Vesti iz sveta astronomije...

Erotično svitanje

U troje je ljepše, zar ne? Nebeska erotika samo za ranoranioce



Rijedak bliski susret triju velikih nebeskih tijela vidljiv golim okom dogoditi će se za promatrače iz naših krajeva četvrtak (31. januara 2019.) ujutro prije svitanja. Oko šest sati ujutro, u vrijeme kad sramežljivo plavetnilo nad jugo-istočnim horizontom počinje pobjeđivati tminu noći, imamo priliku golim okom vidjeti bliski susret (trostruku konjukciju) Venere, Mjeseca i Jupitera.

U tim trenucima Venera je od nas udaljena 129.2 milijuna km, Mjesec svega 396.770km a Jupiter punih 878 milijuna km. Njima će se pola sata kasnije (06:30) tik iznad horizonta voajerski pridružiti i planet prstenova – Saturn.



Za opažanje ovih nebeskih događanja nije nam potrebna nikakova oprema, dovoljno je pogledati vlastitim očima prema jugoistoku. Prigoda je to i za načiniti lijepu pejzažnu astofotografiju, bezmalo svaki model pametnog telefona zabilježiti će koloritne fotone ranojutarnje nebeske erotike. Kliknite, snimite, podijelite sa ekipom pa krenite u školu, na posao ili se pak vratite u krevet – već kako vam drago. Sljedeća ovakva prigoda neće tako skoro..



Autor: Marino Tumpić

Kosmodrom Vastočni

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12851-kosmodrom-vastocnij

https://t.co/kd3lmcuVXI?amp=1

A P O D...

https://t.co/qOV2CClBJq?amp=1

A P O D...

Kosmodrom Vastočni (2)

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12856-kosmodrom-vastocnij-2

Elementi koji će nestati u narednih 100 godina



Na predlog UN, 2019. godina se u svetu obeležava kao Godina Periodnog sistema hemijskih elemenata, koji je 1869. godine osmislio ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev.

U Parlamentu Evropske unije je januara 2019. godine razgovarano o prekomernoj eksploataciji od strane čoveka i potencijalnom deficitu značajne grupe hemijskih elemenata na našoj planeti u skoroj budućnosti. Nauka je osim kvantitavnog određenja resursa elemenata odredila i njihovo iskoristivo trajanje u vremenu, što ukazuje i na probleme sa kojima će se naša civizacija suočiti u svom razvoju.

Novi izgled periodnog sistema elemenata je debitovao u Evropskom hemijskom društvu (EHD) koje okuplja više od 160 000 hemičara Evropske unije. Za razliku od PSE koji stoji na zidovima svih kabineta hemije na svetu, koji sadrži 118 poznatih prirodnih i sintetičkih elemenata koji čine naš svemir sa jednakim prostorom za svaki element, nova tabela različitim prostorom relativizira zastupljenost i nestajanje 90 prirodnih elemenata na Zemlji.


Prema Davidu Cole-Hamiltonu, predsedniku EHD, nekim elementima na Zemlji je zbog preteranog korišćenja ugrožen opstanak.

„Neke od tih elemenata ćemo imati manje od sto godina pre nego što dođemo u situaciju da teže dolazimo do njih, dok će drugi trajati samo nekoliko decenija.” rekao je Cole-Hamilton.

Pretnja elementima je veliki apetit ljudi za novom tehnologijom. Mnogi od najugroženijih elemenata se koriste za proizvodnju računara i pametnih telefona. Indium je metal koji se koristi za proizvodnju ekrana telefona i računara osetljivih na dodir. Prema Cole-Hamilton-u, svetske zalihe indijuma na planeti su „ekstremno male“ i mogle bi uskoro da presahnu ako nastavimo da iz upotrebe izbacujemo stare uređaje svakih nekoliko godina.

