Vesti iz sveta umetnosti

Raspisan Konkurs za digitalizaciju u kulturi za 2018.



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u 2018. godini.

Pravo učešća na konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja registrovana za obavljanje delatnosti kulture, pravna lica koja posluju u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, fizička lica, kao i drugi subjekti u kulturi, osim ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija koje se finansiraju shodno članu 74. Zakona o kulturi.

Prijave se podnose na konkursnom formularu i dostavljaju u štampanoj i elektronskoj formi do 2. februara 2018, dok će rešenje o izboru projekata i visini dodeljenih sredstava biti doneto najkasnije do 3. aprila 2018, saopštilo je 3. januara Ministarstvo kulture, koje che rezultate Konkursa objaviti i na svom sajtu.

Prijave se dostavljaju u četiri primerka poštom na adresu: Ministarstvo kulture i informisanja, Vlajkovićeva 3, 11000 Beograd sa naznakom: Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u Republici Srbiji u 2018. godini i obavezno elektronskim putem na imejl adresu: digitalizacija@kultura.gov.rs.

Formular za prijavu, kao i detalji konkursa nalaze se na sajtu Ministarstva kulture, kao i u rubrici Konkursi(http://www.seecult.org/konkursi) portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije

http://seecult.org/vest/sekvence-umetnost-jugoslavije-i-srbije

Dugovečnost fenomena laži



Komedija Jovana Sterije Popovića "Laža i paralaža", u režiji Juga Radivojevića, biće odigrana jubilarni, 150. put, 8. januara na Sceni "Raša Pavlović" Narodnog pozorišta u Beogradu.

Predstava “Laža i paralaža”, premijerno izvedena 25. marta 2006. godine, bavi se fenomenom laži, antropološkim problemima i mentalitetom, kroz surovu i dirljivu priču, ne samo o lažovima, već i o prevarenim i obmanutim ljudima.

Govoreći o razlozima za postavku tog komada, Radivojević je uoči premijere rekao da je "laž, nažalost, postala legitimna, više se ne postavlja pitanje da li neko laže ili ne", ukazujući da "na osnovu laži propadamo u duhovnom i egzistencijalnom smislu".

Uloge tumače: Boris Komnenić (Marko Vujić), Brankica Sebastijanović (Jelica), Stefan Buzurović (Batić), Milan Gutović (Aleksa), Nebojša Dugalić (Mita) i Danijela Ugrenović (Marija).

Dramaturzi su Molina Udovički i Slavko Milanović, kompozitor Kornelije Kovač, scenograf Dejan Pantelić, a kostimografkinja Marina Vukasović Medenica.

Sterijina komedija “Laža i paralaža” prvi put je izvedena u Teatru na Đumruku 23. aprila 1842. godine.

(SEEcult.org)

Svet digitalne umetnosti, NS

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Kulturni centar Novog Sada
Datum:
Thursday, January 25, 2018 - 13:30
Link:
http://www.kcns.org.rs
Američki kutak, Petra Drapšina 3, Novi Sad

Ciklus: Svet digitalne umetnosti

Video umetnost PINK TVINSA, Finska

O umetnicima i prikazanim radovima govoriće Andrej Tišma

Religija i tolerancija u multikulturnom društvu, NS

Vrsta dogadjaja:
Tribina
Kulturni centar Novog Sada
Datum:
Monday, January 29, 2018 - 18:00
Link:
http://www.kcns.org.rs
RELIGIJA I TOLERANCIJA U MULTIKULTURNOM DRUŠTVU - PARADOKSI TOLERANCIJE - tribina

autor i predavač: prof. dr Ljubiša Despotović

Ideje starih Veda i delo Nikole Tesle, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Kolarčeva zadužbina, Beograd
Datum:
Thursday, January 18, 2018 - 18:00
Link:
http://www.kolarac.rs
IDEJE STARIH VEDA I DELO NIKOLE TESLE - predavanje

predavač: dipl. inž. Goran Marjanović

moderatori: dr Vladimir Ajdačić, dr Miloje Rakočević

Sto godina od osnivanja Jugoslavije, BG

Vrsta dogadjaja:
Tribina
Dom omladine Beograda
Datum:
Tuesday, February 6, 2018 - 19:00
Link:
http://www.domomladine.org
Ciklus razgovora: Sto godina od osnivanja Jugoslavije

STVARANJE JUGOSLOVENA - tribina

učestvuju: dr Stanislava Barać, Institut za književnost i umetnost; dr Lada Stevanović, Etnografski institut SANU/Cejus; prof. dr Ildiko Erdei, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu; dr Sanja Petrović Todosijević, Institut za noviju istoriju Srbije/Cejus. Moderator: dr Srđan Atanasovski, Muzikološki institut SANU, koordinator Centra za jugoslovenske studije

organizacija: Centar za jugoslovenske studije (Cejus) i Dom omladine Beograda

Gospoda Glembajevi, ZG

Vrsta dogadjaja:
Pozorište
Datum:
Thursday, January 18, 2018 - 19:30
Link:
http://www.hnk.hr
Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu, Trg Republike Hrvatske 15, Zagreb

Miroslav Krleža: GOSPODA GLEMBAJEVI - balet

koreograf, redatelj, autor libreta i glazbenog izbora: Leo Mujić

autori korištene glazbe u prdstavi: Ludwig van Beethoven i Sergej Rahmanjinov

sudjeluju: Guilherme Gameiro Alves / George Stanciu (Ignjat Glembay), Natalia Horsnell / Iva Vitić Gameiro / Edina Pličanić (Barunica Charlotta Castelli Glembay), Takuya Sumitomo / Andrea Schifano / Balint Rauscher (Dr. phil. Leone Glembay), Catarina Meneses / Rieka Suzuki / Pavla Pećušak (sestra Angelika Glembay), Andrea Schifano / Takuya Sumitomo (Dr. iuris Puba Fabriczy Glembay)…

Konkurs Centra za kulturu Kovin za izložbe u 2018.


Sunday, January 7, 2018 - 19:30 to Thursday, February 1, 2018 - 23:45

Centar za kulturu Kovin raspisao je konkurs za izlaganje u svojoj likovnoj galeriji u izlagačkoj sezoni 2018.

Pravo učešća na konkursu imaju svi umetnici, kulturni radnici i građani Srbije.

Konkurs se raspusuje za: autorske izložbe i projekte, kolektivne i kustoske projekte, performanse, kao i za radionice, diskusije, predavanja...

Programski koncept galerije Centra za kulturu Kovin bazira se na prezentaciji savremenih umetničkih tokova. Konkurs je otvoren za umetničko izražavanja bez ograničenja u tehničkoj realizaciji.

Stručni žiri će odabrati šest izlagača/projekata za predstojeću izlagačku sezonu 2018.

Za konkurs je neophodno podneti:
1. kontakt (obavezno važeću e-mail adresu).
2. ppis projekta, do 2000 karaktera (PDF fajl sa vizuelnom dokumetacijom u elektronskoj formi).
3. tehničku specifikaciju projekta.
4. radnu biografiju.

