Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

YouTube dodaje AR efekat zelenog ekrana na svoj Storie

YouTube radi na sopstvenoj opciji Stories, što već testira u beta verziji sa malom grupom odabranih kreatora. Sada kompanija u svoju Stories opciju dodaje sledeću logičku karakteristiku po ugledu na Snapchat i Instagrama, a to su AR filteri koji zamenjuju zeleni zid, kako je prvi primetio Engadget.



Tehnologija, objašnjena u potpunosti na Google-ovom istraživačkom blogu, zapravo se čini prilično impresivno, jer kompanija koristi neuralne mreže za identifikaciju i odvajanje subjekta od pozadine. To je isti mrežni efekat kao i zeleni zid, omogućavajući stvaraocima da unesu ono što žele kao svoju novu pozadinu u realnom vremenu, ali još je impresivnije jer ne zahteva stvarni zeleni zid za lakše odvaja subjekta.

Sistem još nije 100% savršen, a slično kao režim rada portret na novijim pametnim telefonima, koji u suštini obavljaju istu vrstu zadataka, još uvek postoje rupe oko ivica subjekta gde nije sasvim pokriveno pozadinom. Ako trenutno to zanemarimo s obzirom da je u pitanju još uvek testiranje, ovo je impresivna tehnologija koja je omogućena na pametnim telefonima.



Za sada, Google namerava da koristi već ograničeni beta YouTube Stories kako bi dalje testirali tehnologiju, međutim kako se dalje bude poboljšavala, tehnologija zelenog ekrana mogla bi da se pojavi u Google-ovim drugim AR uslugama i aplikacijama u budućnosti.

Izvor: The Verge

Sve što treba da znate o EU regulativi, pre nego što stupi na snagu

https://pcpress.rs/sve-sto-treba-da-znate-o-eu-regulativi-pre-nego-sto-stupi-na-snagu/

Facebok Explore feed uklonjen u Srbiji

Ako ste jutros posetili Facebook i primetili neuobičajenu aktivnost u News feedu, to je zato što je nakon najave definitivno uklonjen Explore Feed.



Iako je uklanjanje svih tragova nesrećnog Explore feed eksperimenta najavljeno za kraj prošle nedelje, to se tek sad definitivno desilo. Facebook je priznao da je pogrešio kad je pokušao da razdvoji stranice i objave korisnika. Iako je eksperimentisanje u Srbiji, Slovačkoj, Boliviji, Gvatemali, Kambodži i Šri Lanki od početka delovalo kao loša ideja, Zuckerberg nije odustajao. Nakon pet meseci konačno je svima bilo jasno da jednostavno novi koncept ne funkcioniše.

Da li se vraća stari Facebook?

Nadamo se da će se stvari normalizovati kada je prikazivanje sadržaja u pitanju, i da će News feed sada biti dinamičniji. Korisnici su se masovno žalili kako stalno stoje isti postovi korisnika, kao da se ništa ne dešava. Ostaje nada da će se to sad promeniti i da ćemo Facebook jednostavno neće više biti tako dosadan.

Promene će se odmah odraziti i na vidljivost stranica koje su najviše trpele, što se odrazilo i na posete sajtova koji saobraćaj dobijali preko ove društvene mreže. Mark Zuckerberg i pored ovog fijaska ne odustaje od promena u algoritmu News feeda. Kako se vama sviđa povratak na (nadamo se) staro? Da li će vam nedostajati Explore feed?

30% sajtova koristi Wordpress



Organizacija W3Techs koja istražuje i meri web sa tehnološke strane, objavila je kako je WordPress povećao svoje vodstvo pred svim ostalim rešenjima za upravljanje sadržajem (CMS) na Internetu. Prema njihovom istraživanju na Wordpress-u se trenutno vrti 30% svih internet stranica na svetu.

Web je u ovom trenutku polarizovano mesto kad je reč o korišćenju raznih CMS rešenja – 50,2% stranica ne koristi ovaj oblik uređivanja i objave sadržaja, dok drugih, gotovo pa pola, koristi neki oblik CMS-a. Od polovine internet stranica na raznim CMS-ovima za Wordpress se odlučilo njih čak 60,2%. Na lestvici slede Joomla (6,3%), Drupal (4,4%) te potom Magento, Shopify, Blogger, Squarespace i svi ostali sa gotovo beznačajnim tržišnim udjelima.

Činjenica da Wordpress drži gotovo dve trećine udela na područiju CMS-a dovela ga je i do impresivnog postignuća od 30% udela u celom svetu, računajući sve web stranice. Joomla kao prvi konkurent drži tek nešto preko 3% udela, dakle 10 puta manje – pa je Wordpress-ova dominacija u ovom trenutku neosporna.

Ovaj CMS je i najbrže rastuće rešenje tog tipa u svetu. U poslednjih mesec dana zabeleženo je preko 1.800 novih Wordpress stranica, a po rastu ga slede Squarespace i Wix. Kad je reč o programskim jezicima, na webu je sa serverske strane najdominantniji PHP (83,2%), a sa klijentske strane JavaScript (94,9%).

Android 9 od marta dostupan developerima

Dok većina Android telefona još uvek nije dobila ni Android Oreo verziju operativnog sistema, Google već radi na sledećoj verziji – Android 9, koja bi trebalo da se pojavi kao verzija P.



