Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Cyber kriminalci ukrali preko 60 miliona dolara iz digitalnih novčanika

Udarna vest, kada su kriptovalute u pitanju, 6. decembra bila je da je bitkoin dostigao vrednost od 12.000 dolara, a zastarela je u rekordnom roku, budući da se rast nastavio tokom protekla 24 sata, da bi 7. decembra bitkoin došao do vrednosti od 15.000 dolara – a samo devet dana od kada je bio na važnoj prekretnici od 10.000 dolara.



Ovakav rast vrednosti privlači pažnju svih, pa i cyber kriminalaca, te su korisnici platforme za čuvanje kriptovaluta, te trgovanje procesorskim vremenom za rudarenje istih – NiceHash, nedavno počeli da prijavljuju probleme sa pristupanjem svojim digitalnim računima. Sa platforme su korisnike prvo obavestili da su sistemi u fazi održavanja, te su nedostupni iz tog razloga, da bi nekoliko sati nakon toga objavili da su pretrpeli hakerski napad.

Naknadno je otkriveno da je došlo do proboja njihovih sigurnosnih sistema, pri čemu je određeni broj bitkoina ukraden iz digitalnih novčanika. Nema detaljnijih informacija o razmerama pljačke, te se spekuliše da se ne radi o maloj sumi. Prve glasine govore o iznosu od preko 60 miliona dolara, a prema najnovijoj vrednosti bitkoina.



U NiceHash-u veruju da će uspeti da pronađu ukradene bitkoine, te svoje usluge ponovo stave na raspolaganje korisnicima, ali sa pojačanim merama sigurnosti, a do tada se korisnicima preporučuje da promene lozinke.

Izvor: Bug

Hakovan NiceHash, Bitcoin prešao 16.000 dolara



U prethodnih nedelju dana, vredost Bitcoin-a porasla je preko 60%, odnosno čak 16x od početka godine. A do kraja 2017. ima još preko tri nedelje...

Ali, nisu sve vesti iz ovog sveta samo pozitivne. Prekjuče su korisnici tokom dana počeli prijavljivati probleme sa pristupom svojim nalozima na NiceHashu, jednom od mnogobrojnih servisa koji nudi čuvanje kriptovaluta u walletima i trgovinu procesorskim vremenom za rudarenje istih. Iz NiceHash-a prvo su objavili kako su im sistemi u fazi održavanja i nedostupni iz tog razloga, da bi nekoliko sati nakon toga objavili kako su – hakovani.

Otkriveno je, naime, da je došlo do proboja njihovih bezbednosnih zaštita prilikom čega je određen broj bitcoina pokraden iz korisničkih digitalnih novčanika. Do sada još nisu poznate razmere ove hakerske pljačke, ali čini se kako nije reč o malenoj svoti. Prve informacije govore o više od 60 miliona dolara vrednih bitcoina koji su preko noći nestali. Kako je tokom iste noći vrednost bitcoina dramatično porasla, hakeri su upali u NiceHash u, za njih, pravom trenutku.

U NiceHashu veruju da će uspeti da pronađu ukradene coine, te da će svoju uslugu u najkraćem mogućem roku ponovno staviti na raspolaganje korisnicima – i to s pojačanim merama bezbednosti. Do tada korisnicima, uz izvinjenja, preporučuju da promene svoje lozinke.

Ništa od ovoga nije preterano zabrinulo kupce, pa cena bitcoina i dalje suludo raste.

Procureli podaci korisnika AI.type tastature



Portal ZDNet objavio je prilog o bezbednosnom propustu koji se tiče jedne od popularnijih tastatura za mobilne uređaje AI.type. Kompanija koja stoji iza aplikacije koja je dostupna u verzijama za Android i iOS uređaje navodno je na svojim serverima čuvala osetljive podatke oko 31 milion korisnika aplikacije bez ikakve zaštite, u obliku čistog teksta.

Reč je o ukupno oko 577 GB podataka kao što su imena i prezimena korisnika, njihove adrese elektronske pošte, njihova lokacija (s preciznošću na nivou zemlje i grada u kojem se nalaze).

Kod nekih korisnika bili su prisutni i podaci kao što su IMEI brojevi mobilnih uređaja, ime korišćenog telekomunikacionog operatera, telefonski brojevi kontakata, IP adrese korisnika, profilne slike, podaci o korisničkim Google nalozima, datum rođenja i pol korisnika.

Jedna od pronađenih baza podataka sadržala je 10,7 miliona adresa elektronske pošte, a druga ukupno 374,6 miliona različitih telefonskih brojeva. Takođe, u sve navedeno valja uključiti i 8,6 miliona podataka prikupljenih od korisnika kada su koristili tastaturu (upisane adrese internet stranica prilikom surfovanja, upisani telefonski brojevi, lozinke i drugo).

Od objave ovog propusta stiglo je i službeno saopštenje od samih developera koji razvijaju AI.type da su podaci od sada zaštićeni i nisu više dostupni u obliku čistog teksta.

OneDrive za Android ima novi dizajn

Microsoft je redizajnirao OneDrive verziju za Android, te aplikacija sada ima tab bar na samom dnu, što je više u skladu sa ažuriranim dizajnom za Android. Zahvaljujući promenama, aplikacija sada izgleda modernije, te ima čistiji dizajn, što bitno olakšava korišćenje.



Pored promena u dizajnu, tu je i novi Me tab, u okviru kojeg korisnik može da prati istoriju obaveštenja, status fajlova, te listu onih koji su dostupni kada uređaj nije povezan na internet, potom recycle bin, kao i detalje o korišćenju same alikacije.

Aplikacija je besplatna, te je dostupna u okviru Google Play Store-a.
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://play.google.com/store/apps/details?id=com.microsoft.skydrive

Izvor: GSM Arena
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.gsmarena.com/onedrive_for_android_gets_a_new_look-news-28612.php

Pre 25 godina je poslat prvi SMS. Da li ga je pregazilo vreme?

Pre nekoliko dana proslavili smo veliki jubilej – četvrt veka od kada je poslat prvi SMS. Ta čast je pripala Neilu Papworthu koji je tom prilikom čestitao Božić kolegi na do tada neviđen način. Da li je posle 25 godina ovaj servis spreman za penziju?



Ko bi rekao da je prošlo toliko godina od prve kratke poruke poslate telefonom. Mereno godinama u razvoju tehnologija, SMS se može smatrati mobilnom praistorijom, s obzirom ma to da smo pametne telefone dobili pre samo 10 godina izlaskom prvog iPhone modela. Pre toga je svetom vladala neuništiva Nokia, koja je i u Srbiji ostavila dubok trag. U to vreme začetaka mobilne telefonije kod nas SMS je bio luksuz koji je radio kao naša železnica, sa čestim kašnjenjima. Iako nesavršen, SMS (Short Message System) je bio glavni način komunikacije jer je razgovor bio izuzetno skup (sećamo se svi “cimanja”).