Prijave se šalju isključivo na elektronsku adresu: galerijakovin@gmail.com

Kriterijumi:
- inovativnost
- tehnička i materijalna izvodljivost.

Centar za kulturu Kovin obezbeđuje: honorar, galerijski prostor, stručnu pomoć pri postavci, PR aktivnost, štampanje prospekta i plakata, dostupnu tehničku opremu i koktel za otvaranje izložbe.

Izlagač obezbeđuje: transport radova, dodatnu opremu i tehničku podršku, putni trošak, drugi štampani i promotivni materijal (po želji).

Konkurs je otvoren do 1. februara, 2018. godine.

Prijave koje budu nepotpune i koje stignu nakon ovog roka neće biti razmatrane.

Odluku o prihvaćenim projektima žiri će objaviti najkasnije 10 dana po završetku konkursa o čemu će svi učesnici biti obavešteni imejlom, telefonom ili poštom, a rezultati će biti objavljeni i na sajtu Centra za kulturu Kovin, Fejsbuk stranici i preko medija.

Na osnovu konkursa, u prethodne dve godine svoje umetničke projekte predstavili su umetnici i umetnice: Darko Stojkov, Danja Tekić, Stevan Kojić, Veljko Zejak, Nemanja Lađić, Ivana Aranđelović, Zograf i drugi.

Kontakt za dodatne informacije: galerijakovin@gmail.com, 064/6481918.

(SEEcult.org)
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_160d1f9b95b%3A24b67c3%3A541f3c40&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20Centra%20za%20kulturu%20Kovin%20za%20izlo%C5%BEbe%20u%202018.&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-centra-za-kulturu-kovin-za-izlozbe-u-2018

FDU započinje obeležavanje jubileja

http://seecult.org/vest/fdu-zapocinje-obelezavanje-jubileja

Američki pop art u Kući legata



Kolekcija grafika ključnih američkih predstavnika pop arta - Endija Vorhola, Roja Lihtenštajna, Roberta Raušenberga, Džona Čemberlena, Džejmsa Rozenkvista i Toma Veselmana, biće predstavljena u okviru izložbe “American Pop Art” od 12. januara u Kući legata u Beogradu.

Dela ikona američkog pop arta su reprezentativni i prepoznatljivi radovi nastali u periodu od 60-ih godina 20. veka, kada su pop artisti dostigli vrhunac umetničkog izražavanja, pa sve do recentnih radova iz prve decenije 21. veka.

Izložba je inspirisana svakodnevnim životom i postavljanjem trivijalnih motiva u umetničku formu, čime su pop art umetnici otvarali mnoga pitanja statusa umetnika, kao i pitanja koja se tiču odnosa savremenog života i savremene umetnosti, a aktuelna su i danas.

Izložbu čini više od sto radova nastalih u različitim tehnikama, saopštili su organizatori.

Radovi su u vlasništvu Galerije Visconti Fine Art, koja je osnovana 1973. godine u Milanu, sa predstavništvom u Ljubljani.







Izložba u Beogradu realizuje se uz pomoć partnera iz Srbije - Srednjoevropskog kulturnog centra Novi Sad, a producenti su Alina Mara Vujić i Mihajlo Nestorović.

Izložba će biti otvorena u Kući legata do 12. marta.

(SEEcult.org)

Nagrada Lazar Trifunović i Priznanje DIUS-a, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Kulturni centar Beograda
Datum:
Sunday, January 14, 2018 - 12:00
Link:
http://www.kcb.org.rs
Svečano uručenje Nagrade LAZAR TRIFUNOVIĆ i Priznanja DIUS-a za 2017. godinu



Nagradu LAZAR TRIFUNOVIĆ za likovnu kritiku i teorijsko razmatranje savremene likovne i vizuelne umetnosti koja se dodeljuje od 1993, za 2017. godinu dobile su dr DRAGANA KOVAČIĆ, savetnik Narodnog muzeja u Beogradu, za knjigu 7 otkucaja. Crtež u prostoru Moderne, Samizdat 2017, i dr ANA BOGDANOVIĆ, istraživač saradnik na Katedri za Modernu istoriju umetnosti Grupe za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, za studiju Nekoliko razmišljanja o pogledu predmeta u slikarstvu Marka Čelebonovića, u monografiji Marko Čelebonović, izdanje Galerija Rima, Kragujevac, 2017.

žiri: dr Jasmina Čubrilo, vanredni profesor Filozofskog fakulteta, Čedomir Janičić, muzejski savetnik Gradskog muzeja u Somboru i dr Maja Ćirić, samostalna kustoskinja



Priznanje DIUS (Društva istoričara umetnosti Srbije) koje se dodeljuje od 1994. za najbolju autorsku izložbu, za 2017. godinu dodeljeno je projektu/izložbi SLIKARI RATNICI SVEDOCI / SLIKARSTVO I FOTOGRAFIJA U SRBIJI 1914-1918, organizovanom u Galeriji SANU u Beogradu, autorki Žane Gvozdenović i Milene Marjanović, istoričarki umetnosti iz Beograda

komisija: Bojana Burić, istoričarka umetnosti, Maida Gruden urednica Likovnog programa DK Studentski grad i Slavica Popov, viši kustos Savremene galerije u Zrenjaninu

Besplatne ulaznice za predstave BDP-a



Beogradsko dramsko pozorište obezbedilo je, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, besplatne karte za odabrane januarske predstave za građane koji zbog materijalnog stanja nisu u mogućnosti da redovno posećuju teatar.

Mogućnost dobijanja besplatnih ulaznica za sedam predstava sa januarskog repertoara imaju svi korisnici socijalne pomoći, nezaposleni, korisnici dečjeg dodatka, penzioneri sa minimalnim primanjima i studenti - korisnici stipendija, saopštilo je BDP.

Potrebno je samo na biletarnici na uvid pokazati dokument kojim se potvrđuje status.

Predstave za koje je moguće preuzeti besplatne karte su: “Anđeli čuvari” (na repertoaru 15. januara), “Berlinski zid” (20. januar), “Čovek, zver i vrlina” (21. januar), “Totovi” (22. januar), “Pomorandže za zbogom” (26. januar), “Igra parova” (28. januar) i “Palilulski roman” (29. januar).

Ulaznice će biti deljene na biletarnici BDP-a od 11. januara, svakog dana od 10 do 14 časova.

Maksimalan broj karata po gledaocu je četiri - za predstave prema sopstvenom izboru.

I Jugoslovensko dramsko pozorište nedavno je organizovalo akciju prodaje januarskih ulaznica po znatno sniženim cenama, zahvaljujući saradnji sa Rajfajzen bankom. U okviru akcije “Popust na umetnost”, rasprodato je za dva dana skoro 12.000 ulaznica za predstave JDP-a u januaru, koje su prodavane po ceni od 100 i 200 dinara, a izazvale su redove ispred tog pozorišta.

(SEEcult.org)

Čovek koji je osvetlio Srbiju

http://seecult.org/vest/covek-koji-je-osvetlio-srbiju

VOĐENJE: Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki MSU



Vođenje kroz izložbu Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti kojom je MSU u Beogradu otvoren u oktobru 2017. godine nakon desetogodišnje pauze zbog više puta započinjane i odlagane rekonstrukcije.

