Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

„Hellion“, naučno-fantastična igra preživljavanja

Sunčev sistem u kome vladaju Njutnovi zakoni želi dobrodošlicu novim kolonistima – nudi im surovu realnost preživljavanja u pustom svemiru u kome su resursi ograničeni, a pretnja od sukoba sveprisutna



Nezavisni programerski studio za razvoj igara „Zero Gravity“ je objavio svoj debitantski naslov „Hellion“, igru preživljavanja u svemiru za više igrača na platformi Steam Early Access po ceni od 24,99 USD/18,99 GBP/22,99 EUR.

U sunčevom sistemu u koji je smešten „Hellion“, svi objekti koji se javljaju u igri – od planeta i njihovih satelita, pa do brodova i stanica – u potpunosti se ponašaju u skladu sa zakonima Njutnove fizike i orbitalne mehanike. Igrači imaju zadatak da prežive u najneprijateljskijem okruženju poznatom čoveku, štiteći se od vakuuma svemira, prikupljajući retke resurse, održavajući svoje baze i stupajući u interakciju sa drugim igračima.

„Objavljivanje ‘Helliona’ na plaformi Steam Early Access je veliki korak za nas“, rekao je Marko Smiljanić, kreativni direktor „Zero Gravity“. Baza igrača na PC-ju je veoma raznolika i zahtevna, tako da nam komunikacija sa njima tokom procesa razvoja ove igre omogućava da ‘Hellion’ prilagodimo upravo onome što ljubitelji naučne fantastike zaista žele.“



Prva verzija „Helliona“, već u ovoj fazi razvoja, omogućava igračima da recikliraju napuštene module stanica kako bi došli do delova i resursa za izgradnju sopstvenih baza i unapređenje svoje opreme. Kolonisti u „Hellionu“ mogu da sirove resurse dobijaju kopanjem rude sa asteroida i da ih prerađuju u gorivo, kiseonik i druge potrebne materijale. Preživeli moraju da zamene sigurno okruženje svog svemirskog broda uzbudljivim iskustvom „šetnje“ otvorenim svemirom dok u potrazi za informacijama, resursima i opremom istražuju ruševine prve kolonije koju je čovečanstvo izgradilo van Zemlje. Igrači će iskusiti jedinstveni osećaj kretanja u bestežinskom stanju bez ograničenja i naučiće kako da na najbolji način iskoriste inerciju. „Hellion“ igračima nudi potpunu slobodu interakcije u „multiplejer“ okruženju, tako da će moći da se oprobaju kao „samotnjaci“, udružuju se u timove da bi pilotirali brodovima sa više članova posade uz realnu navigaciju, ili se okušaju u borbi, „prsa u prsa“, sa protivnicima.

U bliskoj budućnosti, u igru će biti uvedeni mnogi novi elementi: potpuno modularno prilagođavanje brodova i opreme, borba između svemirskih brodova ili pak njihovo korišćenje za kopanje rude sa asteroida; igrači će moći da prikupljaju resurse sa planeta gasnih džinova, a dodaće se i realan mehanizam ranjavanja, dok će zaštitna odela moći da budu oštećena ili će degradirati protokom vremena. Takođe, planirna je i mogućnost pravljenja bezbednosnih sistema, kao i njihovo probijanje. Potpuni spiskovi sadašnjih i planiranih mehanika igre mogu se naći na Internetu.

Ovde možete pogledati trejler za „Hellion“: https://youtu.be/FsSzoQJek70

Besplatni programi za obradu slika

Fotografija od svojih početaka nosi epitet skupog sporta – oprema košta, a ni znanje nije besplatno. Softver takođe ume da bude skup, mada ima i odličnih besplatnih / open source programa koji mogu da preuzmu na sebe celokupan proces obrade fotografija.



Glav­ni in­ter­fejs Fre­eCom­man­der‑a sa du­al­nim pri­ka­zom fol­dera

Besplatni programi su nastali radom entuzijasta pa nisu bili baš ubedljivi u poređenju s komercijalnim softverom. Danas oni iza sebe imaju zajednice ljudi posvećenih razvoju softvera, što je rezultiralo visokom stabilnošću, a i nekim naprednim opcijama na kojima im mogu pozavideti i skupi softverski alati.

Uvoz i katalogizacija fotografija

Pošto se nalazimo u eri digitalne fotografije, naš workflow počećemo s prenosom RAW fotografija s memorijske kartice na računar. Ovde nailazimo i na prvu razliku između komercijalnih i besplatnih programa. Naime, u jednom od najzastupljenijih komercijalnih programa, Adobe Lightroom‑u, uvoz fotografija obavlja se vrlo lako u okviru samog programa različitim podešavanjima koja se prilagođavaju konkretnim potrebama. Naš izbor besplatnih programa ovo ne podržava, što nije strašno ako možete da odvojite malo vremena i napravite svoj sistem skladištenja i katalogizacije fotografija.

Osnove postupka čini određivanje strukture foldera, zatim naziva foldera koji će biti komplement toj strukturi i eventualno imena samih fajlova. Jedan od načina koji je jednostavan i upotrebljiv na velikom rasponu fajlova jeste početna podela na „master“ foldere RAW i Export, a zatim imenovanje potfoldera s početkom u vidu broja koji predstavlja Godinu‑Mesec‑Dan, a zatim u nastavku kratka odrednica, recimo 2017‑01‑13‑SNGod. Cilj je da imamo lak hronološki zadat red u master folderu i lako u budućnosti saznamo šta i kada fotografisali.



RawThe­ra­pee – Be­fo­re&A­fter pri­kaz. Be­fo­re pri­kaz ne mo­ra da po­čne od prvo­bi­tne sli­ke, već mo­že da se se­lek­tu­je sta­di­jum o­bra­de ko­ji upo­re­đu­jemo sa sa­da­šnjim

Za uvoz fotografija može da se koristi i Windows Explorer, ali zbog lakše manipulacija fajlovima i folderima preporuka ide naprednijem programu kao što je FreeCommander XE (www.freecommander.com). On će nam omogućiti lak dualni pregled foldera, moćne opcije za preimenovanje većeg broja fajlova i prečice. Osim za uvoz, može se koristiti i za backup pomoću opcije sinhronizacije foldera.

Razvijanje digitalnog negativa

Nakon što smo uvezli naše slike, treba da pristupimo njihovoj obradi, koja počinje tzv. „razvijanjem“ RAW fotografije. Primaran zadatak programa jeste podešavanje osnovnih parametara fotografije, kao što su Exposure, Shadows, Highlights, Tone Curve… Adobe Lightroom je komercijalni lider takvih programa, a kao besplatnu alternativu (ne i jedinu) koristićemo alatku RawTherapee.

RawTherapee ima tri master taba. File Explorer služi za grupni prikaz fotografija i njihovu kategorizaciju i naknadno filtriranje putem ocena, različitih boja itd., čak je moguće i njihovo grupno editovanje. Queue tab kontroliše izvoz fajlova. Editor je najkompleksniji tab i u njemu se odvija obrada fotografije. Organizacija unutar Editor‑a je u vidu podtabova (Exposure, Detail, Colour, Wavelet, Transform, Raw i Meta) koji imaju svoje module i po potrebi mogu da se uključe i isključe. Vredi istaći da su imena različitih podešavanja složenija od većine konkurenata i da ih ljudi zato teže prihvataju. Ipak, preovlađujući stav jezgra zajednice okupljene oko ovog programa jeste da su ti nazivi precizniji i da program ima napredne mogućnosti koje ne dozvoljavaju uprošćeno imenovanje. Resursi za učenje rada u programu su obimni, a najbolji izvor je na samom sajtu programa u vidu Rawpedije.



Ti­pi­čan i­zgled GIMP ra­dnog pros­to­ra mo­že da se pri­la­go­di po­tre­bama

Veliki nedostatak programa RawTherapee jeste to što nema selektivnih podešavanja koja bi nam u mnoštvu slučajeva omogućila da obradu fotografije završimo u jednom programu. Ovako nam ostaje da za finiju i selektivnu obradu koristimo dodatne programe.

Obrada fotografija

Za kompleksnije, finije i selektivne manipulacije najčešće su neophodni zasebni programi koji imaju funkcije slične Photoshop‑u. Jedan od najboljih besplatnih programa te vrste zove se GIMP (www.gimp.org), čija je prva verzija objavljenja još 1996. godine.

