Ljubavna poezija

ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja
i znati da ih prati...

...i ko zna?
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti
gde stali smo mi
gde sada su drugi...

...al' sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe...

Nikada niste
zapravo postojale,
ne uistinu,
ostale ste uvijek
na sigurnom
u kolijevci
mojih očiju
u nestvarnoj jeci
mojih žudnji;
jer niste mogle
(jer niste htjele)
dalje od pogleda
i pomirljive
riječi…
A ja vas pjevam
i pjevam
uvijek iznova
u darovima tuge…
Kao nekada,
posežem,
sada već
bež očekivanja,
osim možda,
ponekad onih
kada bih ponovno još jednu
(nesumnjivo izgubljenu)
pretvorio u
samo još jedan
melankoličan stih…

Ne pitaj više

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.


Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.


Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.

Vesna Parun

Ne budi daleko od mene

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i čekat ću te na nekoj stanici
kad negde daleko usnu valovi.
Nemoj otići ni samo jedan čas, jer tada,
u tom času, spoje se kapi nesanice
i možda će sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vedje u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.
(Pablo Neruda)

Prodacu za dodir tebe
sjecanje u bescijenje.
Vjera je samo onda vjer
a kad u tebi nema ni
pomisli da bi ono u što ti
vjeruješ moglo biti neistina.
Ako u ljubavi ne misliš na sebe,
nećeš se ni zbog čega ni kajati.
Danas počinjem da te ponovo
tražim u vremenu koje dolazi.
A ako ti na tren u lutanju pobegnem,
ne zameri. Vratiću se. Ne bežim ja to od tebe,
bežim ka tebi. Dovoljno jako
raširi ruke i čekaj da ti poverim
šašavu zbirku sebe. Vratiću se.

O meni ništa ti strašnije ne mogu reći od
onoga što sam već izgovorio -
ja uz tebe znam samo za voljenje.
Kraj. Nema dalje. Uradio sam sve
što sam mogao ili stigao da uradim.
Prvo sam sahranio iluzije.
Onda ideje, pa ambicije.
Zatim emocije i motive.
Ostala mi je još nada.
Još nju da zaceprkam,
pa da mirno napustim bojište.
Ali, kažu da ona umire poslednja.
Ipak, nestace koji tren pre mene.
Makar truncic vremena.
A onda cu i nju da pokopam
i da okoncam zapoceto.
Ne bih voleo da ostavim nešto nedovršeno.
Osetio bih se poraženim.
.Budi zvonarka kad vec bliskog nemas.
Udri u sebi na sva zvona...
na buku se vec odavno spremas.
Ne nestaj tiho budalo snena.

Čežnja

Danas ću ti dati, kada veče padne,
u svetlosti skromnoj kandila i sveća,
u čistoti duše moje, nekad jadne,
čitavu bujicu proletnjega cveća.

U sobi će biti sumrak, blag ko tvoje
srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zablještaće boje
U taj sveži trenut prvoga saznanja...

Sve će biti lepše, sve draže i više,
noć koja se spušta, svet što mirno spava,
dugo mrtvo polje na kome miriše
kržljava i retka u busenju trava.

I tako kraj cveća ostaćemo sami...
- Proliće se tada, kao bujne kiše,
stidljivi šapati u blaženoj tami,
i reči iz kojih proleće miriše...

Milan Rakić

Još mi ponekad
dođe u snove
u istom haljetku
duginih boja

iste mi riječi
njoj mrakom zaplove:
"Laka ti noć malena moja."

Uđe u oči,
u srce u pore
korakom vojnika
pred sudnji boj

njene mi usne
sapatom zbore:
"Laku ti noć maleni moj."

Negde još ima
u ovom gradu
ulica ljubavi
klupa bez broja

jedno palidrvce
za jednu baladu:
"Laka ti noć malena moja."