Telefoni koje sada koristimo sastoje se od oko 30 elemenata, od kojih više od polovine može biti razlog za zabrinutost u godinama koje dolaze, jer postaju deficitaran resurs. Samo u Evropskoj uniji svakog meseca milion pametnih telefona se odbacuje ili zamenjuje. Neophodni su ozbiljni koraci za rešavanje predstojećih izazova. Cole-Hamilton kaže: „Ako indijum nastavimo da koristimo ovim tempom, imaćemo ga samo još 20 godina.“

Helijum je na drugom mestu po rasprostranjenosti u svemiru. Helijum koji se koristi u MR skenerima i ronjenju se obično reciklira. Baloni za zabavu, napunjeni helijumom ispuštaju ovaj gas direktno u atmosferu, odakle on brzo odlazi u svemir. Po Cole-Hamilton-u ako ljudi ne počnu da menjaju svoje ponašanje, helijuma će u ​​Zemljinim rezervama biti za samo oko 10 godina.

Nestajanje elemenata je u suštini povezano sa cirkularnom ekonomijom,nedovoljno efikasnim recikliranjem, inovativnim alternativama, ponašanjem potrošača i još mnogo toga. Ukoliko se ne obezbede rešenja, rizikuje se da se iscrpe mnogi od prirodnih elemenata koji čine svet oko nas ili postanu neupotrebljivi zbog ograničenih zaliha, njihove lokacije u konfliktnim područjima, ili zbog naše nesposobnosti da ih u potpunosti recikliramo.

Evropsko hemijsko društvo se nada da će isticanjem ovog problema u Godini PSE izazvati razmišljanje i dovesti do akcije relevantnih faktora kako bi se on prevazišao i izbegle moguće posledice.

Izvor: LIVESCIE=NCE
https://www.livescience.com/64596-new-periodic-table-shows-helium-scarcity.html

Autor: Miša Bracić

Zašto nema zvezda na većini kosmičkih slika?

http://www.astronomija.org.rs/fotografija/12859-zasto-nema-zvezda-na-vecini-kosmickih-slika

Šta su to kvazari

Krajem prošlog veka astronomi su primetili da neke od bezbroj zvezda koje vidimo teleskopom imaju neobično veliki crveni pomak. Crveni pomak nam govori između ostalog i o daljini posmatranog objekata. Što je veći crveni pomak to je objekat dalji. E sad, da bismo videli objekat sa jako velikim crvenim pomakom on mora da zrači mnogo više nego bliski objekat i to mnogo, mnogo više. Više od svakog drugog dobro poznatog objekta i svakako više od bilo koje zvezde. Drugim rečima, pomenute zvezde uopšte nisu zvezde nego nešto drugo.


Desno: upotrebljen je koronograf da blokira svetlo kvazara kako bi se lakše uočila galaksija domaćin (fotografija HST)

Sve do 1990. nije se pouzdano znalo ništa o poreklu i prirodi tih objekata sem da su „kvazi“ zvezde. Zato su i nazvali kvazistelarni objekti ili skraćeno kvazari. Pun naziv je: kvazistelarni radio izvori ili na engleskom QUASi-stellAR radio source. Iako u njihovom nazivu stoji da su radio izvori kvazari zrače u mnogim delovima elektromagnetnog spektra, uključujući radio-talase, infracrveno zračenje, vidljivu svetlost, ultraljubičastu, X zrake, pa čak i gama zrake.

Snaga kvazara smatra se da potiče od gomilanja ili propadanja materije u supermasivne crne rupe, koje se nalaze u jezgrima udaljenih galaksija, čineći kvazare tako luminoznom verzijom jedne opštije klase objekata pod nazivom aktivne galaksije. Inače, ni jedan drugi trenutno poznati mehanizam ne bi mogao da objasni toliko veliku snagu i brzu promenljivost zračenja kvazara. (Vikipedija)

Do danas je otkriveno preko 100.000 kvazara i svima je, naravno, svojstven veliki pomenuti crveni pomak. Koliki je on? Kreće se od 0,06 do 6,4, što kada se prevede u razdaljinu znači da su nam oni najbliži udaljeni 780 miliona svetlosnih godina, a najdalji preko 13 milijardi svetlosnih godina. Te najudaljenije sada vidimo kako su izgledali onda kada je svemir bio još sasvim mlad.