Interfejs se sastoji od tri glavna prozora intuitivnih imena: Toolbox, Layers, Channels, Paths i Image Window. Fotografije ćemo obrađivati putem lejera kojima ćemo aplicirati efekte, kao što su izoštravanje i isticanje određenih detalja poput očiju na portretima, brisanje nepotrebnih detalja putem Clone alata, popravljanje nedostataka pomoću Heal alata, posvetljivanje ili zamračivanje delove slike uz Dodge/Burn, a tu su i selektivne manipulacije boja i dodavati raznih filtera. Ovo su samo neke od najkorišćenijih alatki za obradu fotografija jer GIMP, slično Photoshop‑u, omogućava korišćenje dodataka (plug‑in) radi povećanja efikasnosti. Odličan dodatak koji ne bi trebalo da propustite je G’MIC (www.gmic.eu) koji, sa svojim bogatim izborima filtera, donosi svežinu GIMP‑u i omogućava da fotografijama dodate dozu kreativnosti.

GIMP‑ov interfejs nije baš jednostavan za snalaženje, pogotovu za nove korisnike (savet: kada prvi put pokrenete GIMP, odmah idite na Windows i čekirajte opciju Single‑Window Mode). S obzirom na to da program postoji i razvija se već više od 20 godina, resursi za detaljno upoznavanje rada u njemu izuzetno su rašireni, od video‑tutorijala na YouTube‑u pa sve do pravih knjiga posvećenih detaljnom objašnjavanju svih mogućnosti programa.

Pregled fotografija

Nakon završene obrade, fotografije izvozimo u JPG format i smeštamo ih u konkretan folder na osnovu sistema katalogizacije i skladištenja koji smo osmislili. Navigacija i pregled većeg broja fotografija nije jača strana programa koje smo do sada koristili, te ćemo za te namene koristiti poseban.

Zbog svog minimalističkog interfejsa, a robusnih mogućnosti, koristićemo IrfanView (www.irfanview.com), program za pregled slika kao jednu od najboljih opcija. Iako na prvi pogled jednostavan, IrfanView ima dosta mogućnosti, od kojih su neke vodeni žig fotografija, ubacivanje teksta, konvertovanje, slajdšou, dodavanje efekata i mnoštvo podržanih formata.

Prednosti i mane

Najprimamljivija karakteristika ovih programa jeste to što su besplatni pa im, barem zbog toga, treba dati šansu. Od navedenih programa, jedino IrfanView može da se pohvali vrhunskom brzinom, dok GIMP i RawTherapee nisu brzi kao njihovi komercijalni konkurenti. Ono u čemu najviše kaskaju jeste početna lakoća snalaženja i razumljivost interfejsa. Na svu sreću, danas postoje odlični izvori informacija o procesu rada u njima i treba da uložite samo malo vremena i strpljenja na početku.

Pomenutim programima ne nedostaju mogućnosti i napredne opcije, izgrađene zahvaljujući zajednicama koje čine vrlo napredni korisnici. Posebna preporuka za korišćenje ovih programa važi za početnike, jer slično kao što je programerima lako da nauče dodatne programske jezike posle jednog, tako će i znanje o manipulaciji fotografijama i digitalnim slikama koje steknete u ovim besplatnim programima biti lako prenosivo na rad u drugim programima, pa i komercijalnim.

Miloš Vukmirović

Integrisana bezbednost

Alarm, video‑nadzor i kontrola kućnih uređaja zaokružuju moderni dom. Vucomm‑ova „Kuća na klik“ serija integriše ove funkcije, bez potrebe za kablovima i intervencijama na instalaciji. Upoznajmo neke nove module…



U centru portfolija usluga koje telekomunikacioni provajderi pružaju rezidencijalnim korisnicima već godinama nalazi se triple‑play paket u kome operator malim kućnim korisnicima pruža objedinjene tri usluge: telefoniju, Internet i televiziju. Ovo je već odavno ustoličen, dobitni scenario koji danas prate svi veći operatori: tradicionalni telekomi, kablovski provajderi, a sve više i mobilni operatori. U tradicionalnom ešalonu ove tri dobro poznate usluge, pojavljuju se i neki novi servisi koji upotpunjuju funkcionalan i moderan dom današnjice. Oni pokrivaju potrebe za povećanom bezbednošću i energetskom efikasnošću koje u sve većoj meri ispoljavaju kako vlasnici malog biznisa, tako i mali kućni korisnici.

Iskristalisala su se tri nova servisa: alarmni servis, servis video‑nadzora i servisi za automatizaciju doma. Alarmni servis ima zadatak da, u slučaju neželjenog događaja poput provale, požara, poplave i slično, izvesti korisnika ili nadležne službe da je došlo do nevolje. Kao ulazne podatke alarmni sistem koristi razne detektore i senzore, a po aktivaciji reaguje ne samo zvukom i svetlosnim signalima, već i slanjem trenutnih obaveštenja preko Interneta i mreže mobilne telefonije do udaljenog korisnika. Video‑nadzor je po funkciji donekle sličan alarmnom sistemu s kojim je po pravilu integrisan – obično služi za prevenciju provala i vandalizma, ali pruža i trenutni uvid u situaciju u štićenom prostoru, eliminiše lažne uzbune, a obezbeđuje i dokazni materijal nakon nastanka neželjenog događaja. Automatizacija doma podrazumeva daljinsko ili automatsko upravljanje raznim električnim ili neelektričnim uređajima koje imamo u svom domu, poput kućnih aparata, osvetljenja, grejanja i klimatizacije, ali i vrata, kapija, roletni, a sve u cilju povećanog komfora i uštede energije.

Ujedinjeni servisi

Tri nova tri servisa zapravo čine deo šire priče, koja će sasvim izvesno biti u žiži interesovanja u narednom periodu – Internet of Things prepoznat je kao „sledeća velika stvar“ u svetu telekomunikacija, pa se pažnja čitave svetske telekomunikacione industrije danas okreće u novom smeru. Pametne zgrade, gradovi, automobili, čak i pametne kante za đubre – sve nam to dolazi, ali hajde da ipak ostanemo s obe noge na zemlji, pa da pogledamo šta danas možemo da učinimo kako bismo u svome domu bili bezbedniji, kako bismo živeli komfornije i plaćali manje račune za struju, grejanje i klimatizaciju.

„Kuća na klik“ je modularni koncept kombinacije tri pomenuta servisa zasnovan na bežično umreženim komponentama sistema (modulima), namenjen samostalnoj ugradnji bez ikakvih građevinskih radova, poput štemovanja zidova, bušenja rupa i dodavanja novih kablova i uz minimalan rad s naponima i strujama koji su potencijalno opasni.

Bežični alarmni sistem čine četiri uređaja. Prvi je bežična alarmna sirena koja treba direktno da privuče pažnju, glasnim zvukom i svetlosnim signalima, a može se instalirati bilo gde, unutra ili spolja, jer je sertifikovana IP44 nivoom zaštite od klimatskih uticaja. Sirena reaguje na signale koje dobija od senzora: magnetnih kontakata za vrata i prozore koji detektuju da je došlo do otvaranja, ili pasivnih infracrvenih (PIR) senzora pokreta koji detektuju kretanje unutar štićenog prostora. Tu je još i daljinski upravljač kojim se alarmni sistem može bežično aktivirati ili deaktivirati, a sistem omogućuje povezivanje i dodatnih senzora, do 16 senzorskih predajnika.

Veza s svetom

Uz dodatak centralne alarmne stanice Internet Control Station ICS‑2000, koja predstavlja vezu između sistema „Kuća na klik“ i smartfona ili tableta, korisnik može da, dok je u pokretu, dobija push‑alert notifikacije o aktiviranju alarma, kao i da putem aplikacije za telefon proveri trenutni status alarmnog sistema, aktivira ili deaktivira alarm. ICS‑2000 se povezuje s kućnim ruterom putem Ethernet kabla i posredstvom njega ostvaruje vezu sa javnim Internetom. Uređaj može da komunicira sa do 256 električnih uređaja, primajući informacije od senzora i šaljući komande ka klijentskim modulima i električnim adapterima s kojima komunicira bežično na frekvencijama 434 i 868 MHz. Domet ove veze u zatvorenom prostoru iznosi tridesetak metara, ali postoje i moduli za povećanje ako je to neophodno.



In­ter­net Con­trol Sta­ti­on je ve­za i­zme­đu sis­te­ma „Ku­ća na klik“ i smar­tfo­na ili ta­bleta

Na raspolaganju su besplatne aplikacije za iOS i Android uređaje koje se mogu preuzeti sa relevantnog Store‑a, tako da svi članovi porodice mogu povezati svoje telefone sa centralnom stanicom za upravljanje s kojom se komunicira putem bezbedne kriptovane konekcije i tako nadgledati svoj dom i upravljati njime. Pored manuelne kontrole, ICS‑2000 nudi i tajmersku opciju za uključivanje i isključivanje uređaja u određeno, unapred zadato vreme, kao i programirane akcije i pametne scenarije za jednostavniju kontrolu.

