Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Da li znate da vas neke Android igre prisluškuju?

Igranje igara na mobilnom telefonu predstavlja bezopasnu zabavu. Bar smo tako mislili dok nismo saznali da preko 250 igara na Google Play žele da nas prisluškuju. Ono što žele da čuju je prilično čudno.



Neke od igara koje mogu da se nađu na Google Play veoma je zainteresovano za osluškivanje vašeg okruženja. Ovo remećenje privatnosti nema cilj da sluša vaše privatne razgovore već da sluša – šta gledate. Ma kako zvučalo čudno, oglašivači su pronašli način na koji će saznati vaše životne navike putem onoga što gledate na TV.

Ove Android igre aktiviraju mikrofon telefona dok se igrate kako bi uhvatile ambijentalne zvukove oko vas u nadi da će prepoznati reklame koje se puštaju na televiziji. To je naravno pod uslovom da ste od onih ljudi što imaju uključen TV aparat u pozadini. U tom slučaju ste obradovali kreatore ovih igara jer će u tom slučaju znati šta da vam plasiraju od oglasa.

Ovo nije prvi put da se koristi mikrofon telefona za prisluškivanje. Neke aplikacije koriste ovaj metod kako bi prisluškivale koje filmove i serije pratite, kao i koje reklame slušate. Ipak, ubacivanje ove metode prisluškivanja u “igrice” donosi novu dimenziju u ogoljavanju privatnosti korisnika. Ko stoji iza ove marketing strategije?

Alphonso – kompanija za prisluškivanje korisnika

U istraživanju koje je sproveo The New York Times, preko 250 igara koje se mogu pronaći na Google Play sadrže specifičan tip softvera za praćenje TV navika korisnika. Interesantno je da iza ovog softvera stoji kompanija Alphonso, a da se ove opcije uglavnom trude da ne budu baš previše objasne šta rade. Većina aplikacija objašnjenje kriju u opisu ispod “read more” dugmeta.

Neke igre odmah traže pristup mikrofonu, poput Engless 9*9 puzzle od Imobile Game Studios. Kao razlog navodi se “detalji gledanosti televizije” kako bi se prikazivao “sadržaj i oglasi povazani sa njima”. Ovo je moguće saznati ukoliko uđete u settings i ne morate da prihvatite ovu opciju da bi igrali igru.



Ovaj slučaj je već bio komentarisan od strane američke Federalne tržišne komisije. Oni su još pretprošle godine upozorili više developera Android aplikacija da moraju da upozore korisnike da se koristi program za prisluškivanje SilverPush. Ove aplikacije tada nisu obaveštavale korisnike da sakupljaju podatke o njima, dok se sada to radi ali na uvijen način.

Kako je otkrio The Times, neke igre koriste mikrofon čak i kad se izađe iz njih. I dok je uglavnom reč o Android igrama, ni Apple nije pošteđen. Neke će ceo slučaj podsetiti na teoriju zavere da Facebook koristi mikrofon da bi prisluškivao korisnike. To naravno nije istina iz jednostavnog razloga što Facebook ima toliko informacija o nama, našim navikama i privatnom životu da mu prisluškivanje nije ni potrebno.

Izvor: The New York Times
https://www.nytimes.com/2017/12/28/business/media/alphonso-app-tracking.html?_r=2

Amazon patentirao virtuelno ogledalo

Oni koji su maštali o tome da znaju da li im određeni komad garderobe odgovara čak i pre nego što odu u kupovinu, uskoro će to moći i da ostvare, budući da je Amazon patentirao virtuelno ogledalo koje će korisnicima omogućavati da isprobaju odeću, te saznaju šta im odgovara pre nego što je kupe.



Patent ovo ogledalo opisuje kao površinu koja će delom reflektovati odraz korisnika, te delom emitovati određeni sadržaj, a uz pomoć kombinacije displejeva, kamera i projektora, koji će služiti za formiranje kombinovane slike. Uređaj potom skenira okruženje kako bi kreirao virtuelni model, a potom uz pomoć lica i očiju korisnika zaključuje šta bi sve trebalo da uključi u virtuelni odraz koji će emitovati. Pošto je ovaj proces završen, virtuelna odeća se oblači tako kreiranom modelu, te stvara sliku pomešane realnosti.



Istina je da ne stignu svi patenti do konačnih proizvoda, ali ako se ima na umu da je Amazon već kupio Body Labs – kompaniju koja se bavi veštačkom inteligencijom, te kreiranjem 3D ljudskih modela u pokretu, koje potom oblači u virtuelnu garderobu, čini se da ovaj patent i nije tako daleko od mogućeg. Amazon već neko vreme traži svoje mesto u modnoj industriji, te je tako lansirao svoju robnu marku, i počeo da radi na algoritmima koji bi dizajnirali odeću na osnovu modnih trendova na Instagram-u, pa tako virtuelno ogledalo i nije sasvim bizarna ideja, kao što bi na prvi pogled moglo da se učini.

Izvor: The Verge

Google povukao Chrome ekstenziju koja je tajno rudarila kriptovalute

Paralelno sa rastom popularnosti, te vrednosti kriptovaluta, javlja se i sve veći broj problema. Tako web-sajtovi i ekstenzije dodaju delove koda, a bez znanja korisnika, koji potom u tajnosti koriste njihove CPU-ove za rudarenje.



Upravo to se dogodilo i sa popularnom ekstenzijom Chrome pretraživača – Archive Poster, te je otkriveno da se koristila za rudarenje kriptovalute monero, bez znanja korisnika. Kompanija Google je reagovala tako što je povukla ekstanziju iz Chrome Web Store-a.