Imaš suzu
boje runolista
košulju,
neki smiješan kroj. . .

ti isti, ja,
sebi ni slična:
"Laku ti noć maleni moj."

da li ću te
još jednom sresti
ili ćeš zauvijek
nestati k'o Troja. . .

jos jedna sjen'a
na srebrnoj niti:
"Laka ti noć malena moja."

Na po' si puta
a već na dnu
sa glavom u pijesku
kao noj . . . ?!

u svakom osmijehu
jos trazis Nju?
"Laku ti noć maleni moj."

Miladin Berić

Umjesto militve za daleku

Ponekad davna, sjetim te se
A nesto toplo zasja u duši
Kao od dobre stare pjesme
Što se slučajno zapjevuši

Gdje li si noćas ti daleka?
Da li si negdje svila dom?
Ili još uvijek kao nekad
Lutaš ponoćnim Beogradom?

Da li još tražiš onog čudnog?
Onog iz tvojih snova vrelih,
Koga si tražila uzaludno,
I one noći kad smo se sreli.

Traži, smo traži, tragaj!
On ipak jednom mora doći
Iz tvojih lijepih snova draga
U tvoje ni malo lijepe noći.

Kao što dođu ove pjesme
Iz divnih šuma nepoznatih
Pravo u naše ružne nesne
U gorku zbilju kasnih sati.

Ponekad, tako, sjetim te se
A nešto toplo zasja u duši
Kao od dobre stare pjesme
Što se slučajno zapjevuši

Ratko Petrović
HOĆU

Hoću da te ljubim, da prođe
sve loše, što su ti ikada rekli.
I kad po tebe zli Mesec opet dođe,
bez straha se mojom ljubavlju prekri.

Hoću da te grlim za svaki onaj put
kad nije imao ko da stane uz tebe.
Kad ti je neko hladan i sasvim krut
poseko snove mlade, još pre berbe.

Hoću da ljubim sve te ožiljke tvoje
svaki, koji su ti mila ikad, ikad zadali!
Da te čuvam, od onih što ti setu kroje
i koji su tvoju ljubav večito potkradali!

xmm opet se sunjkaju ove misli po kuloarima njima znanim
opet mi zmarci brzinom mrava prolaze pogledima
dok misli misle... ma svesno se branim al snaga je moc
neizrecivog zar ne?!
i tako one i ja suprotstavljene jedna drugoj tumaramo
tim lavirintima, a vreme, e to vreme ubija poteru
negira smisao misli i lepotu pobede
jer porazenog nema sem nas...
i opet se seta Taj Neko
kome nije dozvoljen prolaz kroz San
i opet iz nekih prasnjavih kufera vadim
pergament napisanix slova sto plesu taj tango
NeZavidjenja...
oxxa zaveo me je nonsalantno, neosetno...
titravo, uspavano... ma usporenim daxom jednog
zareza kome mesta nije bilo kod tog sloga...
xmm ex misli misli mislite ma ne mislite nista

SUSRET

Kad ugledam gdje mi
U susret koracas
vidim plahu kosutu
Kraj sumskog izvora.
Moju dusu obuzme
Silna radost zivota
Izvadivsi ludo srce,
Na dlanu bih ga pruzio
Tebi...

Ti si moj spokoj
i volim te snom dotaknuti,
ali ipak, najviše te
kao vatru uživam.
Tvoj korak,
tvoj oblik,
tvoj miris,
i blagost tvoga bića,
to su moja vatra,
moja voda,
moj zrak
i moja zemlja.
I takvu te iskrenu,
dok me u svoje tijelo
naga primaš,
svake noći u sebi volim
i svom snagom muškarca
želim.

ЖЕЉА


Сасвим сам седим у мраку,
Дал' сам залутао у овом свету,
Као године споро се развлаче дани,
Док машта се препушта следећем лету.

Да се остваре далеки снови,
Пољупцима покушаћу да зауставим време,
Да се наша тела споје у вртлогу страсти,
Да не могу без тебе, да не можеш без мене.