Kada se sve pomenuto uzme u obzir izlazi da kvazari spadaju u najsjajnije objekte u svemiru. Njih po snazi mogu da zasene jedino kratkotrajni bleskovi supernovih i eksplozije gama zraka. Njihovo zračenje jednako je zračenju stotinu običnih galaksija.

Magnituda vrlo sjajnog kvazara kakav je 3C 273 je tu negde oko 12,9, ali to je prividna magnituda (ona koju vidimo sa Zemlje bez obzira na udaljenost posmatranog objekta). Apsolutna magnituda, a to je sjaj koji se vidi sa određene udaljenosti (10 parseka, tj. 33 svetlosne godine), iznosi -26,7 što približno odgovara sjaju Sunca (samo što Sunce gledamo sa rastojanja od 8,5 svetlosnih minuta, tj. 150 miliona kilometara).

To, što se tiče sjaja, ali postoji i luminoznost koja govori o ukupnoj energiji koju kosmički objekat emituje u sekundi na svim talasnim dužinama. E, luminoznost kvazara je nešto veća od luminoznosti Sunca. Koliko veća? Pa kada govorimo o pomenutom kvazaru to je četiri triliona puta! (Wikipedia) Ili ako vas ovo nije impresioniralo: to je 100 puta više od ukupne svetlosti koju izrači cela naša galaksija. Dakle, strašno.





Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/337iuUASLD?amp=1

A P O D...

Tamna energija raste?

Za tamnu energiju se zna da verovatno postoji i to je otprilike sve. A ako postoji onda je ona odgovorna za ubrzano širenje kosmosa.


By ESO/M. Kornmesser - http://www.eso.org/public/images/eso1122a/, CC BY 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=15700804

Pre dvadesetak godina mereći svetlost koja do nas dolazi od gigantskih eksplozija supernovih, naučnici su uočili ubrzano udaljavanje ovih zvezda što ih je navelo na zaključak da postoji izvesna energija koja to udaljavanje izaziva. Kako se o toj energiji ništa nije znalo ona je nazvana tamnom (ovaj pridev se po običaju vezuje za neku nepoznatu pojavu; tako imamo tamnu materiju i tamnu energiju).

Iako je tamna energija sasvim misteriozna i jedna od najvećih nepoznanica moderne nauke, naučnici su je izmerili (jasno, sasvim grubo) te računaju da nje ima oko 68,3% od ukupnog inventara univerzuma (tamne materije ima 26,8% i svega 4,9% one materije koju možemo da vidimo - prema Vikipediji). Sem toga, računa se da tamna energije prožima ceo univerzum i da ona gura kosmičke objekte sve dalje i dalje jedne od drugih.

Da u svemiru postoji samo masa ona bi usporavala početno širenje (ono koje je nastalo u Velikom prasku) usled gravitacije materijalnih tela koja privlači objekte jedno ka drugom. Ali pošto vidimo da se stvari udaljavaju onda sledi gore pomenuti zaključak o tamnoj energiji.

A dok ne dokažu pouzdano postojanje tamne energije naučnici posmatraju njeno dejstvo izučavajući širenje univerzuma. U najnovijem takvom istraživanju naučnici sa Univerziteta Durham (Engleska) su proučavali podatke Nasine X zračne opservatorije Chandra i evropske svemirske opservatorije XMM-Newton kako bi pratili širenje univerzuma do oko 13 milijardi godina unazad. To im je omogućilo da utvrde brzinu širenja svemira tokom vremena, a time i kako se tokom tog perioda menjala tamna energija. Oni su koristili ultraljubičaste i X zrake da proceni luminoznost 1598 kvazara od Zemlje, na osnovu čega su odredili udaljenosti ovih kvazara od Zemlje. A sa izračunatim rastojanjima kvazara naučnici su bili u stanju da prete širenje kosmosa tokom vremena.