Archive Poster ekstenzija je u tom trenutku imala više od 105.000 aktivnih korisnika, te skoro savršenu ocenu u online prodavnici. Njena glavna funkcija bila je da poboljšava iskustvo korišćenja Tumblr-a, te omogući niz novih opcija na ovoj platformi. Pošto je u decembru otkriveno da se, pored toga, ekstenzija koristi i za rudarenje, korisnici su počeli da joj daju niže ocene u online prodavnici, te na taj način pokušali da spreče povećanje broja korisnika koji bi postali žrtve ekstenzije koja je za rudarenje koristila Coinhive JavaScript koji rudari monero sve dok je Chrome aktivan.

Ekstenzija nije tražila dodatne dozvole za rudarenje, već je pokretala fajl iz eksternog URL-a koji sadrži Coinhive deo koda za rudarenje. Ubrzo je prijavljena Google-u, te je kompaniji bilo potrebno oko mesec dana da je konačno povuče iz Chrome Web Store-a.

Izvor: Ubergizmo

Rusija stvara novu digitalnu valutu – kriptorublju

O tome da Rusija planira da uvede sopstvenu digitalnu valutu se pričalo još sredinom oktobra prošle godine, a sada je predsednik Vladimir Putin navodno naložio ruskim zvaničnicima da rade na razvijanju nacionalne kriptovalute pod nazivom “kriptorublja”. Prema pisanju Financial Times-a, Sergej Glazev, ekonomski savetnik predsednika, na sastanku Vlade rekao je da bi kriptovaluta služila kao “korisno sredstvo” za izbegavanje ekonomskih sankcija sa zapada.



Glazev je objasnio: “Ovaj instrument nam veoma odgovara za osetljive aktivnosti u ime države. Možemo da rešavamo račune sa našim partnerima širom sveta bez obzira na sankcije”. Savetnik je nagovestio da će kriptorublja biti ekvivalentna rublji, ali sa obrtom koji će biti “ograničen na određeni način”, što omogućava Kremlju da prati njegova kretanja. Još uvek nije jasno da li će kriptovalutu izdati centralna banka Rusije.

Ranije je predsednik naredio svojim zvaničnicima u kabinetu da osmisle okvir za uspostavljanje i regulisanje digitalne valute unutar Rusije, što je učinio prošlog leta posle sastanka sa osnivačem etereuma Vitalikom Buterinom. U oktobru 2017. godine, Putin je nadalje predvideo nove propise oko kriptovalute, uključujući i registraciju rudara i primenu zakona o hartijama od vrednosti za početne ponude novčića (ICO). Ruski ministar finansija Anton Siluanov najavio je u septembru 2017. godine da će njegovo odeljenje regulisati korišćenje kriptovaluta u zemlji do kraja 2017. godine. “Nema svrhe zabraniti” kriptovalute jer su one “stvarnost”, rekao je on.

Izvor: CoinDesk
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.coindesk.com/putin-investigating-cryptorouble-as-way-to-avoid-western-sanctions/

Kaspersky predviđa – šta nas čeka u 2018.

Godišnje prognoze kreiraju stručnjaci iz kompanije, oslanjajući se na istraživanja i iskustvo stečeno tokom prethodne godine. Kompanija Kaspersky dopunila je izveštaj o ciljanim pretnjama za 2018. godinu, koji je prethodno pripremio globalni tim za istraživanje i analizu.



U godini koja je pred nama, svet će se suočiti s kriminalnim grupama čiji će cilj biti da kompromituju legitimne softvere i naciljaju sve širi opseg profila žrtava širom sveta, pri čemu će biti izuzetno teško detektovati i neutralisati takve napade, jedno je od predviđanja kompanije Kaspersky Lab za 2018. godinu. Takođe, uzimajući u obzir činjenicu da su napadači počeli da koriste nove trikove kako bi sprovodili upade na mreže dobro zaštićenih meta, može se očekivati i porast složenih napada, među kojima su i oni koji podrazumevaju korišćenje naprednog mobilnog malvera.

Predviđanja o najozbiljnijim ciljanim pretnjama

U 2017. godini, napadi na lance nabavke, kao što su Shadowpad i ExPetya, pokazali su koliko je jednostavno upotrebiti softver treće strane za upad na mrežu preduzeća. Uzimajući u obzir činjenicu da neke od najopasnijih grupa počinju da usvajaju ovaj pristup kao alternativu watering hole tehnici, i činjenicu da dotadašnji pokušaji upada nisu bili uspešni, može se očekivati porast ove vrste pretnji u 2018. godini…

E commerce u Srbiji

https://pcpress.rs/e-commerce-u-srbiji/

Otkriven ogromni bezbednosni propust u gotovo svim Intel-ovim procesorima



Na britanskom tech portalu The Register prekjuče je objavljen poveći tekst o otkrivanju velikog bezbednosnog propusta u dizajnu svih modernih Intel-ovih procesora odnosno svih proizvedenih u poslednjih desetak godina. Na softverskom krpljenju problema trenutno rade razvojni inženjeri Linux i Windows kernela, ali zakrpe će zbog svoje sveobuhvatnosti po svemu sudeći izazvati solidan pad performansi - između 5 i 30 posto, zavisno o korišćenoj aplikaciji i tipu odnosno generaciji procesora.

Kako piše Register, kada god neka aplikacija želi da izvrši zadatak kao što je pisanje u datoteku ili otvaranje mrežne konekcije, mora prepustiti kontrolu nad procesorom kernelu odnosno jezgru operativnog sistema. Kako bi prelazak iz korisničkog u kernel način rada bio što brži i efikasniji, kernel je prisutan u virtuelnom memorijskom prostoru svakog procesa, ali istovremeno je skriven od tih procesa zbog bezbednosti. Set bezbednosnih nadogradnji za Linux trenutno poznatih pod imenom KPTI odnosno Kernel Page Table Isolation u potpunosti odvaja adresni prostor kernela od adresnog prostora korisničke aplikacije što rešava bezbednosni problem, ali negativno utiče na performanse.