Istorijat SMS

Čari SMS-a svetu je 3. decembra 1992. godine otkrio britanski programer Neil Papworth. On je sa svog kompjutera poslao tekstualnu poruku kolegi Richardu Jarvisu. Poruka je bila veoma prigodna – Neil mu je čestitao Božić. Mladi Neil je tada imao samo 22 godine i verovatno mu nije palo na pamet da je upravo započeo revoluciju u telefoniji:

“Te 1992 nisam imao pojma kako će slanje poruka biti popularno i da će to omogućiti uspon emotikona i aplikacija za poruke koje koriste milioni. Tek nedavno sam rekao deci da sam ja poslao prvi SMS u istoriji. Kad pogledam unazad, postaje mi jasnije da je božićna poruka koju sam poslao bila ključni momenat u istoriji telefonije.”

On je jubilej obeležio kreirajući poruku na moderan način – uz pomoć emotikona. Iako je ušao u istoriju kao pionir, za pravu poruku sa telefona na telefon moralo je da se čeka još godinu dana. Tada je Nokia prezentovala prvu poruku koja je stizala na telefon sa čuvenim zvukom notifikacije. Tada je SMS imao ograničenje na 160 karaktera, što je nateralo korisnike da budu kreativni u korišćenju prostora. Tako je spontano stvoren SMS sleng u kome se obilato služilo skraćenicama. Simboli su kasnije evoluirali u emotikone kakve danas poznajemo. Veliki doprinos modernom SMS protokol dao je Matti Makkonen za šta je, navodno, od strane kompanije Nokia za koju je radio dobio nagradu od čitavih 300 evra. SMS je bio spreman da osvoji svet.

SMS vladavina

Razmenjivanje poruka je dugo bilo nemoguće između različitih mobilnih mreža, što sa današnje distance zvuči neverovatno. Mnogi se sećaju kako je bilo nemoguće na ovaj način komunicirati između tadašnjih operatera Mobtela i Telekom Srbije. Ipak, sve se to menja 1999. godine kada se omogućava razmena poruka između mreža. Poruke su u to vreme prilično sporo stizale (bar kod nas), pa se tako dešavalo da SMS “jel dolazis na rucak?” poslat ujutru stigne tek uveče ili sutradan što je prilično razbijalo koncept dopisivanja. Da ne pominjemo to da su samo bolji i veoma skupi telefoni mogli da čuvaju poruke, a i na njima je postojalo ograničenje koje nam danas nije poznato.

Naredna 2000. godina donosi dalji razvoj SMS-a uvođenjem standardnog protokola koje uvodi Nokia. Razmena poruka u jednom trenutku postaje konačno funkcionalna onako kao što je danas, s tim što su poruke bile mnogo skuplje pa se nije razbacivalo u komunikaciji. Većina ljudi je tada imala prepaid brojeve dok se masovnije prelazilo na postpaid tek nekoliko godina kasnije. Sve ovo vreme SMS je bio glavni vid komunikacije. Delovalo je da nikad neće izaći iz mode, a onda su se 2007. godine pojavili smartfonovi. Otkrivenje svet aplikacija, a telefoni su se povezali na internet.



Aplikacije preuzimaju ulogu SMS

Sredina prve decenije 21. veka bila je veoma dinamična za mobilnu telefoniju. Prvo je otkriven iPhone, za koga su mnogi rekli da neće nikad uspeti. Naravno da nisu bili u pravu. Ostale kompanije su ubrzo shvatile gde leže pare pa su brže bolje krenule da kreiraju svoje verzije smartfona uz podršku Googlea koji se bacio na kreiranje Android operativnog sistema. Rođenjem modernih smartfonova SMS polako ali sigurno počinje da gubi na značaju.

Besplatnu alternativu dopisivanju na telefonu pružala je aplikacija Whatsapp. Ubrzo nakon nje pojavljuje se Viber koji prvobitno pokušava da kopira Skype. Od toga konačno odustaje jer postaje sve više jasno da je dopisivanje kakvo pruža Whatsapp, a to je modernija verzija MMS-a, put kojim treba ići. Viber menja izgled i od kopije Skypea postaje ljubičasta kopija Whatsapp. On takođe traži od korisnika da se prijavi sa brojem telefona, što je olakšalo pronalaženje sagovornika.

Interesantno je da je ova aplikacija mnogo popularnija u Srbiji od Whatsappa, iako je u svetu situacija obrnuta. Kod nas je konačnu pobedu Viber odneo pre svega boljim pristupom mladima zahvaljujući stikerima i bogatom arhivom emotikona. Da je ovo pravi put postalo je jasno kada je Skype redizajnirao interfejs tako da se u prvi plan stavi dopisivanje. Ipak, kasno su se setili da pojednostave prijavu i vežu naloge za brojeve telefona olakšavajući komunikaciju i registraciju korisnika. Skype i dalje funkcioniše, ali više kao platforma za razgovor i to pre svega poslovnih partnera, nego što može da se uključi u borbu sa Whatsappom u Americi, Viberom u pojedinim delovima sveta i WeChatom u Kini. I gde je tu SMS?

Da li SMS ima budućnost?

Odgovor je – najverovatnije ne. SMS kao opcija neće nestati, ali korisnici kao da su zaboravili na ovaj servis. I dok se 2011. godine poslalo preko 7 triliona poruka, čini se da budućnost nije baš svetla. Korisnici smartfonova su se odavno okrenuli aplikacijama za komuniciranje kao što su Facebook Messenger i gore pomenute aplikacije, od kojih je Whatsapp deo imperije Marka Zuckerberga. Nove mogućnosti smartfonova i okrenutost aplikacijama za dopisivanje povećale su potrebu korisnika za mobilnim internetom.

Količina SMS u okviru pretplate (ili kako su se ranije nazivali – “besplatni SMS” koje ste ipak plaćali kroz račun) je astronomski porasla, pa su tako operateri počeli da ih daju u neograničenim količinama. To više nije ni bitno, korisnicima su važni megabajti. Zahvaljujući internetu oni pričaju, pišu poruke i razmenjuju multimediju na društvenim mrežama. Minuti za razgovor i SMS više nisu u prvom planu, niti će više ikada biti. Razvoj tehnologije je nemilosrdan i brz, što ne znači da je SMS sa 25 godina zaboravljen. Tu je, za one slučajeve kad smo potrošili megabajte ili kad ne možemo da “uhvatimo” internet. Onda se svi setimo dobrog, starog, pouzdanog SMS-a.

