Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Word saveti

Dodavanje okvira s tekstom

Okviri s tekstom zgodni su za privlačenje pažnje na ključne elemente u dokumentima, recimo na konkretnu ponudu ili neki poziv na sledeći ključni korak ili akciju. Tu može biti sažetak, uslovi koji moraju da se zadovolje ili ukratko pobrojani svi koraci koji se inače detaljno opisuju u tekstu. Okviri su dobri za apostrofiranje bitnog u prvom čitanju ili sažetog prisećanja za naredna čitanja teksta, čime se vrlo lako i brzo vraćamo u tok stvari nakon nekog vremena. Takođe, okvir može da se koristi i za pozicioniranje nekog posebnog teksta na mesto koje je zgodnije na štampanom prikazu, kao što je segment sa adresom na štampanom cirkularnom pismu.



Da biste dodali okvir s tekstom, na Insert ribbon tab‑u, u Text grupi kliknite na opciju Text Box. Zatim kliknite na jednu od slika u galeriji koje predstavljaju šablone. U umetnutom okviru zamenite dati primer konkretnim tekstom koji ćete otkucati ili uraditi Paste unapred pripremljenog paragrafa. Sada prema unetom tekstu promenite veličinu okvira, prevucite ga na odgovarajuću poziciju u dokumentu i na kraju ga fino oblikujte prema ostalim elementima koji se nalaze u njegovom okruženju.

Kada je okvir umetnut na odgovarajuće mesto, njegovo dalje fino podešavanje omogućava novi kontekstni ribbon tab Drawing Tools / Format koji se pojavljuje na ribbon‑u kada kliknemo bilo gde unutar okvira.

Kada radite Paste unutar okvira s tekstom, često se dešava da originalno formatiranje koje se umeće poremeti izgled šablona koji je osmišljen tako da se vizuelno izdvaja i privlači pažnju. Originalni format obično se utapa u ostatak teksta, čime se gubi smisao okvira. Umesto klasičnog Ctrl+V, upotrebite Merge Formating koji se nalazi u meniju ispod Paste ikone u Clipboard sekciji Home ribbon tab‑a.

Word – Tok teksta u okvirima

U cirkularnim pismima i časopisima uobičajeno je da se na naslovnoj strani započinje mnoštvo članaka koji ne mogu tamo i da se završe zbog nedostatka prostora. Neki članci imaju samo naslove koji najavljuju šta je unutar izdanja, a oni započeti imaju samo uvodni pasus ili siže. Štampana izdanja moramo da listamo, ali Word dokumenta ne moramo. S obzirom na to da Word vrlo jednostavno i intuitivno koristi linkovanje, najzgodnije je da upotrebimo okvire koji izdvajaju tekst u posebnu celinu.



Stavićemo u okvir kratak siže, najavu ili prvi pasus, a na kraju ovakvog uvoda nalaziće se link koji nas prebacuje na odgovarajuću stranicu nastavka dokumenta. Ovakva prva stranica izgledaće kao neka poboljšana verzija sadržaja koji apostrofira udarne tekstove, pri čemu oni ne moraju da budu simetrični, niti poređani hronološki, kao što je to uobičajeno u klasičnim sadržajima. Najinteresantnije je u stvari da u okvir možete da umetnete proizvoljnu količinu teksta, a sve što ne može da se smesti na naslovnu strani, automatski kliza na označenu poziciju nastavka teksta. Tako ćete nakon svakog narednog eventualnog preoblikovanja okvira povlačiti ili potiskivati odgovarajući deo teksta iz ili u nastavak teksta iz unutrašnjosti dokumenta.

Da biste povezali lanac okvira s tekstom, na naslovnoj strani nacrtajte okvir u kojem će biti početak teksta. Prebacite se na stranu na kojoj želite da se nalazi nastavak započetog teksta, nacrtajte novi okvir, pa kliknite negde unutar prvog okvira. Na Drawing Tools / Format ribbon tab‑u koji se pojavljuje na ribbon‑u tek nakon klika unutar okvira, kliknite na Create Link unutar Text grupe. Posebnim kursorom kliknite unutar drugog okvira, pa otkucajte ili sa Paste umetnite željeni tekst unutar prvog okvira. Kada tekst popuni prvi okvir, nastavak će se automatski preliti u drugi okvir, iz kojeg će se povlačiti nazad u prvi okvir u slučaju da naknadno nešto izbrišete.

Za drugi okvir možete da linkujete i treći okvir, i tako do 32 okvira u jedinstvenom lancu, što je svakako sasvim dovoljno za sve realne primene.

Word – Crtanje i popunjavanje okvira s tekstom

Da bismo nacrtali okvir s tekstom prema vlastitoj viziji, možemo da preskočimo postojeće instant šablone i napravimo nešto sasvim novo. Počnite tako što na Insert ribbon tab‑u u Text grupi kliknete na Text Box, u dnu galerije pronađite Draw Text Box i pokrenite ga. Upotrebite posebni kursor da biste nacrtali pravougaonik na željenoj lokaciji u dokumentu, a pri tom definišite i dimenzije okvira. Kliknite na Layout Options ikonu, a onda na željeno prelamanje teksta za vaš okvir s tekstom. Kliknite unutar okvira pa otkucajte ili umetnite tekst, a nakon toga ga formatirajte po želji.



U ovakve okvire možete da umetnete i sliku, ali njeno formatiranje mora da bude uravnato s tekstom i takvo podrazumevano stanje ne može da se promeni.

Zanimljiva opcija korišćenja okvira s tekstom jeste da ga razvučemo vertikalno uz levu ili desnu marginu dokumenta, a sav tekst rotiramo za devedeset stepeni u odgovarajućem smeru (kazaljka na satu ili obrnuto). Unesite željeni tekst u okvir i nakon toga pređite na Drawing Tools / Format ribbon tab, tamo pronađite Text Direction i odaberite jednu od ponuđenih stavki.

Uređuje Ladislav Struharik

Napredak, ali i problemi

Prethodnih meseci uverili smo se u napredak procesa digitalne transformacije domaćeg javnog sektora, ali Srbija treba da uradi još što‑šta da bi se učvrstila u statusu srednje razvijene informatičke zemlje. Naredna godina pokazaće koliko smo spremni za te neophodne korake.



Podaci Republičkog zavoda za statistiku i kompanije Mineco Computers pokazuju da su ostvareni značajni IT uspesi u Srbiji – 65,8% domaćinstava ima računar i 64,7% koristi Internet. Što se tiče kompanija, Internet se koristi u 99,9% firmi, a 45% njih prodaje i kupuje robe i usluge preko Mreže. Portal eUprava ima oko 500 elektronskih servisa koje koristi oko 1,5 milion građana. Više od milion građana koristi portal eUprava prilikom registracije vozila, uzimanja izvoda iz matičnih knjiga, zakazivanja termina za vađenje lične karte i pasoša i slično. Elektronska građevinska dozvola dobija se najkasnije za 28 dana – ne čeka se više 18 meseci, kako je bilo do pre dve godine. Poreska uprava Srbije prima isključivo elektronske poreske prijave, a za javno korišćenje otvoreno je na desetine javnih baza podataka.

Zbog svega toga Srbija je na svetskoj rang‑listi „pogodnosti za biznis“ napredovala, pa je sa 80. mesta u 2016. godini stigla na 45. mesto. Ovi i drugi slični podaci upućuju na zaključak da je u poslednjih nekoliko godina ostvaren značajan uspeh u digitalizaciji i razvoju informacionog društva i da se Srbija time svrstala u informatički srednje razvijene zemlje. Međutim, dublja analiza raspoloživih podataka ukazuje i na brojne probleme, nedostatke i pre svega na nove zadatke u razvoju informacionog društva i digitalizaciji poslovanja i svakodnevnog života građana.

Ubrzati proces digitalizacije

Nasuprot zadovoljstvu što 65,8% domaćinstava koristi Internet, postavlja se i jedno pitanje: kako je moguće da pri kraju druge decenije 21. veka više od trećine domaćinstava živi bez Interneta? Reč je o milionu domaćinstava koja zbog tehničkih, finansijskih ili obrazovnih problema nemaju Internet i time degradiraju kvalitet svog života. U Evropskoj uniji samo oko 10% domaćinstava ne koristi Internet. Država mora da preduzme mnogo efikasnije mere za omasovljenje korišćenja računara i Interneta u Srbiji.