Android 8 ima dve verzije – 8.0 i 8.1, te je poslednja objavljena u januaru 2018. godine, a Oreo serija donela je neke zanimljive opcije, uključujući Picture-in-Picture (PiP), notifikacione tačke, Bluetooth 5 podršku, Wi-Fi Aware, poboljšanja za bateriju, te druge.

Iako još uvek nije zvanično potvrđeno iz kompanije Google, očekuje se da će Android 9 ispratiti razvojni ciklus koji se primenjuje već nekoliko godina, te se zbog toga veruje da će Android postane dostupan za testiranje do kraja marta. Tako bi to bila prva Android 9 verzija za developere koja se smatra alfa verzijom, te bi druga, takozvana beta verzija, trebalo da postane dostupna sredinom maja. Google nove Android verzije lansira obično krajem avgusta, te bi do tada trebalo da da se pojave i treća i četvrta verzija za developere, a u junu i julu.



Što se tiče novih opcija, iz kompanije se još uvek nisu oglasili po tom pitanju, ali se spekuliše da bi Android 9 mogao da donese neke nove biometrijske sigurnosne opcije, a u obliku skenera dužice oka, zatim podršku za takozvani „zarez“ na ekranu, poboljšanu funkciju za blokiranje i snimanje poziva, te druge.

Izvor: Softpedia

Od 1. aprila, BlackBerry World nudiće samo besplatne aplikacije



BlackBerry je još krajem prošle godine najavio kako kreće u postupno gašenje podrške za BB10 i BlackBerry OS. Istovremeno je najavljeno kako će do kraja 2019. godine sa radom prestati i prodavnica mobilnih aplikacija BlackBerry World.

Sada, početkom 2018. godine BlackBerry je počeo da šalje obaveštenja developerima kako će uskoro BlackBerry World sadržati samo besplatne aplikacije. Navedena promena na snagu stupa već sledećeg meseca, tačnije 1. aprila.

Developeri će i dalje moći da zarađuju na aplikacijama za BB10 i BlackBerry OS samo što će se ubuduće morati sami brinuti oko naplate, povrata novca, pretplata i drugih transakcija. Povrat novca za plaćene aplikacije putem BlackBerry World-a funkcionisaće do 30. aprila 2018. godine.

Dobra strana ovoga je što od 1. aprila developerima BlackBerry neće više uzimati deo zarade od prodaje aplikacija. Developerima je ostavljena i mogućnost da sve aplikacije koje su se do sada plaćale pretvore u besplatne, inače će 31. ožujka 2018. biti uklonjene iz prodavnice.

Savet svima onima koji još uvek kuckaju putem starijih BlackBerry uređaj je da nabave neki od novijih modela koji se temelje na Android-u jer kako smo već naveli – sa zadnjim danom 2019. BlackBerry World se gasi.

Android P Developer Preview dostupan za instalaciju: evo koje novosti donosi

https://mob.hr/android-p-developer-preview-dostupan-za-instalaciju-evo-koje-novosti-donosi/

Cortana i opasnosti od malvera

Izraelski sigurnosni istraživači Tal Be’ery i Amichai Shulman podelili su saznanja do kojih su došli, a koja se tiču načina da se zaobiđe lock screen kod Windows 10 sistema koji su zaštićeni lozinkom, da bi se na uređaj instalirao malver, a preko Microsoft-ovog digitalnog asistenta Cortana-e.



Čak i kada je Windows 10 zaključan, te u sleep mode-u, Cortana, kako su zaključili pomenuti istraživači, i dalje reaguje na neke glasovne komande. Tako bi napadač, koji ima fizički pristup sistemu, u zaključani Windows 10 uređaj mogao da ubaci maliciozni USB adapter za mrežu, poveže ga na neku Wi-Fi mrežu koja je pod njegovom kontrolom, te uz pomoć Cortana-e pokrene pretraživač, a kako bi posetio neki web-sajt bez HTTPS protokola. Istraživači su došli do zaključka da je moguće promeniti Wi-Fi mrežu čak i kada je uređaj zaključan. Preko adaptera za mrežu napadač potom može da presretne HTTPS zahtev, te da pretraživač usmeri na neki maliciozni web-sajt, sa kojeg uređaj potom preuzima, te instalira malver.



Istraživači su o svojim zaključcima odmah obavestili Microsoft, te je problem rešen tako što je pretraživanje usmereno na Cortana-u, koja zaključani uređaj preusmerava na Bing pretraživač, a ne direktno na web-stranicu. Cortana i dalje odgovara na neke glasovne komande kada je sistem zaključan, a istraživači se i dalje bave ovim problemom, te tragaju za drugim potencijalnim ranjivostima do kojih bi moglo da dođe zbog ove mogućnosti.

Izvor: The Guru 3D

WhatsApp – više vremena za brisanje poruka

Od kada ga je kompanija Facebook preuzela 2014. godine, WhatsApp se najviše koncentriše na enkripciju poruka, te opcije koje se tiču bezbednosti korisnika. Tako je u oktobru 2017. godine ova platforma učinila još jedan korak u tom smeru, te korisnicima omogućila brisanje poruka, ali u određenim uslovima i u određenom vremenskom periodu od kada je poruka poslata.