Izvor: Vodafone
http://www.vodafone.com/content/index/what/technology-blog/25-anniversary-text-message.html

Retvit u zamenu za bitkoin

Kako vrednost bitkoina raste, tako je sve više onih koji žale što nisu uložili u ovu kriptovalutu pre samo godinu dana, kada je vredela tek nekoliko dolara, što bi danas moglo da ih učini milionerima, budući da je vrednost jedne jedinice 8. decembra došla do 16.000 dolara.



Razmišljanje u ovom smeru čini da se svaka šansa, koja bi mogla da dovede do makar jednog bitkoina, iskoristi, a u akcijama tog tipa prednjače korisnici Twitter-a. Tako je, na primer, @Joshwilkyyy, koji na Twitter-u tvrdi da će onima koji imaju dovoljno sreće omogućiti da dođu do bitkoina, došao do 20.000 retvitova posta u okviru kojeg je napisao ovo obećanje.

Nema dokaza da je ono o čemu ovaj korisnik piše istinito, ali drugi uprkos tome reaguju na njegov tvit. Obećanje je najverovatnije samo mamac, budući da Joshwilkyyy nije prvi koji ga je napisao, te je Travis Weaver uradio nešto slično sat vremena ranije, i došao do 80.000 retvitova, a u originalnom postu tvrdi da će 8. decembra izabrati pobednike, pa im pokloniti ono što je obećao.

https://twitter.com/TravWeav/status/938775527439126529

Ovaj fenomen nije ništa novo, te podseća na trend koji je postojao na Facebook-u, a u okviru kojeg su korisnici obećavali da će učiniti nešto ako dobiju određeni broj lajkova. Pripadanje nekoj zajednici u moderno doba, čini se, znači nešto sasvim drugo od stvarnog pripadanja, te su korisnici u stanju da obećaju različite stvari za određeni broj lajkova ili retvitova. Korisnik Travis Weaver tvrdi da je 2011. godine kupio 1.500 bitkoina, a po ceni od 2,87 dolara po jedinici, te je odlučio da svoje bogatstvo podeli u zamenu za retvit. Budući da se ovaj korisnik ranije nije bavio kriptovalutama, jasno je zašto mnogi smatraju da je u pitanju prevara, ili tek privlačenje pažnje.

Izvor: The Verge

YouTube lansira novi servis za muzičke sadržaje

Novi servis za emitovanje muzičkih sadržaja platforme YouTube trebalo bi da se pojavi u martu sledeće godine, a pod imenom Remix. Bloomberg-ov izveštaj potvrđuje ranije spekulacije da YouTube planira da poveže YouTube Red naloge korisnika sa muzičkom ponudom na Google Play Music, a novi proizvod će ponuditi kako muzičke, tako i video sadržaje, te se očekuje da pojednostavi rad platforme, čije je funkcionisanje tokom godina počelo da zbunjuje korisnike.



Novi proizvod je deo saradnje YouTube-a sa Sony Music Entertainment i Universal Music Group, te Warner Music Group. Muzičke kuće su godinama kritikovale YouTube, a zbog toga što nanosi štetu izdavačima, te izvođačima, budući da im ne plaća nadoknade, iako su muzički sadržaji među najpopularnijim na ovoj platformi.

Google je pokušao da kreira proizvod koji bi privukao više korisnika, te bio rezultat dobre saradnje sa muzičkim kućama, ali nije privukao isti broj ljubitelja muzike kao Apple u okviru platforme Spotify. U daljim pokušajima, YouTube je lansirao seriju novih ponuda, uključujući Google Play Music i YouTube Music Key, a pošto je Music Key ostvario loše rezultate, i YouTube Red. U međuvremenu je Spotify došao do 140 miliona korisnika na mesečnom nivou, te Apple Music do 30 miliona onih koji su se pretplatili na uslugu. Google do sada nije zvanično objavio broj korisnika na svojim muzičkim platformama, te na YouTube Red-u, koji je pre godinu dana imao tek 1,5 miliona korisnika.

Izvor: The Verge

Instagram priče od sada možemo čuvati

Nakon omogućavanja starijim fotografijama da se dele u opciji Stories, Instagram je najavio ažuriranje koje se tiče upravo Instagram Priča. Reč je o dve nove opcije, Stories Highlights i Stories Archive, koje pomažu da vaše priče i video-snimci ostanu sačuvani, umesto da se kao do sada brišu nakon 24 sata. Priče koje su sačuvane u arhivi biće vidljive samo vama, sve dok ne odlučite da ih podelite, a Stories Highlights će predstavljati mesto na kojem možete da grupišete priče za koje želite da budu vidljive vašim pratiocima.



“Tokom prošle godine, Instagram Stories postale su ključni način izražavanja, ali niste mogli da ih zadržite duže od 24 sata. Sad možete da grupišete važne priče, i zadržite ih na svom profilu”, saopštila je kompanija. Priče bi automatski trebalo da budu smeštane u arhivu, odakle po želji možete da ih pregledate, dodate u nove priče, podelite ih kao post ili stavite u Highlights. Opciju automatskog skladištenja je moguće isključiti. Ove promene bi već trebalo da su dostupne i za iOS i Android verzije aplikacije. Imajte na umu da su ovo samo neke od novih funkcija i da će ih biti još, kao što je na primer native regramming.

Izvor: Ubergizmo

Kaspersky upozorava na povećanu opasnost od cyber napada tokom praznika

Prema rezultatima istraživanja “IT Security Economics Report“, koje je sprovela kompanija Kaspersky Lab, više od 77% preduzeća pretrpelo je neki vid sajber napada u poslednjih 12 meseci. Povećanje broja napada u kojima su DDoS i POS sistemi glavni vektori čini situaciju još ozbiljnijom, posebno tokom sezone prazničnih rasprodaja, kada kupaca ima više nego inače, a porast prodaje čini maloprodajna mesta primamljivom metom za cyber kriminalce.



Istraživanje je pokazalo da se u protekle tri godine dogodila ekspanzija cyber aktivnosti (preko 16%), koje podrazumevaju DDoS napade, kao i napade u kojima su korišćene ranjivosti na POS terminalima. Ovaj porast je pokazatelj da, kakvu god pljačku planirali, cyber kriminalci će najverovatnije početi sa DDoS napadima ili iskoristiti ranjivost u maloprodajnim POS sistemima.

Godina koja se završava će ostati upamćena po seriji cyber napada visokog rizika i upadima na mreže platnih sistema vodećih svetskih brendova, od lanca Chipotle, preko hotela Hyatt do brenda Forever 21. Kompanija Kaspersky Lab je takođe registrovala značajan porast i geografsko širenje botnet DDoS napada u trećem kvartalu 2017. godine, sa metama u 98 zemalja (u poređenju sa 82 u drugom kvartalu), sudeći po rezultatima DDoS Intelligence report istraživanja.