Ono što je značajno u studiji naučnika sa Durhama jeste zaklučak da tamna energija tokom vremena postaje sve gušća. Ona protokom vremena raste, a to dovodi do sve većeg ubrzanja širenja svemira.

Naravno, kako i sami istraživači kažu, ovo je samo jedno objašnjenje njihovih nalaza i tek predstoji potvrđivanje i obaranje njihove teorije.

Ovaj rad je objavljen u najnovijem izdanju časopisa Nature. A nešto više o tome potražite na available on the arXiv.
https://arxiv.org/abs/1811.02590

Autor: Aleksandar Zorkić

Spisak veštačkih objekata koje je Zemlja bacila na Mesec

http://www.astronomija.org.rs/misije/12863-spisak-vestackih-objekata-koje-je-zemlja-bacila-na-mesec

Galaksija M 85



Galaksija M 85viđena Hablovom širokougaonom kamerom (WFC3). Fotografija je dobijena kombinacijom infracrvenih, ultraljubičastih i vidljivih zraka.

M 85 je eliptična galaksija(ili po drugim autorima lentikulrana / prelazni oblik između eliptičnih i spiralnih galaksija/) smeštena u sazveđu Coma Berenices (Berenikina kosa). Član je galaktičkog jata Virgo, a njene druge oznake su NGC 4382 i LEDA 40515. Od nas je udaljena oko 50 miliona svetlosnih godina.

M 85 je otkrio Pierre Méchain 4. marta 1781. godine i o tome obavestio svog prijatelja Mesijea (Charles Messier) fracuskog astronoma i lovca na komete koji ju je uvrstio u svoj Katalog zvezdanih jata i galaksija. Otuda oznaka ove galaksije: M (Messier) 85.

Lentikularna ili sočivasta galaksijaje galaksija koja predstavlja prelazni tip između eliptičnih i spiralnih galaksija u Hablovoj klasifikacionoj šemi. Lentikularne galaksije su galaksije koje imaju disk (kao spiralne) koje su potrošile ili izgubile svoju međuzvezdanu materiju (što je odlika eliptičnih galaksija). Zbog svojih slabo ocrtanih spiralnih grana, često je teško razlikovati lentikularne galaksije od eliptičnih, ako se posmatraju spreda, odnosno ako nam je okrenuta njihova prednja strana (naličje). (Vikipedija)
Čini se da M 85 intereguje sa obližnjom vrlo lepom spiralnom galaksijom NGC 4394 (na slici gore levo) i malom eliptičnom galaksijom NGC 4419 (izvan ove fotografije).

Pre 4 do 7 milijardi godina M 85 se verovatno spojila sa drugom galaksijom.

M 85 sadrži oko 400 milijardi zvezda, od kojih je većina njih vrlo stara. Međutim, centralno područje ove galaksije nastanjeno je uglavnom mladim zvezdama, svakako mlađim od tri milijarde godina. One su nastala u kasnijoj fazi paljenja zvezda u ovoj galaksiji, do čega je došlo verovatno u periodu sudara i spajanja ove galaksije sa nekom drugom.

Za razliku od većine drugih galaksija moguće je da M 85 u svom središtu nema supermasivnu crnu rupu. Do ove pretpostavke naučnici su došli merenjem brzine kretanja zvezda u njoj.

Autor: Aleksandar Zorkić

Mars, Mesec i Uran jednim pogledom

Desetog februara uveče posle sedam sati, kad se malo smrači, moći ćemo da vidimo trio: Mesec, Mars i Uran. Sva ta tri tela naći će se vizualno blizu jedno drugom toliko da ih možemo obuhvatiti jednim pogledom.