Kada je opcija za brisanje poruka prvi put lansirana, korisnici su imali sedam minuta da uklone nepoželjni tekstualni zapis, a taj period je u okviru poslednje beta verzije produžen na nešto više od sat vremena. Mogućnost brisanja poruka se u isto vreme proširila i na fotografije, GIF-ove, te fajlove, pa sada imaju isti status kao i tekstualne poruke. Kada požele da obrišu poruku, korisnici bi trebalo da imaju dve opcije – da problematični tekst obrišu tako da više ne bude dostupan svim učesnicima u razgovoru, te da ga uklone samo sa svoje aplikacije. Ipak, postoji mogućnost da je poruka bila pročitana pre nego što je korisnik stigao da je ukloni, a učesnici u četu će na mestu obrisane poruke dobiti obaveštene“ this message was deleted”.

Novo ažuriranje bi Android korisnicima trebalo da postane dostupno u drugoj polovini marta, a očekuje se da promene stignu i na iOS.

Izvor: Kit Guru
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.kitguru.net/channel/generaltech/matthew-wilson/whatsapp-is-giving-users-more-time-to-delete-sent-messages/

Messenger Lite za Android uređaje dobija video chat



Aplikacija Messenger Lite zamišljena je kao lakša verzija pune verzije Facebook-ove popularne platforme za komunikaciju Messenger. Messenger Lite je u odnosu na puni Messenger manje zahtevna aplikacija što se tiče utroška resursa te sadrži manje funkcija.

Facebook je, međutim, sada u Messenger Lite za Android uređaje odlučio da integriše i opciju video chata.

Kako je putem Messenger-a prošle godine ostvareno 17 milijardi video poziva, Facebook dovođenjem video chata na Messenger Lite planira da dopre i do korisnika sa starijim Android uređajima ili pak do korisnika koji ne žele da na svoje uređaje instaliraju punu verziju Messenger-a.

Osim nove opcije, Messenger Lite već podržava i glasovni chat, razmenu poruka, fotografija i linkova.

Google Lens stiže na sve Android uređaje, a uskoro će i na iOS



Iz Google-a stižu dobre vesti – Google Lens će uskoro postati dostupan na svim uređajima koji se temelje na Android platformi. Podsetimo, jedno vreme je ova opcija bila ekskluzivno vezana uz kompanijine telefone iz serije Pixel.

Prema najavi, Google Lens biti će deo jedne druge Google-ove aplikacije – Photos. Za one koji ne znaju Google Lens pruža informacije o predmetima koje "vidi". Naime, ako ne znate koji se predmet ili građevina nalazi pred vama dovoljno je pokrenuti aplikaciju, uperiti kameru u nju i Google Lens će vam na ekranu vašeg telefona ispisati relevantne podatke o njoj. Sve te informacije moguće je saznati i naknadno, tapom na snimljenu fotografiju i odabirom ikone Lens.

Budući da Google Lens zna da razlikuje brojke i slova, s lakoćom može u vaš adresar uneti podatke s vizitke koju ste dobili od potencijalnog poslovnog partnera, prevesti saobraćajne znakove i ostale tekstove, otvoriti URL, skenirati barkod i dr.

Nova verzija Google Photos aplikacije je već puštena u opticaj i u sledećim danima trebala bi svima da bude dostupna putem Google Play-a. Google je odmah najavio kako će u skorije vreme Google Lens stići i na iOS uređaje.

Twitter korisnici radije dele laži nego istinu

Korisnici Twitter-a radije dele lažne vesti od onih koje su tačne, te prema najnovijim istraživanjima ta razlika ide do 70 odsto u korist netačnih informacija, a za to, kako kažu, nisu odgovorni samo botovi.



U izveštaju, koji je objavljen u magazinu Science, mogu da se pročitaju zaključci do kojih se došlo na osnovu analize širenja kako lažnih, tako i tačnih vesti, u periodu između 2006. i 2017. godine. Analize su pokazale da se lažne političke vesti šire brže od bilo kojih drugih, te su popularnije od onih koje govore o lažnim katastrofama, te terorističkim napadima, a naročito u vreme izbora. Iako Twitter nalozi na kojima se dele lažne vesti imaju manje pratilaca, te retvitova, ovakve vesti se i dalje brže šire, a zbog toga što se doživljavaju kao nešto novo i neobično.

Istraživači su tako došli do zaključka da tvit koji sadrži vest koja je tačna u proseku stigne do 1.000 korisnika, dok oni koji sadrže lažne vesti mogu da dostignu i do 100.000 Twitter duša. To se ne dešava zbog toga što oni koji dele netačne informacije imaju veći uticaj, već zbog toga što će ljudska bića radije podeliti ono što doživljavaju kao potpuno novo, interesantno, često šokantno. Važno je i to što lažne vesti izazivaju više emocija, te tako motivišu da se neki sadržaj podeli sa ostalim korisnicima, jer onda onaj koji ih deli ima utisak da doprinosi nekoj promeni.



Veliku ulogu u deljenju kako pravih, tako i lažnih vesti, igraju i botovi, ali, kako kažu stručnjaci, nije uvek lako utvrditi da li iza nekog naloga stoji bot, ili pak pravo ljudsko biće. Na kraju, stručnjaci apeluju na moderatore da povedu više računa o sadržaju, te ulože više energije u proveravanje onoga što se distribuira na platformama koje kontrolišu.

Izvor: The Verge

Android korisnici pouzdaniji od onih koji koriste iOS

Android korisnici su, prema zaključcima do kojih su došli oni koji se bave tom temom, lojalni svojim uređajima, te ne prelaze u iPhone tabor onoliko često koliko se misli.