U Srbiji 25% preduzeća nema Web sajt, 81% ne koristi ERP softver za integrisanje poslovanja (proizvodnja, prodaja, računovodstvo, marketing…) i 59,7% ne koristi Internet za prodaju proizvoda ili usluga. Ovi podaci pokazuju da, i pored nespornih uspeha nekih preduzeća, postoje i ona koja nedovoljno koriste tehnološke potencijale informacionog društva i time štete pre svega sebi, ali i usporavaju razvoj svoje ekonomije i države.

Izvoz informacionih usluga i softvera raste svake godine i on je 2015. iznosio 720 miliona evra. I pored toga, od 2008. domaće IT tržište stagnira na oko 420 miliona evra. Samo oko 250 kompanija stalno zanavlja i unapređuje svoju hardversku i softversku opremu, dok je kod ostalih taj proces usporen, pre svega zbog teške ekonomske situacije, što se loše odražava na konkurentnost i sposobnost za razvoj i rast. Zato se očekuju državne podsticajne mere koje će uticati da se razvoj primena savremenih IKT ubrza.

U Srbiji postoje IT stručnjaci koji znaju najnovije tehnološke trendove u informatici (IoT, cloud, Big Data, Open Data…), ali se pokazuje da svega nekoliko kompanija razvija svoje informacione sisteme oslanjajući se u potpunosti na pomenute tehnološke trendove. Jedan od novih trendova jeste i razvoj „industrije 4.0“. Privredna komora Srbije, Mašinski fakultet u Beogradu i Društvo za informatiku Srbije organizivali su nekoliko promotivnih skupova, ali se domaća industrija sporo uključuje u taj globalni trend. Uzroci su teška ekonomska situacija, ali i neinformisanost. Vremena nema mnogo – procenjeno je da će za pet do deset godina industrijska preduzeća koja se ne uključe u primenu koncepta „industrija 4.0“ potpuno nestati s tržišta.

Strategija daljeg razvoja

Digitalizacija svih procesa rada u punom je zamahu u svim razvijenim zemljama. Kroz taj proces smanjuju se troškovi i povećava konkurentnost, ali je proces kod nas otežan (i) zbog nedostatka kadrova. Evropi nedostaje oko 900.000, a Srbiji oko 15.000 informatičara. Godinama se ukazuje na to da nastavu informatike treba uvesti u sve razrede u osnovnoj školi i da treba povećati kvote za upis studija informatike na državnim fakultetima. Obe inicijative do sada su nailazile na otpor ili tek deklarativnu podršku. Ipak, nadležna ministarstva najavila su njihovu realizaciju za 2017. godinu.

Mogu se izneti i drugi slični primeri i inicijative koji ilustruju realno stanje i probleme u IKT sektoru i oni predstavljaju poziv da se reaguje. Ukoliko izostanu mere države, Srbija bi mogla da zapadne u teške razvojne probleme. Vlada Republike Srbije usvojila je 17. novembra 2016. Strategiju razvoja industrije informacionih tehnologija za period 2017‑2020. Najavljene su podrška IT preduzetništvu, podsticajna poreska politika, podrška za nastup na stranim tržištima, primene IT‑a u cilju modernizacije, unapređivanje pravnog okvira, razvoj kadrovskog potencijala i druge aktivnosti.

U toku je izrada Akcionog plana s konkretnim merama – on bi trebalo da pođe od realnog sagledavanja stanja i koncipiranja mera koje će doprineti većem uticaju IKT na budući razvoj Srbije. Ostaje pre svega da se vidi koliko će svi ti lepi planovi biti i ostvareni.

Nikola Marković je predsednik Društva za informatiku Srbije

Nikola Marković

 U WhatsApp-u pronađen backdoor za prisluškivanje



Britanski Guardian danas ekskluzivno izveštava(https://www.theguardian.com/technology/2017/jan/13/whatsapp-backdoor-allows-snooping-on-encrypted-messages) o velikom i potencijalno značajnom otkriću unutar jedne od najpopularnijih svetskih aplikacija za dopisivanje, WhatsApp-u. Facebook-ova aplikacija se, naime, već neko vreme diči end-to-end enkripcijom koja bi trebala da omogući bilo kome, osim počiljaocu i promaocu, pristup razmenjenim porukama (tekstu, slikama, videima).

Međutim, dragi korisnici, čini se da vas je Zuckerberg celo vreme lagao.

WhatsApp za enkripciju koristi protokol Signal koji je za istoimenu aplikaciju razvila organizacija Open Whisper Systems, i koji je u svojoj zaista vrlo bezbedan. Ali, kako je otkrio bezbednosni stručnjak Tobias Boelter, u WhatsApp-u postoji mogućnost da se neko spolja (čitaj: bezbednosne agencije, policija, i ostali) ipak domogne kriptovanih komunikacija.

Ova aplikacija, naime, dopušta kompaniji da korisnicima, dok su offline, distribuira novi set enkripcionih ključeva bez njihovog znanja. Tim činom sve poruke koje još nisu poslate moraju da budu ponovno kriptovane – što omogućava centrali WhatsApp-a (dakle Facebook-a) da presretne i pročita ponovno poslate poruke. Češćim forsiranjem izmene ključeva i manipulisanjem procesom slanja poruka moguće je ciljano prisluškivati komunikaciju korisnika, što brine aktiviste za slobodu govora.

"Ako neka vladina agencija zatraži od WhatsApp-a da im dostavi poruke nekog korisnika, to se može učiniti zbog ovakvog načina promene enkripcionih ključeva", kaže Boelter, koji inače radi na univerzitetu California u Berkeleyu kao istraživač kriptografije. On je uočeni propust prijavio Facebook-u još u aprilu prošle godine, a oni su mu odvratili da je to "očekivano ponašanje" te da se ne radi na ispravljanju i zatvaranju ovih "zadnjih vrata".

Želite li da saznate kada WhatsApp menja enkripcione ključeve za vaše poruke, potrebno je unutar podešavanja aplikacije uključiti tu mogućnost na način prikazan na slici ispod teksta. Službeno oglašavanje Facebook-a o ovom slučaju još se čeka.

Android je vodeći u Kini, a iOS raste u Evropi



Kompanija Kantar Wordpanel objavila je sveže podatke o rasprostranjenosti pojedinih operativnih sistema za mobilne uređaje. Podaci se odnose na razdoblje od tri meseca, zaključno sa mesecom novembrom 2016. godine.

Vidljiva je dominacija operativnog sistema Android u Kini, rast od 7,2% na godišnjem nivou bio je dovoljan za tržišni udeo od 79,9% na tamošnjem tržištu. Ipak, Apple-ov iPhone 7 je najprodavaniji mobilni uređaj u Kini sa tržišnim udelom od 6,6%, dok iOS ima tržišni udeo od 19,9%.

Android beleži lagani pad tržišnog udela na većini evropskih tržišta (izuzev Nemačke i Italije) te u SAD-u, ali ipak Android je i dalje vodeći na svim navedenim tržištima i takvo stanje će se još dugo zadržati. S druge strane, iOS beleži rast na matičnom američkom, ali i na evropskom tržištu (izuzev Nemačke) te je i dalje vodeći mobilni operativni sistem na japanskom tržištu s udelom od 53,7%.

WhatsApp opovrgava priče o backdooru



Nakon što smo u petak objavili Guardian-ovo otkriće koje pokazuje da bi WhatsApp mogao da bude prilično nebezbedan za korišćenje, te da bi obaveštajne agencije mogle od kompanije tražiti, i na kraju dobiti, pristup do inače kriptovanih poruka njegovih korisnika.

Nedugo po objavi ove priče u svetskim medijima se pojavilo i reagovanje iz Facebook-ovog WhatsApp-a u kojem, očekivano, demantiraju navode bezbednosnog stručnjaka koji je otkrio navedeni propust. "WhatsApp ne daje vladama zadnja vrata do svojih sistema i borio bi se protiv bilo kakvog zahteva da se ona izrade. Mogućnost istaknuta u Guardian-u služi kako se milioni poruka ne bi izgubili, a WhatsApp korisnicima pruža mogućnost bezbednosnih obaveštenja i upozorava ih na moguće rizike" – poručili su iz kompanije.

Open Whisper Systems, autori protokola koji WhatsApp koristi za enkripciju poruka, takođe su stali u obranu svog sistema i WhatsApp-a. Opisujući način promene kriptografskih ključeva i njihove verifikacije pojašnjavaju da bi u teoriji WhatsApp mogao uskočiti u komunikaciju (man-in-the-middle napad), ali i da bi ih se u tome vrlo lako otkrilo verifikacijom enkripcije koju aplikacija omogućava. "Način na koji WhatsApp manipuliše ključevima nisu zadnja vrata, već način na koji enkripcija funkcioniše", stoji među ostalim u njihovom reagiranju.