Kroz postavku sa više od 300 radova umetnika koji su obeležili period od početka 20. veka do danas, podeljenih na 18 sekvenci, vodi autor Dejan Sretenović koji navodi da izložba predstavlja novu verziju istorije jugoslovenske umetnosti 20. veka, a zasnovana je na ideji kontinuiteta.

“Osnovna ideja je bila, prateći trendove u istorijsko-umetničkoj nauci, u poduhvatima koje pratimo u poslednjih 15-20 godina na akademskom nivou i kroz muzeološku praksu, priključiti se tom talasu revizije – novog čitanja, nove interpretacije, novog strukturiranja istorije jugoslovenske moderne umetnosti, jer prosto – u nekom današnjem trenutku, imajući u vidu i pojavu jugoslovenskih studija, interdisciplinarnih ili transdisciplinarnih, istorija umetnosti je danas obogaćena različitim novim uvidima i aparatima koji nam omogućavaju da na drugačiji način pristupimo ovom ogromnom umetničkom nasleđu”. U tom smislu, kako navodi Sretenović, izložba “Sekvence” je “jedan prilog, jedna verzija istorije jugoslovenske umetnosti koja pravi svoju putanju i kao takva ne pledira na nekakvu kompletnost, završnu reč, na nekakav totalni narativ, jer je to danas prosto nemoguće, pogotovo ne kroz jednu kolekciju – nemoguće je napraviti hiperreprezentativnu izložbu, a i zašto bismo je pravili?”

Osnovna ideja Sretenovića bila je da stoga da ponudi drugačiji ugao i stavi akcenat, što navodi kao jako važno, na one tendencije koje su bile nosioci emancipatorskih, modernizatorskih, progresivističkih ideja u okviru jugoslovenskog umetničkog prostora.

Kao drugu važnu stvar, Sretenović navodi to što se umetnost nastala nakon raspada Jugoslavije, pri čemu pre svega misli na savremenu umetnost u Srbiji, posmatra u kontinuitetu – kao nešto što je izašlo iz zajedničkog nasleđa, bez obzira na ratove, geopolitičke promene koje su dovele i do ukidanja i nestajanja tog zajedničkog, jugoslovenskog umetničkog prostora, koji je davao smisao bivanja i samom MSUB-u kao instituciji koja je taj prostor u socijalističkoj Jugoslaviji itekako generisala, interpretirala i reprezentovala, naratizovala kroz brojne izložbe Miodraga B. Protića, umetnika, teoretičara i kritičara umetnosti, i osnivača MSUB-a.

“Ta ideja kontinuiteta je jako važna. Nemoguće je reći da je nešto do juče bila jugoslovenska umetnost, a danas postaje srpska. Formalno da, ali su to kategorije mišljenja koje su neprimenljive na samu prirodu savremene umetnosti”, naveo je Sretenović, napominjući da u segmentu savremene umetnosti ima i radova stranih umetnika koji su otkupljeni zato što referišu na određene probleme ovog prostora ili su na neki drugi način vezani za ovu sredinu.

Sam pojam sekvence preuzet je iz filmske terminologije i podrazumeva niz scena koje su povezane jedinstvom vremenom i prostorom. U tom smislu, izložba na pet muzejskih nivoa obuhvata 18 prostorno-vremenskih kiompozicija ili mini izložbi koje tretiraju određene tendencije, pojave i grupacije kroz istoriju umetnosti, bilo da su u pitanju istorijski konstruisane pojave i tendencije, kao što su avangarde, ili su u pitanju neki istorijsko-umetnički konstrukti kojima se operiše ili koje je sam Sretenović konstruisao za potrebe izložbe.

“Daleko od toga da imamo jedan grandiozni narativ. Naprotiv, imamo jednu kompoziciju od 18 sekvenci nejednake veličine i rasporeda sa različitim logikama izlaganja - u zavisnosti od materijala i prostorne konfiguracije, ili nešto što se metaforički može nazvati arhipelagom. Takav pristup nam omogućava da se krećemo jednom, uslovno rečeno, hronološkom linijom, ali i da tu hronologiju kršimo i preskačemo ukoliko to određene teme i problemi kojima se bavimo kroz postavku zahtevaju”, naveo je Sretenović u vođenju kroz izložbu koju je za sedam prvih dana i noći, tokom kojih je MSUB bio otvoren besplatno za posetioce, obišlo oko 40.000 ljudi.

Sretenović kao posebno važno napominje i to da – ma koliko izložba reprezentovala kolekciju i može se tumačiti kao stalna postavka, ona to nije.

“Ja neprekidno instistiram na tome da je ovo mega izložba koja reprezentuje kolekciju, ali odustaje od te ideje kanonizacije koju stalna postavka podrazumeva… Ovo je u krajnoj liniji autorski kustoski diskurs koji polazi od određenih argumenata i stavova, kriterijuma, ali je s druge strane otvoren za debatu i u tom smislu ne pledira na konačnost. Poštujući trendove kakvi vladaju kada su u pitanju muzeji savremene umetnosti na globalnom nivou, treba da se lišimo tog opterećenja da ćemo ovde videti tzv. remek dela i velike majstore, naprotiv. Videćemo, naravno, jako mnogo značajnih i kanonizovanih umetnika koje je nemoguće izbeći kada je reč o ovakvoj izložbi, ali videćemo i brojne pojave koje će možda poznavaoce i stručnu javnost iznenaditi, jer prvi put ulaze u jednu ovakvu istorijsku kompoziciju. Tako da nije poenta ko je uključen ili isključen – ono što lokalna zajednica voli da razmatra. Poenta je ponuditi jednu moguću interpretaciju – jednu putanju kretanja kroz ovaj umetnički prostor”, naveo je Sretenović u vođenju za portal SEEcult.org tokom kojeg je opširnije govorio o pojedinačnim sekvencama postavke: I – Građanski modernizam, II – Socijalna umetnost, III/VI – Primeri apstraktnog slikarstva / Zenitizam / Slovenački konstruktivizam / Beogradski nadrealizam, VII – Neoavangarde, VIII – Nova umetnička praksa, IX/XII – Apstraktni predeo i vitalistička skulptura / Figurativni egzistencijalizam / Apstrakcija visokog modernizma / Apstrakcija poznog modernizma, XIII – Fotografija i društvo, XIV – Nova predmetnost, XV – Nova predstava, XVI – Fotografija i podkultura, XVII/XVIII Umetnost 90-ih u Srbiji i Umetnost danas

_ _ _ _ _

Projekat VOĐENJE
Produkcija: SEEcult.org, 2017/18.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

SEEcult.org realizuje projekat “Vođenje” od 2012. godine, u saradnji sa galerijama-izlagačkim prostorima, odnosno umetnicima i kustosima odabranih izložbi.