Tako se došlo do podataka prema kojima je odanost Android korisnika 91%, a više od one kod iOS korisnika, koja je 86%, a prema podacima za korisnike iz Sjedinjenih Američkih Država, koji se nisu odrekli svojih uređaja posle ažuriranja operativnih sistema tokom 2017. godine. Istraživanje su sproveli stručnjaci sa instituta CIRP (Consumer Intelligence Research Partners), te došli do podataka koji se ne poklapaju sa uobičajenim narativima iz kompanije Apple, a kada je lojalnost korisnika u pitanju.

Prema istraživanju, odanost Android korisnika zabeležila je najveći rast tokom 2014, te 2015. godine, i prestigla iOS, da bi tokom 2016. i 2017. beležila manji rast, ali ostajala stabilna, te došla do trenutnih 91%. Lojalnost iOS korisnika je, sa druge strane, tokom 2014. zabeležila pad, a nešto malo pre lansiranja iPhone-a 6 i 6 plus.



Ipak, broj Android korisnika koji prelaze na iOS je veći od onih koji sa iOS-a prelaze na Android, što je pomalo nelogično nakon prethodno navedenih podataka, ali stručnjaci objašnjavaju da je tako zbog toga što Android ima veću bazu korisnika, te to na kraju znači da iPhone i dalje vodi kada su premijum uređaji u pitanju.

Izvor: Phone Arena

Apple kupuje Snapchat?

Glasine koje dolaze sa Wall Street-a obično govore o zanimljivim spajanjima velikih kompanija, ali se često radi o lažnim vestima čiji je cilj da dovedu do promena u cenama deonica, te tako donesu dobit onima koji ih plasiraju. Tako je u martu i Vanity Fair pisao o tome da bi Apple mogao da bude zainteresovan za kupovinu kompanije Snap, koja stoji iza platforme Snapchat.



Kupovinom Snap-a Apple bi, naravno, dobio pristup popularnoj društvenoj platformi, te na taj način stupio na tle društvenog povezivanja. U prilog kupovini o kojoj se spekulisalo idu i izjave izvršnih direktora i jedne i druge kompanije, a koji su poslednjih dana govorili o tome da budućnost leži u AR tehnologiji.

Snap trenutno vredi 22 milijarde dolara, te se kupovina čini mogućom, budući da Apple raspolaže sa oko 300 milijardi dolara, a pitanje koje se postavlja je koliko bi se ta kupovina isplatila, ako se ima u vidu da iPhone gigant za manju sumu može da kreira sličnu platformu. Tako većina analitičara ne očekuje da se Apple odluči na ovaj korak, budući da je najveća akvizicija koju je kompanija obavila ona iz 2014. godine, kada je kupila Beats za tri milijarde dolara.

Izvor: Phone Arena

iPhone režim za bezbednu vožnju i pristojno blokiranje poruka

https://pcpress.rs/iphone-rezim-za-bezbednu-voznju-i-pristojno-blokiranje-poruka/

Nintendo Labo – evolucija gejminga za decu

Nintendo je u januaru predstavio novu inicijativu – Nintendo Labo, a proizvod već može da se naruči na Amazon-ovom web-sajtu, a po ceni od 69,99 dolara.



Nova platforma uključuje „uradi sam“ kartonske dodatke, uz pomoć kojih Joy-Con upravljači za Switch mogu da se pretvore u bilo šta – od štapa za pecanje, preko klavira, do robotskog oklopa. Tako modifikovani dodaci se potom koriste za upravljanje serijom mini video-igara, te Switch tablet pretvaraju svaki put u nešto potpuno novo. Cilj asocijacije Labo je da decu motiviše da više učestvuju u igri, te razvijaju taktilne veštine.

Labo platformu određuju tri ključne karakteristike: izgradnja, igranje i otkrivanje. Proizvod dolazi u obliku paketa koji uključuje i Nintendo Switch karticu, te seriju kartonskih ploča, i druge dodatke za pravljenje različitih oblika – poput struna i plastičnih delova za povezivanje. Pošto se kartica ubaci u Switch, na tabletu se pojavljuje serija uputstava za izgradnju različitih oblika, koje Nintendo naziva Toy-Con.



Svaki od Toy-Con dodataka ima povezano interaktivno iskustvo koje uključuje Joy-Con upravljače, te kada se, na primer, prema uputstvima napravi automobil, upravljači mogu da se smeste na obe strane kartonske konstrukcije, te da potom, uz pomoć vibracija pokreću vozilo. Kretanjem se upravlja preko Switch tableta, a tako što levi i desni Joy-Con naizmenično vibriraju, te pokreću automobil. Navigacija nije potpuno precizna, ali pokretanje konstrukcije koju je dete prethodno samo napravilo predstavlja zadovoljstvo i u slučajevima kada vozilo nije lako dovesti sa tačke A na tačku B.



Iako se o Labo-u već puno pisalo, proizvod bi do korisnika trebalo da dođe tek u aprilu, te do tada ne preostaje ništa drugo do da se evolucija gejminga za decu analizira kroz promotivne video sadržaje.