Excel saveti

Excel – Bojenje tab‑ova radnih listova

Ozbiljni Excel fajlovi često imaju po nekoliko radnih listova. Što ih je više, to je teže orijentisati se čemu služe i koliko je koji bitan. Obično ih gledamo sleva nadesno, ali ako su poređani po vremenu nastanka a ne i po značaju, onda neko drugi ne zna od čega da krene, što nije dobro, naročito ukoliko je to klijent koji bi trebalo da nešto plati ili vaš pretpostavljeni koji nema baš mnogo strpljenja i vremena za vaš sjajni i doterani Excel projekat.



Excel može da vam pomogne u ovakvim situacijama jer omogućava da lako promenite boju tab‑a radnog lista i time naglasite gde se šta nalazi i skrenete pažnju na bitne stavke u odnosu na one koje mogu da se ignorišu ili gledaju samo u slučaju kada neko želi dodatno objašnjenje. Možete pustiti mašti na volju, ali postoje i nepisane intuitivne konvencije koje su svima jasne. Zeleni tab‑ovi govoriće o nečem što se dobro odvija, crveni o nečem što je u problemu ili stoji, a žuti će upozoravati na nešto kritično što može da ugrozi ishod projekta. Na taj način ne morate da pomerate značajne tab‑ove unapred i time remetite hronologiju ili da ostavljate fokus na najznačajnijem tab‑u i brinete da li će on i dalje biti u prvom planu kada neko kome se obraćate otvori vaš kritično važan dokument.

Evo i primera: zgodna metoda paralelnog čuvanja tekućih i arhivskih podataka o prodaji podrazumeva da privremeno bojite tab aktuelnog meseca odnosno godine. Vraćate im boju kada se period završi i podaci arhiviraju; fokus se tada prepušta narednom intervalu.

Da biste obojili tab‑ove radnih listova, kliknite na tab ispod radnog lista koji ističete, desnim tasterom miša kliknite na selektovan jezičak i postavite se na Tab Color na meniju prečice, pa kliknite na željenu boju. Ako izaberete boju tab‑a radnog lista u Theme Colors sekciji palete boja, promena teme radnog lista promeniće i boju tab‑a radnog lista.

Excel – Prikazivanje i sakrivanje grid linija polja



Podrazumevano je da se grid linije prikazuju na ekranu, a da se ne vide pri štampanju tabele na papiru. Da bismo uključili ili isključili prikaz grid linija polja, treba da kliknemo na Page Layout ribbon tab i uključimo ili isključimo View ili Print prekidač koji se nalaze u Gridlines odeljku, u levom delu Sheet Options sekcije. View reguliše da li se grid linije vide na ekranu, a Print se odnosi na odštampane tabele – podesite ih onako kako vam odgovara.

Uređuje Ladislav Struharik

Učenje kroz igru: Minecraft u nastavi

Virtualni svet od kockastih blokova, u kom uživaju igrači svetski popularne video igrice Minecraft, obogaćen je Niškom Tvrđavom i Teslinim Tornjem. Tvorci ovih zdanja su osnovci niške škole „Sreten Mladenović Mika“ kojima su video‑radovi doneli priznanja na međunarodnom takmičenju i nacionalnom konkursu.



U igrici koja je od nastanka 2009. godine postala jedna od najpopularnijih na svetu, čitav svet čine blokovi koje igrač pomera i slaže kako želi. Igri kraja nema, a njen fokus je na istraživanju i pravljenju objekata, tako da se igra svaki put učitava sa drugačijim okruženjem.

Sve je počelo pojavljivanjem na NIMATU 3 – Festivalu matematike, maja ove godine u Regionalnom centru za stručno usavršavanje u Nišu. Za predstavljanje na ovoj zanimljivoj smotri učenici Luka Veličković, Milutin Kocić, Nikola Stamenković i Uroš Marković i njihov mentor nastavnik tehničkog i informatičkog obrazovanja su odabrali minecraft i matematičke pitalice – MATHCRAFT. Izazvali su interesovanje posetilaca i ljubitelja igrica na maštovit i njima svojstven način.

U okviru predmeta

Sledeći zadatak bila je izrada istorijskog spomenika u Minecraft‑u i učešće na međunarodnom takmičenju edukativnog filma KREF. Veština gradnje i poznavanje školskih predmeta: tehničkog i informatičkog obrazovanja, matematike, istorije i geografije, mnogo sati truda i maštovitost su dali video „Niška Tvrđava u Minecraft‑u“. Đaci su u igri u kojoj se svet gradi od blokova hteli da naprave objekat karakterističan za Niš i setili su se Tvrđave. Ali ona ne izgleda autentično, u svojoj unatrašnjosti ima Bali‑Begovu džamiju, sahat‑kulu, hamam – tursko kupatilo, barutane, konjušnice… Otvorile su se Beogradska i Vidin kapija. Da bi ovaj rad povezali sa još nekim nastavnim predmetima, na prolazima kroz Tvrđavu pojavljuju se pitalice, a tačan odgovor omogućava prolaz u drugu prostoriju. Usledila je nagrada na KREFU na Kopaoniku septembra ove godine i osvajanje „prosvetnog oskara“ u kategoriji najbolji Minecraft video na Balkanu.

Četvorica učenika sedmog razreda niške OŠ „Sreten Mladenović Mika“ u svetski poznatoj igrici Minecraft napravili su edukativni Teslin toranj i zahvaljujući toj ideji ušli među 10 najboljih škola iz cele Srbije na nacionalnom konkursu „Budi kao Tesla“. Ovo nacionalno takmičenje inspirisano je životom i dostignućima Nikole Tesle, a do 16. juna je na konkurs pristiglo preko stotinu radova iz 42 škole. Među deset najboljih su se, zajedno sa vršnjacima iz Zaječara, Požege, Kraljeva, Beograda, Kikinde, Kragujevca i Banatskog Karađorđeva, našli i učenici ove niške škole, a Nišlije su se odlučile za video‑igricu.

Dve nedelje su sedmaci Luka, Milutin, Uroš i Nikola, pod mentorstvom nastavnika tehničkog i informatičkog obrazovanja Aleksandra Stojkovića, „gradili“ Teslin toranj na poljima Minecraft‑a. Unutar tornja postavljene su table s pitanjima o Teslinom životu i radu, a svakim tačnim odgovorom na pitanja u ovom svojevrsnom kvizu, igrač prikuplja poene i prelazi nivoe.

Video‑igra kao spoj edukacije i zabave

Neki su snimali filmove, radili pozorišne predstave, eksperimente, a ovi učenici su na originalan način uz popularni Minecraft stvorili svoj toranj. Manje od dve nedelje im je bilo potrebno da naprave toranj. Bilo im je veoma zanimljivo i jako su se posvetili tome pored svih obaveza koje su imali pred kraj školske godine. Pobedničke škole bile su svečano proglašene 10. jula na Kalemegdanu, na centralnoj manifestaciji povodom proslave 160 godina od rođenja Nikole Tesle. Ideja, originalnost i timski rad se isplatio u vidu druge nagrade – 58“ Samsung Smart TV koji je svoje mesto našao u holu škole.

U drugim zemljama postoji trend da se igrice upotrebljavaju u nastavi, jer je to odličan način da se deci približi nauka kroz tehnologiju koju svakodnevno koriste. U drugim zemljama postoji trend da se igrice upotrebljavaju u nastavi, jer je to odličan način da se deci približi nauka kroz tehnologiju koju svakodnevno koriste.

Aleksandar Stojković je diplomirani inženjer Elektronike, ima 21 godinu radnog iskustva i trenutno je nastavnik TIO u OŠ „Sreten Mladenović Mika“ u Nišu. Član je Pedagoškog društva informatičara Srbije, Društva pedagoga tehničke kulture Srbije, aktivni učesnik eTwinning mreže Evrope i jedan od 22 MIEE Srbije (Microsoft Innovative Education Experts).

Tekst je realizovan u saradnji s British Council‑om.

Aleksandar Stojković

Lozinke u 2016. godini ostale nebezbedne kao i do sada



Godine i godine upozoravanja raznih stručnjaka na to da lozinke poput "123456" ili "password" nisu mudar odabir, čini se, gotovo da nemaju nekog uticaja na prosečnog korisnika. Prema najnovijim podacima bezbednosne kompanije Keeper Security internet korisnici širom sveta još uvek se nisu opametili i promenili lozinke u neke duže, komplikovanije i bezbednije kombinacije slova i brojeva.

