nove slike Neptuna iz blizine.

Članak je pisan prema tekstu iz Univese Today

https://t.co/PV76bWibX3

A P O D...

Šta kada bi Zemlja prestala da se obrće?

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/10342-sta-kada-bi-zemlja-prestala-da-se-obrce