Izvor: The Verge

PC #252: Osvrt glavnog urednika

Već smo se pomirili s idejom da je privatnost na Internetu izgubljena stvar, cena koju plaćamo za privilegiju da budemo povezani sa svetom. Neko je najzad odlučio da preduzme ozbiljne korake kako bi zaštitio privatnost građana – Evropska unija je donela GDPR regulativu koja stupa na snagu za jedva tri meseca. I onda su se svi uhvatili za glavu, zbog posla koji treba uraditi, a pre svega zbog predviđenih kazni. Da li će GDPR biti korak napred, birokratski haos ili mrtvo slovo na papiru?



Pripremajući se za BIZIT seminar „GDPR – Digitalna prava i obaveze“, koji PC Press organizuje 14. marta, razgovarao sam s puno ljudi i čuo puno zanimljivih mišljenja o GDPR regulativi, uglavnom izrazito negativnih. Ako treba da ih sumiram u jednoj rečenici, ta rečenica glasi: „A da li će NSA platiti kaznu ako nam ne dopusti da pogledamo podatke koje o nama čuvaju i ne pruži mogućnost da te podatke izbrišemo?“. Da li je glavna pretnja privatnosti što sajt na kome smo se registrovali čuva naše ime i e‑mail adresu, ili što se kompletna Internet komunikacija snima, skladišti i analizira u zgradi bez prozora u Fort Meade‑u, kao i u sličnim evropskim zdanjima?

Gledano s druge strane, realne opasnosti od krađe digitalnog identiteta zaista i dolaze s komercijalnih sajtova – ne očekuje se da podaci koje čuva NSA budu hakovani (mada… ko zna?), a svakodnevno čitamo o curenju podataka s raznih komercijalnih sistema, često i onih velikih i moćnih. Možda vam se već dešavalo da vas banka pozove i kaže da će zameniti vašu karticu jer je ona ilegalno korišćena u Indiji, Meksiku ili Bugarskoj. Hoće li nas GDPR regulativa spasiti od takvih stvari? Verovatno neće, ali će barem biti više nade da o njima budemo na vreme obavešteni i da brzom reakcijom umanjimo štetu – ako ste mislili da banke tek tako vraćaju novac ukraden s kartica… pa, uživajte u zemlji bajki.



Evropska unija je grandiozan projekat koji je učinio mnogo za bolji život ljudi i uspešnije poslovanje, ali ima i svoju tamnu stranu u vidu najveće svetske birokratije. Zato će se za zaštitu podataka boriti metodama koji joj najviše leže, dakle birokratski. Biće tu obrazaca koje treba popuniti, dokumenata koje treba napisati, procedura koje treba formulisati, ljudi koje treba sertifikovati, platiti, angažovati ili zaposliti, a sve to pod pretnjom drakonskih kazni. Regulativa će pogoditi male firme, koje ne mogu da izađu na kraj s tolikom papirologijom i koje će odustajati od poslovanja na Internetu ili će seliti to poslovanje ko zna kuda. Čuo sam čak i tezu da je GDPR formulisan tako da samo velike Nemačke i Francuske firme opstanu, a da sva konkurencija bude oduvana s tržišta ili da živi s Damoklovim mačem nad glavom.

Šta sve ovo znači za firme čije sedište nije u EU? Ako neko prikuplja podatke građana EU, za njega važi GDPR regulativa, pod uslovom da su ti ljudi u EU u trenutku prikupljanja podataka; ako neki građanin EU posluje preko srpskog sajta dok je u Srbiji, GDPR „nije nadležan“. Da bi regulativa važila, prikupljanje podataka mora da bude usmereno prema EU – sajt koji se generalno bavi marketingom firme prema čitavom svetu nema novih obaveza. Čak i kada nije sasvim jasno da li GDPR regulativa važi za vas, dobro je da se držite novih pravila jer ona unapređuju sigurnost i funkcionalnost vašeg poslovanja. Najzad, ako ste se već prilagodili PCI DSS, ISO 27001 ili NIST preporukama, primena GDPR‑a neće biti posebno komplikovana – uz dobre informacije ćete se svakako snaći. Najzad, nije to neka kosmička nauka – ima i mnogo težih stvari. Recimo, izabrati upravnika zgrade…

MP3, Ogg Vobis i FLAC – troboj za prvi glas audio formata

Ako cenite kvalitetan zvuk i dobru kompresiju, sigurno imate svoje mišljenje o najpoznatijim audio‑formatima. Da bismo rešili audio pitanje nad pitanjima – koji je format najbolji, organizovali smo veliki troboj iz kog samo jedan može da izađe kao pobednik. U virtuelnom ringu našli su se MP3, Ogg Vobis i FLAC.



Da bismo dobili nesumnjivog pobednika, ovaj sudar audio‑titana podelili smo u pet rundi. Spremite se za razmontiravanje na sastavne delove, uz elegantno ignorisanje WMA formata.

Runda 1: Dužina fajla

Nekada je dužina fajla bila možda i najbitnija, zbog malih kapaciteta hard‑diskova i dial‑up Interneta. U današnje vreme, kada se diskovi mere u terabajtima a brzine u stotinama megabita, manje obraćamo pažnju na dužinu fajla. Ipak, razmislite, da li audio‑fajlove (muzika, podcast‑i, motivacioni govori…) slušate na računaru ili u pokretu putem mobilnog uređaja? U tom slučaju, dužina fajla je i te kako važna. Bez obzira na to koliko gigabajta imate na uređaju, nije pametno napuniti ga do vrha nekolicinom fajlova, a tek ako koristite neki od servisa za strimovanje muzike…

FLAC kreira najveće fajlove kada su metode kompresije u pitanju – ovi fajlovi tek su nešto manji od direktnog kopiranja nekog CD‑a u WAV. Obično se radi o odnosu 10:6, što znači da će pojedinačni fajl biti veličine od 30 MB, dok komercijalni hi‑res fajlovi obično budu i mnogo veći.