Cela priča postoje još zanimljivija nakon službene objave AMD-a da njihovi procesori nisu pogođeni ovim problemom. AMD-ov inženjer Tom Lendacky piše:

"AMD processors are not subject to the types of attacks that the kernel page table isolation feature protects against. The AMD microarchitecture does not allow memory references, including speculative references, that access higher privileged data when running in a lesser privileged mode when that access would result in a page fault. Disable page table isolation by default on AMD processors by not setting the X86_BUG_CPU_INSECURE feature, which controls whether X86_FEATURE_PTI is set."

Ključan termin ovde je "speculative memory references". Naime, moderni procesori često pribegavaju špekulativnom dohvatanju koda kako bi održali maksimalno napunjen instrukcijski cevovod odnosno kako bi izvršne jedinice procesora što efikasnije radile. Iz gornjeg teksta dalo bi se naslutiti da bi bilo moguće napraviti softver koji na ovaj način čita skrivene delove memorije odnosno memoriju kernela.

Da je problem dosta ozbiljan može se naslutiti po skrivanju detalja problema te hitnim bezbednosnim nadogradnjama koje stižu na sve pogođene operativne sisteme, uključujući i one koji se vrte u cloudu. Microsoft upozorava korisnike Azure Cloud-a da 10. januara očekuju veliku bezbednosnu nadogradnju sistema koja zahteva resentovanje virtuelnih mašina. Resetovanje odnosno isključivanje virtuelnih servera nužno jer se zbog softverskih nadogradnji moraju resetovati fizički serveri. Isto najavljuje i Amazon korisnicima AWS-a, s tom razlikom da primena nadogradnji i resetovanje servera ide još ranije - 5. januara.

Rasplet ove priče još nije gotov, pogotovo ako softverske zakrpe uzrokuju ovako masivni pad performansi. Kako to obično biva u državama sa funkcionalnim i razvijenim pravnim sistemom, nije isključeno da nakon svega padne i kakva tužba protiv Intel-a.

Američka kontrola kineskih investicija

Vašington nije odobrio ugovor vredan 1,2 milijarde dolara za kupovinu američke kompanije za transfer novca MoneyGram od strane kineskog milijardera Džeka Ma. Ovo odbijanje je novi primer zaoštravanja američke kontrole kineskih investicija.



Grupacija Ant Financial Services, u vlasništvu Džeka Ma, nije dobila saglasnost Odbora za strana ulaganja u SAD (CFIUS), uprkos nastojanjima da odgovore zahtevima tog tela, rekao je glavni izvršni direktor MoneyGram, Aleks Holms u saopštenju. Taj odbor razmatra predložena strana preuzimanja američkih kompanija prema kriterijumu nacionalne bezbednosti, a ova odluka definitivno predstavlja prepreku ambicijama kineskog biznismena za širenjem na globalnim tržištima. Akcije MoneyGram-a su nakon ove informacije pale za 6,8 odsto u produženom trgovanju na 12,4 dolara.
Ma je osnivač grupe Alibaba, najveće svetske platforme za online trgovinu po ukupnoj prodaji. On je bio među glavnim kineskim biznismenima koji su, u januaru prošle godine, posetili američkog predsednika Donalda Trampa u njegovoj kuli na Menhetnu, nakon pobede na izborima. Alibaba je tada najavila da bi grupa mogla da otvori milion radnih mesta u SAD i da pomogne malim preduzećima da prodaju svoje proizvode kineskim i drugim azijskim potrošačima.

Izvor: Bloomberg

Oporezivanje bitkoina?

Visoki funkcioner Evropske centralne banke, Ewald Nowotny poručio je da bi vlade trebalo da regulišu i oporezuju bitkoin. On je istakao da je ta kriptovaluta predmet špekulacija i alat za pranje novca.



„Trebalo bi primenjivati osnovno pravilo koje vredi za sve ostale finansijske transakcije: svi učesnici trebalo bi da objave svoj identitet”, naglasio je u razgovoru za nemački dnevni list Sueddeutsche Zeitung. Nowotny je pojasnio da bi za bitkoin trebalo uvesti PDV, budući da nije reč o klasičnoj valuti.

Njegova poruka nadovezuje se na slične ocene ostalih funkcionera ECB, koji spektakularni uzlet vrednosti bitkoina smatraju balonom, a ne znakom da bi digitalna valuta u određenom trenutku mogla početi da konkuriše evru.

„Ne može se dopustiti da mi odlučimo da više nećemo štampati novčanice od 500 evra kako bismo suzbili pranje novca i da uvedemo stroge propise za svaku štednu zadrugu, koliko god malena ona bila, a da onda moramo gledati kako ljudi bitkoinom mirno peru novac širom sveta”, naglasio je funkcioner ECB-a.

Twitter opet na udaru kritika

Twitter se ponovo suočava sa kritikama i pozivima da reaguje na nedavne tvitove Donalda Trampa. Naime, Tramp je svoj tviter nalog iskoristio da preti pokretanjem nuklearnih kapaciteta SAD-a, kao odgovor severnokorejskom vođi Kim Džong Unu.




Trampovi tvitovi su na mreži pokrenuli talas nezadovoljstva korisnika koji su ponovo pokrenuli pitanje odgovornosti društvenih mreža, koje često bivaju zloupotrebljene kao platforme za govor mržnje. Kao odgovor na pretnje nuklearnim oružjem predsednika SAD-a, mnogi korisnici su koristili hashtag-ove poput #deleteTrump ili #suspendTrump, ne bi li kompanija izbrisala Trampov nalog.