Analiza 10 miliona lozinki koje su tokom prošle godine procurele kroz razna hakovanja pokazala je da zapanjujućih gotovo 17% lozinki čini jedna jedina kombinacija – "123456". na drugom mestu nalazi se nimalo maštovitija lozinka "123456789", a tu su i neizostavne "qwerty" i "qwertyuiop".

Popis najpopularnijih lozinki u prošloj godini nalazi se na slici priloženoj uz ovaj tekst. Ovih 25 kombinacija čini preko 50% svih analiziranih lozinki, a niti jedna od njih ne čini se preterano maštovitom i neprobojnom – većina ih se može probiti napadom sirovom snagom (brute force) za samo nekoliko sekundi.

Izuzetak čine tek lozinke smeštene na 15. i 20. mestu: "18atcskd2w" i "3rjs1la7qe". Naizgled nasumični nizovi znakova ovako su visoko na lestvici najpopularnijih jer se pretpostavlja da su ih koristili razni spamerski botovi prilikom otvaranja velikog broja lažnih korisničkih naloga.

Messenger ubija bateriju, Facebook je sada to rešio?



Već smo pisali da je Facebook Messenger jedan od najvećih potrošača baterije, a isto tako i jedna od aplikacija koja najviše usporava naš telefon.

Dokazano je da će se čak i do 20% baterije sačuvati dnevno, ako izbrišete Messenger, ali ipak to je jedna od najpotrebnijih i najkorišćenijih aplikacija za sve nas. Međutim, Facebook je čini se konačno rešio problem.

Nakon gomile nezadovoljnih korisnika, koji su na Twitter-u negativnim komentarima zatrpavali profile čelnih ljudi Facebook-a, navodno su Mark Zuckerberg i društvo konačno rešili ovaj problem. Sve što treba da uradite jeste da resetujete aplikaciju, obrišete keširane podatke i problem će nestati.

Javite u komentarima kakva je situacija kod vas, da li je uspelo ili ne vidite neku bitnu promenu.

Kompaniji za hakovanje mobilnih uređaja Cellebrite ukradeno čak 900 GB podataka



Tokom prvog kvartala 2016. godine aktualna je bila priča o Apple-ovoj borbi protiv američkih vlasti pri pokušaju otključavanja iPhone telefona koji je koristio počinilac terorističkog napada u američkom gradiću San Bernardino krajem 2015. godine.

U središtu te priče tada se našla izraelska kompanija Cellebrite, koja se specijalizovala za forenzički softver namenjen prikupljanju podataka sa mobilnih uređaja koji koriste mnoge svetske policijske, vojne i obaveštajne agencije. Tada se spekuliralo da je upravo Cellebrite pomogao američkom FBI-ju na spomenutom iPhone uređaju, ali to nikad nije službeno potvrđeno niti od strane FBI-ja niti od strane kompanije Cellebrite.

Sada se ista kompanija ponovno našla u središtu pažnje, ali ovaj put zbog potpuno drugog razloga. Internet stranica Motherboard piše kako je putem nenavedenog izvora dobila u posed oko 900 GB podataka za koje je naknadnom proverom utvrđeno da pripadaju upravo kompaniji Cellebrite.

Podaci uključuju korisnička imena i lozinke koje pripadaju korisnicima kompanijinih usluga, ali i određene podatke prikupljene sa zaplenjenih mobilnih uređaja. Sve navedeno je deo stare korisničke baze podataka koja je u međuvremenu uglavnom zamenjena novim sistemom.

Kompanija Cellebrite je i sama potvrdila napad na svoje sisteme i gubitak podataka. Predstavnici kompanije naglašavaju da trenutno traje istraga o celom incidentu te kao meru opreza svojim korisnicima predlažu promenu lozinki.

IT vesti

U 2016. godini preuzeto aplikacija u vrijednosti od 90 milijardi dolara



Prošla godina je bila, sasvim očekivano, rekordna prema vrijednosti preuzetih aplikacija na mobilnim platformama. Tomu svjedoči iznos od 90 milijardi američkih dolara, a sama zarada razvojnih studija/inženjera je tek nešto manja – 89 milijardi dolara. To je osjetni skok od 15% u odnosu na 2015. godinu, a zabilježen je i porast vremena provedenog u korištenju aplikacija na nevjerojatnih 900 milijardi sati, odnosno otprilike 10 milijuna godina. Ako ćemo na ovih 89 milijardi dodati još 30%, što odgovara iznosu koji ubiru Apple i Google, dolazimo na još impresivnijih 127 milijardi dolara.

Naravno, u sve ove monstruozne cifre su uključene i kupnje unutar aplikacije, tzv. in-app purchase, ali i reklame koje se tamo prikazuju. Mobilne igre nose najveću zaradu na obje platforme, 75% na Appleovom App Storeu te čak 90% na Googleovoj Trgovini Play. Primjera radi, samo je popularna igra Pokemon Go zaradila 950 milijuna dolara.

Na top ljestvici aplikacija prema zaradi vodi Spotify, a slijede ga Line, Netflix, Tinder i HBO Now, a ako izdvojimo samo igre, to su Monster Strike, Clash of Clans, Pokemon Go, Game of War: Fire Age i Clash Royale.

Windows 10 u aprilu dobija Game Mode



Microsoft je na svojem blogu objavio da će među novim funkcijama koje donosi velika Windows 10 nadogradnja Creators Update koja će biti lansirana u aprilu ove godine, stići i Game Mode.

Kao što i samo ime kaže, nova funkcija je u potpunosti posvećena gamingu, što znači da će vam nakon pokretanja igre, Windows najverovatnije automatski privremeno isključiti ili zaustaviti programe i procese koji se vrte u pozadini, kako bi igra mogla iskoristi maksimalne resurse vašeg računara i time unaprediti performanse.

Za sada još nije poznato hoće li Game Mode raditi sa svim Win32 igrama, uključujući one sa Steama i Origina (verujemo da hoće), ili će funkcija biti limitirana na naslove iz Windows Storea što bi bilo potpuno bez veze.

U svakom slučaju, izgleda da se Microsoft ponovno okreće PC gamingu, nakon što je neko vreme izgledalo da ga je u potpunosti "prosledio" Xbox konzolama.

TV spiker pokrenuo kupovinu kod svih gledalaca sa Amazon Echo asistentom

http://www.itvesti.info/2017/01/tv-spiker-pokrenuo-kupovinu-kod-svih.html

Sakupili čak 34 miliona dolara za projekat i - propali



Prošlo je već oko godinu i po dana otkako se u javnosti pojavio simpatični dron imena Lily, te na račun odlične ideje prikupio čak 34 miliona dolara u obliku prednarudžbina. Osnovna zamisao autora Lily drona s kamerom bila je omogućiti jednostavno snimanje selfija i ostalih sličnih snimaka iz vazduha – i to svima, pa i onima koji se ne razumeju ni u dronove ni u snimanje. Naime, Lily je zamišljen tako da ga se samo baci u vazduh, a on potom prati korisnika i snima svaki njegov pokret.

Međutim, kompanija koja stoji iza ovog projekta je uzela prevelik zalogaj. Objavili su, naime, da su ih iznenadili ogromni troškovi istraživanja i razvoja proizvoda, te da nisu u mogućnosti da započnu proizvodnju i kupcima isporučiti njihove dronove. Sveži kapital od nekog spoljnog investitora nisu uspeli da prikupe, i sada objavljuju da gase kompaniju i ceo projekt.

Sve što im je ostalo na računu iskoristiće za povrat novca kupcima koji su svoj dron uplatili prilikom narudžbine. Kako Lily dron nije bio finansiran putem nekog od crowdfunding servisa, već putem sopstvene web stranice, kupci su ostali više-manje nezaštićeni i prepušteni na milost ovoj kompaniji. Njeni vlasnici se, pak, kunu da će vratiti sav uplaćeni novac svakome od preko 60 hiljada kupaca u narednih 60 dana.

Glasajte za najbolji online nastup 2016

Pomozite nam da odaberemo najboljeg. Glasajte za brend koji je, po vašem mišljenju imao najbolji sajt, ali i komunikaciju na društvenim mrežama. Na osnovu vaših predloga odabrali smo deset veličanstvenih, koji zaslužuju da ponesu titulu "Najbolji online nastup u 2016"



Vaši glasovi odlučiće kome će pripasti Nagrada publike! Glasanje traje od ponedeljka 16. januara do ponedeljka, 23. januara u podne.

Note: There is a poll embedded within this post, please visit the site to participate in this post's poll.