MP3 i Ogg Vorbis podjednako su čudesni kada je reč o „sabijanju“ muzike u malecke fajlove, bez značajnog gubljenja kvaliteta (za prosečno uho, na prosečnom uređaju). Te veličine obično su 4‑5 MB, u zavisnosti od kompresije, podešavanja i trajanja materijala. Ogg Vorbis nudi najbolji odnos dužine fajla i kvaliteta, ali to je i dalje subjektivna ocena. Ovde nema jasnog šampiona, ali ako bismo morali, proglasili bismo Ogg Vorbis pobednikom.

Runda 2: Format kompresije

Teško je da neko može da se takmiči s kompresijom bez gubitka kvaliteta koji koristi FLAC. Zaista, kako audio‑fajl može biti kompresovan bez gubitka kvaliteta zvuka? To je kao da pričamo o zip fajlu, gde npr. kompresovana Microsoft PowerPoint prezentacija ne gubi na kvalitetu kad se raspakuje. Budući da je FLAC digitalni metod reprodukcije, fanovi analognog zvuka govoriće o superiornosti vinila u odnosu na digitalne formate, ali FLAC jedan na jedan reprodukcija može da ih natera da se zamisle.

MP3 i Ogg Vorbis takođe imaju jake adute. Metod koji koristi MP3 jeste eliminisanje frekvencija koje uho ne čuje kako bi kompresovao audio 10 do 12 puta bez očiglednog gubitka kvaliteta zvuka. Na taj način gubite neke suptilnosti, ali zadržavate jasan zvuk (za razliku od WMA formata koji prilikom kompresije ume da uništi kvalitet). Ogg Vorbis to radi čak i malo bolje. On koristi druge metode psihoakustične kompresije, koncentrišući se više na kvalitet, a manje na bitrate. Na taj način dobijamo audio‑fajlove koji su slične veličine kao MP3, ali znatno kvalitetnije.
Pobednik – OggVorbis.

Runda 3: Sloboda korišćenja

Kompresija muzike dobila je na popularnosti s MP3 formatom, iako su u to vreme postojali mnogi drugi jednako kvalitetni formati. Za to je pre svega zaslužan legendarni WinAmp, ne preterano kvalitetni WMA i RealAudio, kao i činjenica da je MP3 lako mogao da se obrađuje na tadašnjim računarima. Problem sa MP3 formatom jeste to što dugo nije bio besplatan, a zaštita na poslednjem patentu ističe uskoro, dok je Technicolor licencni program za kodeke istekao u aprilu prošle godine. Ovo otvara vrata MP3 formatu da se vrati u velikom stilu, sada kada postaje u potpunosti besplatan.

Ipak, on nije jedini slučaj. Samo ime FLAC predstavlja skraćenicu za Free Lossless Audio Codec – besplatni kodek. On je besplatan, kao i Ogg Vorbis. Ova dva formata kreirale su open source komune, što vam omogućava da izdvojite iz koda šta god vam treba i napravite svoj novi format, ako je to nešto što vas zanima. Na stranu što su neke stvari kod ovih formata prilično zastarele. Nerešeno – Ogg Vorbis i FLAC.

Runda 4: Kvalitet zvuka

Iako tehnički oslobođen suvišnih podataka, MP3 enkodiran na 320 Kb/s i 48.000 Hz donosi kompresiju koju obično uho ne može da detektuje. Ipak, na standardnim 128 Kb/s i 192 Kb/s rezolucijama MP3 gubi na kvalitetu zvuka. Ogg Vorbis takođe gubi na kvalitetu tokom kompresije, ali pri većim rezolucijama može da održi bolji kvalitet zvuka u odnosu na MP3. Oba formata mogu da pri enkodiranju prema bitrejtu maksimizuju kompresiju s malo dodatnog obraćanja pažnje na kompleksnije delove.

U ovoj kategoriji FLAC je apsolutni vladar i s razlogom je prvi izbor za digitalnu distribuciju u visokoj rezoluciji. Uz ovaj format možete podići rezoluciju tako da se obraća pažnja i na frekvencije koje ljudsko uho ne registruje. FLAC je kreiran za preciznost, gde se male greške prilikom obrade uspešno ispravljaju, sprečavajući na taj način gubitak kvaliteta zvuka. Način na koji se pristupa obradi omogućava cheksum proveru kompresovanih fajlova kako biste se uverili da je sve u najboljem redu. Ukoliko vam je kvalitet zvuka presudan, imate samo jedan izbor – FLAC.
Pobednik – FLAC.

Runda 5: Kompatibilnost

Jedan od najdugovečnijih formata svakako je MP3 i malo koji uređaj koji podržava nije u mogućnosti da ga reprodukuje. MP3 čipovi za dekodiranje ubacuju se u sve vrste elektronike – jednostavno se podrazumeva da svaki pametni uređaj može da pušta MP3 fajlove. Ogg Vorbis ima manji nivo podrške, ali je prilično rasprostranjen.