Predstavnici Twitter-a nisu se zvanično izjasnili, uprkos brojnim zahtevima da reaguju ili bar komentarišu problem Trampovih tvitova. Twitter je u decembru otpočeo primenjivanje novih pravila koja će ukinuti naloge povezane sa grupama koje šire govor mržnje na platformi ili van nje. Ostaje otvoreno pitanje da li će kompanija reagovati i u slučaju da jedan takav nalog pripada predsedniku najmoćnije zemlje.

Izvor: CNNTech
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://money.cnn.com/2018/01/03/technology/trump-nuclear-button-tweet/index.html

Google i dalje koristi rupe u poreskom zakonu

Nove objavljene regulatorne prijave Holandije pokazuju da je Google u 2016. godini prebacio oko 19,2 milijarde dolara korišćenjem popularnog poreskog trika koji je dobio ime „holandski sendvič“, čime je uštedeo oko 3,7 milijardi dolara poreza. Google to radi koristeći se fiktivnom firmom u Irskoj kako bi prikupio inostrane prihode od oglašavanja, holandsku ćerku kompaniju koja će držati taj prihod i drugu irsku fiktivnu kompaniju, koja se fizički nalazi na Bermudima, sa pravom da licencira Google-ovu intelektualnu svojinu i da je na kraju prijavi kao prihod. Ovakav način transakcije novca dobio je naziv “Double Irish” i “Dutch sendwich”, a tehnički gigant je u prošlosti kontinuirano koristio ove rupe.



Google je na ovaj način premestio sedam odsto više novčanih sredstava u 2016. godini nego što je to učinio godinu dana ranije. Irska je najavila još 2014. godine da zatvara ove rupe, nakon intenzivnog regulatornog nadzora, ali je grejs period produžen do 2020. godine da se kompanije pridržavaju, što je Google-u pružilo pravnu slobodu da nastavi da ih eksploatiše još tri godine.

Kompanija je branila ovakvu praksu u izjavi za Bloomberg, ponavljajući svoj stav da “plaćamo sve poreze i u skladu sa poreskim zakonima u svakoj zemlji u kojoj poslujemo širom sveta.” Izjava je tehnički tačna, pošto poštuju lokalne zakone. Međutim, kompanije kao što su Google, Apple, Facebook i Microsoft koriste poreske rupe koje poštuju slovo zakona, ali ne i duh istog. Vlade u Evropi i SAD-u su tvrdile da tehnološke kompanije lišavaju zemlje očekivanih poreskih prihoda i preduzele su brojne korake da povrate taj novac, uključujući i zatvaranje rupe (Irska zatvara 2020) i pronalaženje novih metoda oporezivanja.

Ovi napori ne moraju nužno da dovedu do povećanja prihoda. Kompanije poput Apple-a su već pomerile svoj novac u druge „poreske rajeve“ kako bi zaštitili svoj profit od poreza. Međutim, obelodanjivanja kao što je ovo, moglo bi povećati pritisak na zakonske reforme pokazujući koliko ta preduzeća mogu doprineti lokalnim ekonomijama.

Izvor: Engadget

Microsoft tvrdi da je Edge 48% brži od Chrome-a



Dobro je poznato da je Microsoft puno svojih resursa uložio u razvoj novog browsera Edgea, ali on i dalje nije prvi izbor većine korisnika Windows-a, jer 60% njih koristi Google Chrome.

Kako bi ukazao na kvalitet Edge-a, Microsoft je izdao reklamni video u kojem tvrdi da je za 48% brži od Chrome-a te da blokira 18% više phishing stranica u odnosu na Google-ov browser, kao što možete videti u videu ispod.

S obzirom da Microsoft ne iznosi nikakve detalje o tome na koji je način došao do ovih podataka, ne možemo potvrditi da je to što kaže zaista tako, ali možda uskoro u Vidilabu odlučimo sprovesti egzaktne testove koji će to potvrditi ili demantirati.

Microsoft je nedavno učinio Edge multiplatformskim browserom te ga je doveo na iOS i Android. Browser se dosta dobro širi Android-om, pa je već prešao brojku od milion preuzimanja iako je tek nedavno izašao iz bete. S druge strane, Android verzija Google Chrome-a je nedavno zabeležila milijardu preuzimanja u Google Play Store-u.

Nebezbedni identiteti u sajberprostoru– šta uraditi?

https://pcpress.rs/nebezbedni-identiteti-u-sajberprostoru-sta-uraditi/

U 12 američkih gradova stiže prvi pravi 5G



Američki teleoperater AT&T objavio je planove po kojima će tokom ove godine u 12 američkih gradova postaviti prvu pravu 5G mobilnu mrežu. Za sada još nije objavljeno o kojim se konkretno gradovima radi i koji će biti prvi uređaji koji će se adaptirati na veće brzine, ali čim je organizacija 3GPP ustanovila 5G specifikacije 22. decembra 2017., mnoge kompanije su pokrenule razvoj hardvera, uključujući Qualcomm, Samsung i Huawei, koji sarađuje sa Deutsche Telekom-om na pokretanju 5G mreže u Nemačkoj koja bi trebala da zaživi 2019. godine.

Što se SAD-a tiče, najveći konkurent AT&T je trenutno Verizon, koji takođe veruje da će tokom ove godine lansirati 5G mrežu, dok ju je Sprint najavio za 2019., a T-Mobile za 2020.