Katalog modula

Glavna dobra osobina sistema „Kuća na klik“ jeste to što ne zahteva građevinske radove, a ovo se postiže bežičnim modulima koji služe kao senzori ili aktivatori. Modula ima mnogo jer je ICS‑2000 kompatibilan s velikim brojem uređaja, a mi ćemo pomenuti najinteresantnije. AWMR‑300 je minijaturni ugradni bežični prijemnik za svetlo koji se montira u postojeću doznu na zidu, tako da prekidač radi kao i ranije, ali dobija dodatne funkcije – svetlo može da se uključuje i isključuje daljinski, preko Interneta ili automatski u programirano vreme ili pod programiranim uslovima (recimo, kada se detektuje alarm). Ovaj modul namenjen je LED i štedljivim sijalicama snage do 120 W ili halogenim i klasičnim sijalicama snage do 300 W.



„Ku­ća na klik“ ne za­hte­va gra­đe­vin­ske ra­do­ve – ko­mu­ni­ka­ci­ja je po­ve­re­na be­ži­čnim mo­du­li­ma ko­ji slu­že kao sen­zo­ri ili ak­ti­va­tori

ACM‑1000 je bežični prijemnik za svetlo veće snage, koji može da kontroliše osvetljenje snage do 1000 W. Montira se u plafonsku doznu ili doznu prekidača i poseduje šest memorijskih lokacija, pa njime može da upravlja šest predajnika. AWS‑3500 je još jedan prekidački prijemni modul namenjen ugradnji u postojeće dozne – ovoga puta u doznu klasične šuko‑utičnice na zidu. Služi da uključuje i isključuje bilo koji električni uređaj maksimalne snage do 3500 W koji je u tu utičnicu priključen. Interesantna varijanta za one koji ne umeju ili ne žele da petljaju sa žicama i kablovima jeste AC‑3500. Po funkciji isti kao prethodni, ovaj modul ima formu adaptera koji se priključuje u šuko‑utičnicu, a zatim se u njega uključuje potrošač kojim se upravlja.

Pored ICS‑2000, prijemnicima može da se upravlja i lokalnim predajnicima: AYCT‑102 ima formu daljinskog upravljača, dok je AWST‑8802 izrađen u formi klasičnog prekidača za svetlo, koji se nalepi na zid, orman ili kakvu drugu podlogu koju ne želite da bušite. Za video‑nadzor namenjena je megapikselna bežična PTZ dnevno‑noćna kamera. Opremljena je dodatnim PIR senzorom, integrisanom alarmnom sirenom i, naravno, stiže s besplatnom aplikacijom za smart telefon. Alarmni sistem ne reaguje samo na provale već se aktivira i prilikom neželjenih događaja kao što je požar, a davač signala u ovom slučaju je bežični senzor za dim koji se montira na plafon. Senzor šalje alarmni signal kameri koja reaguje aktiviranjem integrisane sirene i slanjem alarma na smartfon korisnika. Isti princip primenjuje se i kod drugih senzora, poput modula sa integrisanom baterijom koji detektuju pokret, kontakt, gas, vodu i sličo. Na raspolaganju je čak i SOS alarm, tipično namenjen starijim osobama, u obliku narukvice s panik tasterom koju korisnik uvek nosi sa sobom.

www.vucomm.rs

LOGO učesnik godišnje Huawei konvencije – GEPC 2017

U februaru mesecu ove godine održana je Huawei Globalna Partnerska Inženjerska Konvencija – GEPC u Šenzenu (Shenzhen), Kina. Kompanija Logo je na ovoj konferenciji učestvovala kao jedan od partnera kompanije Huawei.



Ovu konvenciju Huawei organizuje jednom godišnje za sve svoje partnere i ima za cilj sumiranje dosadašnjih rezultata uz najavu planova za sledeću godinu. U toku celodnevnog događanja, Huawei je predstavio novitete u svom programu kao i nove tehnologije koje razvija Huawei inženjerski tim. Partnerima su, takođe, predstavljeni postignuti rezultati u raznim oblastima privrede kojom se bavi kompanija Huawei sa svojim lokalnim partnerima širom sveta. Partenri su upoznati i sa planovima razvoja proizvoda i ponude Huawei kompanije, ali za sada te informacije nisu dostupne javnosti.

Nakon celodnevnih predavanja i prezentacija, na glamuroznoj večeri Huawei je dodelio priznanja i nagrade svojim dugogodišnjim parterima za uspehe u zajedničkom poslovanju.



Drugi dan Skupa je bio odvojen za posetu Huawei izložbenom prostoru u kome je predstavljeno i izloženo gotovo sve što Huawei razvija i nudi, pogotovo na Kineskom, tržištu. Veliki izložbeni prostor, veoma moderno opremljen, ogledalo je ove kompanije i politike poslovanja.

Kompanija Logo je veoma mlad partner Huawei kompanije, te je time bio počastvovan pozivom za učešće na ovom skupu, a posebno ;injenicom da je Logo kompanija bila jedina iz celog regiona. To je još jedna potvrda da kompanija Logo sve što radi radi veoma posvećeno pružajući najbolji kvalitet i da je to, kao zaštitni znak kompanije, prepoznato i kod partnera i korisnika širom sveta.

Stiže WhatsApp i u poslovnoj verziji



Male i srednje kompanije uskoro bi mogle da dobiju dostupnu, bezbednu i jednostavnu aplikaciju za komunikaciju unutar tima, a moguće i izvan njega. Naime, Facebook-ov WhatsApp, jedna od najpopularnijih mobilnih aplikacija uopšte, uskoro bi trebala da lansira i verziju namenjenu poslovnim korisnicima.

WhatsApp for Business biće namenjen manjim kompanijama kako bi im olakšao komunikaciju. Prema rečima suosnivača WhatsApp-a, Briana Actona (koje prenosi Cnet), novu aplikaciju bi trebali uskoro prvi mogli da isprobaju korisnici iz Indije, gde "obični" WhatsApp već sada ima preko 200 miliona korisnika.

Poslovni WhatsApp bi se u Indijskim prodavnicama aplikacija trebao pojaviti tokom ove godine.

Na YouTube-u se svaki dan pogleda milijardu sati videa



Google-ov popularni video servis YouTube može se pohvaliti podatkom da njegovi korisnici svakog dana pregledaju ukupno milijardu sati video sadržaja koji se tamo nalazi.

Podatak je to koji je objavio sam Google nakon što je nekoliko godina proveo u praćenju navika korištenja njihovog servisa. U Google-u takođe napominju kako bi jedna osoba trebala da sedi oko 100 hiljada godina ispred svojih računara ili na svojim mobilnim uređajima kako bi sama pogledala toliko sati video sadržaja.

Vredi spomenuti i podatak da je ovoliko sati pregleda video sadržaja postignuto zbog činjenice da je YouTube trenutno dostupan u više od 88 zemalja sveta, kao i na 76 različitih svetskih jezika, čime pokriva oko 95% svetske populacije.

Windows 10 će omogućiti blokiranje instaliranja desktop aplikacija



Tokom aprila ove godine Microsoft će korisnicima svojeg najnovijeg, a po njima i poslednjeg, operativnog sistema, Windows-a 10, u nadogradnji po nazivu Creators Update doneti nekolicinu novih značajki. O nekima od njih već smo izvještavali, a sada je, u zadnji čas, pridodana još jedna mogućnost.

Članovi Microsoft-ovog Insider programa već su primetili da se u testnoj verziji Windows-a 10 sa navedenom nadogradnjom može postaviti zabrana instaliranja "običnih" Win32 aplikacija. Uključite li tu opciju kao administrator, koja je po defaultu isključena, korisnici računara više neće moći na njega da instaliraju niti jednu aplikaciju osim onih koje se nalaze na službenom Windows Store-u.

U Microsoft-u kažu da bi ova mogućnost trebala održati računare bezbednim i pouzdanima, jer se na Windows Store-u nalaze samo dobro proverene aplikacije. Osim potpune zabrane, moguće je uključiti i opciju da se korisnicima samo prikaže upozorenje (prikazano na slici ispod ovog teksta) pokušaju li da instaliraju neku Win32 aplikaciju.

Održavate li računar baki, roditeljima, ili pak nestašnoj deci, ova mogućnost bi vam značajno mogla olakšati posao i sprečiti neupućene da na njega instaliraju "sve i svašta". Za one koji se žele potpuno osigurati, biće tu i, vrlo verovatno, Windows 10 Cloud verzija koja će podržavati isključivo aplikacije sa službenog Store-a.