FLAC je u poređenju s konkurencijom najmanje zastupljen, iako razlika nije velika. Svaki FLAC fajl ima ugrađen algoritam koji je neophodan za dekompresiju. Mnogi servisi za digitalnu distribuciju audio‑fajlova zahtevaju FLAC format za upload. Dakle, ako kreirate audio, FLAC je prvi izbor. Ipak, neke vrste žanrova, poput podcast‑a, distribuiraju se u MP3 formatu jer to većina slušalaca očekuje. U ovom slučaju nije bitan vrhunski kvalitet koliko pristupačnost, dužina fajla i jasnoća onoga što se priča. Najzad, vaš uređaj u kolima će verovatno prepoznati samo MP3.
Pobednik – MP3.

I konačno, pobednik je…

Nije lako odrediti pobednika jer se pojedini formati bolje snalaze u određenim situacijama. Ponekad je čak reč o subjektivnom osećaju i navici korisnika. Ipak, ako gledamo format koji se najbolje pokazao, naš izbor pada na FLAC. Reč je o dobro pozicioniranom formatu koji je dovoljno fleksibilan i moćan da se nametne kao audio‑format budućnosti. Ukoliko vam je cilj kvalitet, nema boljeg formata od FLAC‑a. S druge strane, Ogg Vorbis kao open source format ima svoje prednosti, a može i da pruži visok kvalitet. Ipak, Ogg ima reputaciju alternativne opcije kad neki drugi format nije dostupan – on je MP3 za one koji ne koriste MP3 zbog njegove zatvorene, patentom zaštićene prirode.

Pošto patenti isteknu, može se očekivati dodatni pad popularnosti Ogg Vorbis‑a u odnosu na MP3. Jasno je da MP3 neće otići nigde, jer ako postoji neki široko rasprostranjen audio‑format, to je MP3. Kompanije poput Amazon‑a ne planiraju da prestanu s njegovom distribucijom, ali je vidljiva tendencija korisnika da sve više zahtevaju kvalitet u odnosu na veličinu fajla. Tu je FLAC u velikoj prednosti, naročito ako izdavačke kuće procene da mogu da naplate korisnicima taj dodatni kvalitet zvuka.

Aleksandar Mitrović

Instagram klonovi i evolucija društva

Centralni momenat jedne kanadske reklame iz devedesetih godina prošlog veka, a koja je za cilj imala da osvesti značaj individualnosti, bilo je „Zašto da budeš ti, kada vrlo lako možeš da budeš ja?“



U pomenutoj reklami dve devojčice ulaze u prodavnicu koja nudi proizvode uz pomoć kojih pojedinac može da menja svoj fizički izgled, te karakter. „Ne zadovoljavaj se time što jesi,“ izgovara naratorka u trenutku kada jedna od devojčica isprobava šminku. Ovakav način posmatranja pojedinca je, čini se, relevantniji danas nego u trenutku kada je reklama snimljena, budući da su društvene platforme dodatno osnažile stav da je bolje biti kao svi lepi, popularni ljudi, nego biti ono što jesi, ili ono što bi mogao da budeš.

Tako oni koji imaju uticaj na društvenim mrežama, takozvani „influenseri“, ovih dana izgledaju kao klonovi, koji teže određenom maniru kada je fizički izgled u pitanju, pa to ojačavaju brendovima, te modnim trendovima koji su u određenom trenutku najpoželjniji. Kao najčešće objašnjenje za ovu pojavu nudi se priča o želji za uklapanjem u društvo, a koja se realizuje tako što se podražava ponašanje, te stil onih koji su najpopularniji, te imaju jake pozicije u okviru neke društvene grupe.



U vreme pre društvenih mreža, te sveopšte povezanosti, lepota se različito definisala u različitim krajevima sveta. Tako je bila više nezavisna, te se razvijala i vrednovala u prilično izolovanim uslovima. To je počelo da se menja tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, a kada su slavne ličnosti počele da se pojavljuju na naslovnim stranama magazina i postale ideali lepote, da bi vrlo brzo ostali počeli da imitiraju njihov način oblačenja, te druge ključne tačke koje su se tumačile kao ono što je poželjno, te neophodno da bi pojedinac bio prihvaćen.

Ideja o lepoti je nastavila da evoluira i u sledećim decenijama, da bi sa pojavom interneta postala dostupna većem broju onih koji bi mogli da usvoje poželjne trendove. Tome su doprinela i pomeranja granica, te globalizacija koja je ljude prividno približila jedne drugima, te u teoriji obrisala veliki broj stvari koje su odvajale različite grupe.

Danas oni koji na društvenim platformama imaju veliki broj pratilaca formiraju modne trendove, te oblikuju načine na koje bi onaj koji želi da se uklopi trebalo da se ponaša. Pored slavnih ličnosti, danas su to i takozvani „Instagram modeli“, koji su svoju popularnost stekli zahvaljujući tome što ih je veliki broj korisnika protumačio kao ono što se smatra privlačnim. Ti modeli svoje internet ličnosti retko kreiraju sami, te najčešće podražavaju ponašanje neke ličnosti koja je postala slavna zahvaljujući nekim drugim vrednostima, da bi tek kasnije sebe pretvorila u brend.