U svakom slučaju, 5G bi uskoro trebao da izvrši veliki uticaj na streamovanje 4K videa i online VR-a te na druge tehnologije koje zavise od izuzetno velike propusnosti i niskog laga.

WhatsApp prestaje sa podrškom za starije telefone



Jedna od najvećih platformi za dopisivanje, WhatsApp, dnevno koristi preko milijardu ljudi širom sveta, te je izuzetno popularan u Evropi, Južnoj Americi i Aziji. Jedan od razloga izuzetno velikog broja korisnika je u tome što je WhatsApp besplatan, solidnih performansi i jednostavan pa omogučava slanje tekstualnih poruka, ali i fotografija i videa osobama i grupama, te je izvrstan alat za komunikaciju.

Takođe jedan od razloga velike popularnosti je i podrška za velik broj platformi, pa je tako WhatsApp dostupan na Android i iOS operativnom sistemu, ali i na manje korišćenim i pomalo zaboravljenim platformama kao što su Windows Phone, Blackberry i Nokia S40 serije.

Međutim, počevši od 1. januara 2018. godine, WhatsApp nije više podržan na svim platformama, pa su korisnici uređaja pokretanih nekom od verzija Blackberry operativnog sistema ostali bez WhatsApp-a. Nažalost, ne postoji minimalna podržana verzija kao što ima kod Windows Phone-a pa će tako vlasnici stariji Blackberry modela (onih koji nisu pokretani Android operativnim sistemom) morati zameniti uređaje onima koji su podržani.

Sledeća platforma koja neće biti podržana je Nokijina S40 serija, koja se nalazi na gotovo svim Nokijinim ne-pametnim telefonima. Podrška za S40 prestaje sa 31. decembrom 2018. godine.

Nakon 1. februara 2020. godine WhatsApp neće biti podržan na Android pametnih telefonima koji su pokretani verzijom 2.3.7 ili starije.

Streaming servis Spotify tuže zbog autorskih prava

Jedan od najpoznatijih muzičkih streaming servisa Spotify nalazi se u velikim problemima. Zbog nerešenih pitanja autorskih prava Wixen Music Publishing traži 1,6 milijardi dolara.



Jedna od najvećih muzičkih izdavačkih kuća odlučila je da tuži streaming servis Spotify za basnoslovnih 1,6 milijardi dolara. Wixen Music Publishing je ozbiljna kompanija koja se bavi zaštitom autorskih prava za autore kao što su Tom Petty, The Doors, Neil Young i Missy Elliot. U tužbi podnetoj u Kaliforniji navodi se da Spotify koristi muziku bez dozvole i kompenzacije. Wixen Music Publishing je ubeđen da ima čvrst slučaj, što može da bude pogubno po ovaj muzički servis.

U tužbi se navodi da se preko 10,000 pesama pušta bez dozvole, a među njima su i Free Falling (Tom Petty), Calm Like A Bomb (Rage Against the Machine) i još mnoge druge. Kako se za svaku pesmu traži 150,000 dolara nadoknade, ukupna suma koja se traži je 1,6 milijardi dolara. Spotify čak treba da bude srećan što je samo toliko jer Wixen nije mogao da traži veću odštetu po američkom zakonu o autorskim pravima.

Prema tom zakonu, postoje dva odvojena prava: jedno se odnosi na snimak, a drugo na samu muzičku kompoziciju (tekst i muziku). Kako tvrdi Wixen, Spotify je pokušao da dogovorom sa muzičkim kućama obezbedi prava na snimak, ali je preskočio prava za kompoziciju.

Spotify u problemu

Ovo je samo jedan u nizu problema za švedski streaming servis Spotify. Prošle godine je vansudskim poravnanjem rešena tužba grupe kompozitora koji su tražili 43 miliona dolara. Oni su optužili servis da je koristio njihove pesme bez dozvole i plaćanja tantijema. Spotify ima još tri tužbe nad glavom od strane kompozitora i muzičkih izdavača. U svim slučajevima je razlog tužbe korišćenje muzike bez dozvole.

I pored velikog broja u tužbi, teško je očekivati da će Spotify bankrotirati s obzirom na to da se vrednost servisa procenjuje na 19 milijardi dolara. Ovaj streaming servis planira da izađe na berzu, što možda neće biti pametno ako iskoči još neka tužba sa maksimalnim odštetni zahtevom.

Izvor: CNN

Briga o okolini i kriptovalute

Posle rasta bitkoina u 2017. godini, kriptokvalute i blokchain tehnologija, koja podstiče njihov promet, došli su u centar pažnje. S obzirom na to da su cene bitkoina naglo porasle, isto se dogodilo i sa računima za struju ljudi koji rudare. Samo prošle godine, električna energija koja je potrošena za rudarenje bitkoina bila je veća od prosečne električne energije koju potroši 159 zemalja. Međutim, neki investitori veruju da to ne mora biti tako. Rudarenje jeste energetski intenzivna operacija, ali se može napajati strujom koja dolazi iz obnovljivih izvora. Španski startup Pylon Network pokreće sopstvenu “čistu” kriptovalutu, Pylon coin, koji će se koristiti za razmenu obnovljivih izvora energije.