Podsetite se kako izgledaju online nastupi naših kandidata za Nagradu publike:

6yka magazin

Autoslavia

Centar za promociju nauke

Domaccini

Exit festival

Kraljevi čardaci

Fondacija Novak Đoković

Minjina kuhinjica

Saznaj novo

Telegraf

Gde su brendovi na Youtube?

http://pcpress.rs/gde-su-brendovi-na-youtube/

Incidentni rizici u IT – Znate li koliko ste sigurni?

Nevolja nikada ne dolazi sama: tako je i u slučaju požara u IT okruženju. Da li je klasični gipsani protivpožarni zid dovoljna zaštita u slučaju požara i koliko nas zaista štiti?



Prvo što Vam pada na pamet kada poželite da zaštitite svoj data centar od incidenata je zaštita od požara. Osim vatre i povišene temperature, tu su i drugi, veoma nepovoljni uticaji koji se javljaju u slučaju požara, ali i bez njega. Jedini način da se zaista zaštitite od njih je da ih pre svega budete svesni, a onda da izaberete rešenja koja su proverena i sertifikovana u skladu sa odgovarajućim standardima.

Požar

Požar je najozbiljnija pretnja za funkcionisanje data centra i dragocene podatke. Kod nas je uvreženo pogrešno mišljenje da su protivpožarni zidovi deklarisani kao F90 dovoljna zaštita. F90 klasifikacija se oslanja DIN 4102 i EN 1363 koji dozvoljavaju porast temperature iza zaštitne barijere do 180K. Zamislite šta se dešava sa Vašim serverima i nosačima podataka kada ih „ispečete“ na 200°. Zašto je F90 tako široko prihvaćen? Zato što se masovno primenjuje na poslovne prostorije koje će zaposleni napustiti odmah po aktiviranju alarmne sirene i neće čekati tih 90 minuta. Serveri i druga oprema ostaju…

Bitna nedorečenost pomenutih standarda je to što se elementi (zidovi, vrata, instalacioni prolazi) pojedinačno testiraju. Kada se ugrade, zajedničke zaštitne karakteristike veoma zavise od načina ugradnje, veštine i savesti instalatera. Ne postoji mogućnost naknadne provere celog sistema.

Zbog ovih očiglednih nedostatake je uspostavljen standard SRPS EN 1047‑2. Standard u skladu sa zahtevima IT okruženja definiše mnogo manji dozvoljeni porast temperature: samo 50K. Još je važnije što se zahteva sistemski test svih elemenata spojenih u funkcionalnu celinu: zidovi, vrata, instalacioni prolazi… Praktično, u vrlo strogo definisanim uslovima in vivo se testira kompletna soba, čime se dobija siguran dokaz o efikasnosti zaštite.

Vodena para, voda i prašina

Vrlo neugodan problem kod požara je vodena para koja se oslobađa iz okolnih zidova ili je rezultat prisustva vode za gašenje. Iako mnogo ozbiljniji od samog plamena, ovaj rizik F90 ne tretira. Suštinska razlika je što SRPS EN 1047‑2 postavlja granicu na dozvoljenih 85% relativne vlažnosti.

Neophodno je postići optimalni nivo zaptivanja IP56 prema EN 60529 specifikaciji, što će sprečiti prolaz prskajuće i stajaće vode, kao i prašine u štetnim količinama.

Dimni i korozivni gasovi

SRPS EN 1047‑2 posebno naglašava ispitivanje zaštite od prodora dimnih i korozivnih gasova u data centar. Uticaj gasova na opremu i nosače podataka može biti poguban, čak i kada nema direktnog uticaja plamena i visoke temperature. Takođe, efikasno se sprečava gubljenja gasa za gašenje u slučaju nastanka požara unutar data centra (statistički 20% svih požara).

Mehanička čvrstoća

Požari i drugi incidenti su vrlo često povezani sa urušavanjem konstrukcije, pa je mehanička čvrstoća prostorije takođe tretirana standardom SRPS EN 1047‑2. Zaštitne funkcije prostorije moraju ostati nepromenjene nakon mehaničkih udara (takozvani impact test) u kombinaciji sa termičkim testovima, prema postupku koji propisuje EN 50102.

Zaštita od neovlašćenog pristupa

Iako mehanički izuzetno otporna, konstrukcija prostorije data centra mora biti zaštićena od provale i krađe. Ova zaštita se testira u skladu sa DIN V ENV 1627, odnosno DIN EN 1630, koji propisuju potrebnu otpornost na upotrebu alata i vreme potrebno za obijanje.

Elektromagnetno zračenje

Formiranje barijere za EM zračenje koja će onemogućiti krađu podataka, „prisluškivanje“ i negativan uticaj spoljašnjih izvora ispituje se u skladu sa EN 55024 i drugim standardima. Data centar treba da bude što bliži idealnom oklopu koji je nepropusan za EM zračenje u oba smera, pa je cilj obezbediti slabljenje od 60 dB u opsegu do 10 GHz.

Samo sertifikovana zaštita je pouzdana zaštita

Problem pozdane zaštite data centra od svih prisutnih rizika nije jednostavan, ali je rešiv. Ako želite efikasnu zaštitu, neophodna je primena odgovarajućih standarda, u prvom redu SRPS EN 1047‑2. Ispunjenje zahteva ovog standarda potvrđuje jedino ECBS sertifikat koji izdaje European Certification Board, akreditovano telo ESSA (European Security Systems Association).

Izgradnja pouzdano zaštićenog data centra je posao za profesionalce. Naše znanje, iskustvo i reference stoje vam na raspolaganju.

www.vesimpex.rs

 Nove pretnje i IoT uređaji

Pokušaji da se „sruši“ internet nisu ništa novo. Poenta rušenja interneta leži u rušenju root DNS servera koji su odgovorni za DNS rezoluciju. Ipak Clear Web koji bi pretrpeo štetu ukoliko bi se ovakva aktivnost uspešno sprovela čini svega 0,4% ukupnog interneta.

Ono što je novo jeste pokušaj „rušenja“ interneta upotrebom IoT uređaja.



Krajem oktobra 2016 godine dogodio se do sada najveći napad ovog tipa. Napad je bio usmeren na DNS severe američke kompanije Dyn. Skoro celi dan DNS serveri su trpeli žestoke napade zbog kojih su manje, više bili neupotrebljivi pa je skoro cela istočna obala ostala bez servisa poput Twitter, Raddift, Spotify. Za napad je odgovorna mreža zaraženih IoT uređaja koju po poslednjim informacijama čini preko 10 miliona uređaja povezanih na internet.

IoTmalveri se sve češće sreću i sve više koriste. Zaprepašćuje činjenica da je malver koji se skoro pojavio kao derivat nekoliko do sada najpoznatijih i najkorišćenijih malvera za IoT uspeo da zarazi preko 30 hiljada uređaja za samo 5 dana.

Više o novim IT pretnjama i zaštiti IoT uređaja možete čuti i videti na četvrtoj međunarodnoj konferenciji ICT Security 2017 od 30. do 31. maja u Hotelu CrownePlaza u Beogradu.
http://www.esigurnost.org/

Microsoft proglasio Windows 7 zastarelim



Microsoft je službeno objavio kako će 14. januara 2020. godine prestati s podrškom za operativni sistem Windows 7 te je upozorio korisnike kako će nakon isteka navedenog roka bezbednosna podrška biti ukinuta te će nivo pretnje prema uređajima koji se navedenim operativnim sistemom postati značajno viša.

Nakon što rok dat za prelazak na noviju verziju prođe, korisnici će se moći prijaviti za uslugu Microsoft Custom Support Agreement koja za dodatnu novčanu naknadu pruža uslugu podrške starijim verzijama operativnih sistema Windows.

Međutim, prema rečima predstavnika kompanije Microsoft, Windows 7 zastareli je operativni sistem te će služenje njime povećati moguće izdatke za popravljanje štete uzrokovane malverom koji nije u mogućnosti da probije zaštitu ugrađenu u noviju verziju operativnog sistema, Windows 10. Markus Nitschke, voditelj odeljenja Windows u nemačkoj filijali kompanije Microsoft, ističe kako Windows 7 ne zadovoljava visoke bezbednosne zahteve moderne tehnologije te navodi kako još od izlaska operativnog sistema Windows XP Microsoft nastoji da podstakne kompanije da pređu na novije verzije radi povišenja nivoa bezbednosti.