Mesectog dana, 10. februara, izlazi u 09:33, a zalazi u 22:32. Od nas će biti udaljen 392.600 kilometara, a star 5,2 dana i biće osvetljen 28,2%. Njegova magnituda iznosiće -8,3 m.

Iznad Meseca uočićete Mars. Tog dana od nas on će biti daleko 241 milion kilometara i sijaće sjajem +1,0 m. Mars izlazi u 09:12, a zalazi u 22:48.



Karta iz SkySafari 6 Pro

Hit ovog posmatranja biće Uran. To je gigantska planeta, treća po veličini u Sunčevom sistemu. Ali Uran je daleko, 3,024 milijardi kilometara od nas. Zbog toga je njegov sjaj mali i rečenog dana iznosiće samo +5,8 m. Ali to je sjaj dostupan golom oku. Ako do sada niste videli Uran, evo dobre prilike. On izlazi u 09:51 i biće na nebu do 22:54 kada će zaći za horizont.

Uran je ledeni džin sastavljen od vodonika i helijuma, zatim nešto metana, vode i amonijaka. Sunce obiđe za 84 naše, zemaljske godine.

Mesec će svakako dominirati nebom jer nam je blizu. Mars će biti 600 puta dalje od Meseca, a Uran 12,5 puta dalje od Marsa. U svemiru dimenzije i daljine zbunjuju naše svakidašnje pojmove o tim veličinama.

Autor: Aleksandar Zorkić

Moguća mesta za vanzemaljski život u Sunčevom sistemu

http://www.astronomija.org.rs/ivot/12873-moguca-mesta-za-vanzemaljski-zivot-u-suncevom-sistemu

Nova saznanja o bliskom susretu Mlečnog puta i Andromede

Mlečni put pripada skupu galaksija, poznatom kao Lokalna grupa, zajedno s galaksijama Andromeda i Triangulum. Prethodne studije Lokalne grupe galaksija su na osnovu opažanja, svemirskog teleskopa Habla i zemaljskih teleskopa otkrile da su se orbite Andromede i Trianguluma s vremenom promenile. Ove galaksije su od nas udaljene 2,5 i 3 miliona svetlosnih godina i dovoljno su blizu jedna drugoj da mogu biti u gravitacionoj interakciji.


Buduće putanje tri spiralne galaksije, našeg Mlečnog puta, Andromede(M31), i Triangulum (M33).

Na slici je prikazan njihov trenutni položaj. Strelice na trajektorijama pokazuju smer kretanja galaksija i njihove pozicije, 2,5 milijardi godina u budućnost, dok krstići označavaju položaj za oko 4,5 milijardi godina. Mlečni put i Andromeda će napraviti svoj prvi bliski susret, na udaljenosti od oko 400 000 svetlosnih godina za 4,5 milijardi godina. Nastaviće da se kreću jedna prema drugoj i naposletku će se spojiti i formiraće eliptičnu galaksiju. Linearna skala od milion svetlosnih godina odnosi se na putanje galaksija.

ESA-in satelit Gaia je lansiran 2013. sa ciljem da omogući stvaranje najpreciznije trodimenzionalne karte Mlečnog puta. Nova studija pokazuje da on može da pruži uvid u strukturu i dinamiku drugih obližnjih galaksija. Misija je do sada objavila dve serije podataka iz 2016. i 2018. godine.

Gaia posmatra i meri pojedinačno kretanje zvezda unutar naše galaksije i unutar galaksija Anromede i Triangulum sa preciznošču bez presedana. U ovom istraživanju korišteni su podaci iz druge faze posmatranja u aprilu 2018. godine. Gaia trenutno omogućava najpreciznije 3D mapiranje zvezda u obližnjem svemiru. Kretanje zvezda koje Gaia meri ne samo da otkriva kako se svaka od ovih galaksija kreće kroz prostor, već i kojom brzinom i kako rotira oko svoje ose. Kombinujući ranija opažanja s novim podacima sa Gaie, određeno je kretanje i putanja Andromede i Trianguluma u milijardama godina u prošlosti i budućnosti.

