Re: Ljubavna poezija

od **laza** Čet Sep 19, 2013 8:39 pm

Nema mene al ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti
Slično muzici slično praznini, spokojem.

Ona će sačuvati namere moje i tvoje
I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti,
U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti
Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi,
Minula čežnjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji još došao nije,
Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum
Neka me vetar nedostojnog obavije.

Branko Miljković

od **Shapat** Sub Sep 21, 2013 7:01 pm

Napisi mi bajku,rekla je…

Kao da je to lako.
Cak ni meni nije lako napisati bajku,iako sam Mali Princ.
Iako sam se sacuvao bolesti Odrastanja
Iako poznajem Tajne.
Silna cudesa.
Iako poznajem magiju i carobne reci.

Napisi mi bajku…
Kao da zivot vec nije bajka,sa svojim usponima i padovima,preokretima,
igrama Sudbine…

Ona je princeza
ljupka,slatka…
nosica koji ume lako da se uvredi,
ociju koje pitaju
a kako samo ume da bude razmazena!
I kako joj samo to lepo stoji…
I kako ume da preti:zaljubices se u mene,videces…
I kako je samo sigurna u to
Ali naravno
Ona je princeza,a princeze su uvek sigurne u to
Cim se rode
Odmah znaju da ce biti voljene
I da ce imati svoje Princeve
Koji znaju da ispunjavaju zelje.
Zaista
Nije lako napisati bajku
Necu ni probati
Ma sta ona mislila o tome
Ma koliko mrstila svoj slatki nosic
Necu pisati bajku
Tamo gde postoji jedna princeza
Tamo gde Mali Princ zamisljen stoji
Tamo je bajka
Tamo ona odavno postoji .
D.Maksimovic

od **laza** Ned Sep 22, 2013 1:40 am

VOLI ME VEDRO

Voli me vedro k'o što voli zora,
Kada iskri smijehom, kad biserom gori.
Obraduj i nadom i prozračnim snima,
I tiho zgasni u pramenju dima.
Voli me tiho, k'o što voli luna,
Bestrasna, s hladnim sjajem liskuna.
Osvijetli svijet moj čudo i tajnom,
Odmor na putu mračnom i beskrajnom.
Voli me prosto, k'o što voli potok,
I moj i ničiji, cjelovom brzotok,
Zagrli, predaj se i dalje traži.
Kad razvoliš, idi- ne boj se, ne laži.

od **Shapat** Sre Sep 25, 2013 6:14 pm

Istresam te iz džepova
starih košulja,
Stružem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinački sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reči,
Samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
Molitvu čitati
Ako te nema
Ako uporno tvrdiš
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.

" Spiram te sa kože"- Pero Zubac

od **laza** Sre Sep 25, 2013 6:29 pm

Here we are
On earth together
It's you and I
God has made us fall in love
It's true
I've really found
Someone like you
Will it stay
The love you feel for me
Will you say
That you will be by my side
To see me through
Until my life is through
Well in my mind
We can conquer the world
In love you and I
You and I, you and I...
I'm glad
At least in my life
I've found someone
That may not be here forever
To see me through
But I found strength in you
Cause in my mind
You will stay here always
In love you and I
You and I, you and I
You and I, you and I
You and I
In my mind
We can conquer the world
In love you and I
You and I, you and I
You and I...

od **djavolica** Sub Okt 12, 2013 1:57 pm

Nekoga moraš imeti rad

Nekoga moraš imeti rad
pa čeprav trave, reko, drevo ali kamen,
nekomu moraš nasloniti roko na ramo,
da se, lačna, nasiti bližine,
nekomu moraš, moraš,
to je kot kruh, kot požirek vode,
moraš dati svoje bele oblake,
svoje drzne ptice sanj,
svoje plašne ptice nemoči
- nekje vendar mora biti zanje
gnezdo miru in nežnosti -
nekoga moraš imeti rad,
pa čeprav trave, reko, drevo ali kamen -
ker drevesa in trave vedo za samoto
- kajti koraki vselej odidejo dalje,
pa čeprav se za hip ustavijo -
ker reka ve za žalost
- če se le nagne nad svojo globino -
ker kamen pozna bolečino
- koliko težkih nog
je že šlo čez njegovo nemo srce -
nekoga moraš imeti rad,
nekoga moraš imeti rad,
z nekom moraš v korak,
v isto sled -
o trave, reka, kamen, drevo,
molčeči spremljevalci samotnežev in čudakov,
dobra; velika bitja,
ki spregovore samo,
kradar umolknejo ljudje.