Iako je prelazak s operativnog sistema Windows 7 na novije verzije manje zahtevan, nego što je bio s Windows XP-a, Microsoft upozorava kompanije da što pre pređu na noviju verziju naglašavajući kako će se, u slučaju da to ne učine u navedenom roku, suočiti s nizom bezbednosnih pretnji.

Facebook lansira alate protiv lažnih vesti u Nemačkoj



Nakon što su nemačke vlasti predložile uvođenje zakonske odredbe kojom bi se Facebook kažnjavao sa 500.000 eura po svakoj objavljenoj lažnoj vesti, Áine Kerr, direktorka Facebook-ovog odeljenja "Journalism Partnerships", objavila je da će u Nemačkoj ubrzo biti pokrenuti nadogradnje koje će olakšati prijavljivanje lažnih vesti od strane korisnika, te provere od strane partnerskih organizacija koje će kontrolisati njihovu verodostojnost.

Mada su se mnogi podijelili oko toga je li Facebook odgovoran za lažne vesti koje objavljuju njegovi korisnici, najveća društvena mreža nije želela da čeka kaznu sudskih vlasti, već se očito preplašila mogućnosti da bude udarena po džepu, pa je odlučila nešto učiniti po tom pitanju.

Sistem će funkcionisati tako da će nakon prijave od strane korisnika, potencijalne lažne vesti biti prosleđene organizacijama koje su potpisnici "Poynter’s International Fact Checking Code of Principles" povelje, te proveravaju istinitost medijskih objava. Ukoliko te organizacije otkriju da se radi o lažnoj informaciji, svaka takva vest će u korisničkim news feedovima biti označena kao "osporena".

Zbog lažnih vesti Facebook je u poslednje vrijeme bio jako kritikovan, posebno u vezi proteklih američkih predsedničkih izbora, kao i zbog uticanja na parlamentarne izbore u Nemačkoj koji se tek trebaju održati sredinom ove godine. Nije poznato hoće li Facebook kažnjavati korisnike koji će objavljivati lažnjake, te kakav će biti tretman satire koja se takođe zna temeljiti na izmišljenim vestima.

Zaštitite svoj WhatsApp nalog u pet jednostavnih koraka

Svima koji koriste WhatsApp jasno je da je u pitanju aplikacija koja nudi mnogo više od slanja tekstualnih poruka prijateljima. Zahvaljujući mogućnosti poziva, deljenja fotografija i video klipova WhatsApp je pogodan za mnoge druge delatnosti poslovne i privatne prirode. Ipak, kao i druge društvene aplikacije, ni WhatsApp nije pošteđen hakerskih napada i krađe korisničkih podataka. Sa više od 700 miliona aktivnih članova mesečno jasno je zašto bi se WhatsApp mogao naći na meti napadača. Kako ne biste došli u neprijatne situacije (kojih je dosada nekoliko puta bilo) slede saveti koji bi trebalo da vaš boravak na ovoj mreži učine sigurnijim i bezbrižnijim.

Zaključavanje naloga

Sam WhatsApp ne nudi funkciju zaključavanja naloga sa lozinkom ili PIN kodom, ali se na internetu mogu naći mnogi programi koji omogućavaju ovaj ustaljeni vid zaštite. Napravljeni od nezavisnih kompanija, oni mogu biti veoma korisni ako se vaš telefon nađe u neželjenim rukama. Messenger and Chat Block i Lock for Whatsapp samo su neke od aplikacija koje nude tu mogućnost, besplatne su, male za preuzimanje i jednostavne za upotrebu.

Sakrivanje vidljivosti

U pitanju je mali detalj koji se možda čini nebitnim, pa stoga nije ni čudo što je WhatsApp prepustio korisnicima da sami odaberu da li žele da svet zna kad su poslednji put bili aktivni. Ipak, nekome ko pokušava da hakuje vaš nalog ta informacija mogla bi biti od značaja: ako ste zadnji put viđeni pre nekoliko časova, dugo ćete biti odsutni i samim tim nemoćni da zaštitite nalog. Sa druge strane, sakrivanje natpisa “poslednji put aktivan” može jednostavno biti očuvanje vaše privatnosti na dodatnom nivou. Podešavanje ove opcije može biti promenjeno u meniju “Nalog” pa zatim “Privatnost” u svakoj verziji WhatsApp aplikacije.



Vidljivost profilne slike

Gotovo sigurno se može desiti da profilnu sliku na WhatsAppu postavite i na neku društvenu mrežu ili da se ona nalazi na sajtu neke kompanije. U tom slučaju, ako je vaša slika dostupna javno, haker je može preuzeti, “naći” vas na internetu preko Guglovog servisa sa pretraživanje slika i doći do dragocenih podataka. Stoga je savet da slika bude vidljiva samo ljudima koje imate u kontaktu, tj. onima koje poznajete. To se može uraditi odlaskom u meni “Privatnost” i kod opcije fotografije profila odaberete “Moji kontakti”.

Lažni nalozi

Prilikom korišćenja aplikacije vrlo je bitno znati da vas WhatsApp servis nikada neće kontaktirati direktno, tj. slati vam poruke preko četa, osim ako im se vi prvi ne obratite. To znači da bi trebalo najstrože ignorisati svaku poruku koja nudi dodatne opcije u vezi glasovnih poruka, poziva, plaćanja usluga itd. U pitanju su prevaranti koji korisnika pokušavaju da primame i ukradu mu lične podatke ili pošalju virus. Stoga je vrlo bitno ignorisati i brisati poruke ovakvog tipa.



Pažljiv razgovor

Kao i u stvarnoj komunikaciji, korišćenje zdravog razuma u slanju WhatsApp poruka više je nego poželjno. Stoga izbegavajte slanje ličnih podataka kao što su adresa, broj telefona, kreditne kartice ili e-mail adresa. Takve informacije ne bi trebalo da budu dostupne bilo kome, a vaši najbliži će ih sigurno već znati. Stoga ova lična mera sigurnosti predstavlja vašu najbolju zaštitu.

Koliko (ni)smo bezbedni

Računarska tema svih tema tokom godine koju upravo ispraćamo bila je cyber bezbednost – od hakovanih e‑mail‑ova koji su navodno odlučili američke predsedničke izbore pa do virusa koji kidnapuju vaše podatke i očekuju da ih otkupite Bitcoin‑ima. Na teži način smo naučili da treba da brinemo o bezbednosti, ali se i dalje pitamo kako da budemo bezbedni(ji).



Prvih dana novembra davne 1983. godine Fred Cohen je sedeo u klupi USC (University of Southern California), slušao predavanje i, poput svih studenata na svetu, pomalo se dosađivao. Nije tada bilo Facebook‑a, Twitter‑a ili Buzz‑a da mu odvlače pažnju, a nije razmišljao ni o večeri, sportu ili koleginicama, već o softveru. Rezultat je bila jedna neobična ideja – mogao bi da napiše program koji će se kriti u okviru drugih programa, a onda se razmnožavati bez znanja korisnika i povremeno obavljati neki posao. Ideju je realizovao u vidu prototipa, koji je 11. novembra 1983. ponosno pokazao svom mentoru. Leonard Adleman, tada već afirmisani kompjuterski naučnik i jedan od koautora RSA kriptografskog algoritma, u prvi mah nije bio impresioniran – zašto bi neko trošio vreme na nešto što je tako nekorisno, a i prilično očigledno? Ipak, složili su se da napišu rad na tu temu za IFIP 1984 konferenciju, a profesor Adleman je u razgovoru pomenuo i izraz kompjuterski virus. Vremenom je „kompjuterski virus“ postao široko poznati termin, od koga su se ljudi plašili gotovo koliko i od njegovog biološkog pretka – najzad, čovekov imuni sistem se nekako izbori s virusom, ali kada vam kompjuterski virus pohara disk, leka nije bilo. Danas, gotovo 35 godina kasnije, lekova ima dosta, ali se sa zarazom i dalje nije lako izboriti.

Imuni sistem kompjutera

Za razliku od prvih virusa koji su predstavljali šalu ili čistu destrukciju, današnji virusi i drugi štetni programi su pragmatičniji – cilj im je da vas opljačkaju ili da, ako ne mogu ništa da vam uzmu, barem na vama nešto zarade. Zato oni „osvajaju“ vaš PC, telefon ili tablet i koriste ga za slanje spam poruka, DoS i druge napade i razne druge aktivnosti zbog kojih možete imati neprijatnosti, u najmanju ruku kod svog Internet provajdera. „Hit“ su ransomware virusi koji kriptuju sve vaše dokumente i traže otkup za lozinku kojom biste sve vratili u originalno stanje; čak i ako platite ucenu, niko vam ne garantuje da ćete lozinku zaista i dobiti, ili da će ona biti ispravna. Ovakvi napadi su tokom 2016. pogodili brojne domaće firme i pojedince, nanoseći im ozbiljnu štetu.