Svratite na vođenje

(SEEcult.org)

Srpske lepe umetnosti, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Thursday, February 15, 2018 - 12:00
Link:
https://www.facebook.com/ostavinska
Ostavinska galerija, Kraljevića Marka 8, Beograd

SRPSKE LEPE UMETNOSTI - (crtež, kolaž, akvarel i druge osnovne tehnike) - izložba (13-18.2.2018.)

umetnici:

ALEKSANDAR DENIĆ

BOJAN ĐORĐEVIĆ

ŠEJMA FERE

JAMEZDIN

DARINKA POP MITIĆ

MILICA RAKIĆ

VAHIDA RAMUJKIĆ

RAŠA TODOSIJEVIĆ

MILOŠ TOMIĆ

kustos: Branislav Dimitrijević

Vođenje kroz izložbu

Dani opere na Kolarcu



Jubilarno 15. Međunarodno takmičenje solo pevača “Lazar Jovanović” biće održano od 18. do 21. januara u Kolarčevoj zadužbini, a publika će besplatno moći da čuje više od 130 prijavljenih kandidata, od kojih će najbolji dobiti nagradu u vidu solistički koncerta sa orkestrom na velikoj sceni Kolarca.

U organizaciji Kulturnog elementa, 15. Takmičenje “Lazar Jovanović” svečano će otvoriti prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu sopran Snežana Savičić-Sekulić.

Međunarodni žiri za starije uzraste čine eminentni umetnici i profesori Agata Kania Knoboh (Austrija), Ištvan Andrejčik (Mađarska), Katarina Jovanović (Srbija), Aneta Ilić (Srbija) i Edita Garčević-Koželj (Slovenija), dok su u žiriju za mlađe učesnike: Tamara Marković (Srbija), Dejan Pešić (Srbija) i Davor Mikulić (Slovenija).



Međunarodno takmičenje solo pevača “Lazar Jovanović” važi za jedno od najvećih i najznačajnijih operskih takmičenja u Srbiji. Svake godine učestvuje više od stotinu učesnika iz skoro deset zemalja.

Takmičenje je namenjeno mladim umetnicima spremnim da započnu profesionalnu karijeru i da pred autoritativnim međunarodnim žirijem odmere znanje, umetničke kvalitete i prikažu svoj talenat.

Do sada su se u žiriju pojavljivala neka od najvećih imena domaće i svetske muzičke scene i pedagogije, a pobednici takmičenja su se tokom proteklih godina potvrdili kao vrsni muzičari, osvajajući svetske koncertne podijume i operske scene.

Takmičenje je osnovano 2004. godine u čast čuvenom jugoslovenskom tenoru Lazaru Jovanoviću. Usled izuzetnog porasta važnosti i značaja od 2016. godine, takmičenje se održava pod okriljem organizacije Kulturni element na čelu sa rediteljem Tadijom Miletićem koji uvode niz organizacionih i umetničkih novina. Prva u nizu značajnih promena je premeštanje takmičenja iz sala muzičkih škola u Zadužbinu Ilije M. Kolarca, a za ovu godinu najavljene su i brojne posebne i značajne nagrade, među kojima su organizacije solističkih koncerata širom grada, radionice, posebni umetnički pokloni…

Kulturni element je umetnička organizacija osnovana 2011. godine u Beogradu koja okuplja veliki broj mladih umetnika, glumaca, plesača i muzičara, vrhunskih profesionalca u svojim oblastima. Do sada su sarađivali sa više od 50 institucija i ostvarili na desetine kulturnih i donatorskih projekata širom zemlje.

Generalni sponzor 15. Takmičenja “Lazar Jovanović” je GeloRevoice pastile.

(SEEcult.org)

Mileti Prodanoviću Politikina nagrada za 2017.



Politikina nagrada za najbolju izložbu u 2017. godini dodeljena je Mileti Prodanoviću za izložbu “Genus – porodične priče” u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku koja objedinjuje radove koji kao temu imaju stariju porodičnu istoriju, a kroz koje se ocrtavaju i delovi nacionalne istorije.

U najužem izboru bila je i izložba Bojana Đorđeva “Uslovi zajedničkog razmišljanja”, održana u oktobru 2017. godine takođe u galeriji “Nadežda Petrović”, objavila je Politika.

Mileta Prodanović je na vest o nagradi izjavio da je Politikina nagrada za najbolju izložbu “svakako najdugovečnije i verovatno najvažnije priznanje u oblasti vizuelnih umetnosti”.

“Dobili su je, svojevremeno, moji profesori, a potom i brojne kolege čijim se izložbama radujem i koje naročito cenim i volim. Posebno mi je drago što sam nagradu dobio za izložbu koja se održava u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović koja je svakako najvažniji punkt savremene umetnosti južno od Beograda i mesto za koje sam posebno vezan”, rekao je Prodanović, čija je izložba otvorena od 16. decembra do 26. januara.

Ocenjući da je prošle godine, kao i u nekoliko prethodnih, likovna scena bila veoma dinamična i raznovrsna, te da su se u užem izboru našle mnoge postavke koje zaslužuju da budu nagrađene, Prodanović je naveo da je izložbu “Genus – porodične priče” dugo odlagao i da je podrazumevala kompleksno istraživanje i pronalaženje pravog jezika, u ovom slučaju to su pokretne slike, video… U prevazilaženju tehničkih poteškoća i savladavanju tog novog jezika pomogle su mu mlade kolege Danilo Krstajić, Aleksandra Jovanić, Filip Čekić i Svetlana Volic, čija je izložba u Salonu MSU u Beogradu jedna od onih po kojima će pamtiti prethodnu godinu.

O Politikinoj nagradi je većinom glasova odlučio žiri koji su činili kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Zoran Erić (predsednik), istoričar umetnosti Radonja Leposavić, istoričar umetnosti i kustos galerije Remont u Beogradu Miroslav Karić, umetnica Anica Vučetić, dobitnica Politikine nagrade 2008. godine, i urednica Kulturnog dodatka “Politike” Marija Đorđević.

U obraloženju žirija navedeno je da izložba “Genus – porodične priče”, osmišljena za Galeriju “Nadežda Petrović”, sublimira sve ključne odlike Prodanovićevog stvaralaštvaa. “Poznavalac istorije i nadasve vrstan pripovedač, Prodanović je u seriji radova pokazao svu kompleksnost i slojevitost – kako medijsku, tako i značenjsku – izuzetno profilisanog umetničkog izraza. Istražujući i od fragmenata rekonstruišući 'male' porodične narative, umetnik uz karakterističnu upotrebu metafora i indirektnog govora upisuje i prepliće istoriju svojih predaka s 'velikim' istorijskim događajima, ratovima, smenama dinastija, epohalnim i civilizacijskim raskršćima kroz koje se njegova pordoica kretala po srednjoevropskom geografskom prostoru. Sva njihova dela, herojstva, pogibije, seobe, zapisi, kućni predmeti, polazište su za umetnika – sada u ulozi 'porodičnog hroničara' – da prevede i pretoči te pripovesti u raznorodne umetničke iskaze, čija se istorijska matrica jasno iščitava i evokativno govori i o našem današnjem društvu”, naveo je žiri.