Ova informacija je od izuzetne važnosti za maloprodajne objekte i organizacije koje se bave internet prodajom, naročito tokom perioda rasprodaja oko Nove godine i Božića. Dok kupci pune kese artiklima na sniženju, prodavci se mogu nadati većoj zaradi, ali ih to ujedno čini i veoma primamljivom metom za cyber kriminalce.



Kako bi izbegli štetne posledice po prihode u nadolazećem prazničnom periodu, prodavci i organizacije koje se bave online trgovinom mogu da se zaštite uz pomoć rešenja koja su spremna da odgovore na njihove individualne potrebe. Kompanija Kaspersky Lab preporučuje maloprodajnim objektima da ažuriraju sisteme za online transakcije, jer svako novo ažuriranje može sadržati rešenje koje čini sistem manje ranjivim na napade sajber kriminalaca, da ažuriraju softver na POS terminalima i promene fabričke lozinke na ovim uređajima, da koriste specijalizovana rešenja kao što je Kaspersky Embedded Systems Security, kako bi zaštitili POS terminale od malvera, da se pripreme za DDoS napade tako što će izabrati pouzdanog provajdera usluga, koji poseduje stručno znanje u oblasti cyber bezbednosti i koji će moći da ih zaštiti od sofisticiranih DdoS napada, te da obuče svoje klijente o opasnostima od cyber pretnji sa kojima se mogu susresti prilikom kupovine na internetu ili prodajnom mestu, kao i da ih upoznaju sa koracima koje mogu preduzeti da smanje rizik.

Kvantna komunikacija

https://pcpress.rs/kvantna-komunikacija/

Chrome 63 žrtvujte memoriju za bolju bezbednost



Najpopularniji web browser na svetu, Google-ov Chrome je već stigao do svoje 63. verzije. Stabilna verzija Chrome-a 63 puštena je u opticaj krajem ove nedelje za desktop sisteme (Windowse, Mac i Linux). Kao i obično, Google se pobrinuo da u novoj verziji zakrpi ponešto manjih propusta otkrivenih u prošlim verzijama, te da developerima web stranica omogući koršćtenje najnovijih CSS trikova. Više detalja objavili su, kao i obično, na svojem blogu.

Za običnog korisnika, pak, velikih promena neće biti. Ovom će nadogradnjom verovatno biti najzadovoljniji administratori u većim organizacijama kojima će Chrome sada omogućiti veći nivo kontrole nad procesima koji se unutar njega pokreću. Način rada nazvan "Site isolation" donosi tako veće restrikcije nad pokrenutim procesima, te otvaranje većeg broja procesa za međusobno povezane stranice (koje su se do sada pokretale unutar istog procesa, poput embedovanih iframe-ova).

Administratori i korisnici moći će sada detaljno odrediti kako će Chrome manipulisati procesima – ali, kod uključivanja maksimalne "izolacije" svakog poedinog procesa moraće se pomiriti i s nešto većim zauzećem radne memorije (ponekad za čak 15 do 20%).

Osim ovoga, administratorima će biti omogućeno da blokiraju ekstenzije prema pravima koja iste zahtevaju, pa će samim time moći postavljati vlastite restrikcije korisnicima koji vole pretrpavati browsere raznim dodacima.

YouTube u martu 2018. pokreće servis za streamovanje muzike Remix

Bloomberg navodi kako će u sklopu YouTube-a sledeće godine biti pokrenut potpuno novi servis za streamovanje muzike koji se bazira na plaćanju pretplate.

Novi servis zasad nosi privremeno ime Remix te bi se trebao pojaviti u martu sledeće godine. Reč je o novom pokušaju YouTube-a odnosno Google-a (nakon Play Music-a i YouTube Music Key-a) da pridobije korisnike koji se sada služe popularnim servisima kao što su Spotify i Apple Music.

Kako bi novi servis bio uspešan od samog početka navodno su već postignuti dogovori o saradnji s većim imenima sa područija muzičkog izdavaštva. Među partnerima za budući Remix između ostalih spominje se Warner Music Group (sa kojim je ugovor o saradnji već potpisan) te servis Vevo koji poseduje široku biblioteku muzičkih video radova. Pregovori navodno traju i sa preostalim većim muzičkim izdavačima, Sony Music Entertainmentom i Universal Music Group-om (koji su ujedno i vlasnici spomenutog Vevo servisa).

Vredi spomenuti da je YouTube prošle godine angažovao bivšeg člana izvršnog osoblja Warner Music Group-a, Lyora Cohena, koji je pri dolasku u YouTube odmah pokrenuo reorganizaciju koja je uključivala i prelazak osoblja iz Play Music-a u YouTube, a Cohen je ujedno i idejni začetnik spomenutog Remix-a.

Instagram odvaja aplikaciju za direktno slanje poruka

Instagram trenutno testira Direct, novu aplikaciju za slanje poruka, koja je prethodno bila deo glavne aplikacije. Kompanija je tako izvukla funkciju za direktne poruke iz Instagram-a, te je ubacila u novu aplikaciju, pretvarajući je u nešto što podseća na Snapchat.



Aplikacija je trenutno dostupna u šest zemalja – Čileu, Izraelu, Italiji, Portugalu, Turskoj i Urugvaju, kako za Android tako i za iOS, a za sada nije poznato kada bi mogla da se pojavi i u ostalim zemljama. Kao i Snapchat, Direct koristi kameru, omogućavajući korisniku da brzo napravi fotografiju ili video, te ih prosledi putem poruke.

Direktno slanje poruka je deo Instagram-a već nekoliko godina, ali je u početku nudilo samo osnovne funkcije. Posle lansiranja opcije Instagram Stories, došlo je do poboljšanja funkcionalnosti, a očekuje se da će nova aplikacija doneti dodatna poboljšanja.

Izvor: GSM Arena
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.gsmarena.com/instagram_separates_messaging_feature_into_a_new_app_called_direct_currently_in_testing-news-28631.php

Mali biznisi na Internetu

Da vidimo kako mali privrednici, uz pomoć svog internet sajta, mogu da uštede novac za oglašavanje i da svojoj firmi obezbede stalno onlajn prisustvo.



Poslovni uspeh malih i srednjih preduzeća i preduzetnika danas je skoro nezamisliv bez osmišljenog prisustva na Internetu. To važi i za male i porodične biznise, pa čak i za one tradicionalno oflajn, koji su postojali i u vremena davno pre Interneta. Jer onoj firmi kojoj je nepotrebno da ima mobilni telefon, nepotrebno je i da bude na Internetu. A takve firme danas ne postoje, zar ne? Može li to da se ostvari na pravi način bez veb sajta?