Članice platforme za razmenu energije dobiće novčiće za svaku jedinicu energije generisanu iz solarnih panela, a moći će da prodaju višak drugim korisnicima. Gerard Bel, jedan od osnivača Pylon Network-a, rekao je za CoopNews da je sistem servera pod nazivom “zeleni rudari” u samom centru projekta. “Zeleni rudari su kao serveri koji potvrđuju transakcije. Kao i u slučaju bitkoina, rudari su veliki računari koji rešavaju algoritam kako bi osigurali podatke. U našem slučaju mi ćemo implementirati sigurnog rudara sa niskom potrošnjom energije. Energija koja se koristi za pokretanje ovog servera dolazi iz viška obnovljive energije, a energija koja nije korišćena koristi se za održavanje servera” rekao je Bel. Nakon uspešnog prikupljanja sredstava, tokom kojeg je startup distribuirao 3.250.000 novčića investitorima, tim je pokrenuo alfa verziju svoje platforme i spreman je da ove godine napravi demo. Postaviće pametna brojila širom Španije, kako bi ljudi mogli da mere svoju potrošnju energije u realnom vremenu pre trgovanja, i već se razmatraju Velika Britanija i Nemačka kao potencijalna buduća tržišta.

Ideja razmene čiste energije putem digitalne valute slična je konceptu Climatecoin-a, koji predlaže plaćanje ljudima koji dobrovoljno smanjuju emisiju ugljendioksida. Tim sa platforme koja se bazira na blockchain-u CoinCircle je objasnio da se “obično ljudi oslanjaju na vladu zbog problema sa javnim dobrima. Međutim, vlade ne rade dobar posao kada je klima u pitanju.” Decentralizacija, kako budemo smanjivali emisije ugljendioksida, predstavlja način da osnažimo ljude da preduzmu direktne akcije umesto da postanu frustrirani lenjim međunarodnim odgovorima na klimatske promene, rekli su developeri.



Slično kao i Pylon coin, Climatecoin će na početku raditi na Ethereum-u kako bi olakšao nadolazeće troškove razvoja, tako da će tim moći da se fokusira na plaćanje smanjivanja emisije ugljendioksida. Uprkos ambicioznom planu za povećanje operativnosti, Climatecoin je i dalje malo više od dokaza koncepta, a put ka plaćanju globalne dekarbonizacije kroz kriptovalute je opterećen neizvesnošću. Na primer, sam koncept smanjivanja emisije ugljendioksida pokreće neka ozbiljna pitanja. Mnogi od projekata koji su imali za cilj izvlačenje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte iz atmosfere, kao što je sadnja šuma ili pretvaranje otpada u biogas, teško je regulisati. Možda će još dosta vremena proći dok ne budemo povezali brigu o okolini i digitalni novac, ali sve veći broj investitora već polaže nade u moć blockchain tehnologije za rešavanje problema javnih dobara kao što su klimatske promene.

Izvor: Futurism
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://futurism.com/beyond-mining-blockchain-boosts-solar-exchange-markets/

Apple kao prva kompanija koja vredi bilion dolara

Kompanija Apple prevalila je dug put od 1997. godine, kada ju je njen osnivač, Steve Jobs, ponovo preuzeo. U tom trenutku bila je na ivici bankrota, da bi, dve decenije kasnije, postala jedna od najuspešnijih kompanija na planeti. Tako analitičari prognoziraju da bi u 2018. godini Apple mogao da postane prva kompanija čija vrednost dostiže bilion dolara.



Oni koji se bave ovom temom već neko vreme očekuju da kompanija dostigne ovu cifru, čemu doprinosi i činjenica da su vrednosti akcija velikih kompanija kao što su Apple, Alphabet, Amazon i Facebook prilično porasle tokom 2017. godine. Ako se taj trend nastavi i u ovoj godini, javnost bi mogla da vidi prve kompanije čija vrednost dostiže bilion dolara. Prema poslednjim vrednostima akcija, Apple vodi u ovoj trci, te trenutna vrednost kompanije iznosi oko 870 milijardi dolara. Vrednosti akcija ove kompanije su tokom prošle godine porasle za 47%, te bi rast od 15% tokom ove godine mogao da dovede do toga da ukupna vrednost prevali bilion dolara.

Drugo mesto zauzima Alphabet, a sa vrednošću od 720 milijardi dolara, te bi vrednost akcija, kada je ova kompanija u pitanju, ove godine takođe morala da se uveća za neki dvocifren broj kako bi se stiglo do bilion dolara.

Izvor: Ubergizmo

Apple potvrdio – Mac i iOS uređaji pogođeni procesorskim bagom

Vest da Intel, AMD i ARM procesori imaju bezbednosne bagove napravila je pometnju kod velikih kompanija, ali i običnih korisnika. Sada se javio i Apple priznajući da i oni imaju problema sa Spectre i Meltdown bezbednosnim propustima.



Apple je u zvaničnoj objavi potvrdio da su Mac i iOS uređaji pogođeni procesorskim bagom koji su dobili i prigodne nazive – Spectre i Meltdown. Apple je otkrio da već radi na ispravljanju ovih bezbednosnih propusta koji utiču na rad sistema iOS 11.2, macOS 10.13.2 i tvOS 11.2. Ako imate Apple Watch i brinete se da li bi neko mogao da upadne u vaš ručni digitron, ne brinite, Apple kaže da ste bezbedni.

Ako koristite Apple proizvode pratite obaveštenja kompanije kako bi na vreme apdejtovali sve aplikacije i servise kako ne bi postali žrtve hakera. Ono što ohrabruje je da za sada nema prijavljenih slučajeva da je neko postao žrtva hakera, što ponavljaju sve kompanije ovih dana. To je prosto neverovatan podatak s obzirom na to da su Spectre bagom obuhvaćeni praktično svi kompjuterski sistemi: desktopovi, laptopovi, tableti, smartfonovi, cloud servisi… Meltdown je je čini se ekskluziva Intel procesora.

Koje su posledice bezbednosnih grešaka procesora?

Izgleda su hakeri prevideli ovaj propust pa nisu na vreme iskoristili bezbednosne rupe, što ne znači na neće pokušati. Ostaje nada da će do tada bezbednosni propusti biti ispravljeni. Najveće kompanije kao što su Microsoft, Amazon i Google već uveliko rade na ispravljanju grešaka koje su po svemu sudeći prisutne godinama.