U središtu izložbe je porodični narativ stavljen u kontekst epohalnih istorijskih događaja, kao što su kraj dinastije Obrenović, Prvi svetski rat, ratovi Marije Terezije za austrijsko nasleđe, ulazak srpskog naroda u srednjovevropsku civilizaciju… Povod za sastavljanje fragmenata rasute porodične istorije je davni susret 14-godišnjeg Milete sa Milošem Crnjanskim, baš u galeriji “Nadežda Petrović”, gde ga je na uručenje Disove nagrade doveo otac.

Osim Crnjanskog, junaci te storije su Mihailo Prodanović, heroj u ratu za austrijsko nasleđe 1740-1748, ovenčan priznanjem iz ruku carice Marije Terezije lično, zatim bliži predak Zdravko Prodanović, deda-stric koji je predvideo smrt svog brata na Ceru, porcelanska kraljevska šoljica preživela u porodičnoj zaostavštini kao sećanje i pouka o varljivosti vlasti i vernosti podanika…

U užem izboru bile su i izložbe “Leksikon Tânja Ostojić” umetnice Tanje Ostojić u Salonu MSU u Beogradu, “Prošireni predeo” Nemanje Lađića u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda (KCB), “Grafika bez pritiska” Branimira Karanovića u Gradskoj galeriji savremene umetnosti Smederevo, “Dama i jednorog / moja priča” Snežane Skoko u Muzeju primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, “Kućne vežbe” Andree Palašti u Artgetu KCB-a, “Devedesete” Srđana Veljovića u Artgetu i Gradskoj galeriji savremene umetnosti Smederevo, “Mapiranje dekonstrukcije” Nine Todorović u MPU, te izložba Radomira Damnjanovića Damnjana u Galeriji ULUS u Beogradu.

Mileta Prodanović bio je i 2016. godine u najužem izboru za Politikinu nagradu.

Rođen 1959. godine u Beogradu, Prodanović je završio 1983. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je magistrirao 1985. godine, a 2009. je doktorirao. Specijalizaciju je završio na Kraljevskom koledžu u Londonu 1989-90.

Od 1990. godine radi na FLU u Beogradu, gde je danas u zvanju redovnog profesora.

Izlagao je od 1980. godine na niz samostalnih i grupnih izložbi u Jugoslaviji i u više evropskih gradova (Rim, Tibingen, Tuluz, Karkason, Venecija, Beč, Grac, Prag, Regensburg, Kijev…), kao i u SAD (Klier Lejk – Hjuston, Kolumbija - Južna Karolina). Izlagao je 1986. na Bijenalu u Veneciji, u jugoslovenskom paviljonu.

Prodanović od 1983. objavljuje prozu, esejističke tekstove iz oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku. Bio je član redakcije časopisa “Beogradski krug”, “New Moment” i “Kultura”.

Radovi mu se nalaze u muzejskim i privatnim zbirkama u Srbiji i zemljama nekadašnje Jugoslavije, a dobitnik je više nagrada u oblasti književnosti i likovnih umetnosti.

Politikina nagrada, koja se sastoji iz povelјe i novčanog iznosa, tradicionalno se dodeljuje na dan te medijske kuće 25. januara.

Među dobitnicima Politikine nagrade su: Zdravko Joksimović (2016), umetnički par Doplgenger - Isidora Ilić i Boško Prostran (2015), Balint Sombati (2014), Čedomir Vasić (2013), Biljana Đurđević (2012), Nikola Džafo (2011), Bojan Bem (2010), Marija Dragojlović i Dragoljub Raša Todosijević (2009), Anica Vučetić (2008), Predrag Nešković (2007), Bora Iljovski (2006), Vladimir Perić (2005), Aleksandar Rafajlović (2004), Goranka Matić (2003)... Među ranijim dobitnicima su i Dušan Otašević, Ljubica Cuca Sokić, Milovan DeStil Marković...

(SEEcult.org)

NKSS: Ministarstvo kulture probilo zakonski rok za konkurse



Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) najoštrije je osudila 15. januara Ministarstvo kulture i informisanja Srbije zbog kršenja Zakona o kulturi u vezi sa rokom za raspisivanje konkusa za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva i kuturnog nasleđa za 2018. godinu.

Podsećajući da Zakon o kulturi nalaže da se konkursi za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi, “raspisuju za svaku narednu budžetsku godinu najkasnije 30 dana od dana usvajanja budžeta za narednu godinu”, NKSS je ukazala u saopštenju da konkursi u oblasti savremenog stvaralaštva i kuturnog nasleđa za 2018. godinu još nisu objavljeni, iako je zakonski rok za njihovo raspisivanje istekao 13. januara, budući da je Zakon o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu usvojen u Skupštini 14. decembra 2017.

NKSS je navela da, osim kršenja zakona, Ministarstvo kulture i informisanja ovim “u značajnoj meri onemogućava i obustavlja rad aktera na polju kulture - odlažući realizaciju konkursa, odlaže se i mogućnost sprovođenja projekata aktera u kulturi u čitavom prvom delu godine”.

“Već sami rokovi raspisivanja, trajanja Konkursa i objavljivanja rezultata nakon 60 dana su diskutabilni, čak i da se zakon poštuje, jer se prostim uvidom u kalendar dolazi do početka drugog kvartala u godini – u ovom slučaju do sredine aprila. Čak i da je konkurs raspisan u zakonskom roku, dosadašnja praksa nam pokazuje da rezultati konkursa često kasne, a podsećamo javnost da je prošle godine Ministarstvo objavilo antedatiran dokument, gde je na samom dokumentu stavljen datum nekoliko nedelja pre objavljivanja na sajtu. Pored ovoga, praksa je pokazala da do isplate odobrene sume nekada prođu meseci, čime se direktno onemogućava realizacija velikog broja programa, gubi kredibilitet kod međunarodnih partnera i drugih donatora i ugrožava opstanak niza organizacija koje deluju na polju savremene umetničke i kulturne produkcije”, upozorio je Upravni odbor NKSS.

Prema navodima NKSS,sredstva koja se na konkursu izdvajaju za programe savremenog stvaralaštva ionako su minimalna i jedva omogućavaju bilo kakvu produkciju kulturnih sadržaja, a neizvesnost kontinuiranog rada tokom godine, koju inicira odlaganje objavljivanja rezultata, još više destimuliše i najposvećenije aktere.

“Ministarstvo kulture i informisanja bi, kao servis građana, moralo da štiti interese svih aktera u kulturi, a ne da neažurnim radom, koji inače finansiraju svi poreski obveznici, dovodi u pitanje opstanak velikog broja organizacija”, poručila je NKSS.

Od konkursa za 2018. godinu, Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo je za sada Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, te nešto ranije Konkurs “Gradovi u fokusu”.

Prošle godine Konkurs za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva raspisan je bio 9. januara, uporedo sa Konkursom za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu. Rezultati Konkursa za savremeno stvaralaštvo objavljeni su bili 26. aprila 2017.

(SEEcult.org)

Konkurs Galerije Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici za 2018.