Кад узавре крв у венама нашим,
Са летом ће доћи нови налети страсти,
Препуштам се теби краљице моја,
Свој твојој истинској лепоти и сласти.

Желим те одкад сам те срео,
Миловах ти рукама нежно бело лице,
Погледима једно другом украдосмо срца,
Гледаше нас звезде с' неба нетремице.

Сваког дана само то ми је жеља,
Да сунце засија опет само за нас двоје,
Под звезданим небом далеко од света,
Љубим ти усне, и ти љубиш моје.

Док ти ово пишем срце трепери,
Затварам очи и тако те гледам,
Заносна у својо вечитој лепоти,
немој да одеш, ја то недам.

Kročila si mojom dušom, poput sna, tiho i nežno,
ponela me mesečinom preko svojih belih grudi
i sada dišeš u meni, osećam slatke mirise planina,
zanosno ih širiš snagom otkucaja ravnicom mog tela.

Nakon ovih toplih meseci iščekivanja i nestrpljenja,
postao sam zauvek tvoj, obazriv i nežan muž.
Ženo moja, dok mi ljubiš usne osećam med na njima,
grlim tvoj vrat i moje ruke oblikuju mekoću puti.

Volim s tobom nebom ploviti i u tebi dočekati jutra.
Uzbuđen sam, jer mi stalno mislima donosiš sebe,
a mojim telom među tvojim bedrima sladiš dušu,
i svaku noć osećam pogled zvezde u svom pogledu.

Mila moja prepelice, započeti let nikada neće prestati,
niti ću dopustiti vetru da polomi tvoja meka krila.
Toplinom svoga daha čuvati ću tvoje umorne snove,
obaviti strastima i nadmašiti sam pev rajskih ptica.

Stopljeni na horizontu večnosti voditi ćemo ljubav,
udisati jedno drugo i milovati beskonačnim željama.
Ljubavi moja, predati ćemo sebe u naručje lepoti,
jer smo postali miljenici sreće i imamo na to pravo.

ПИСМО

Реших да напишем које слово љубве,
ваљда је адреса остала ти иста,
да ти кажем да сам још помало жив,
да ми савест није ни мало чиста,
без тебе ми живот поста облак сив.

Ниси томе, душо, ти нимало крива,
ма, криве су речи, ово лоше време,
капи горких суза у рујноме вину,
наша луда срца јача и од стене,
криве су године што лако промину.

Знам, лудост је ово што пишем ти сада,
али хришћански је опраштати бедним,
верујем, у души остала си иста,
са очима сјајним и осмехом чедним,
да ти бујна коса као некад блиста.

Хтедох да ти кажем да си вечна књига,
омиљени роман с неизвесним крајем,
за опроштај можда постало је касно,
ал’ себе бих теби, још увек да дајем,
да те опет љубим, као некад страсно.

Вратио бих с тобом оне беле зоре,
трчали би сами по пољима боси,
да мазим те руком ко ветар по лицу,
маслачке би брали по јутарњој роси,
смејали се опет за сваку ситницу.

Жељно моје срце само тебе тражи,
иако на њега паде црна скрама,
од кад неста мирис плавог јоргована,
слутили смо, мила, шта ће бити с нама,
и време нам стаде још од оног дана.

Можда ће потећи нека суза сама,
и можда ће писмо изгужвано бити,
пчела можда нисам на твом ретком цвету,
пробуђену љубав ја не могу скрити,
па макар те чек’о и на оном свету.

Саша Милетић

Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

Desanka Maksimovic

O GLUPO SRCE

O, glupo srce, ne tuci!
Sve nas je varala sreća,
tek prosjak se kobi sjeća…
O, glupo srce, ne tuci!
Mjeseca žute šare
krošnjama kestena teku.
Lali skrivam u šalvare
glavu pod koprenu meku.
O, glupo srce, ne tuci!
Nekad smo prava djeca,
i plač i smijeh odjednom:
dok neki vječito jeca,
radost je suđena jednom.
O glupo srce, ne tuci!
Života varka ne uspi.
Nove se napijmo snage.
Srce bar sada usni,
ovdje, u krilu drage.
Života varka ne uspi.
Možda će i nas otkriti
usuda lavinska struja,
na našu ljubav odvratiti
pjesmom k'o u slavuja.
O, glupo srce, ne tuci.