Google pomaže operaterima

Kompanija Google najavila je ove sedmice da će sklopiti partnerstva sa mobilnim operaterima, obezbeđujući im nove softverske platforme, kako bi im pomogao da izgrade svoje mobilne mreže. To je potez koji ima puno smisla: na kraju krajeva, Google kreira mnogo proizvoda na internetu, pa verovatno zna ponešto i o izgradnji dobre mreže.



Indijski Bharti Airtel i SK Telecom iz Južne Koreje su prva dva operatera koja su se prijavila da koriste ovu novu mrežnu platformu. Google tvrdi da će njegova platforma omogućiti operaterima da lakše izbacuju nove funkcije, smanje troškove i “prilagode se novim uslugama i obrascima saobraćaja” što sve zajedno zvuči kao dobra stvar za mobilnog operatera. Nejasno je da li će Google naplaćivati za ovu uslugu ili ne, ali kompanija svakako ima svoju ulogu u igri i pored pomoći operaterima. Kupci koji imaju brz i pouzdan internet su kupci koji mogu potpunije da iskoriste prednosti Google paketa proizvoda i usluga. Zato je u najboljem interesu kompanije da osigura da što veći broj uređaja bude online. Iako naši operateri nisu veliki kao Bharti Airtel i SK Telecom nadamo se da će se i oni ugledati na ova dva operatera, i unaprediti svoje usluge.

Izvor: www.theverge.com

Od sada na Gmail možete primiti datoteku do veličine 50 MB



Google je objavio da je povećao ograničenje veličine privitaka u Gmail servisu, pa tako ono više ne iznosi 25, već 50 megabajta. Ipak, ovo se odnosi samo na primanje, ne i slanje privitaka, što znači da ukoliko na svoju Gmail adresu želite primiti datoteku veću od 25 MB, morat ćete ju poslati s nekog drugog servisa.

Za slanje velikih količina podataka, Google svoje korisnike i dalje upućuje na Google Drive, na kojem je moguće razmijeniti datoteku bilo koje veličine.

YouTube će ponuditi sopstveni TV paket



Kompanija Alphabet Inc. tokom sledećih nekoliko meseci će na svojoj platformi YouTube pokrenuti novu uslugu koja će nuditi direktan prenos sadržaja četiri vodeće američke televizijske mreže te kablovskih programa, najavila je u utorak izvršna direktorka YouTube-a Susan Wojcicki.

Nova usluga zvaće se YouTube TV, a koštaće 35 dolara mesečno za šest korisničkih naloga, rekla je Wojcicki u razgovoru sa novinarima u Los Angelesu.

U ponudi će biti više od 40 televizijskih mreža, uključujući ESPN kompanije Walt Disney Co, kao i originalne YouTube produkcije, koje autorski potpisuju pretplatnici platforme You Tube Red Originals.

Time će YouTube ući u konkurenciju sa sličnim uslugama kompanija Dish Network Corp (Sling TV), AT&T (DirecTV Now ) i Sony Corp (PlayStation Vue), usmerenim na privlačenje gledalaca koji su odustali od tradicionalnih televizijskih paketa, ili ih nikada nisu ni imali.

Prednosti interaktivne nastave

Tradicionalni oblik nastave, u kome je predavanje centralni deo procesa, zamenjuje se efikasnijim oblicima učenja. Jedno od multimedijalnih didaktičkih sredstava je prenosiva interaktivna tabla FBIWB 2700, uz upotrebu obrazovnih prezentacionih softvera MozaBook i MozaWeb.



U tradicionalnoj nastavi najzastupljeniji je frontalni oblik rada s naglašenom predavačkom funkcijom nastavnika, što ne ostavlja dovoljno prostora za interakciju učenika, niti vremena za samostalne aktivnosti u funkciji boljeg usvajanja nastavnih sadržaja.

Istraživanja pokazuju da upotreba informacionih tehnologija i obrazovnih softvera omogućava bolju kontrolu i upravljanje procesom nastave i učenja, putem stalne povratne veze koja ima jaku podsticajnu i motivacionu ulogu. Njihova upotreba pogoduje razvoju apstraktnog mišljenja i omogućava plansko napredovanje u procesu sticanja znanja.

Prenosiva interaktivna tabla FBIWB 2700

Prenosiva interaktivna tabla je multimedijalno didaktičko sredstvo koje objedinjuje računar, projektor i projekcionu površinu u jedan uređaj. Zbog svoje lake prenosivosti, ona pruža mogućnost da svaku prostoriju pretvori u multimedijalnu učionicu. Ovaj sistem omogućava da bilo koja površina u učionici, bilo da je reč o beloj tabli ili zidu, postane velika osetljiva interaktivna površina. FBIWB 2700 se sastoji od interaktivnog uređaja, elektronske olovke i prezentera i omogućava interakciju na projektovanoj površini.



Prenosiva interaktivna tabla FBIWB 2700 je uređaj malih dimenzija, a neverovatno velikih mogućnosti. Broj jedan je na tržištu u svojoj kategoriji i ima funkcionalnu primenu u nastavi. Koristi se za realizaciju nastavnog gradiva, izvođenje različitih simulacija i testiranja učenika, video‑prezentacija, izveštaja, vojne obuke, za obuke u auto‑školama, obrazovanje i časove na daljinu, za učenje stranih jezika, medicinske konsultacije i slično. Interaktivna tabla FBIWB 2700 pripada visokoj tehnologiji, jednostavna je za upotrebu i kalibraciju. Odlikuju je jednostavnost montaže, prenosivost i visok stepen preciznosti. Koristi se na svim vrstama projekcionih podloga (bela tabla, zid, projekciono platno itd.). Zbog svoje lake montaže i kalibracije ne zahteva visok nivo informatičke pismenosti. Radi po principu infracrvenog pozicioniranja, kao i veliki broj drugih interaktivnih tabli. Aktivna radna površina je do 150 inča, a rezolucija 5000×4000. Povezuje se s računarom pomoću USB priključka i podržava operativne sisteme od Windows‑a XP/2003/Vista/Win7 i nadalje. Posle startovanja bazične softverske podrške koja omogućava rad sistema, može se koristiti bilo koji softver. Zbog svojih performansi, idealna je za primenu u školi jer svaku učionicu može vrlo brzo da pretvori u multimedijalno okruženje.

Primena ovog modela interaktivne table može u velikoj meri da unapredi kvalitet nastave jer se postižu veća motivacija i aktivnija uloga učenika na času. Omogućava jak vizuelni doživljaj i angažovanje svih čula u procesu sticanja novih znanja i razvoja kreativnosti. Može se koristiti u svim nastavnim predmetima, za prezentovanje pripremljenih sadržaja, interaktivnih prezentacija koje sadrže tekst, slike, animacije, audio i video elemente, kao i za proveravanje stečenih veština. Omogućava prikaz video‑zapisa različitih formata i fotografija u visokoj rezoluciji i uređivanje dokumenata primenom različitih softverskih aplikacija.



Svojim karakteristikama ona, između ostalog, omogućava uređivanje dokumenata na licu mesta primenom različitih softverskih aplikacija. Korišćenje interaktivne table ima jak vizuelni efekat i pomaže bržem i jednostavnijem shvatanju kao i jednostavnijem pamćenju informacija. Nastavnik se više orijentiše na standarde postignuća učenika i samim tim pomaže im da napreduju u skladu sa sopstvenim tempom razvoja i razvojnim potrebama. Pozitivne strane korišćenja interaktivne table u radu na času su: obezbeđivanje dugotrajnije pažnje učenika, podsticanje na učenje i razvijanje umnih i drugih sposobnosti, olakšavanje primene interaktivnih vežbi, više mogućnosti za interakciju i diskusiju u razredu. Prenosiva interaktivna tabla pruža mogućnosti za višestruku upotrebu jednog nastavnog materijala.

Obrazovni prezentacioni softveri MozaBook i MozaWeb
Poslednjih godina sve više se radi na usavršavanju i osavremenjivanju nastavnog procesa na svim nivoima obrazovanja. Jedan od najkompleksnijih i najefikasnijih puteva, uz uvažavanje metodičkih i didaktičkih principa, jeste upotreba obrazovnih softvera. Softverski modeli vode ka unapređenju procesa nastave, efekasnijem učenju i pamćenju kod učenika, kao i primeni novostečenih znanja u svakodnevnim životnim situacijama.