Odbrana od zlonamernih programa koncipirana je u više slojeva. Prvi, možda najvažniji, odvija se u glavi korisnika, koji treba da nauči da ne klikće na zanimljive ponude koje je dobio uz e‑mail poruke, da ne veruje da je dobio milion dolara na nekoj lutriji za koju ni srećku nije kupio i da ne koristi piratovane programe ili patch‑eve iz „sigurnih izvora“ koji će „registrovati“ demo verziju nekog alata. Još je bolje ako tako vredne ponude uopšte i ne stignu do korisnika, pa se zato na nekom nultom nivou protiv njih bore firewall uređaji i programi.

Kada je virus već stigao do korisnika i kada je on bio dovoljno naivan da klikne na njega, stupa na scenu sledeći nivo zaštite koji bi trebalo da prepozna neželjeni sadržaj i blokira njegovo izvršavanje. Stručni timovi koje plaćaju autori antivirusnog softvera svakodnevno pronalaze nove viruse i njihove varijacije, dodajući „potpise“ u definicije koje se svakodnevno dostavljaju preko Interneta do stotina miliona korisnika. Nevolja nastaje ako „izvučete premiju“ pa vas napadne virus koji u tom trenutku nije poznat autorima antivirusnog softvera. Verovatnoća da se to desi nije velika, pošto se takvim virusima, kao i programima koji eksploatišu još nezakrpljene sigurnosno rupe operativnih sistema, uglavnom ciljno napadaju organizacije od posebnog obaveštajnog interesa, a takav cilj kao kućni korisnik i manja firma vi svakako niste. Ipak, treba predvideti sve mogućnosti, pa bezbednosni softver prati aktivnosti i pokušava da detektuje situacije koje liče na delovanje štetnih programa, recimo promenu izvršnih fajlova na disku ili upis u neke sistemske zone. Moguće su i lažne uzbune, pošto neki programi imaju legitiman razlog da obave takvu operaciju, ili su čak namenjeni obavljanju takvih operacija, često u cilju zaštite sistema. Sve to zbunjuje neiskusnog korisnika i zahteva da mu sigurnosne mere unapred budu objašnjene, kao i da firma koja ih primenjuje pripremi odgovarajuće procedure koje se slede u slučaju (lažne ili prave) uzbune.

Poslednja linija odbrane

Ako sve ove zaštite zakažu, treba se pobrinuti da podaci ipak budu sačuvani, dakle da postoji kvalitetan backup. O potrebi za rezervnom kopijom podataka dosta se priča, ali i dalje (pre)često čujemo jadikovke kako je virus uništio višemesečni rad, kako su izgubljene sve porodične fotografije iz prethodnih X godina kada je crkao hard‑disk, kako se traži nečiji broj telefona jer je smartfon u kome je bila jedina kopija imenika izgubljen…

Cloud computing je poboljšao stanje pošto se kopija podataka čuva u oblaku, a da korisnik za to često i ne zna. Kada kupite novi telefon i prijavite se istim Apple ID-om ili Gmail adresom (to jest, ako niste zaboravili lozinku) imenik se odnekud vrati, a ako ostanete bez laptopa, dokumenti vas čekaju na OneDrive‑u ili Dropbox‑u.

Ne treba da dopustite da vas ove pogodnosti uljuljkaju u osećaj sigurnosti – većina podataka je i dalje kod vas i treba da pravite njihovu rezervnu kopiju. Najjednostavnije je da u tu svrhu koristite File History mehanizam ugrađen u novije verzije Windows‑a. File History automatski čuva podatke iz vašeg Documents foldera, sa desktop‑a i iz nekih drugih rezervisanih zona na disku. Da biste na spisak stavili i ostala mesta gde držite podatke, kreirajte novi library (u File Explorer‑u izaberite View / Navigation Pane / Show libraries, zatim kliknite na Libraries u levom delu prozora, pa u desnom delu prozora kliknite desnim tasterom miša i izaberite New / Library), nazovite ga, recimo, „Moji podaci“ i u biblioteku stavite foldere čiji sadržaj treba sačuvati. Svi podaci nisu nužno jednaki – neki su mnogo važniji od drugih. Možda vam nije preterano važno da čuvate filmove, muziku i neke gluposti koje ste preneli s Interneta, ali svakako želite da obezbedite svoje dokumente, projekte, baze podataka, fotografije… Pošto ste izabrali ono što je važno, otvorite Control Panel / File History, dodajte u listu biblioteku „Moji podaci“ i aktivirajte kopiranje.

Ostaje još da odgovorite na ključno pitanje – gde će se praviti rezervna kopija podataka. To svakako ne treba da bude neki prostor na vašem radnom disku, a po mogućnosti ni na nekom drugom (fizičkom) disku koji se nalazi u istom računaru – naponski udar ili virusni napad može u jednom potezu uništiti (ili kriptovati) sve dostupne uređaje. Najjednostavnije je da kopiju pravite na eksternom disku koji ćete povremeno priključiti na računar i sačekati da File History završi posao, a ako kod kuće imate i NAS, on je prirodno odredište za backup. Iskusniji korisnici koriste softver za backup koji čuva više verzija istog fajla (i File History to može), pa podešavaju prava pristupa tako da se fajlovi mogu upisivati na NAS, ali ne i menjati ili brisati – tako ransomware gubi mogućnost da unakazi stare verzije fajlova.

Jedino što je gore od nemanja backup‑a jeste da mislite da backup postoji, ali da se u kriznoj situaciji pokaže da bitni podaci uopšte nisu sačuvani. Takve probleme možete da uočite jedino probom, a tu probu je dobro uraditi kada su originalni podaci i dalje čitavi, a ne tek onda kada nastupi katastrofa. Kada sam prošli put menjao računar, odlučio sam da ništa ne kopiram sa starog na novi PC, nego da sve podatke vratim sa backup‑a, pa da vidim šta će mi zafaliti. Pokazalo se da su bitne stvari sačuvane, ali su neke sitnice nedostajale: konfiguracija Total Commander‑a, pravila u MailWasher‑u, parametri programa koji upravlja kamerama za nadzor… Prekopirao sam ih sa starog računara, dodao njihove lokacije u spisak onoga što se backup‑uje i tako znao da sam za korak spremniji za suočavanje s eventualnim havarijama.

Firma i njeni podaci

Odgovorni za IT u nekoj maloj firmi imaju moraju da ulože ozbiljno vreme i napor u osiguravanje bezbednosti podataka. Podrazumeva se da će postojati radna stanica koja se koriste isključivo za backup datoteka s mrežnog servera, ali je pravi izazov u pronalaženju važnih podataka koji nisu na serveru. Mnogi korisnici neoprezno snimaju podatke na svoje radne stanice, ili ih čak čuvaju na mobilnim telefonima, i nije ih lako naterati da sve što je važno premeste na server. Na više mesta smo čuli za „tragično izgubljene“ adresare koje su čuvane u lokalnim kopijama Outlook‑ovih PST fajlova, ali i o tabelama koje su snimane na lokalni disk „jer tako Excel nudi“. Na to treba dodati i priče o mešanju privatnih fotografija i skenova sa poslovnim podacima, radu na dokumentima koji su upisani na USB flash disk, pravljenju nekakvog sopstvenog backup‑a za koji se kasnije ispostavi da sadrži samo shortcut na folder s (kasnije oštećenog) hard‑diska…

Sa znatno ozbiljnije strane, treba razmotriti kopiranje baza podataka koje poslovni softver stalno drži otvorene jer neprekidno radi s njima. Da bi se takvi fajlovi iskopirali potrebno je koristiti opcije samog poslovnog softvera da privremeno upisuje transakcije u eksterni fajl, pa da po završetku backup‑a „odvrti“ transakcije u glavnu bazu.

Podaci svakako treba da se kopiraju i na rezervnu lokaciju, za slučaj da neka elementarna nepogoda, kao što su požar ili krađa, uništi radnu verziju podataka i backup koji se nalazi pored nje – ovde kopiranje u cloud može da bude od veliki pomoći. Najzad, nije loše povremeno napraviti i kopiju najvažnijih podataka na neki trajni medijum (možda Blu‑ray disk) i smestiti je na sigurno mesto. Povremeno treba organizovati probu vraćanja podataka sa backup‑a i posle nje proveriti da li nešto ipak nedostaje.