Tako su dobijeni podaci na osnovu kojih se može bliže odrediti vreme sudara Andromede i Mlečnog puta. Kretanje Andromede se donekle razlikuje od ranijih procena. Njen sudar sa našom galaksijom se neće dogoditi za 3,9 milijardi, nego za 4,5 milijardi godina.

Izvor: ESA

Neke posmatračke nedoumice

http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/12874-neke-posmatracke-nedoumice

Rover Curiosity odlazi sa grbena Vera Rubin

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/12875-rover-curiosity-odlazi-sa-grbena-vera-rubin

Kajperov pojas - činjenice

Kajperov pojas je diskoliko područje stotine, pa i hiljade miliona malih ledenih objekata, a prostire se iza Neptuna na udaljenosti od 30 AJ do 50 AJ (po nekim izvorima do 55 AJ) od Sunca. Tela Kajperovog pojasa su preostali materijal nakon formiranja spoljnih planeta Sunčevog sistema.


Orbite: Pluton, Neptun, Uran.... Ilustracija NASA

Kajperov pojas je donekle sličan asteroidnom pojasu koji se prostire između Marsa i Jupitera, samo je 20 puta širi i negde između 20 i 200 puta masivniji. Ovi ledeni objekti su sastavljeni od metana, azota, amonijaka i vode.

U Kajperovom pojasu se nalazi najmanje tri planete patuljka. To su: Pluton, Haumea i Makemake (neki veći objekti tek treba da dobiju zvaničan status). Takođe, neki od prirodnih satelita vuku poreklo iz ovog pojasa. Oni su nastali u Kajperovom pojasu, ali su kasnije migrirali ka velikim planetama koje su ih zarobile. Pretpostavlja se da je to bila sudbina Neputunovog Tritona i Saturnovog Phoebe-a.

Iako se zove „pojas“ njegov oblik je torus, dakle, kao automobilska unutrašnja guma. Ne treba ga brkati sa Ortovim pojasom.

Svi ti objekti unutar Kajperovog pojasa, ali i oni mnogo dalje, sve do Ortovog pojasa jednim imenom se zovu Trans-neptunski objekti.

Pojas nosi naziv po holadsko-američkom astronomu Geraru Kuiperu (1905-1973) koji je teorijskim putem došao do zaključka o postojanju diska materijala u spoljnim delovima Sunčevog sistema. Irski teorijski astronom Kenneth Edgeworth (1880-1972) je opet razmatrao ideju da u spoljnim oblastima Sunčevog sistema postoje brojna tela preostala nakon formiranja planeta Sunčevog sistema. Zbog doprinosa ideji postojanja pojasa tela iza Neptuna Kajperov pojas se u literature zove i Kajper-Edgeworth belt. (Kajper-Edvertov pojas).

Postoje nedoumice oko izgovaranja prezimena Kajpera. Holandsko ime ovog astronoma glasi Gerit Piter Kojper(holandski: Gerrit Pieter Kuiper), a engleski: Gerard Peter Kuiper. Zbog toga se kod nas prezime ovog astronoma izgovara Kajper i Kojper, ili se piše u orignanom obliku Kuiper.
Glavna tela ovog regiona smeštena su na 40 AJ do 48 AJ od Sunca.

Činjenice

Pojas sadrži milione ledenih objekata veličine od sasvim malih kockica do objekata prečnika preko 100 kilometara.

Procenjuje se da ima oko 35.000 objekata većih od 100 km u prečniku, što je nekoliko stotina puta više po broju i masi od objekata asteroidnog pojasa.

Neke procene govore od 100 miliona objekata prečnika do 20 kilometara.

Do sada je katalogizovano oko 2000 objekata ovog pojasa.

Najveći objekti Pojasa su Pluton, Quaoar, Makemake, Haumea, Ixion, i Varuna.