Kako Peri moleru internet sajt štedi novac?

Uzmimo za primer Peru molera, koji nema svoj sajt. Da bi potencijalne mušterije znale da on postoji, on mora da se oglašava, jer ne može stalno da se oslanja samo na lične preporuke. Oglašavanje košta, a najisplativiji i najefikasniji način oglašavanja je na Internetu, jer danas skoro svi, kada im zatreba bilo koji majstor, „potegnu“ Google pretragu. Zato naš Pera moler i daje oglase na oglasnim sajtovima.

Međutim, šta se dešava sa tim njegovim oglašavanjem? On redovno mesečno plaća da bude prisutan na određenim sajtovima, u nadi da će potencijalne mušterije da nađu baš njegov oglas, kada u Google ukucaju neku od usluga koje on pruža. Kad prestane da plaća oglase, njega više nema na oglasnom sajtu. Tako se posle, recimo, godinu dana oglašavanja, Pera moler nađe u situaciji da je sve što je uložio u oglašavanje praktično nestalo.



A računica kaže da je za taj novac mogao i da registruje svoj internet domen i da napravi veb sajt. Čak i kad ne bi ulagao u oglašavanje tog sajta, ako je sajt napravljen kako treba, Google pretraga bi pronalazila ključne reči na njegovom sajtu i dovodila nove posetioce. Zbog toga posedovanje internet sajta, dugoročno gledano, štedi novac i obezbeđuje kontinuitet internet prisustva.

Zašto Goci frizerki (samo) društveni mediji nisu dovoljni?

Perina preduzetnička koleginica, Goca frizerka, pravilno je shvatila da je za njen zanat veoma bitno da se predstavi na društvenim medijima, jer voli da slika i snima svoje uspešne kreacije. I to joj je odlično išlo neko vreme… Međutim, pravila društvenih medija se često menjaju, jer smisao njihovog postojanja nije da se neki tamo zanatlija iz Srbije besplatno oglašava, već da vlasnici društvenih medija zarađuju od oglašavanja. Jednostavno, smanjen je domet njenih objava na društvenoj mreži, tako da je te njene simpatične postove sa fotografijama video sve manji broj njenih pratilaca.

Shvatila je Goca da mora da počne da plaća promovisanje svojih sadržaja na društvenoj mreži. Njene postove je video određen broj ljudi, u trenutku kada su objavljeni i promovisani. Međutim, priroda društvenih medija je da funkcionišu na principu „protočnog bojlera“ – ono što je prošlo kroz vremensku liniju korisnika za par dana ode u nepovrat, kao i voda iz bojlera u kanalizaciju. Kada je prestala da se oglašava, nestala je i iz vidokruga svojih pratilaca. Ti njeni objavljeni i promovisani sadržaji nisu nikog odveli na neku njenu internet lokaciju, njen sopstveni sajt koji bi posetioci zapamtili za buduće kontakte s njom. Film „Prohujalo s Fejsbukom“, takoreći.



Ali, tu nije kraj posledicama njenog prohujalog oglašavanja na društvenim medijima. Njeni postovi na Fejsbuku ili Instagramu mogu da se nađu, ako korisnici tih društvenih mreža imaju dovoljno volje da ih traže i skroluju po njenoj strani. Međutim, kao što rekosmo na početku, ljudi danas u potragu za zanatskim uslugama kreću kroz pretragu na Guglu. Otkucaj u Gugl „farbanje kose“ (može i ćirilicom, svejedno). Koliko i na kojoj tek strani rezultata pretrage postoje i rezultati sa Fejsbuka? Samo za neke specifične reči ili za jako popularne strane sa Fejsbuka oni će biti dobro pozicionirani u rezultatima Gugl pretrage.

Ipak, osnovni razlog zbog koga je važno da mala i srednja preduzeća i preduzetnici imaju sajtove za svoje male firme, a ne samo stranice ili profile na društvenim medijima je mnogo ozbiljniji. Klikom na „Slažem se“, Goca frizerka se pri kreiranju svog naloga na društvenoj mreži, iako je mrzelo da čita s čime se slaže, složila sa time da se odriče prava na svoj objavljeni sadržaj! Sve društvene mreže imaju svog vlasnika, koji u svakom trenutku može da promeni uslove korišćenja i da, zbog toga, ponosni „vlasnik“ stranice ili profila ostane bez ikakvih podataka na Internetu. Njegovo postojanje na Internetu zavisi od dobre volje vlasnika društvene mreže, koji samo jednim potezom može da obesmisli njegov sav, do tada, uloženi trud.

Kako da mali privrednik napravi svoj veb sajt?

Ako možemo da se složimo da zaista treba da imaš sopstveni internet sajt, kako da to najlakše i na pravi način uradite? Za male biznise je Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) pripremila brojne korisne internet sadržaje. Predlažemo da krenete sledećim redom:

4 koraka do dobrog internet sajta Sajtovi su oduvek bili (i biće) sastavljeni od tri komponente: sadržaja, dizajna i programiranja. A prvi korak u radu na bilo kom sajtu je osmišljavanje njegovog koncepta. Više na: domen.rs/koraci‑do‑sajta

Koraci do dobrog internet domena Koji domeni, kako mogu da zvuče, kako treba da zvuče, kako da znam da li su slobodni, šta ako su zauzeti, gde se registruju, kako se registruju… Više na: domen.rs/koraci‑do‑domena

Izbor pravog internet hostinga Ako je vaš veb sajt virtuelna zgrada na Internetu, onda je hosting virtuelna parcela na kojoj je sajt sagrađen. Po toj analogiji sa stvarnim svetom, internet domen definiše virtuelnu adresu koja govori u kojoj ulici i na kom kućnom broju se nalazi sajt. Više na: domen.rs/izbor‑hostinga

Mali privrednici mogu da rade i na povećanju vidljivosti svog poslovanja na Internetu na taj način što će redovno objavljivati sadržaje u vezi sa svojim poslovanjem, a vrsta sadržaja zavisi od prirode delatnosti. Za nekog preduzetnika je to pisanje blog postova o stručnim temama (na svom sajtu), a za drugog je redovno objavljivanje zanimljivih fotografija.

Primeri

RNIDS je predstavio primere dva mala biznisa koji se uspešno predstavljaju i na Internetu, na adresi naravno.rs.

Pogledajte i video o Peri i Goci na adresi: domen.rs/video‑pera‑moler‑na‑internetu.