MozaBook i MozaWeb najsavremeniji su obrazovni prezentacioni softveri i platforme za učenje danas u svetu. Oni daju mogućnost nastavnicima da za kratko vreme naprave spektakularne prezentacije, koristeći bazu od preko hiljadu 3D modela, audio‑vizuelnih zapisa, ilustracija, simulacija, eksperimenata i pametnih alata. Zanimljivi interaktivni sadržaji i ugrađene aplikacije za razvoj veština doprinose lakšoj i boljoj obradi nastavnog gradiva. Izrađeni su na osnovu istraživanja potrebe nastavnika da koriste softver koji je: fleksibilan, svestran, višejezičan, multikulturalan, jednostavan za rukovanje i sa izraženom socijalnom funkcijom. Na osnovu toga može se reći da su MozaBook i MozaWeb prezentacioni softveri koji po svom kvalitetu, sadržajima i performansama umnogome odskaču od odstalih obrazovnih softvera tog tipa. Jednako se mogu koristiti na interaktivnoj tabli, kao i na običnom računaru. Korisnički interfejs inteligentno se prilagođava parametrima upotrebljenog alata. Ugrađene aplikacije, obrazovni video‑snimci, interaktivni 3D modeli i njihove naracije dostupni su na 24 svetska jezika. Ima izraženu socijalnu ulogu jer se sadržaji elektronskih udžbenika, svezaka i radnih listova mogu podeliti kako na nivou škole, tako i sa svima onima koji koriste ove softvere. Pomoću ovih softvera možete bilo koji dokument u PDF ili PPT formatu pretvoriti u digitalne publikacije, koje kasnije možete da koristite na interaktivan način i dopunjujete slikama, obrazovnim video‑snimcima, interaktivnim 3D modelima i zadacima. Jednom korišćena prezentacija može se upotrebljavati više puta i po potrebi menjati, pri čemu i ne treba posebno napominjati uštedu štampanog materijala i resursa.

Softveri dozvoljavaju i postavljanje zadataka i učenja na daljinu. Pružaju mogućnost tematskog planiranja ili korelacije većeg broja predmeta i oblasti u jednoj nastavnoj temi i odgovaraju svim nastavnim predmetima i oblastima. Mogu da se koriste i kao pomoćna sredstva u nastavi jer putem igrica i pametnih alata omogućavaju deci s razvojnim poteškoćama savladavanje određenih veština koje su neophodne za samostalni život. Učenicima školskog uzrasta pomažu u razvijanju radnih navika, samostalnosti, memorije, mašte, sposobnosti uviđanja, rešavanja problema i stvaralačkog potencijala. Nastavnik veoma jednostavno na kraju svakog časa može putem interaktivnih testova da proveri nivo stečenog znanja i naučenog gradiva. Rad sa ovim softverima koncipiran je kao nadogradnja teorijskog i enciklopedijskog školskog znanja, povezujući ih sa stvarnim životom.

Informaciono‑komunikacione tehnologije postale su sastavni deo naših života i obrazovanja. Zbog toga obrazovne ustanove prolaze kroz velike promene. Savremena nastava teško se može zamisliti bez upotrebe multimedijalnih didaktičkih sredstava.

Njihova primena omogućava lakše razumevanje i savladavanje nastavnog gradiva, a upotreba multimedijalnih didaktičkih sredstava, kao što su interaktivna tabla FBIWB 2700 i obrazovni softveri MozaBook i MozaWeb, olakšavaju puteve sticanja znanja i mišljenja. Ovakva nastava ostavlja nastavniku više prostora za vaspitni rad, inovaciju i praćenje individualnih postignuća učenika.

www.akademijafilipovic.com

Kako će se Facebook izboriti sa lažnim vestima i polarizacijom

http://pcpress.rs/kako-ce-se-facebook-izboriti-sa-laznim-vestima-i-polarizacijom/

Windows 7 ponovno raste, Windows 10 pada



S dolaskom novog meseca stižu i novi podaci o udelima pojedinih operativnih sistema putem istraživanja koje sprovodi kompanija NetMarketShare.

Prema podacima za februar, vidljiv je rast Microsoft-ovog operativnog sistema Windows 7, koji je s udela od 47,20% zabeleženog u januaru, u februaru narastao na udeo od 48,41%, što je itekako dovoljno za zadržavanje prvog mesta.

Microsoft-ov najnoviji adut, Windows 10, s druge je strane pao sa 25,30 na 25,16% udela te se nalazi na drugom mestu po zastupljenosti.

Microsoft je već priznao da je svestan činjenice kako prihvatenje Windows 10 sistema, kao i nadogradnje postojećih računara na ovaj sistem pokazuju znakove usporavanja te kako postavljeni cilj od milijardu uređaja na operativnom sistemu Windows 10 do kraja fiskalne 2017. godine možda neće biti dostignut.

Na trećem mestu lestvice za februar koju je objavila kompanija NetMarketShare nalazi se 16 godina stari Windows XP koji i dalje gubi udeo, s 9,17% zabeleženih u januaru je pao na udeo od 8,45% u februaru. Windows 8.1 se nalazi na četvrtom mestu sa udelom od 6,87%. Apple-ov Mac OS X 10.12 ima udeo od 2,91%, Linux platforma udeo od 2,05%, a Windows 8 udeo od 1,65%.

Arhive i oblak


WinZip je nekad bio neophodan alat za kreiranje i raspakivanje arhiva, a sada je gotovo zaboravljen, pošto je funkcija arhiviranja postala deo Windows‑a, a postoji i u raznim uslužnim programima koje već „pod obavezno“ instaliramo, kao što je Total Commander – zašto bismo onda kupovali još jedan program za rad s arhivama?



Autori WinZip‑a nam godinama daju neke razloge da se ipak odlučimo i na ovu investiciju. Stalno, pre svega, uspevaju da iscede još malo „vode iz suve drenovine“ u vidu nešto većeg procenta sažimanja pojedinih vrsta fajlova. U verziji 21 koncentrisali su se na MP3 format, pa pesme uspevaju da skrate za 15‑20% što nije zanemarljivo. Ipak, mnogi se odlučuju da fajlove sažimaju u stari ZIP format, pošto korišćenje novog ZIPX uvodi rizik da neko kome pošaljete arhivu neće moći da je raspakuje; tada uštede nema.

Glavni noviteti odnose se na deljenje podataka sa kolegama i saradnicima, bilo direktno ili kroz cloud. Imate mogućnost da zadate više (do 16) naloga na raznim cloud serverima, i onda su podaci koje ste postavili u oblak direktno raspoloživi iz WinZip‑a, da ih regrupišete, arhivirate i šaljete drugima. Posebno je zanimljiva mogućnost da neki sadržaj (pre svega video‑sekvencu) strimujete, tj. da ga primalac može gledati i dok se prenosi.

Uz sve nove opcije, WinZip je zadržao dobro poznati korisnički interfejs, doduše uz zamenu menija Ribbon‑om. Vredi prošetati kroz opcije te „kontrolne trake“ i upoznati razne mogućnosti za arhiviranje i backup podataka, kreiranje samoraspakujućih arhiva, izbor parametara koji se prikazuju uz ime svakog arhiviranog fajla (snalaženje s fotografijama je znatno unapređeno), kriptografsku zaštitu i svašta drugo. Važno je takođe znati da WinZip ne „pokriva“ samo ZIP format – snaći će se s raznim arhivima iz sveta Unix‑a i MacOS‑a, pa i sa ISO fajlovima u koje je snimljen sadržaj čitavog CD‑a ili DVD‑a.

Probnu verziju WinZip‑a možete da preuzmete sa www.winzip.com i koristite 30 dana, a posle toga treba kupiti standardnu ili Pro varijantu ovog paketa. Pro verzija obezbeđuje dodatne metode enkripcije i cloud funkcionalnosti, ali je skuplja: 50 umesto 30 evra. Ako razmišljate o kupovini, potražite neki ranije kupljeni WinZip i obiđite razne sajtove s poklon‑kuponima, pošto WinZip obezbeđuje razne forme popusta, i vrlo često vas spamuje mogućnošću da kupite Pro verziju po ceni standardne. Uz malo truda, došli smo do licence za WinZip 21 Pro za svega 14.95 evra. N.P.

Uređuje Jovan Bulajić

Minimalni zahtev – maksimalna zaštita

Jedini način da zaista zaštitite svoj IT i obezbedite sigurno okruženje za rad opreme jeste implementacija sertifikovanih rešenja u skladu sa aktuelnim standardima, od kojih izdvajamo SRPS EN 1047-2.