Monday, January 15, 2018 - 23:30 to Thursday, February 15, 2018 - 23:45
Tlorct Galerije Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici
Savet Galerije Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici raspisao je konkurs za samostalne, grupne i kustoske izložbe u oblasti savremene likovne/vizuelne umetnosti za izlagačku 2018. godinu.

Konkurs je otvoren za pojedince, udruženja i grupe koji unapređuju i afirmišu umetnost i kulturu. Kriterijumi prema kojima se ocenjuju predloženi izlagački projekti su inovativnost i tehnička i materijalna izvodljivost.

Dokumentacija za konkurs se dostavlja u elektronskoj formi, a treba da sadrži:

- prijavu na konkurs
- do 10 reprodukcija radova koji se predlažu za izložbu sa naslovom, tehnikom, dimenzijama i godinom nastanka. Poželjno je da fajl prezentacije reprodukcija bude u PDF formatu (do 5 Mb).

Galerija Fakulteta umetnosti obezbeđuje:
1. galerijski prostor
2. stručnu pomoć pri postavci
3. PR aktivnost
4. dostupnu tehničku opremu (stakla 100h70 – 20 komada, postamenti, projektor, platno za projekcije)
5. putne troškove i smeštaj izlagača prilikom dolaska na otvaranje izložbe
6. štampani materijal (plakat i kolor katalog izložbe – 12 stranica sa koricama, 21x21cm)

Izlagač obezbeđuje:
1. transport radova
2. dodatnu opremu i tehničku podršku
3. preuzimanje radova

Izlagači se obavezuju da će realizovati projekat koji je prihvaćen na konkursu. Ukoliko autori znatno promene odobreni projekat, galerija zadržava pravo da ne prihvati izmene.

Autori su dužni da najkasnije dve nedelje po završetku izlagačkog termina preuzmu svoje radove iz prostora galerije.

Konkurs je otvoren od 15. januara do 15. februara 2018. godine.

Dokumentaciju za konkurs treba poslati na e-adresu galerija@art.pr.ac.rs, a poruku nasloviti po modelu: ime_prezime autora_naziv izložbe/projekta.

Za radove i PDF fajlove koji su veći od 5 Mb treba koristiti eksterne servise kao što su Dropbox, WeTransfer, Sendspac i slični onlajn servisi.

Rezultati konkursa biće saopšteni početkom marta 2018. godine putem imejla, kao i na sajtu Fakulteta umetnosti art.pr.ac.rs

Savet Galerije Fakulteta umetnosti čine: mr Petar Đuza, redovni profesor, mr Peko Nikčević, redovni profesor, mr Ester Milentijević, vanredni profesor, dr um. Suzana Vučković, vanredni profesor, mr Ljiljana Šunjevarić Arbajter, docent.

*U prilogu: Tlocrt Galerije Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici
http://www.seecult.org/sites/default/files/attachments/galerija-kosovska-mitrovica-tlocrt.pdf

(SEEcult.org

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_160fc1cdc81%3A37c0abe%3A7157a206&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20Galerije%20Fakulteta%20umetnosti%20u%20Kosovskoj%20Mitrovici%20za%202018.&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-galerije-fakulteta-umetnosti-u-kosovskoj-mitrovici-za-2018

Konkurs za umetnike koji rade na Kosovu



Monday, January 15, 2018 - 23:15 to Friday, February 23, 2018 - 23:45
Stacion - Centar za savremenu umetnost u Prištini, u saradnji sa Univerzitetom umetnosti London (UAL), raspisao je konkurs za izbor dva umetnika ili dve umetničke grupe koji rade na Kosovu, a pruža im se mogućnost za produkciju radova kao odgovor na temu u okviru istraživačkog projekta koji se bavi potencijalima pozitivnog doprinosa umetnosti u post-konfliktnim društvima.

Dva projekta će biti podržana. Umetničko delo može biti izvedeno u bilo kojoj formi i mediju, uključujući skulpturu, film, performans, likovnu umetnost i fotografiju, saopštio je Stacion.

Posebno su dobrodošli društveno-angažovani umetnički projekti i/ili projekti koji uključuju participaciju ili saradnju sa nekom zajednicom ili između zajednica.

Nagrada za jedan projekat iznosi 3.000 evra, uključujući troškove učešća i troškove produkcije.

Projekat će biti realizovan od februara do maja 2018. godine.

U zavisnosti od forme i medija, finalni umetnički radovi će biti izloženi za javnost na izložbama koje će biti organizovane tokom 2018. godine u Sarajevu, Prištini i Londonu.

Predloge projekata ocenjivaće žiri koji čine: dr Paul Love, University of the Arts London, dr Milena Michalski, Kings College, Albert Heta – Stacion, Eremire Krasniqi, Oral History Kosovo i Nebojša Milikić, Kulturni centar Rex, Beograd.

Projektnu eksplikaciju koja sadrži ne više od 1000 reči i CV umetnika treba dostaviti do 23. februara 2018. godine na e-mail adresu: application@stacion.org

Kontekst umetničkog angažmana

Projekat predstavlja jedan segment celokupnog projektnog istraživanja koje nastoji da koncipira, uobliči i implementira niz umetničkih intervencija u oblasti post-konfliktnih realnosti u bivšoj Jugoslaviji.

Svaka intervencija će uključivati angažovanje umetnika ili grupe umetnika za realizaciju. Intervencije će istraživati kako različite forme umetničkih praksi mogu uticati na percepciju međusobnih odnosa u regionu. Svaka intervencija će biti vrednovana kako bi se procenio njen uticaj kako na uključene umetnike, učesnike u realizaciji umetničkog dela, tako i na ciljnu i širu javnost. Uzimajući u obzir sam fenomen umetničkog procesa, kao i model naručenog umetničkog dela u kojem je njegov uticaj nepredvidljiv, istraživanje će se fokusirati na dokumentovanje kreativnog umetničkog procesa, kao i na reakcije same zajednice na umetničku intervenciju i efekat koji iz nje proizilazi.

Korišćenjem kvalitativne i participativne metode, istraživanja su podeljena na dva dela:

Istraživanje kreativnog procesa umetnika i umetničkog etosa – intervjui sa umetnicima, vizuelna dokumentacija i dnevnik umetnika - sa ciljem da se zabeleži i dokumentuje neophodni kvalitet umetničkog procesa za publiku koja se ne identifikuje kao umetnička (npr. donatorska publika koja se trudi da razume i kvantifikuje kreativne procese).

Istraživanje reakcije lokalne zajednice na umetničko delo. Umetnički rad će biti izložen u holu muzeja, a reakcija publike na rad će se vrednovati putem upitnika i fokus grupa.

Ovaj angažman se sprovodi kao deo istraživačkog projekta koji finansira AHRC i koji istražuje koncept i praksu pomirenja i potencijalnu ulogu umetnosti i umetničkih praksi u aktivnostima pomirenja. Istraživački projekat je započet u januaru 2017. godine, a završava se u decembru 2018. godine. UAL sprovodi istraživanje o potencijalima umetnosti da pozitivno doprinese post-konfliktnim društvima. Istraživanje će uključivati seriju namenski naručenih umetničkih intervencija koje će biti vrednovane na osnovu njihovog uticaja.