Ivan Minatti

od **laza** Ned Okt 20, 2013 9:30 pm

A znas,ponekad pozelim
da sam ti tako blizu
da osetim tvoj miris
da ti lagano dotaknem kosu
a da ti pomislis u tom trenu
da je to samo vetar sa juga
daa....bas pozelim..

od **laza** Uto Okt 22, 2013 12:17 am

Vidim te srećo i kad oči sklopim
Osećam na sebi tvoje ruke bele
Ludim bez tebe, od želje se topim
I brojim trenutke koji nas dele.
Maštam o tom čarobnom trenu
To biće centar najveće sreće,
Eh, kad te zagrlim k'o čovek ženu
Ma ništa me odvojiti od tebe neće.
Iskre od ljubavi k'o dugine boje
Leteće okolo na sve strane,
I kad poljubim tebe, nebo moje,
Ceo će svemir da zastane.
Eon je kratak za nas dvoje...

od **Shapat** Ned Okt 27, 2013 3:11 am

Neka mene u tvom jutru...

Jesam li...
Prividna tišina
nakupljenog krika...
Jesam li...
Caša rose
skupljana jutrima...
Jesam li...
Nemir u tvom nemiru,
dotaknuta zora
nocima prosutog dodira...
Jesam li..
Prašina zaostala iz
nekog drugog vremena...
Skrivena u jednom
dijelu tvog svemira...
Jesam li...Ne pitaj se...
Obriši rosom svaki
nataloženi nemir...
Neka mene u tvom jutru...
Cistom..svjetlucavom
Ljubavlju obogacenom...
Ne pitaj više..
Jesam li...
JESAM...

od **laza** Ned Nov 03, 2013 8:09 pm

Dodir

Noćas me u snu tače neka ruka,
Ne znam koja,
Sasvim kratko,
Samo večnost do tri dok izbroja.
I od tog dodira dođe do spoja
Mene i nekog zvezdanog sveta
Ne znam sa kojom od bezbroja
Maglina, zvezda i planeta,
Sa kojom od duga.
Samo nijednoga nebeskog sloja,
Nijednog kruga,
Ne mogoh se setiti kad se prenuh

Sem one ruke
Zaboravih sve u trenu.

od **djavolica** Čet Nov 14, 2013 1:25 am

Slovo o ljubavi - Desanka Maksimović

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.

I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećeš spasti.

Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.

Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.

Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.

Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.

Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge - i osetimo se nesrećni i krivi.

od **laza** Čet Nov 14, 2013 8:38 am

Miroslav Mika Antić - "Senka"

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba

Zbog svega što smo najlepše hteli.

od **laza** Čet Nov 21, 2013 5:07 pm

Веруј ми када ти причам о себи,
са тобом сам срећу нашао своју,
зато једино и размишљам о теби,
док љубим снежну белу руку твоју.

Замишљам често док улицом ходам,
нас двоје, како се шетамо градом,
деца се смеју, а пролазници многи,
љубоморно, испод ока нас гледају крадом.

Сваким је даном љубав све јача,
за здравље и срећу Богу се молим,
За радост невиног дечијег плача,
да те пољубим, како да одолим.

Нека траје овај осећај у нама,
нека ватре горе и кад није зима,
само никако да пронађем реч,
да ти кажем колико у мени те има.

od **Shapat** Ned Dec 01, 2013 8:31 pm

Hajde,
moje čudo,
da ti i ja malo vodimo rat -
ti da si kralj, a ja zemlja:
ti da me osvajaš
stopu po stopu,
deo po deo,
a mene ima iznova mnogo
neosvojene.

I kad se umoriš,
da svoje telo predaš
meni na vlast,
pa da zemlja vlada kraljem.
Ako izgubiš,
da ne izgubiš me.

Hajde,
moje čudo,
da ti i ja malo vodimo mir -
ti da si Bog, a ja nebo:
ti da si dozivan, a nedozvan,
porican, a neporečen,
svuda prisutan.

I kad se nađosmo,
ovako osvajani, a neosvojeni,
zavođeni, a nezavedeni,
ljubljeni, a nedoljubljeni,
na ovoj zemlji,
da se ovako voljeni, a nedovoljeni
predamo jedno drugom.
Ako izgubim,
da ne izgubim te.
Dosta je bilo krivudanja!
Hajde,
moje čudo,
da ti i ja malo vodimo - ljubav!
Ti da si Čovek, a ja Žena.

od **laza** Ned Dec 01, 2013 9:02 pm

Nedostaješ mi

Nedostaješ mi
kad nisi kraj mene,
kada te tražim pogledom
i kada ruka u prazno zaluta,
na hladan jastuk,
na mjesto bez tebe,
tada obuhvati me hladnoća
ledenim rukama,
i prepolovi me samoća
samotnim uzdasima…
Nedostaješ mi
kada nisi kraj mene,
kada me ne dodiruje bljesak
tvog pogleda
i ne grije
sunce tvog osmjeha,
kad samo tišina oko mene
tugu plete,
kad snivam bez tebe
i ne pronalazim sebe,
u tim snovima…
Nedostaješ mi
kad nisi kraj mene,
nedostaješ
jer bez tebe dubina duše vene,
nedostaješ…
vrati se…dođi…
kroz moje dane ponovo prođi…
da oživim.