Apple preuzima kompaniju koja stoji iza softvera za prepoznavanje pesama

Prema izveštajima sa portala TechCrunch, te Bloomberg, Apple planira da kupi Shazam, kompaniju koja stoji iza popularnog softvera, te aplikacije za prepoznavanje pesama. Prema izvorima sa kojima je komunicirano na ovu temu, dogovor bi mogao da bude objavljen 11. decembra, dok ostali podaci o preuzimanju nisu poznati. Akvizicija bi kompaniji Apple obezbedila vlasništvo nad tehnologijom za prepoznavanje muzičkih, TV, te filmskih sadržaja, a koju bi mogla da implementira u svoje proizvode.



Shazam već radi i na iOS i OS X/macOS platformama, a aplikacija ima i mogućnost za slušanje sadržaja koji su u pozadini, te na taj način identifikuje pesmu ili video zapis, što bi moglo da bude korisno u okviru tehnologije pametnih zvučnika koje bi kompanija Apple mogla da proizvodi u budućnosti.



Tehnologija iz kompanije Shazam je više od audio identifikacije, te je od 2015. godine omogućeno i prepoznavanje zapakovane robe, knjiga, magazina, za šta bi Apple takođe mogao da bude zainteresovan.

Izvor: Engadget

Jony Ive ponovno na čelu Apple-ovog dizajnerskog tima



Johnatan Ive, poznat kao Jony Ive – miljenik pokojnog Stevea Jobsa i dugogodišnji Apple-ov čovek broj jedan za dizajn, nakon dve godine vraća se na svoju poziciju.

Ive je praktično sinonim za Apple-ov dizajn, a iz bliskog odnosa sa Jobsom proizašli su legendarni modeli iPhone-a, iPad-a, Apple Watch-a ali i Mac računara odnosno laptopova. Za razliku od mnogih drugih proizvođača elektronike i gadgeta Apple je poznat po tome što uvek kreću od dizajna po kojem onda inženjeri osmišljaju hardcer, umesto obrnuto.

Ive je 2012. nakon debakla sa Apple Mapama na čelu softver dizajna zamenio Scotta Forstalla, kojeg je Cook otpustio sa te pozicije. Ako ste zaboravili Apple Mape tada su po prvi put pokušale da zamene Google Mape, a bile su toliko loše da su nečije kuće bile usred reka i jezera. Cook se morao izblamirati i preporučiti korišćenje Google Mapa, dok oni ne ispeglaju bugove, ali ni danas im te mape nisu dosegle Google-ove.

Ive je preuzeo zadatak nadgledanja izgradnje Apple Parka, poznatog kao spaceship campus – velebne građevine i novog Apple-ovog sedišta, gde je i Steve Jobs Theater u kojem je ove godine predstavljen i novi iPhone X. Sada je Apple Park projekt završen, a na Apple-ovim stranicama, objavljeno je kako se Jony Ive vraća na svoju poziciju šefa dizajna.

Opera 50 donosi osveženu VPN uslugu



Internet browser Opera će u novoj Opera 50 verziji dobiti u potpunosti obnovljenu VPN uslugu.

Spomenuta verzija browsera za sada se nalazi u beti donosi VPN uslugu koja se za razliku od prošlih verzija više ne bazira na pojedinoj zemlji (kao što su trenutni VPN-ovi u Kanadi, SAD-u, Nemačkoj, Holandiji i Singapuru), već na određenom regionu gde se nalaze Operini serveri koji će se od sada brinuti za pružanje ove usluge (na primer Evropa, SAD i Azija).

Za hostovanje VPN usluge dakle više neće biti zadužena kanadska kompanija SurfEasy LLC (sada u vlasništvu Symantec-a), nego će se oslanjati na Operinu sopstvenu infrastrukturu (Opera je sada u vlasništvu kineske kompanije), koja se već brine za uslugu za kompresiju i uštedu internet saobraćaja browsera Opera Mini za Android i iOS uređaje.

Opera daje obećanje kako će obnovljenju VPN uslugu biti moguće koristiti besplatno i bez ikakve potrebe za prijavom te da će usluga biti brža nego do sada. Opera 50 donosi i mogućnost takozvanog lokalnog pretraživanja, gde se VPN nakratko isključuje pri kod upisivanja željenog pojma unutar pretrage te se potom ponovno uključuje kada korisnike ode na željenu stranicu (sve s ciljem kako bi korisnik mogao da dobije rezultate u odnosu na svoju lokaciju, a ne na lokaciju gde su smešteni serveri za VPN uslugu).

Postoji i privatni način rada u kojem je VPN usluga uključena stalno i tokom upotrebe odabrane pretrage. Opera 50 Beta dostupna je za preuzimanje za Windows, Linux i macOS sustave te se bazira na browseru Chromium 63.0.3239.5.

Steve Wozniak na najvećoj evropskoj konferenciji programera u Beču

Najveća konferencija programera u Evropi WeAreDevelopers („WAD“) biće održana po četvrti put u Beču od 16. do 18. maja 2018. godine. Poslednja konferencija je okupila 3.800 učesnika iz celog sveta, a na sledećoj se očekuje preko 8.000 učesnika. Mesto održavanja konferencije je najveća kongresna lokacija u Austriji, „Austria Center Vienna“ koja raspolaže sa 90.000m2 prostora i može da ugosti 25.000 učesnika.



Cilj konferencije jeste povezivanje programera na globalnom nivou radi razmene znanja i iskustava. Najsavremenije tehnologije i uvid u ideje sutrašnjice od virtuelne i proširene stvarnosti do robotike budućnosti su samo neke od tema kojima se bavi ova konferencija. Posetioci će imati priliku da vide neke od novih izuma koji još nisu izašli na tržište.



Organizatori očekuju preko 150 govornika, a učešće je potvrdio i Steve Wozniak, računarski inženjer i suosnivač giganta Apple. Među govornicima će biti i dizajneri igrica John i Brenda Romero, Angie Jones (Twitter), Martin Wezowski (SAP), Christian Heilmann (Microsoft), Mars Jullian (Netflix), Ada Rose Edwards (Samsung), Joe Sepi (IBM), Tracy Lee (ThisDot) i mnogi drugi.

Karte se trenutno mogu kupiti po sniženoj ceni od 299 evra za sva tri konferencijska dana i uključuju pristup svim panelima, radionicama, izložbenom prostoru, zvaničnoj završnoj proslavi, zatim osveženje, suvenire i još ponešto. Osigurajte dodatnih 10% popusta uz promotivni kod: WOZ-2018.

Da li dete treba da koristi Facebook Messenger Kids?

Popularna društvena mreža želi da približi online iskustvo deci od 6 do 12 godina. Koliko je ovo dobra ideja?



Kad smo prvi put čuli da će Facebook omogućiti deci poseban chat kontrolisan od roditelja imali smo podeljena mišljenja u redakciji. S jedne strane jasno je da će deca pronaći način da komuniciraju, kao što to već rade putem Snapchata, Instagrama ili Vibera. Zašto se to svejedno ne bi omogućilo u kontrolisanim uslovima?