Umetnost i pomirenje je inovativan i interdisciplinarni istraživački projekat koji uključuje King's College London (Ratne studije), London School of Economics (Vlada) i Univerzitet umetnosti u Londonu (London College of Communication) [Projektni tim] i neakademske saradnike u osmišljavanje, produkciju i isporuku, angažujući umetnike da u različitim medijima stvaraju i razvijaju prakse i umetnička dela.

Ovaj interdisciplinarni projekat uvezuje istoriju, metodologije rešavanja sukoba, umetnost i kreativnu praksu, te kvalitativne i kvantitativne društvene nauke.

Stručni tim istraživača čine dr Rejčel Ker i profesor Džejms Gov iz Odeljenja za ratne studije na King's koledžu u Londonu, dr Denisa Kostovicova iz Odeljenja za upravljanje, London School of Economics, i dr Paul Love iz London College of Communication, Univerzitet umetnosti u Londonu. U projekat je takođe uključena i umetnica dr Milena Michalski, koja će blisko sarađivati sa projektnim partnerima iz nevladinih organizacija, kao i sa kulturnim i umetničkim institucijama u cilju sprovođenja njihovih koncepcija, produkcije i sprovođenja.

Istraživanje se finansira kroz mrežu grantova Arts and Humanities Research Council (AHRC) pod okriljem Conflict Theme of the Partnership for Conflict, Crime and Security Research (PaCCS), i kroz Conflict Theme of the Partnership for Conflict, Crime and Security Research (PaCCS).

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_160fc1cdc81%3A37c0abd%3A7157a206&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20za%20umetnike%20koji%20rade%20na%20Kosovu&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-za-umetnike-koji-rade-na-kosovu

Čikaške perverzije, BG

Vrsta dogadjaja:
Pozorište
Sava centar, Beograd
Datum:
Saturday, March 10, 2018 - 20:00
Link:
http://www.longplay.rs
ČIKAŠKE PERVERZIJE - hit predstava (proslava 25 godina)

https://www.facebook.com/events/1895176220813234/

1.100/1.300/1.600 din

Dvorska kancelarija despota Đurđa Brankovića, SD

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Monday, January 22, 2018 - 19:00
Link:
http://mus.org.rs
Muzej u Smederevu, Omladinska 4, Smederevo

DVORSKA KANCELARIJA DESPOTA ĐURĐA BRANKOVIĆA - izložba učeničkih kaligrafskih radova, minijatura, ligatura i manjih iluminacija i radova Svetozara Pajića Dijaka (22.1.-28.2.2018.)

priređivači izložbe: Dragana Mišić, Pavle Pavlović, Višnja Vasiljević, Svetozar Pajić Dijak i Muzej u Smederevu

organizacija izložbe: Muzej u Smederevu

https://dvorskakancelarija.wixsite.com/djuradjbrankovic

Ožalošćena porodica u 21. veku



Drama Branislava Nušića “Ožalošćena porodica” je i komedija i tragedija, kaže reditelj Jagoš Marković u čijoj će adaptaciji ta predstava biti premijerno izvedena 19. januara u Narodnom pozorištu u Beogradu – na 80-godišnjicu Nušićeve smrti.

“Činjenice su tragedija, a Nušićev ugao gledanja na te crne činjenice, na tu dramu, čini da je to komedija. Ovo vreme, teško vreme koje nije za šalu, upisuje samo sebe, kroz nas, u tu veliku dramu koja je klasika, pa dopušta i naše sadržaje, i naš mrak, i naše nakaznosti, naše bolesti, ali isto tako i našu vitalnost, našu duhovitost koja će nas ipak spasiti”, izjavio je Marković 17. januara na konferenciji za novinare.

Kako je dodao, radeći na predstavi mislio je mnogo na Nušića i na njegove glumice – Žanku (Stokić), (Ljubinku) Bobićku, Oliveru (Marković), Miru (Stupicu).

“Mislio sam koliku sreću imamo, a to smo govorili i na probama - pa mi hodamo hodnicima kojima su oni išli. To nas je dodatno mobilisalo, to poštovanje, mada to nije tačna reč, ali nemamo bolju, a smem reći i naša ljubav”, kazao je Marković.

Zahvalivši ljudima u svim sektorima Narodnog pozorišta na efikasnom i profesionalnom radu iznad crte, kao i na fantastičnom ansamblu i saradnicima, među kojima je posebno izdvojio saradnicu za scenski govor dr Ljiljanu Mrkić Popović, Marković je naveo da svi jedva čekaju da izađu pred publiku.



Agatona igra Saša Torlaković, Simku - Radmila Živković, Sarku - Danica Maksimović, a u ansamblu su i Nebojša Dugalić, Vanja Ejdus, Aleksandar Srećković, Nela Mihailović, Slobodan Beštić, Suzana Lukić i Dušan Matejić.

Scenograf je Matija Vučićević, kostimografkinja Maria Marković Milojev, a dizajner zvuka je Vladimir Petričević.

Jagoš Marković nije želeo da obrazlaže u kom je pravcu adaptirao tekst, ali je dramaturškinja Molina Udovički Fotez u belešci za program najavila predstavu o “ožalošćenoj porodici” na početku 21. veka.

“Suštinski se ništa nije promenilo, kaže reditelj. I danas su članovi ove porodice pohlepni, gramzivi, prevrtljivi, samoživi, licemerni... Suštinski se ništa nije promenialo, a spolja ponešto. I čim se podigne zavesa imamo sliku sveta o kome je reč. To su predstavnici vlasti, estrade, kontraverznog biznisa – samozvane veličine u punom sjaju i bedi sopstvene crnine. U svojoj britkoj analizi i preciznoj rekreaciji reditelj ide do samog kraja, do samog dna vitalizma članova ove familije. Nizom monumentalnih i nadahnutih slika priča priču. A to čini s ljubavlju i empatijom, ne osuđujući ih i ukazujući nam da zrno duše i zraci svetlosti duha i dalje u njima postoje”, zapisala je Udovički Fotez.

Molina Udovički Fotez dodala je na konferenciji da se radost s kojom je Jagoš Marković došao da radi ovu predstavu prenela na ansambl, ali i u krojačnicu, portirnicu, sve delove Narodnog pozorišta…

“Nešto što je pravo pozorišno stvaranje zavladalo je celom zgradom”, rekla je Molina Udovički Fotez, a u sličnom tonu rad na predstavi opisali su i svi glumci.

Prvak Narodnog pozorišta u Somboru Saša Torlaković zahvalio je upravi NP u Beogradu na ukazanoj časti i poverenju, a kolegama u ansamblu što su ga prihvatili kao svog.

“Osećam se uzbuđeno i ponosno. Rad je bio naporan, delikatan, ali predivan. Ko ne bi sanjao da radi u Narodnom pozorištu i to Nušića i to sa Jagošem. Meni se taj san ostvario”, rekao je Torlaković, dodajući da u Somboru igra u Nušićevom “Sumnjivom licu”, takođe u režiji Markovića, te da je ta predstava na repertoaru već 20 godina.