od **laza** Pon Dec 09, 2013 8:00 pm

Vidim te srećo i kad oči sklopim
Osećam na sebi tvoje ruke bele
Ludim bez tebe, od želje se topim
I brojim trenutke koji nas dele.
Maštam o tom čarobnom trenu
To biće centar najveće sreće,
Eh, kad te zagrlim k'o čovek ženu
Ma ništa me odvojiti od tebe neće.
Iskre od ljubavi k'o dugine boje
Leteće okolo na sve strane,
I kad poljubim tebe, nebo moje,
Ceo će svemir da zastane.
Eon je kratak za nas dvoje...

od **country girl** Pon Dec 09, 2013 9:49 pm

Da sam te ukrao - Željko Krznarić

Da sam te ukrao
i legao pored tebe
da li bi ljeto zamirisalo
kao što tvoja kosa miriše
da li bi pisalo u mojim pjesmama
ono što sad ne piše
kad sam žedan tvojih uspomena
tvojih godina prije mene
ljubomoran na sve one
koji su s tobom dijelili
sve ono što nisam ja
da sam te ukrao
i legao pored tebe
i ljubio tvoje lijepe prste
tebe bih isto napravio
od ljubavi čvrste
nježnu
s nebom u očima
da me pratiš
i vratiš s neba do sebe
da sam te ukrao
možda ne bih imao ništa
ali bih imao tebe.

od **laza** Pon Dec 09, 2013 10:20 pm

Ne bira se ljubav
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

od **laza** Uto Dec 17, 2013 11:33 pm

Danas ću ti dati, kada veče padne,
u svetlosti skromnoj kandila i sveća,
u čistoti duše moje, nekad jadne,
čitavu bujicu proletnjega cveća.
U sobi će biti sumrak, blag ko tvoje
srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zablještaće boje
U taj sveži trenut prvoga saznanja…
Sve će biti lepše, sve draže i više,
noć koja se spušta, svet što mirno spava,
dugo mrtvo polje na kome miriše
kržljava i retka u busenju trava.
I tako kraj cveća ostaćemo sami…
- Proliće se tada, kao bujne kiše,
stidljivi šapati u blaženoj tami,
i reči iz kojih proleće miriše…
Milan Rakić

od **djavolica** Sre Dec 18, 2013 12:01 am

Pablo Neruda - Ove noci

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.

Napisati, na primjer: "Noc je puna zvijezda,
trepere modre zvijezde u daljini".

Nocni vjetar kruzi nebom i pjeva.

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene voljela.

U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Voljela me je, a katkada sam i ja nju volio.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.

Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu, kao rosa na livadu.

Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvjezdovita i ona nije uz mene.

I to je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Kao da je hoce pribliziti moj je pogled iste.
Moje je srce iste, a ona nije uz mene.

Ista noc odjeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.

Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirne uho.

Drugome. Pripast ce drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oci.

Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.

Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.

od **Bole** Sre Dec 18, 2013 12:11 am

PESMA O NJOJ

Šeto sam kejom, kraj stare kule
jesenje veče, vetar čarlija
u toj sam gomili slučajno sasvim
spazio jedan osmeh što sija....

Prelepa izgleda, puna života
sa nekim društvom ona se smeje
privuče mene osmehom njenim
jer taj mi osmeh srce zagreje...

Od toga dana, od toga trena
ja samo mislim na osmeh taj
na lepo lice neznanke male
za moje srce ona je raj....

By B

od **laza** Pet Dec 20, 2013 1:00 am

Poljubi me, zacaraj me sobom,
zatvori mi oci cutanjem;
da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem.

Bice mi se, tmulo od gorcine,
zaželelo tudjeg zivljenja:
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, zacaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja;
obaj dusu,uzmi je, izvedi,
da pocine od prebivanja;

da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem,
sklopim oci umorne nad sobom,
i iscilim u te cutanjem.

od **Mojra** Uto Dec 24, 2013 5:28 pm

Želja

Poželeh tvoje reči
u vetru da prepoznam.
Kao talas da me uzdignu,
ponesu sa sobom,kao eho,
da te pratim.
Poželeh tvoj glas
u boji jutra da prepoznam.
Kao svetlost da me obasja,
obuče u haljinu od cvrkuta
izatkanu,meku i toplu.
Poželeh tvoj lik
pred sobom da prepoznam.
Kao pupoljak pred tobom
da...

B. Zeng

od **Electronique Terminator** Uto Dec 24, 2013 5:50 pm

Sjajno prenešeno,
Lepo odabrano,
vidi se ko zna,,,

od **laza** Sre Dec 25, 2013 8:57 pm

Volio bih da me voliš
da budem cvijet u tvojoj kosi
Ako si noć,ja biti ću zora
i bljesak svjetlosti u rosi

Volio bih da me voliš
i da svi dani budu pjesma
Ako si izvor,i ja ću biti
u živoj stjeni bistra česma...

od Sponsored content