SISTEMI DATA CENTRA
(1) Zidovi, pod i tavanica: modularna suva gradnja, pogodna za proširenja i preseljenja
(2) Ulazna vrata sa mogućnošću automatskog zatvaranja, elektronskom bravom i signalizacijom statusa
(3) Podignuti pod: prostor za instalacije i rezervoar vazduha za hlađenje iz plenuma
(4) Hladna zona: efikasno, ravnomerno i pouzdano hlađenje
(5) Mehanički sistemi: oprema za hlađenje i automatsko gašenje požara odvojena od ostalih sistema.
(6) Oprema za mrežno napajanje u redundantnoj konfiguraciji – varijante pogodne za održavanje i brzo otklanjanje zastoja
(7) Prostorija za UPS-ove i baterije: zahtevaju dodatno hlađenje i povećanu nosivost poda
(8) Oprema u okolnom prostoru (čileri, generatori): posebna pažnju treba posvetiti zaštiti i sigurnosti

U PC#239 opisali smo rizike koji ugrožavaju vaš IT sistem. Požar je statistički najčešći i po mogućim posledicama najopasniji, s kombinovanim rizicima po vašu opremu i njeno funkcionisanje: visoka temperatura, dim i korozivni gasovi, voda i vodena para, mehanička oštećenja. Sigurna soba koja poseduje ECBS sertifikat o usklađenosti sa SRPS EN 61439 lišiće vas brige.

Konstrukcija sobe – sertifikovano rešenje

Sigurna soba nije samo prost zbir svojih elemenata. Prema SRPS EN 1047‑2 standardu, pored obaveznog testa komponenti, soba mora da se testira kao funkcionalna celina, tj. mora se ispitati njena otpornost na sve negativne uticaje sredine prema standardu. Prema dijagramu testiranja, prostorija se 60 minuta izlaže temperaturi od 1000°C, a zatim hladi do isteka 24 časa. Ni u jednom trenutku porast temperature ne sme da bude veći od 50°C, a realna temperatura koja se javlja prikazana je na slici zelenom linijom. Vidi se da je ona daleko ispod žute linije koja predstavlja porast temperature kod F90 zidova. Dodatno, kontroliše se da li je relativna vlažnost vazduha unutar prostorije premašila dozvoljenih 85 odsto, što se kod F90 zidova uopšte ne posmatra.



Nakon testa otpornosti na požar, obavezan je test na mehaničke probleme. Pored zidova, svi elementi sobe moraju pokazati da su dorasli zadatku:

Ulazna vrata, pored zaptivnih i protivpožarnih svojstava, moraju biti otporna na provalu i neovlašćeno otvaranje, opremljena sistemom kontrole pristupa i signalizacijom položaja. Poseban mehanizam automatski ih zatvara u slučaju požara.
Svi prolazi kablova i cevi kroz zidove moraju se zaštititi modularnim sistemima istog nivoa zaštite. Modularna rešenja obezbeđuju visok nivo zaštite i fleksibilnost kod naknadnih intervencija na instalacijama.
Ako se koristi sistem automatskog gašenja, sastavni deo opreme sobe je automatska odušna klapna s redundantnim pogonom i signalizacijom reagovanja.

Podignite letvicu: standardi



Kvalitetno, pouzdano i efikasno rešenje moguće je osigurati samo ako se jasno definišu zahtevi čije se ispunjenje može precizno proveriti. Zbog toga se oslonite na standarde koji su prilagođeni i primenljivi u ovoj oblasti. Zahtevajte prava rešenja, nemojte prihvatati nepristojne ponude!

Zaštita od požara sertifikovana prema SRPS EN 1047‑2: maksimalni porast temperature do 50°C i relativne vlažnosti do 85 odsto.
Zaštita od prodora prskajuće vode: IPx6 prema SRPS EN 60529 standardu.
Zaštita od prodora stajaće vode dubine 40 cm: bez prodora nakon 72 sata.
Zaštita od prodora prašine: IP5x prema SRPS EN 60529, bezbedno od prodora prašine u štetnoj količini.
Zaštita od provale: klasa RC 3 (WKIII) prema EN 1627 / EN 1630.

Ne verujte na reč, zahtevajte atest



Samo ECB‑S sertifikat garantuje ispunjenje zahteva standarda SRPS EN 1047‑2: standardna deklaracija o saobraznosti koju izdaje proizvođač sama po sebi nije dovoljna.



Vesimpex d.o.o. Patrijarha Dimitrija 24, Beograd
www.vesimpex.rs

Slobodan Stanković

Pronađeno 26 opasnih propusta u najpoznatijim aplikacijama za skladištenje lozinki



Grupa nemačkih stručnjaka za bezbednost otkrila je 26 bezbednosnih propusta kod 9 najpopularnijih aplikacija za skladštenje lozinki koje čine MyPasswords, Informaticore, LastPass, Keeper, F-Secure Key, Dashlane, Hide Pictures Keep Safe Vault, Avast Passwords i 1Password. Svaka od navedenih aplikacija je u trenutku testiranja bila instalirana na najmanje 500 000 uređaja širom sveta, a neke od njih imaju i više miliona korisnika. Podaci o propustima objavljeni su početkom ove nedelje. Istog su dana otklonjena 23 propusta, a preostala su 3 propusta otklonjena 2 dana kasnije.

Istraživačka grupa navodi kako je u aplikacijama nađeno niz različitih propusta koji su navedeni u nastavku:

- Aplikacije su spremale glavne lozinke nezaštićenoj .txt datoteci
- Glavne lozinke su bile šifrovane, ali je glavni ključ za šifrovanje bio trajno zapisan u kod aplikacije
- Aplikacije su ostavljale lozinke u međurezervoaru čime se otvarala mogućnost ostalim aplikacijama da ih dohvate
- Poneke aplikacije su za skladištenje lozinki nakon deinstalacije sa uređaja ostavljale podatke iz kojih je bilo moguće izvući prethodno skladištene lozinke
- Prilikom automatskog upisivanja lozinki u browseru postojala je mogućnost phishing napada
- Neke su od navedenih aplikacija za skladištenje lozinki dolazile u paketu s browserima koji su imali niz propusta

Prema rečima istraživačke grupe, sveukupni su podaci veoma zabrinjavajući te pokazuju kako mnoge od aplikacija ovog tipa ne pružaju dovoljan nivo bezbednosne pouzdanosti, a korisniku pružaju lažnu bezbednost te ih tako izlažu visokom riziku.

Ceo izveštaj je dostupan ovde.
https://team-sik.org/trent_portfolio/password-manager-apps/

Norveški portal udario na trolove: Prvo moraju da pročitaju vest da bi komentarisali



Norveški internet news portal NRKbeta, inače u vlasništvu državne medijske kuće NRK, uveo je pre dve nedelje novi način borbe protiv trolova, svađa, te potpuno nevezanih diskusija u komentarima ispod svojih tekstova.

Oni su, naime, vrlo jednostavnom metodom odlučili ograničiti komentare ispod nekih svojih članaka i to postavljanjem kratke ankete. Čitaoci moraju, pre nego što im se odobri komentarisanje, tačno odgovoriti na nekoliko pitanja koja se tiču sadržaja same vesti. Pitanja su postavljena u obliku ankete i nude ponuđene odgovore, od kojih je samo potrebno odabrati tačne. Tek nakon toga moguće je napisati komentar.

"Pokušali smo da pridonesemo kvalitetnijoj raspravi tako da proverimo znaju li komentatori o čemu pišu. Ako svi znaju o čemu se radi, imaju bolju osnovu za komentarisanje", pojašnjavaju svoj potez iz NRK-a. Osiguravanjem da čitaoci zaista pročitaju sadržaj (a ne primera radi samo naslov) vesti, postiže se veći kvalitet komentara i smanjuje se mogućnost svađe. Odgovaranjem na pitanja čitalac ima vremena da "ohladi" i razmisli, pa je samim time manje verovatno da će u afektu ostaviti ljuti komentar i tako započeti (ili nastaviti) svađu u komentarima.

Niko se ne nada da će ova metoda zaista u potpunosti eliminisati trolove i maliciozne komentare, ali Norvežani veruju da će u raspravama sada češće učestvovati oni posetioci njihovog portala koji su na to posebno motivisani – a ne samo oni koji su tu da "začine" diskusiju.

Pokaže li se ovaj pokus kao uspešan, NRKbeta će kratke ankete u budućnosti postavljati ispod svih članaka. Spavate li mirno, profesionalni trolovi?

Snimanje sadržaja ekrana

Screeny je još jedan uslužni program koji dolazi iz Nemačke, a u pitanju je alat za snimanje sadržaja ekrana. Screeny nudi opcije za snimanje slike ekrana u standardnim grafičkim formatima, a takođe ima napredne mogućnosti za beleženje promena na ekranu i snimanje video zapisa. Izabrani sadržaj se može naknadno obraditi u sopstvenom grafičkom editoru, snimiti u fajl (bmp, jpg, png, tif, gif), konvertovati u PDF, poslati uz e‑mail, odštampati ili ubaciti u Microsoft Office aplikacije.