S druge strane, zašto bi deca do 12 godina uopšte “visila” na chatu? Zabrinuti roditelji su se pobunili protiv Messenger Kids jer direktno poziva klince da budu deo online zajednice. Iako bi roditelji imali kontrolu nad ovom verzijom Messengera, to nije bilo dovoljno argument. Kolika je ta kontrola potpuna i kako uopšte očekivati od roditelja da budu korak ispred dece kad je komunikacija putem neta?

Facebook Messenger Kids – dobrotvorna aplikacija ili biznis model?

Ipak, ono što je najinteresantnije u vezi nove aplikacije je – zašto se Facebook uopšte odlučio za nju? Kao što se može pretpostaviti razlozi su najmanje altruističke prirode. Društvena mreža Marka Zuckerberga ima problem da privuče mlade koji smatraju da je Facebook za “matorce”. Teško je privući klince na mrežu na kojoj se nalaze njihovi roditelji, pa čak i babe i dede. Nije slučajno što se deca odlučuju za Snapchat koji je nerazumljiv svima koji nisu tinejdžeri.

Messenger Kids je ustvari način na koji se preko roditelja deca usmeravaju na svoju prvu društvenu mrežu, na kojoj će se zadržati dugi niz godina. Roditelji dobijaju osećaj sigurnosti, a Facebook nove korisnika koji će mu biti verni od malih nogu. Ipak možda i najvažniji razlog zašto je kreirana ova dečja aplikacije je – skupljanje podataka. Facebook praktično prodaje svoje korisnike oglašivačima, a deca mlađa od 13 godina su trenutno neiskorišćeni resurs.



Facebook trenutno zabranjuje deci mlađoj od 13 godina da otvore nalog (iako se to lako zaobilazi). Postaje jasno da svi ti klinci koji nisu na mreži predstavljaju neiskorišćeno blago podataka koji se mogu analizirati i prodati. Sa Kids nalogom deca se uvode u svet online komunikacije gde ona postaju lojalni konzumenti Facebooka, koji na ovaj način postaje prihvatljiv za njih, čak i po cenu kontrole roditelja. Facebook na ovaj način duplo dobija – tu su korisnički podaci ali i privlačenje novih korisnika koji će biti verni decenijama.

I da li dete treba da koristi Facebook Messenger Kids? Ako smatrate da je prisustvo na društvenoj mreži za dete od ključne važnosti za njegov razvoj onda bolje da to radi pod vašom kontrolom. Iako po nekim istraživanjima 93 odsto dece imaju pristup internetu od ranih nogu, malo analogne offline zabave im neće škoditi. Odluka je na vama.

Izvor: The Guardian

Da li je YouTube Remix osuđen na propast?

Najveći video portal na svetu odlučio je da počne da naplaćuje usluge slušanja muzike. Da li će korisnici prihvatiti ovaj novitet?



YouTube je očigledno rešio da unovči svoju poziciju pa je tako posle YouTube Red (debakla) odlučeno da se kreira muzički servis radnog naziva Remix. Kompanija Alphabet pregovara sa produkcijskim kućama, a prvi koji je pristao na saradnju je Warner Music Group, dok se Sony Music Entertainment i Universal Music Group premišljaju. Ovaj svojevrsni “muzički dinar” YouTube planira da predstavi u martu sledeće godine.

Ovo bi bio treći pokušaj IT giganta da YouTube približi rivalima Spotify i Apple Inc. koji uveliko zarađuju na ovaj način. Pitanje je ipak koliko je ovaj servis po ukusu YouTube korisnika koji nisu previše raspoloženi da plaćaju usluge koje su oduvek bile besplatne. Čini se da je ovaj servis više napravljen kako bi se zadovoljili direktori iz muzičke industrije koji žele više prihoda od ovog servisa. Pokazalo se da je to oduvek bilo kontraproduktivno kad se misli na kompanije umesto na potrošače.

YouTube proširuje ponudu

Servisi koji naplaćuju muziku dali su novu snagu muzičkoj industriji koja je godinama imala problem sa padom zarade usled promena navika potrošača. Muzička industrija je u početku pretila YouTubeu zbog piraterije, ali je na kraju shvatila da ne može da tera ljude da kupuju diskove i kasete kada sve postoji na netu. Servisi koji omogućavaju legalno slušanje muzike vratili su moć muzičkoj industriji. Ipak, oni smatraju da bi bili još bogatiji da nema YouTubea koji im ne daje dovoljno para za to što milioni ljudi slušaju muziku na ovaj način.

Muzika je jedna od najpopularnijih žanrova videa na YouTubeu privlačeći milijardu korisnika mesečno. To je ogromna brojka na koju industrija gleda kao gomilu dolara koji ne stižu u dovoljnim količinama. Treći pokušaj naplate, YouTube Remix, pokušaće da privuče korisnike i na taj način izbegne propast poput Google Play Music i YouTube Music Key koji su se na kraju utopili u jednako neuspešni YouTube Red. Ovaj servis nudi gledanje videa bez reklama za mesečnu nadoknadu. To je samo jedan od mnogih opcija koje Alphabet uvodi u popularni video servis kako bi zadržao lidersku poziciju.

Novi servis će po ugledu na Spotify imati streaming na zahtev uz obavezne YouTube elemente kao što su video klipovi. Konačni uspeh lansiranja u martu zavisiće najviše od dogovora sa velikim igračima. Na kraju će konačnu ocenu dati krajnji korisnici, ako neće da plaćaju, YouTube će morati ozbiljno da se zamisli.

Izvor: Bloomberg

Umesto holograma od falsifikovanja štitiće leptirova krila

Tim istraživača iz Inovacionog centra Instituta za fiziku iz Zemuna osmislio je Teslagram, sistem fizičke zaštite, koji će štititi od falsifikata novčanice, identifikacione kartice, dokumenta ili umetnička dela. Naime, naučnici Instituta za fiziku pronašli su način kako da sa krila leptira izdvoje svaku ljuspicu i da je ugrade u, na primer, identifikacionu karticu, a kako među svim leptirima na planeti ne postoje dve iste ljuspice, nemoguće je podmetnuti falsifikat.