Istina je da su ljudi po prirodi društvena bića, te da je prihvatanje jedna od ključnih stvari u formiranju zdrave jedinke. Ipak, u različita vremena se do prihvatanja dolazilo uz pomoć različitih alatki, a pre pojave interneta se taj proces odvijao uživo, pa su članovi društva, na manje ili više svesnom nivou, odluku o stepenu poželjnosti nekog pojedinca donosili na osnovu onoga u šta su najčešće sami mogli da se uvere. Te alatke danas dolaze u obliku filtera, aplikacija za obradu fotografija, te dobro komponovanih postova, čiji je cilj da ostalim članovima društva pošalju poruku da se dobro živi, što bi, prevedeno na jezik prirode moglo da se tumači i kao: ova jedinka je zdrava, pratite je.

Izvor: The Huffington Post

Oporavak Windowsa nakon oštećene instalacije

https://pcpress.rs/oporavak-windowsa-nakon-ostecene-instalacije/

Za brisanje pijanih WhatsApp poruka sada imate točno 1 sat, 8 minuta i 16 sekundi



Nakon što je nedavno uveo mogućnost brisanih poruka koje suprotna strana nije stigla pročitati, WhatsApp je danas objavio kako je vrijeme za tu akciju s prijašnjih sedam minuta produljeno na 1 sat, 8 minuta i 16 sekundi.

Ako se pitate zašto je odabrano baš ovoliko vremena, razlog leži u tome što to iznosi točno 4096, odnosno 2^12 sekundi, a to je zapravo vrlo okrugao broj za algoritme koji rade u heksadecimalnom kodu, gdje iznosi točno 1000 (ili 1000000000000 u binarnom).

Dakle, stavka Delete for all (izbriši za sve) od sada nudi više vremena za brisanje neželjenih poruka, no je li jedan sat i kusur minuta dovoljno da se otrijeznite i shvatite da ste pretjerali, ovisi o vama.

Google Duo dobio podršku za video poruke



Google je sredinom avgusta 2016. godine predstavio novu aplikaciju za video chat – Google Duo koji je svojevrstan odgovor na Apple-ov FaceTime. Dotična je vrlo brzo postala popularna među korisnicima koji su je u samom prvoj nedelji dostupnosti preuzeli više od 5 miliona puta.

Vremenom Google je proširivao mogućnosti aplikacije, a najnovija je stigla ovih dana. Naime, Google je dodao mogućnost ostavljana video poruka osobama koje se nisu iz nekog razloga mogle javiti na vaš video poziv.

Video poruka ne može biti predugačka, već najdužeg trajanja do 30 sekundi što bi trebalo da bude dovoljno vremena da u kratkim crtama objasnite zašto ste uputili video poziv te treba li vam se ta osoba kasnije javiti ili ne. Sam princip ostavljanja video poruke je Google-ovski jednostavan – za vreme uspostavljanja poziva iznad dugmeta za prekidanje poziva pojaviće se dodatna tipka – "Leave video message".

Kako bi snimili poruku dovoljno je samo tapnuti na nju i ostaviti, tj. snimiti poruku. Pre nego što budete istu poslati možete je i pregledati kako bi se uverili da je sve prošlo prema planu tokom snimanja. Video poruke su enkriptovane i automatski se brišu dan nakon što su pogledane. Ali, ako vam se neka od pristiglih video poruka toliko svidi da bi hteli da je sačuvate za kasnije, Google će vam i to dopustiti.

Google je pripremio i pisana uputstva kako ostaviti video poruku koje možete proučiti ovde. Nova verzija Google Duo-a dostupna je putem Google Play i AppStore prodavnicama. Iako je nova opcija dostupna od 7. marta, Google napominje kako će možda biti potreban koji dodatni dan pre nego što bude dostupna svim korisnicima.

Apple ID nalozi za 15$ na dark webu



Internet stranica Top10VPN, koja se inače bavi recenzijama različitih VPN usluga, sprovela je istraživanje o kretanju cena korisničkih naloga za pojedine online servise na dark webu.

Utvrđeno je da se Apple ID korisnička imena i lozinke prodaju po prosečnoj ceni od 15,39 dolara. Ističe se da se spomenuti Apple ID nalozi uglavnom prikupljaju metodom koja uključuje phishing elektronsku poštu.

Na dark webu najvišu cenu dosežu PayPal nalozi čiji se podaci prodaju po ceni od 274 dolara, dok se bankovni račun prodaje po prosečnoj ceni od 160,15 dolara (u proseku bankovni računi dosežu cenu koja je predstavlja 10% od ukupno raspoloživih sredstava na njima). Amazon nalozi se prodaju za oko 10 dolara ili čak i manje, a istu cenu dosežu i Skype nalozi.

Nalozi za servis eBay nešto su skuplji te se prodaju s prosečnom cenom od 12 dolara. U ponudi su i naozi za određene stranice za upoznavanje što u proseku košta oko 3,11 dolara. Podaci o debitnim karticama prodaju se s cenom od 67,50 dolara, a kreditne kartice su nešto jeftinije te se prodaju po ceni od 50 dolara. Podaci sa pasoša prodaju se po prosečnoj ceni od 60 dolara.

Zašto Snapchat i Instagram uklanjaju Giphy opciju?

https://pcpress.rs/zasto-snapchat-i-instagram-uklanjaju-giphy-opciju/

Šta je i na koji način štiti dvostepena autorizacija?

https://pcpress.rs/sta-je-i-na-koji-nacin-stiti-dvostepena-autorizacija/