Radmila Živković, koja inače igra naslovnu ulogu u Nušićevoj “Gospođi ministarki”, takođe u režiji Markovića, pomenula je da se ta predstava igra 14 godina i izrazila zadovoljstvo što Narodno pozorište u Beogradu sada ima zajedno ta dva ogromna naslova.

Danica Maksimović istakla je da posle 40 godina staža prvi put igra u Narodnom pozorištu i da je beskrajno zahvalna upravi i reditelju.

“Radila sam sa divnim kolegama, zajedno smo dolazili do rešenja, trudili se zdušno, sa ljubavlju i energijom. Imali smo i lomove, ali smo se davali bez ostatka”, rekla je Danica Maksimović.

Upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić izjavio je da će ovo biti “veliki komad koji će se igrati godinama” i istakao da je to prva premijera u jubilarnoj, 150. godini nacionalnog teatra.

“Datum premijere 19. januar je i dan kada je pre 80 godina preminuo Branislav Nušić. Taj dan posvećujemo najvećem među nama. U podne ćemo položiti venac na njegov spomenik na Trgu republike, na mestu gde će se nalaziti buduća dvorana Narodnog pozorišta. Predviđeno je da dođu ministar kulture, gradonačelnik, predstavnici strukovnih udruženja dramskih umetnika i dramskih pisaca”, rekao je Savić.

Istog dana u Narodnom pozorištu, u saradnji sa Fondacijom Nušić, biće otvorena izložba “Nušić kao diplomata”, koja je ranije bila postavljena u Ministarstvu spoljnih poslova.

Direktor Drame NP Željko Hubač, uveren je da je “Ožalošćena porodica” izuzetna predstava, dodao je da je prva u novoj godini, ali produkcijski pripada prethodnoj i zaokružuje repertoar koji je tokom 2017. godine dao i velike predstave prema delima Tolstoja, Šekspira...

Hubač je napomenuo da je nova predstava i vrsta modela za razvoj ansambla NP, navodeći prvo učešće Saše Torlakovića i Danice Maksimović.

“Jedna Milena Dravić ili Mira Banjac nisu igrale u našim predstavama. To je nepravda koju pokušavamo da ispravimo. Perspektiva ansambla Drame je da bude otvoren za kvalitetne ljude”, rekao je Hubač.

(SEEcult.org)

Konkurs Sekretarijata za kulturu Beograda za (su)finansiranje projekata i istraživanja u kulturi u 2018.


Thursday, January 18, 2018 - 12:15 to Monday, February 19, 2018 - 23:45

Sekretarijat za kulturu Gradske uprave Beograda objavio je Konkurs za prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje, iz budžeta grada Beograda, projekata u kulturi, kao i projekata umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi.

Konkurs je raspisan za projekte iz oblasti kulturne delatnosti, i to:
1) književnost (stvaralaštvo, prevodilaštvo);
2) muzika (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija);
3) likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura;
4) pozorišna umetnost (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija);
5) umetnička igra - klasičan balet, narodna igra, savremena igra (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija);
6) filmska umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo;
7) manifestacije vezane za filmsku umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo;
8) digitalno stvaralaštvo i multimediji;
9) ostala izvođenja kulturnih programa i kulturnih sadržaja (mjuzikl, cirkus, pantomima, ulična umetnost i sl.);
10) otkrivanje, prikupljanje, istraživanje, dokumentovanje, proučavanje, vrednovanje, zaštita, očuvanje, predstavljanje, interpretacija, korišćenje i upravljanje kulturnim nasleđem;
11) bibliotečko-informacione delatnosti;
12) naučnoistraživačke i edukativne delatnosti u kulturi;
13) menadžment u kulturi.

Jednom prijavom može se konkurisati samo za jednu oblast kulturne delatnosti.

Pravo učešća na konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja registrovana za obavljanje delatnosti kulture, pojedinci (umetnici, saradnici, odnosno stručnjaci u kulturi), kao i drugi subjekti u kulturi, osim ustanova kulture čiji je osnivač Grad Beograd.

Podnosilac prijave - pojedinac koji nema status pravnog lica u prijavi dostavlja podatke o pravnom licu, sa sedištem na teritoriji grada Beograda, preko koga će se projekat realizovati.

Prijave na konkurs podnose se na posebnom prijavnom obrascu koji je sastavni deo konkursne dokumentacije, koji se može preuzeti sa sajta Grada Beograda beograd.rs i sa portala e-uprave Srbije.

Pod potpunom prijavom podrazumeva se:
1) uredno popunjen i overen obrazac prijave;
2) detaljni opis projekta;
3) detaljno razrađen budžet projekta;
4) podaci o stručnim, odnosno umetničkim kapacitetima podnosioca, odnosno realizatora projekta;
5) kao i drugi dokumenti navedeni u tekstu konkursa.

Nepotpune i neblagovremene prijave, kao i prijave koje nisu u skladu sa uslovima javnog konkursa ne razmatraju se.

Kriterijumi na osnovu kojih će se ocenjivati projekti prijavljeni na javni konkurs su:
1) usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa;
2) kvalitet i sadržajna inovativnost projekta;
3) kapaciteti potrebni za realizaciju projekta i to:
- stručni, odnosno umetnički kapaciteti,
- neophodni resursi;
4) finansijski plan - razrađenost, usklađenost sa planom aktivnosti projekta, ekonomičnost i uključenost više izvora finansiranja;
5) stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice.

Kriterijumi iz prethodnog stava primenjuju se na pojedinačne oblasti kulturne delatnosti uz poštovanje specifičnosti tih oblasti.

Stručna komisija za izbor projekata vrši ocenu svakog projekta na osnovu vrednovanja kriterijuma koji su utvrđeni za ocenjivanje projekata prijavljenih na javni konkurs.

Rok za podnošenje prijava je 19. februar 2018. godine.

Prijave poslate poštom, moraju nositi žig sa datumom, najkasnije, 19. februar 2018. godine, ili moraju biti predate do 15.30 časova na pisarnicu Gradske uprave grada Beograda, na Trgu Nikole Pašića br. 6.

Projekat koji je predmet prijave dostavlja se u tri primerka na adresu: Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za kulturu, Beograd, Pisarnica: Trg Nikole Pašića br. 6.

Rezultati javnog konkursa objavljuju se na zvaničnoj internet strani Grada Beograda najkasnije 60 dana od dana završetka podnošenja prijava.

Konkurs je raspisan na osnovu člana 1. Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, br. 105/16 i 112/17)

*Uredba o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi
*Izmena uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi
*Prijava na konkurs

(SEEcult.org)
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_1610902b4e7%3A4dc440a%3A541f3c40&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20Sekretarijata%20za%20kulturu%20Beograda%20za%20(su)finansiranje%20projekata%20i%20istra%C5%BEivanja%20u%20kulturi%20u%202018.&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-sekretarijata-za-kulturu-beograda-za-sufinansiranje-projekata-i-istrazivanja-u