Iako je dobra vest da još niko nije postao žrtva hakerskog upada, obeshrabruje procena stručnjaka da je za potpunu bezbednost potrebno promeniti procesore, što se realno neće desiti u skorije vreme. Čak i da ljudi žele da se bace u trošak i zamene procesora to nije moguće jer nema dovoljno procesora koji su bezbedni.

Jednostavno, procesori su godinama pravljeni sa sistemskom greškom i praktično za punu bezbednost mora da se sačeka neki novi model. Za to će biti potrebne godine, što znači da će se velike kompanije u narednom periodu igrati mačke i miša sa hakerima.

Izvor: CNN

CPU ranjivosti ne pogađaju samo jedinice iz kompanije Intel

Posle informacija koje se tiču CPU ranjivosti, sigurnosni eksperti su objavili da su pronašli dve velike greške u procesorima koji se nalaze u sklopu svakog računara na svetu. Budući da svaka stvar traži svoje ime, ove greške su posle navedenih objava postale poznate kao Meltdown i Spectre.



Sigurnosni istraživači sa Univerziteta u Gracu objavili su rezultate do kojih su došli na portalu meltdownattack.com, a u kojima se navodi da se za Meltdown zna još od novembra, te da pogađa Intel-ove procesore. Ova greška je dospela u javnost, budući da je traganje za rešenjem problema usporilo rad Intel procesora, a iz kompanije su rekli kako to ne bi trebalo da utiče na korisničko iskustvo, te rad njihovih uređaja. Posle vesti koje su poslednjih dana okupirale tehnološku javnost, došlo se do zaključka da ove greške ne utiču samo na Intel-ove procesore, te su pronađene i kod drugih proizvođača, uključujući AMD i ARM, a te varijacije greške dobile su ime Spectre.

Meltdown i Spectre su, dakle, greške koje cyber napadačima mogu da omoguće pristup kernel memoriji računara, što uključuje i pristup lozinkama , te drugim osetljivim informacijama. Spectre ne samo da pogađa računare, već i pametne telefone, kao i sve uređaje koji mogu da se nađu u okviru onoga što nazivamo pametnim domaćinstvom. Istraživači su obavili testiranje, te pronašli ranjivost i u čipovima koji su proizvedeni 2011. godine, a čak i procesori iz 1995. godine mogu biti pogođeni ovim greškama. Operativni sistemi, kao što su Windows, macOS i Android su takođe ugroženi, a jedan od istraživača opisuje Meltdown kao prilično ozbiljan problem. Greške mogu da se otklone softverskim ažuriranjima, što će najverovatnije dodatno uticati na brzinu rada računara.



Tehnološki giganti, velike IT kompanije, te provajderi cloud usluga rade na rešavanju ovih problema, a Amazon i Microsoft ističu da će napraviti potrebne izmene čim to bude bilo moguće, a kako bi zaustavili Meltdown. Iz kompanije Google takođe tvrde da čine sve kako bi korisnici bili sigurni od mogućih napada zbog ovih ranjivosti, a Intel je najavio rešenje u vidu softverskih i firmware ažuriranja. Najveći problem je što za Spectre trenutno nije pronađeno rešenje, te se veruje da će ova varijanta greške predstavljati problem tokom dužeg vremenskog perioda.

Izvor: Guru3D
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://www.guru3d.com/news-story/cpu-vunerabilities-get-names-meltdown-and-spectre.html

Pojedini primjerci Notea 8 dobivaju nadogradnju na Android 8.0 Oreo



I dok još uvijek traje Oreo Beta porgram za Galaxy S8 i S8 Plus, čini se da je Samsung iz nekog razloga počeo puštati konačnu nadogradnju Androida 8.0 za Galaxy Note 8. Radi se o manjem broju korisnika Exynos verzije ovog modela, koji su svoja iskustva iznijeli na Redditu.

Pretpostavka je da Samsung ovim ograničenim puštanjem nadogradnje želi ispitati teren prije nego je pusti ostatku svijeta. Od novosti koje na Note 8 dolaze s Oreom, korisnici su izdvojili sljedeće:

Novosti na tipkovnici

PIP (slika u slici) za sada podržava samo YouTube i Google Maps

Sigurna mapa može ostati otvorena dok se zaslon ne isključi

Autofill API podrška za sve aplikacije putem biometrije

Obojene obavijesti

Kategorije obavijesti

Mogućnost personalizacije obavijesnih oznaka

Mogućnost backupa sigurne mate u Samsung Cloud

Poboljšanja u managmentu lozinki

Više opcija na Edge zaslonu

Siječanjska Android sigurnosna zakrpa

Kriminalci sve češće koriste alternativne kriptovalute



Europol je već pre tri meseca sastavio izvestaj u kojem upozorava na novi trend u kriminalnom podzemlju, odmak kriminalaca od bitcoina koje sve više zamenjuju neke od alternativnih kriptovaluta. Prema pisanju Bloomberg-a, to je potvrđeno i kasnije od strane određenih kompanija koje se bave bezbednošću (npr. Comae Technologies), ali i određenim napadima ransomwareom.

Prelazak na alternativne kriptovalute odvija se jer su razvijene različite metode koje omogućavaju identifikaciju bitcoin transakcija, što uključuje kako primaoce tako i pošiljaoce. Među najčešće korišćenim alternativnim kriptovalutama u kriminalnom miljeu ističe se Monero, najviše jer je reč o kriptovaluti kod koje su adresa primaoca i primljeni iznos šifrovani, a u slučaju pošiljaoc generiše se lažna adresa, zbog čega su transakcije zaštićene.