Planetolozi veruju da je Triton, danas Neptunov satelit, poreklom iz Kajeporvog pojasa, ali ga je Neptun svojom gravitacijom zarobio.

Prva misija koja je zašla u Kajeprov pojas je Nasin New Horizons. Ova letelica je 2015. prošla na bliskom rastojanju od Plutona i njegovih satelita, nakon čega je nastavila putovanje kroz ovaj pojas.

Strukture slične Kajperovom pojasu postoje i oko drugih zvezda o čemu svedoče osmatranja Hablovim teleskopom.

Mnoge komete koje posećuju unutrašnje područje Sunčevog sistema potiču iz ovog pojasa. To su najčešće komete sa periodom do 200 godina.

Objekti ovog pojasa čuvaju podatke o praistoriji Sunčevog sistema.

Kometa Iwamoto

Noć 13. februara 2019. je bila hladna (-1°C) sa umjerenom burom na mahove, nebo veoma vedro. Trebalo je sačekati iza pola noći da Mjesec zađe na zapadu pa da sa 30+ godina starim samoizgrađenim teleskopom reflektorom ''Šeliak'' (120/900mm) potražim novootkrivenu kometu C/2018 Y1 Iwamoto koja se ovih dana zbog blizine prolaza pored Zemlje giba 7° dnevno u pravcu sjeverozapada.



Kometa je potražena u sazvježđu Lava oko 60° iznad brda na visokom južnom nebu. Brzo je nađena jer se nalazila 3° sjeverozapadno od zvijezde Eta Lava (3,5 mag). Kometa se lako vidila u tražiocu 12x50 mm i dvogledu 8x30 mm pa je njen sjaj procjenjen na 6,1 magnitudu. Gledana kroz teleskop pri 30x i 45x sa ALP filterom (Anti light pollution), lako se vidila kao difuzna, okrugla maglica, velika 8' (ugaonih minuta) sa sjajnijim središnjm dijelom velikim 3' (DC=5). Kometa se brzo kreće NW jer se u pola časa posmatranja uočilo njeno pomjeranje.

Kometa je te noći bila udaljena od Zemlje 0,30 AJ (Astronomskih jedinica), a od Sunca 1,29 AJ.



Kometu je otkrio Japanac Masayuki Iwamoto (Awa, Tokushima) 18. decembra 2018. godine kao objekt sjaja 13. magnitude u sazvježđu Hidre na snimku urađenom sa 10-cm f/4.0 Pentax SDUF II telephoto objektivom i Canon EOS 6D foto aparatom.

Kometa je bila u perihelu 7. februara 2019. udaljena 1,28 AJ od Sunca. Najbliži prolaz pored Zemlje imala je 12. februara na udaljenosti 0,30 AJ (≈45 miliona km).

Proračuni govore da je kometa Iwamoto ledeno tijelo koje obilazi oko Sunca na izduženoj eliptičnoj putanji velikog nagiba koja traje 1371 godina i čiji je afel, položaj najveće udaljenost od Sunca, više od 245 AJ daleko. Nakon ovog susreta sa Zemljom, kometa se neće vratiti sve do 3390. godine.

Kometa Iwamoto pripada klasi tijela Sunčevog sistema poznatih kao Ekstremni trans-neptunski objekti (Extreme Trans-Neptunian Objects), koji dolaze iz udaljenih vanjskih prostranstava Sunčevog sistema. Ovi objekti su najmanje pet puta udaljeniji od Sunca nego patuljasta planeta Pluton.

Kometa se brzo kreće sjeverozapadno, pa iako je u finom položaju na večernjem nebu, sve sjajniji Mjesec će ometati njeno posmatranje.

Autor: Miro Ilić

Kraj misije Opportunity

Danas, 13. februara, Nasa je zvanično objavila da je misija rovera Opportunity okončana. Marsov rover Opportunity na Mars je stigao 25. januara 2004. godine. Bio je projektovan za rad od 90 dana. Ostao je operativan 5498 dana.