Posle startovanja, Screeny se aktivira pritiskom na PrtScr ili neku drugu podešenu kombinaciju tastera. Mogu se snimati uobičajeni objekti Windows okruženja, kao što su izabrani prozor, struktura menija, DOS prozor, kompletan ekran ili samo označeni deo. Screeny sadrži i napredne opcije kao što su obeležavanje ne‑pravougaonih površina i izvlačenje kompletnog sadržaja uz automatsko skrolovanje, pogono za snimanja Web stranica.

Pored snimanja statičnih slika, Screeny ima opcije za konstantno beleženje svih dešavanja na ekranu, što se na kraju može snimiti u obliku video zapisa. Ovo je korisna opcija za pravljenje video materijala sa demonstracijom rada nekog programa, a Screeny omogućava da se snima kompletan ekran, određeni prozor ili samo označeni deo ekrana. U standardnoj verziji programa rezultat može da se zapiše u AVO formatu, dok napredna verzija programa podržava Windows Media (wmv), Flash video kao i razne Web formate kao što su flv i swf.

Instalaciona procedura programa je na engleskom jeziku, ali neki ekrani se prikazuju samo na nemačkom, uključujući ekran za uključivanje dodatnih parametara – u pitanju su opcije za kreiranje prečice na radnoj površini i za automatsko startovanje programa. U korisničkom okruženju programa neki ekrani takođe koriste mešavinu engleskog i nemačkog jezika. Jezička mešavina je kompletirana Web sajtom koji, pored matične nemačke verzije, nudi i stranu na „srpskom“, ali uz slabo razumljiv, očito automatski prevod.

Screeny je besplatan program za korišćenje u kućnim uslovima. Takođe je dostupna komercijalna verzija Screeny Professional, koja nudi dodatne opcije za snimanje video zapisa u wmv, swf i flv formatima, kao i za čuvanje projektnih fajlova za naknadnu obradu. Matični sajt programa je www.kaemsoft.com.

Uređuje Jovan Bulajić

Integracija i sinhronizacija kalendara

Elektronski kalendari veoma su popularni za planiranje obaveza kako poslovnih, tako i privatnih. Kada znamo za neku obavezu u budućnosti, da ne bismo morali stalno o njoj da brinemo i proveravamo pisane rokovnike, dovoljno je da je ubeležimo u elektronski kalendar i zadamo koliko vremena unapred želimo da dobijemo obaveštenje i koliko često je potrebno da se ono ponavlja. Dodatno, možemo da označimo obaveze kao završene ili da ih u slučaju potrebe pomerimo za ranije ili kasnije. Postoji mnoštvo programa koji vodi brigu o našem kalendaru obaveza, a najpoznatiji su Microsoft Outlook i Google kalendari.



Windows 10 Calendar je aplikacija koja radi s kalendarima vezanim za Microsoft Account ili Outlook ili za oba istovremeno. Da biste ga koristili, pronađite ga u Start meniju ili u Cortana prozor pretrage upišite Calendar da biste dobili potrebnu ikonu. Kalendar koristite tako što unesete svoj Microsoft ID i šifru (ukoliko već niste povezali Microsoft Windows instalaciju sa Microsoft Account‑om; ako ste to učinili, već vas očekuje učitani kalendar). Klikom na mail ikonu u donjem desnom uglu lako prelazimo na e‑mail‑ove učitane iz Microsoft Outlook‑a. Treća ikona u ovom nizu, People, omogućava uvoz kontakata s raznih društvenih mreža.

Vratimo se na kalendare. Ukoliko iz nekog razloga koristimo Google i Outlook kalendare paralelno, moramo voditi računa o tome da preuzete obaveze ne budu u koliziji ako su u terminima koji se preklapaju. Google je donedavno pružao usluge sinhronizacije Outlook i Google kalendara, ali je ova aplikacija prestala da postoji. Google kalendar dominira u browser‑ima i na Android pametnim telefonima koji su planetarno najzastupljenija mobilna platforma, a Outlook kalendar ima jake pozicije na Windows PC računarima. Svakodnevna sinhronizacija ova dva kalendara složen je problem i aktivnost čija je svrsishodnost pod velikim znakom pitanja jer svaki od ovih kalendara možete da koristite ne samo na matičnim Android/Web i Windows platformama nego i u nizu drugih okruženja, kao što je iOS odnosno iPhone.

Kalendare sa unetim obavezama koristimo svakodnevno, pa ako želimo da u svakom momentu imamo precizan i ažuran raspored predstojećih aktivnosti, potrebno nam je što jednostavnije rešenje. Vreme kojim raspolažemo, bilo ono poslovno ili privatno, u krajnjoj liniji je jedinstveno i neminovno se preklapa, tako da često imamo poslovne obaveze nakon kraja radnog vremena, kao što se dešava da privatne stvari završavamo u vreme pauze za ručak ili na početku radnog dana, ako uživamo u fleksibilnom radnom vremenu. Postoji, doduše, jedna potencijalno škakljiva situacija ako neke kolege, sekretarice ili šefovi imaju uvid u naše poslovne obaveze, a privatne ih se svakako ne tiču. U takvoj situaciji razdvajanje je zgodno, ali i tada je bolje da napravimo dva ili više kalendara u istom programu. Prednost ovog pristupa jeste u tome što svaka platforma lepo prikazuje kombinovane preglede više kalendara, uključujući i događaje deljene sa saradnicima, prijateljima i porodicom.

Ako ikako možete, naš savet je da se rešite jednog kalendara i u drugi uvezete i integrišete sve obaveze. Hajde da vidimo kako učitavamo Google Calendar u Outlook i obratno. Izvoz i uvoz praktično je analogan za oba kalendara, pa ćemo redom videti gde se kod njih nalaze ove opcije.

Pomoću omiljenog Web browser‑a ulogujte se u Gmail nalog, nakon toga kliknite na ikonu matrice koja prikazuje raspoložive aplikacije i pređite u Calendar. U levom delu ekrana otvorite iskačući meni pored My calendars stavke. Klikom na Settings prelazi se na ekran u kojem postoje opcije Import calendar i Export calendars. Pratite Wizard proces za snimanje Google kalendara i učitavanje Outlook arhive. U Outlook‑u kliknite na File meni, pa Open and export i na kraju na Import and export. Pokrenuće se Wizard u kojem biramo Import an iCalendar (.ics) fajl i otvarate ranije snimljen Google fajl. Kada završite uvoz Windows 10 Calendar aplikacija biće automatski popunjena Google obavezama.

Ako se prebacujete na Google, birate opciju Export to a file u pomenutoj Import and export stavci Outlook menija. U ovom slučaju Outlook kalendar snimamo u .csv formatu, a import završavamo pomoću Google calendar stavke Import calendar.

Ako ipak želite da zadržite oba kalendara i da ih sinhronizujete, možete da isprobate program Outlook Google Calendar Sync koji je interesantan jer je besplatan, a uspeva da se nosi s nekoliko plaćenih alternativa. Program se aktivira na računaru i podesi se frekvencija sinhronizacije. Nakon toga on neprimetno preuzima brigu o usklađivanju kalendara.

Frekvencija ne bi trebalo da bude prevelika, jer Google Calendar ume da otkaže saradnju ako mu se prečesto obraćate, pa je najbolje da se zadržite na jednom ili dva puta dnevno. Ako vas zanima ovaj pristup, posetite Web stranicu OutlookGoogleCalendarSync.codeplex.com. Preuzmite program i pogledajte prilično dobro napisano uputstvo s potrebnim objašnjenjima i upozorenjima.

Uređuje Ladislav Struharik

Google Photos još bolje obrađuje fotografije



Iz Google-a su objavili da će njihova aplikacija za skladištenje fotografija, Google Photos, od sada nuditi još više mogućnosti za popravak i poboljšanje njihovog kvaliteta. Pored dosadašnjih mogućnosti intervenisanja u ekspoziciju i zasićenost boja na fotografijama snimljenima telefonom, ova aplikacija će ubuduće nuditi i korekciju balansa bele boje, potpuno automatski.

Dodatno, za korisnike kojima automatska podešavanja nisu dovoljna i žele ručno da podešavaju balans bele boje na svojim fotografijama, biće omogućeno i takvo uređivanje. Fotografije će tako biti moguće učiniti "hladnijima" ili "toplijima", i to u meniju "Color".

Podešavanje balansa bele boje ovih će dana postati dostupno korisnicima Google Photos aplikacije na Android-u i na webu, dok će onima sa iOS uređajima ista mogućnost stići naknadno.