Krila leptira satkana su od 200.000 ljuspica, a od jednog krila leptira može da se zaštiti 100.000 novčanica i da svaka bude jedinstvena. Ovaj sistem je daleko složeniji od holograma koji je na grupama novčanica isti, pa kada neko iskopira jedan, zapravo je iskopirao sve. Na ovu ideju su došli kako kaže Dimitrije Stepanenko, fizičar i član tima, jer samo u prirodi postoje stvari koje su jedinstvene, a leptirova krila su jedna od tih stvari. Kada se ljuspe izdvoje sa krila, “pametnom” štampom one se utisnu u predmet. Ljuspica, koja je veličine poprečnog preseka ljudske dlake, dovoljno je mala i čvrsta da ne postoji način da se ošteti, a zbog malih dimenzija, falsifikatori ne mogu da znaju ni na kom delu novčanice ili umetničke slike se nalazi. U laboratoriji Inovacionog centra napravljena je mala “farma leptira” i otkrivaju da nije svaki leptir pogodan za zaštitu, a s obzirom da je prosečan životni vek leptira do dve nedelje leptiri se ne ubijaju već se koriste njihova krila nakon prirodne smrti.

Naučnici tvrde da bez obzira na uloženi novac i trud, nije moguće napraviti kopiju ljuspe, i da je stepen zaštite neuporedivo veći od svakog postojećeg. „Prema ISO standardima, sigurnosne brave moraju da imaju broj kombinacija 10 na sedmi, a verovatnoća da se nađu dve iste ljuspe je 10 na 250“ objašnjavaju naučnici. Marija Mitrović Dankulov, član tima i fizičar, otkriva da su razvili i algoritam kojim mogu dodatno da zakomplikuju jedinstveni zapis na ljuspi sa leptirovog krila. Ova inovativna tehnologija, Teslagram, je zaštićena globalno, kroz tri patenta i žig. „Za naša istraživanja imamo podršku Canadian Bank Note Company, koja štampa kanadski dolar. Videli su naš rad, ocenili da ima potencijal i pokazali interesovanje da našu inovaciju koriste u zaštiti kanadskog dolara. Nisu ništa obećali, jer je još rano, ali, kada završimo posao, proceniće da li će da prihvate naš proizvod ili ne“ otkriva Saša Lazović, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku.

Izvor: Novosti
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:700305-Srpski-leptiri-stitice-i-novac

Britanska obaveštajna agencija nadzire bitkoin

GCHQ, britanski ekvivalent američkoj Agenciji za nacionalnu bezbednost, nadzire procese koji su u vezi sa bitkoinom, a po nalogu vlade te zemlje. Agencija, koja je najpoznatija po tome što je dešifrovala komunikaciju između nemačkih vojnih snaga u Drugom svetskom ratu, a uz pomoć Enigma mašine, sada je dobila zadatak da se pozabavi digitalnim valutama.



Agencija GCHQ osnovana je 1919. godine, te od tada vodi računa o bezbednosti Velike Britanije, a slobodno se može reći da joj bitkoin nije potpuno nepoznat. Poslednjih meseci agencija je obnovila interesovanje za ovu kriptovalutu, a zbog ubrzanog rasta vrednosti. Tako je Chris Ensor, direktor agencije, izjavio da im je britanska vlada naložila da istraže bezbednosne rizike koje bi bitkoin mogao da izazove, te dodao da su oni zainteresovani za sve što bi na zemlju moglo da utiče, a u poslednje vreme je to bitkoin, a zbog svoje sve veće popularnosti.

Agencija istražuje bitkoin iz različitih uglova, te se interesuje za to kako ova kriptovaluta funkcioniše, na koji način bi mogla da se iskoristi blockchain tehnologija, te za potencijalne pretnje koje bi mogle da ugroze monetarni sistem zemlje. Kao i svi koji nisu detaljno upoznati sa bitkoinom, i britanska vlada je intrigirana novom valutom, ali i oprezna. Tako iz GCHQ kažu da im iz vlade često postavljaju pitanja o tome da li je takva tehnologija sigurna, te na koje načine bi Britanija mogla da je koristi. Agencija sarađuje i sa Nacionalnim trezorom, koji, navodno, želi da reguliše bitkoin, a kako bi se izbegle utaje poreza, te pranje novca.



Bitkoin je dugo bio sinonim za špijunske agencije, te neki tvrde da su digitalne valute stvorili NSA ili CIA. Nema dokaza koji idu u prilog tome, ali svaka tehnologija, koja potencijalno predstavlja pretnju prihvaćenom poretku, bi se detaljno ispitivala, a od strane različitih bezbednosnih agencija.

Izvor: Bitcoin.com

Android u prosincu: Oreo stigao tek na 0,5% uređaja



Situacija u distribuciji Androida nije se puno popravila od zadnjeg Googleovog izvještaja, prošlog mjeseca. U prosincu je Oreo uspio stići tek na 0,5% Android uređaja, iako je njegova konačna verzija dostupna već neko vrijeme.

Nougat trenutno drži 23,3% udjela, a Marshmallow 29,7. Lollipop se još uvijek nalazi na 26,5% Androida, a metuzalem KitKat na čak 13,4%. Još starije verzije Androida sada zamuzimaju manji ili zanemarivi udio.

I dalje je vidljiv negativan trend kod nadogradnji Andoida. Nadogradnje stižu sve sporije, što je bilo i za očekivati s obzirom na velik broj različitih brandova, ali i sporosti najpoznatijih proizvođača.

Hoće li se ova situacija u dogledno vrijeme popraviti, teško je reći, ali je više nego očito da su nadogradnje najslabija karika u Android eko-sustavu.

Kako je YouTube video 2017. godinu

Ovo je bila izazovna godina za YouTube, sa dosta problema u pogledu sadržaja i obećanjem od izvršnog direktora Susan Wojcicki da će se kompanija truditi da ova platforma postane sigurnije mesto za sve, međutim, poslovanje mora da se nastavi.



Godina je došla i otišla, a govoreći iz ugla pop kulture, svi smo uživali u ludoj vožnji. Ed Sheeran i pesma Shape of you je dominirala top listama, a Luis Fonsi i Daddy Yankee sa numerom Despacito su preuzeli svet! Pored njih u vrhu liste najpopularnijih muzičkih numera u 2017. našle su se i pesme kao što su DJ Khaled – I’m The One i Wild Thoughts, Clean Bandit – Symphony feat. Zara Larsson i Little Mix – Touch. Zapravo, toliko se toga desilo da je prilično teško ispratiti sve. Januar se čini toliko dalekim kao da je bio u prošlom veku, kada niko nije znao šta je fidget spinner.



U svakom slučaju, YouTube je izdvojio esenciju pop kulture u jednom sedmominutnom video snimku pod nazivom YouTube Rewind 2017. Kompanija svake godine objavljuje svoj Rewind video, koji predstavlja rezime svih trendova pop kulture u proteklih 12 meseci, sa YouTube zvezdama i beskrajnim referencama na meme, a uključeno je sve od hit singlova do viralnih aplikacija.

Izvor: NME
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://www.nme.com/blogs/the-youtube-rewind-video-will-make-you-nostalgic-for-2017-2169247

Na lepom hladnom severu

https://pcpress.rs/na-lepom-hladnom-severu/