Na Zemlju je poslao preko 200.000 sirovih fotografije, prevalio 45 kilometara (45 puta više od planiranog rastojanja). Preživeo je 15 surovih Marsovih zima. Ali 10. juna 2018. tokom globalne oluje koja je prekrila čitavu planetu prašinom i peskom, rover je zanemeo. Preko 830 komandi Nasa je poslala roverovom kompjuteru u nadi će ga pokrenuti, ali ti napori su ostali bezuspešni.

Opportunity je na Marsu imao blizanca. To je rover Spirit koji je prestao da radi 2010. godine.

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/wv5Z6mlf5L

A P O D...

Drugi supermesec ove godine

Drugi supermesec ove godine imaćemo 19. februara. Ne postoji sasvim jasna i opšteprihvaćena definicija supermeseca, ali uzmite da je to onaj događaj kada nam se Mesec približi na manje od 360 000 kilometara i pri tom je pun ili nov.



Mesec 19. februara 2019. (SkySafari 6 Pro)

Ti uslovi će se ispuniti 19. ovog meseca. Tada će prividni prečnik našeg suseda biti veći skoro 8 proscenata nego što je to u proseku. Biće veći jer će se naći na rastojanju manjem od pomenutih 360 000 kilometara od Zemlje. Zapravo, tog dana će biti najbliži sve do 2026. godine kada će nam prići bliže.

A zašto nam se Mesec približava i zatim udaljava, zašto menja rastojanje od nas, to potražite u člancima o kretanju Meseca.
http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/mesec



Super i običan Mesec - poređenje veličina

Evo podataka:

19. februara Mesec će će stići na najliže rastojanje od Zemlje i to u 9 sati i 9,4 minuta. Tada će se od nas nalaziti 356.762,8 kilometara (računajući od centra do centra oba bela). To je inače razdaljina koju svetlost prođe za 1,18 sekundi.

Mesec će biti star 15 dana, biće, dakle, pun, a njegov sjaj iznosiće -12,6 m.

Uglovna veličina Meseca iznosiće 33,9 minuta

Iz članka: Koliko ćemo imati supermeseca ove godine?
http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/12799-koliko-cemo-imati-supermeseca-ove-godine

Rastojanja Meseca od Zemlje u vreme supermeseca 2019. (prema EarthSky)

21. januar 2019. 357.715 km
19. februar 2019. 356.846 km
21. mart 2019. 360.772
Ali, sem supermeseca punog Meseca, postoje i supermeseci novog Meseca. Evo podataka (podaci o rastojanjima iz SkySafari 6 Pro)

1. avgust 2019. 355.863 km
30. avgust 2019. 353.982 km
28. septembar 2019. 355.929 km

Merkur ponovo na večernjem nebu

Merkur se ponovo vratio na večernje nebo i treba ga potražiti odmah po zalasku Sunca. I treba da požurite jer on ubrzo i sam zalazi. Ovih dana nestaje za horizontom posle 18 sati.



Njegova magnituda sada iznosi -1,1. Od nas je udaljen 172 miliona kilometara ili 9,58 svetlosnih minuta.

Kad ste već kod Merkura potražite i Neptun. Ovih dana Merkur prolazi blizu njega. Naravno, Neptun je vrlo daleka planeta, zapravo od Sunca najdalja u solarnom sistemu pa, bez obzira što se radi o divovskoj gasovitoj kugli, za njega vam je potreban dvogled, ili još bolje, teleskop. Njegova magnituda iznosi ovih dana +8 m. od nas je udaljen 4.620 miliona kilometara.



Autor: Aleksandar Zorkić

Ruski radioizotopski generator na koneskoj lunarnoj sondi 'Chang'e 4'

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12891-ruski-radioizotopski-generator-na-koneskoj-lunarnoj-sondi-chang-e-4

Krater Tiho (Tycho)

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/12893-krater-tiho-tycho