Microsoft ukinuo neograničeni prostor na OneDrive-u



Microsoft je krajem 2014. godine najavio kako će ubuduće svim pretplatnicima Office-a 365 staviti na raspolaganje neograničeni prostor u svom cloudu – OneDrive. Naravno, kako to obično biva pojedinci su ubrzo počeli da uploaduju ogromne količine podataka na OneDrive što je nateralo Microsoft na povlačenje ponude.

Prve informacije o tome kako će Microsoft smanjiti količinu podatkovnog prostora na OneDrive-u za Office pretplatnike stigle su početkom novembra 2015. godine. Plan je bio da se početkom 2016. godine neograničeni prostor svede ponovno na 1TB koliko je i prvobitno iznosio.

Tada je i odlučeno kako će se korisnicima koji su na OneDrive postavili više od 1TB podataka osigurati barem 12 meseci prijelaznog roka, tokom kojeg mogu ili zakupiti više prostora ili obrisati višak datoteka s OneDrive-a.

Sada s prvim danom meseca marta 2017. godine, Microsoft je konačno i počeo sa smanjivanjem prostora. Ako vas je smanjenje prostora uprkos svim ranijim upozorenjima uhvatilo nespremne – ne paničarite, Microsoft je voljan da toleriše vaš višak datoteka naredna tri meseca (do 1. juna), nakon čega će "zaboravnim" Office 365 korisnicima zaključati OneDrive na šest meseci i time im onemogućiti pristup datotekama.

Korisnici će moći da zatraće otključavanje OneDrive-a, što će Microsoft rado učiniti za narednih 30 dana, što je i više nego dovoljno vremena da se zakupi dodatni prostor ili da se postojeći svede u novi limit od 1TB.

Microsoft rešava problem iznenadnih Windows 10 nadogradnji



Od kada je Windows 10 krenuo u distribuciju, korisnici, pogotovo oni poslovni, žale se na jednu njihovu boljku – kada Windows odluči da je vreme za instaliranje nadogradnje i restartovanje sistema, mora se poslušati. Ova prilično iritantna funkcija često je uzrokovala zastoje u radu, a događalo se (sigurno ste o tome već čitali) da se Windows iz čista mira restartuje usred prezentacije ili sastanka.

Kasnijim nadogradnjama omogućeno je postavljanje "aktivnih sati", tj. radnog vremena korisnika u kojem eskapade s iznenadnim restartovanjem nisu dozvoljene. Tokom aprila nova nadogradnja, Creators Update, trebala bu da da još više mogućnosti kontrole nad ažuriranjima.

Kako pišu na svom blogu, u Microsoft-u su poslušali kritike i sa spomenutom velikom nadogradnjom će omogućiti "snoozanje", tj. odgađanje instaliranja nadogradnji do tri dana. Isto tako, veću kontrolu će korisnici imati i nad vremenom kada će se buduća ažuriranja događati.

Za kraj, Microsoft-ovci obećavaju u narednim danima dati više informacija o tome kada će Creators Update krenuti u javnu distribuciju.

Google Play proslavio peti rođendan



6. marta 2012. godine pokrenuta je Google-ova prodavnica aplikacija i zabavnog sadržaja, Google Play. Aplikacije, igre, filmovi, televizijske emisije, muzika i knjige od tog dana su postale mnogo dostupnije svim korisnicima Android uređaja, kojih je trenutačno u svetu više od milijarde. Iz Google-a su se povodom petog rođendana osvrnuli na uspehe svoje prodavnice i s javnošću podelili neke zanimljive statistike (doduše, za američko tržište).

Na svom su blogu nabrojili po pet najčešće preuzimanih sadržaja iz svake od kategorija, a mi ćemo izdvojiti one nama zanimljive – igre i aplikacije. Ne sumnjamo da ove kategorije i na našem tržištu imaju sličan raspored u top 5 preuzimanja.

Igre:
- Candy Crush Saga
- Subway Surfers
- Temple Run 2
- Despicable Me
- Clash of Clans

Aplikacije (bez uključenih onih koje dolaze instalirane na uređajima):
- Facebook
- Facebook Messenger
- Pandora Radio
- Instagram
- Snapchat

Od ostalih kategorija, spomenimo da je najčešće preuziman album "25" pevačice Adele, najprodavanija pesma je "Thinking Out Loud" Eda Sheerana, najtraženija knjiga je hit-naslov "50 nijansi sive", dok je najčešće skidani film kontroverzni "The Interview" zbog kojega je, podsetimo, svojevremeno hakovan studio Sony Entertainment.

Trebamo li se pripremiti na život bez nadogradnji na nove verzije Androida?



Od zadnjeg Googleovog javljanja po pitanju udjela pojedine verzije Androida u ukupnom broju uređaja, situacija u korist Nougata donekle se popravila. S 1,2% u siječnju, ova brojka je narasla na 2,8% u veljači, što je značajan skok, no ukupan udio i dalje je mizeran s obzirom da ga je Google učinio dostupnim prije otprilike pola godine.

Tako je Nougat ponio neslavnu titulu najsporijeg kad su nadogradnje u pitanju, a situaciju dodatno pogoršava činjenica što su neki proizvođači svoje nove uređaje lansirali s Marshmallowom čak i nekoliko mjeseci nakon dostupnosti Nougata.

Ovdje i ne možemo toliko kriviti kineske proizvođače uređaja s MediaTekovim procesorima, što je objektivna poteškoća, jer je velik dio onih kojima nadogradnja kasni zapravo stigla iz Qualcommovog tabora.



Vidjeli smo da je Google u više navrata pokušao utjecati na proizvođače kako bi što brže izdali nadogradnje za svoje uređaje, no nijedan od njih nije urodio plodom, a projekt Android One, koji je pod njihovom izravnom kontrolom, nije se proširio izvan relativno siromašnih azijskih tržišta.

Kakva je sudbina nadogradnji, teško je prorokovati, ali ne bih se začudio da se kroz koju godinu uvede neko nepisano pravilo da uređaji uopće ne dobivaju nadogradnje, već da ostanu na onoj verziji na kojoj su i proizvedeni. Već sada imamo sličnu situaciju s mnogim uređajima iz nižeg cjenovnog razreda, a ako se ovaj trend nastavi, isto možemo očekivati i za srednji, čak i neovisno o proizvođaču procesora.

Naime, brzina lansiranja novih modela sada je višestruko nadišla brzinu prilagodbe novih verzija Androida. Cijena proizvodnje je dodatno smanjena i proizvođačima se jednostavno ne isplati ulagati u nadogradnje. Logičnije im je izbaciti novi model, koji će, eto, koristiti onu verziju Androida koja se u tom trenutku zatekla kao aktualna ili će čak izbaciti stariju, ukoliko im novi čipset nije dovoljno stabilan.



Ne bih želio biti zloguki prorok, ali možda se treba pripremiti na ovakav scenarij. Kupite novi smartfon i koristite ga, recimo, godinu ili dvije. U tom razdoblju je vrlo mala vjerojatnost da će se pojaviti neka aplikacija koja neće raditi na starijoj verziji Androida, tako da praktički ništa ne gubite ako ne dobijete nadogradnju, a istovremeno imate stabilniji operativni sustav. Naravno, manje nadogradnje, pogotovo one sigurnosne, i dalje bi stizale, ali u okvirima postojeće verzije OS-a. Naime, i sada je čest slučaj da je nova verzija nestabilnija od stare, zbog čega se nadogradnje često povuku, a uređaji, da bi radili ispravno, vrate na staru.

Nadogradnje na novije verzije Androida bi tako mogle postati ekskluziva za skuplje modele, koji bi trebali durati i tri godine, kada i objektivno dolazi vrijeme za kupnju novog. Možemo mi sada pjevati da to ne želimo i da je to prisiljavanje na kupnju novih modela od strane proizvođača, ali Bože moj, živimo u sustavu u kojem je profit glavni generator napretka, a eksponencijalni rast praktički jedini jamac stabilnosti.

Koliko je ovaj sustav dobar ili loš, ostavit ćemo za neku drugu, možda filozofsku raspravu, ali je bilo pitanje vremena kad će se generiranje profita početi ostvariti iz novih resursa, a taj je u ovom slučaju prisiljavanje kupaca na što češće ulaganje u novi hardver.

Naravno, ovaj scenarij se ne mora nužno ostvariti, ali događaji u posljednjoj godini upućuju upravo na njega. Možda Google smisli neki novi način da proizvođače prisili na ažurnost, a možda neki proizvođači ponovo kopiraju Apple, za kojeg se već neko vrijeme špekulira da namjerno usporava opći napredak svojih uređaja kako bi se industrija održala na dulji period.

Koje se tajne kriju iza internet pretraživača?

http://pcpress.rs/koje-se-tajne-kriju-iza-internet-pretrazivaca/