Jesenjin

Želja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Ko sam?
Sta sam?

Ja sam samo sanjar,
ciji pogled gasne u magli i memli,
zivio sam usput,ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici ,dete,
zato sto sam mnoge ljubio,boleciv,
zato usput,ko sto palim cigarete,
govorim i sapcem zaljubljene reci.

"Draga moja","mila","znaj,doveka"
a u dusi vazda ista pustos zraci;
ako dirnes strast u covekovu bicu
istine,bez sumnje,nikad neces naci.

Zato moja dusa ne zna sto je jeza
odbijenih zelja ,neshvacene tuge.
Ti si ,moja gipka,lakonoga brezo,
stvorena za mene i za mnoge druge.

Ali ako trazec neku srodnu dusu,
vezan protiv zelje,utonem u seti,
nikad necu da te ljubomorom gusim,
nikad necu tebe grditi ni kleti.

Ko sam?
Sta sam?
Ja sam samo sanjar,
ciji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.


(Sergej Jesenjin)
__________________

Pesma zeni

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

Jovan Ducic

Da sam te ukrao
i legao pored tebe
da li bi ljeto zamirisalo
kao što tvoja kosa miriše
da li bi pisalo u mojim pjesmama
ono što sad ne piše
kad sam žedan tvojih uspomena
tvojih godina prije mene
ljubomoran na sve one
koji su s tobom dijelili
sve ono što nisam ja
da sam te ukrao
i legao pored tebe
i ljubio tvoje lijepe prste
tebe bih isto napravio
od ljubavi čvrste
nježnu
s nebom u očima
da me pratiš
i vratiš s neba do sebe
da sam te ukrao
možda ne bih imao ništa
ali bih imao tebe.

Nocu

Nocu,
dok ti spavaš
moje srce bdije nad tobom
tebi se ništa,
ništa ne smije dogoditi
toliko, toliko te volim
jedino,
jedino s tobom
mogao bih bih plakati
mogao bih se smijati
opraštati i razumjeti
vjeruj mi,
toliko, toliko te volim
od juce tek si tu, i o tebi malo znam
al mogu život svoj da ti dam
uz mene nadi mir, nikad sumnju, nikad bol
moja ljubav bice zalog za to
mila,
poklanjam ti
svaki dan svog života
kada se moj san ostvari
i ti ceš kao i ja biti sretna
toliko, toliko te ljubim.

Rade Šerbedžija

Ne govorim ti bas u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svjetlo u ocima
prije spavanja
ne govorim ti nesto njezno
i ne grlim ti dusu
ali ovo ti moram reci
previse je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
jos uvijek te ono najljepse u meni
voli i ljubi

Ti cvijete moj tajanstveni, ti ružo čudesna,
tražio sam te ja
i kad sam prošao kraj tebe i pogledao na te,
duša mi zadrhta sva.

Srce je moje naslutilo
tajanstvenosti moć,
srce je moje oćutilo
kako se vedri noć.

U mojoj je duši sijevnulo
svjetlo golema blaga.
Sve moje biće je čeznulo
za tobom, za tobom, draga,
ti cvijete moj tajanstveni, ti ružo čudesna.

O, bogat sam –
pomozi mi da podignem,
ponesem blago svoje,
sve blago duše moje!

Sve pesme obojih tugom
Radost .....
Kao da isčezla je
Zaboravljam zivot...
Zaboravljam zemlju...
Zaboravljam sunce...
Teram sebe da progledam
Da slavim i radujem se
.....ne ide
I dalje tuga stihove boji
Tu boju izbaciti ne mogu
Zelim
....toliko zelim
A treba samo da je zaboravim