Monero je posebno popularan kao traženo sredstvo kod plaćanja otkupnine za uklanjanje ransomwarea. Druga kriptovaluta koja se predstavlja kao alternativa Moneru je kriptovaluta Zcash pak pruža dodatnu privatnost kriptirajući i adresu pošiljaoca. Ali na Univerzitetu Princeton razvili su metodu putem koje je donekle moguće analizirati Zcash transakcije.

Raste potrošnja na App Store i Google Play prodavnicama



U godišnjem istraživanju kompanije Sensor Tower navodi se podatak da su korisnici najpopularnijih prodavnica aplikacija App Store i Google Play tokom 2017. godine potrošili 58,7 milijardi dolara na aplikacije. Reč je o ukupnim prihodima od plaćenih aplikacija, pretplata i kupovini unutar aplikacija koji su porasli za 35% u odnosu na prihode ostvarene na tržištu tokom 2016. godine.

Najveće prihode beleži Apple-ov App Store, ukupno 38,5 milijardi dolara, dok je Google Play prodavnica ostvarila prihode od 20,1 milijardi dolara. Rast prihoda od iOS aplikacija bio je nešto veći u odnosu na prihode od Android aplikacija, 34,7% u odnosu na 34,2%.

Što se tiče najpopularnije kategorije aplikacija, najzastupljenije su i dalje mobilne igre na koje otpada 82% svih zabeleženih prihoda.

Zbog sve veće zastupljenosti mobilnih uređaja na tržištima u razvoju, raste i broj aplikacija koje su instalirane prvi put, dok se kao ukupan broj instaliranih aplikacija navodi brojka od 91,5 milijardi aplikacija (od čega je 35,5 milijardi instaliranih mobilnih igara). Istraživanje možete pronaći na sledećem linku.
https://sensortower.com/blog/app-revenue-and-downloads-2017

Intel je zbog nedavnih bezbednosnih propusta do sada dobio tri tužbe



Od kada su su otkriveni bezbednosni propusti Meltdown i Spectre, Intel-u baš i ne ide najbolje. Prvi čovek kompanije rasprodaje deonice, ceena istih pada, a na kompanijinu adresu su počele da pristižu i prve tužbe.

Google je o otkrivenim propustima Intel obavestio još u junu 2017. godine dok je javnost za njih saznala tek početkom 2018. godine. Pre nego što je informacija o pronađenim propustima stigla u javnost prvi čovek Intel-a, Brian Krzanich, prodao je veći deo deonica što se u neku ruku može smatrati i trgovinom povlašćenim informacijama, a što je na uređenom Zapadu kažnjivo.

Da stvar bude gora, od otkrivanja propusta Intel-ove deonice su počele da gube na vrednosti, a AMD-ove da dobijaju. AMD-ove deonice su porasle za 10,4 % dok su se Intel-ove smanjile za 5,2 %, što je u na kraju smanjilo vrednost kompanije za 11,3 milijarde USD.

Ali, najveći udarac po Intel bi tek mogao da usledi, a to su tužbe. Na kompanijinu adresu su već stigle njih tri, sa domaćeg, američkog terena – Kalifornije, Oregona i Indijane. Sve tri polaze sa istog stajališta da je Intel namerno prikrivao informacije o postojanju bezbednosnih propusta, da su prekršili pravila implicirane garancije, da su se bavili obmanjujućom praksom, nepoštenom konkurencijom te da su bili nemarni i za kraj, da su si time omogućili nepošteno bogaćenje.

Budući da je ova tema još uvek relativno sveža, postoji mogućnost kako će se Intel u dogledno vreme suočiti sa još većim brojem tužbi širom sveta. Intel je ovih dana izdao zakrpe za koje tvrdi kako bi trebale da reše bezbednosne propuste na više od 90% njihovi procesora proizvedenih u zadnjih pet godina.

Google Chrome zakrpe za Meltodown i Spectre tek 23. januara

Microsoft je već obezbedio ažuriranja za korisnike Edge pretraživača, a kako bi ih učinio sigurnim od nedavno otkrivenih CPU ranjivosti, te je Mozilla preduzela iste mere sa Firefox 57.0.4. Google, sa druge strane, za sada ne nudi rešenje, a kada je Chrome u pitanju, te se očekuje da tako ostane sve do 23. januara, što je pomalo ironično, budući da je ova kompanija i otkrila Meltdown i Spectre ranjivosti.



Iz kompanije su izjavili kako će JavaScript za Chrome – V8 – uključivati rešenja problema već od verzije Chrome 64, te da će se u okviru budućih verzija pojaviti i dodatna rešenja koja će ublažiti pretnje od napada zbog CPU ranjivosti. Baš kao i Microsoft i Mozilla, i Google Chrome 64 će onemogućavati SharedArrayBuffer, te će modifikovati performance.now(), a kako bi blokirao exploite koji bi mogli da zloupotrebe prednosti sigurnosnih propusta. To bi moglo da se odrazi na brzinu rada pretraživača, ali samo dok se ne razviju i ostala rešenje, kada će se funkcionalnost vratiti u normalu.

Iz kompanije Google kažu da korisnici mogu da osiguraju svoje uređaje i pre naznačenog datuma, te verzije Chrome 64, ako uključe Site Isolation, eksperimentalnu opciju koja je na stabilnim verzijama Chrome pretraživača isključena, a dovoljno je da ukucaju chrome://flags#enable-site-per-process u pretraživač, te izaberu Enable.

Izvor: Softpedia
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://news.softpedia.com/news/google-chrome-to-get-meltdown-and-spectre-patches-on-january-23-519245.shtml