Kako firma raste tako je i vrednost njenih podataka veća, pa se mora više ulagati u cyber bezbednost. Vremenom će se pojaviti i zahtev da u slučaju havarije IT sistem firma mora da bude u pogonu i dok se osnovni računari oporavljaju, što će zahtevati angažovanje dodatnih resursa koji će stalno biti spremni da preuzmu posao. I tu dolazi do izražaja cloud paradigma praćena virtualizacijom – na taj način se smanjuju troškovi angažovanja dodatnih resursa, ali i zahteva primena alata koji garantuju punu konzistentnost podataka. Tu je negde i tačka gde ćete poželeti da se konsultujete s ekspertima u ovoj oblasti – videćete da sigurnost nije nešto što ćete obezbediti jednom (makar i povećom) investicijom, već proces u koji morate stalno da ulažete ne samo sredstva, već i svoje dragoceno vreme.

Dejan Ristanović

Vine je službeno ugašen



Prošle godine društvena mreža Twitter službeno je potvrdila da će kroz nekoliko meseci ugasiti svoju platformu za kratke video zapise u trajanju od šest sekundi. Kompanija je zatim najavila da će Vine i službeno biti ugašen 17. januara pa je tako ovaj servis prekjuče zaista i otišao u prošlost.

Od juče se kratki video zapisi sa ove platforme nažalost više ne mogu preuzeti. Twitter je ugasio Vine kao platformu, ali aplikacija će nastaviti "da živi" kao jednostavna kamera aplikacija koja i dalje korisnicima omogućava snimanje kratkih video zapisa u trajanju od šest sekundi.

Međutim, umesto pokretanja platforme koja bi bila domaćin tim video zapisima, aplikacija će sada korisnicima omogućiti deljenje ovih video zapisa na drugim društvenim mrežama poput Twitter-a. Nova aplikacija nosi naziv Vine Camera, a što se tiče Vine stranice, ona će služiti kao arhiva do sada objavljenog sadržaja.

Pravda za Photos

Aplikaciju Photos korisnici Microsoft Windows‑a 10 nisu baš sjajno primili. Ljudi su navikli na jednostavnost Photo Viewer‑a i teško se odlučuju na promene. Ipak, Photos krije dosta korisnih funkcija koje će možda promeniti vaše mišljenje o njemu.



Počnimo od toga što Photos podrazumevano otvara Pictures folder na računaru, a prikazuje i fotografije snimljene na vašem OneDrive nalogu. Mnogi korisnici svoje fotografije čuvaju u drugim folderima, pa bi bilo dobro da Photos uzme u obzir i te lokacije. Srećom, nije mu to teško reći – u donjem levom uglu aplikacije kliknite na „zupčanik“ kako bi se otvorio Settings prozor. U odeljku Sources kliknite na opciju Add a folder i odaberite folder u kome čuvate fotografije. On će se nakon toga prikazati u listi, zajedno sa svim potfolderima.

Gde su slike?

Fotografije se često drže na eksternim drajvovima – hard‑diskovima ili USB flash uređajima. Da biste i njih uključili u pretragu i videli u listi, treba da kliknete na Import u gornjem desnom uglu. Photos će detektovati sve drajvove, a sve fotografije koje pronađe u njima označiće kao kandidate za uvoz. Za završetak tog procesa potrebno je da se klikne na Continue, a u prozoru nakon toga dobićete i opciju za brisanje fotografija s tih drajvova, što ne preporučujemo da radite – uvek treba imati kopiju fotografija.

Photos ima i batch opciju uz čiju pomoć možete da odjednom obrišete, kopirate ili podelite veći broj slika. Dovoljno je da čekirate sve fotografije kojima želite da manipulišete i da desnim klikom otvorite kontekstni meni u kome ćete odabrati odgovarajuću opciju. Da biste uspešno podelili fotografije, neophodno je da pre toga budete ulogovani na servis ili aplikaciju gde hoćete da ih pošaljete (Outlook, Twitter, Facebook…)

Aplikacija snima fotografije prema datumu kada su fotografisane (koristi EXIF podatke). U Collections delu programa fotografije se sortiraju prema tom kriterijumu, od najnovijih ka najstarijim. Ukoliko kliknete na ime meseca i godine, ubrzaćete pretragu tako što ćete se kretati samo kroz te podatke, a ne i fotografije snimljene u drugim mesecima. Za brz pregled fotografija koje su najnovije dodate u Photos, idite u sekciju Albums i kliknite na Last import.

Editovanje

Photos obuhvata i sasvim upotrebljivu opciju za automatsko ulepšavanje fotografija. Ona se aktivira preko panela u gornjem delu ekrana koji se pojavljuje s prikazom fotografija, a postoji i prečica na tastaturi (slovo E). To je tzv. one‑click opcija koja će poboljšati boje, izoštriti fotografiju, optimizovati osvetljenje i kontrast, pa čak i rotirati sliku kako bi se ispravila perspektiva. I sve to se dešava trenutno. Ako vam to nije dovoljno, Photos ima i editor u kome dobijate punu kontrolu nad svim pomenutim izmenama, ali i dodatne opcije za obradu fotografije, kao što su selektivni fokus, uklanjanje crvenila očiju, alat za retuširanje… Upoređivanje originalne i obrađene fotografije obavlja se preko Ctrl+/ prečice.

Pregled fotografije ostvaruje se jednim klikom levim tasterom miša. Ukoliko želite da je vidite u punoj veličini, a ne skaliranu na veličinu prozora programa, dvokliknite levim tasterom miša. A da biste pokrenuli slideshow svih fotografija u odabranom folderu, dovoljno je da pritisnete F5. Tada će se program aktivirati u Full Screen režimu i rotiraće fotografije u intervalima od pet sekundi.

Povratak na WPV

Ako i pored svega pomenutog smatrate da je Windows Photo Viewer bolji alat za pregled fotografija, postoji način da ga vratite u Windows 10. U stvari, ako ste uradili upgrade sa Windows‑a 7/8/8.1, WPV je i dalje tu, samo više nije podrazumevani alat za pregled fotografija. Da biste ga načinili podrazumevanim, dovoljno je da odete u Settings / System / Default apps i da pod Photo Viewer opcijom odaberete Windows Photo Viewer.

Ako ste instalirali Windows 10 na čist PC, procedura je malo komplikovanija. Windows Photo Viewer nije EXE fajl, već ga Windows okreće kroz DLL fajl PhotoViewer.dll. Za pokretanje koristite komandu:

rundll32 “%ProgramFiles%\Windows Photo Viewer\PhotoViewer.dll”, ImageView_Fullscreen

Od te „kobasice“ možete da napravite prečicu na desktop‑u za pokretanje ovog programa. Problem je što će se tako WPV pokrenuti prazan, bez mogućnosti da otvori bilo koju sliku. Zato na kraj ove komande možete da upišete direktan link do neke od slika ili do foldera u kome se nalaze fotografije, recimo:

rundll32 “%ProgramFiles%\Windows Photo Viewer\PhotoViewer.dll”, ImageView_Fullscreen C:\Fotografije

Prečica će sada otvoriti prvu fotografiju u folderu. Možda vam se čini da je ovo isuviše komplikovano? Samim tim što ste uspeli da za pregled fotografija aktivirate WPV, Windows će ga automatski dodati u Open with listu i moći ćete da ga postavite kao podrazumevani program za sve formate slika.

Branislav Bubanja

Mozilla promenila logo



Fondacija Mozilla je objavila svoj novi logo. Ova informacija i ne bi bila tako značajna da tvorac Firefox web browsera i jedan od glavnih boraca za slobodu Interneta nije svoju filozofiju primenio i prilikom kreiranja novog brendinga.

Fondacija Mozilla je za izradu novog logoa koristila pomoć zajednice, koja je davala predloge, a najuspešniji po glasanju te iste zajednice je dorađen od strane grafičkih profesionalaca. Za novi logo kreiran je i potpuno novi font koji je, baš u skladu sa radom fondacije, potpuno slobodan za korišćenje.

Pri izradi fonta korišćen je font Zilla koji je posebno za Mozillu razvila holandska kompanija Typotheque. Zilla veoma podseća na poznati font Courier te prema rečima predstavnika Mozille ima određeni "novinarski štih" koji naglašava usmerenost kompanije u komunikaciji sa drugima oko budućnosti i održivosti Interneta.

Novi logo integriše dvotačku i dve kose crte koje neodoljivo asociraju na Internet, a i boje pozadine su pažljivo izabrane. Ovaj koncep Mozilla je prozvala Open Design.