Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Kad nam stiže 5G i šta očekujemo od njega

Kompanija koja se već dugo vremena bavi praćenjem trendova na tržištu telekomunikacija i shodno trendovima i rezultatima pravi vrlo precizne prognoze je Ericsson. Ovoga puta ne treba previše naglašavati koliko je 5G kao sledeća prekretnica bitan na polju telekomunikacija. Iako smo već nekoliko puta pričali na tu temu, i pominjali prednosti 5G tehnologije, novi izveštaj koji je objavila kompanija Ericsson obuhvata i praktičnu primenu, koja je nadasve zanimljiva.



Po rečima predstavnika kompanije Ericsson komercijalna upotreba 5G tehnologije će početi 2020. godine i očekuje se da će proces implementacije teći brže nego što je to bio slučaj sa 4G. Nove aplikacije i slučajevi upotrebe predviđene za 5G mrežu uključuju sigurne, autonomne automobile, robote na daljinsko upravljanje, dronove sa povratnom spregom i fiksni bežični pristup za stambeni prostor, a koji po kapacitetima parira optičkom internetu.

Da bi se olakšala brza evolucija 5G pristupnih mreža i uspešno usvajanje servisa, kompanija Ericsson je najavila 5G dodatke, softverske inovacije koje uvode bitne koncepte 5G tehnologije u postojeće mrežae mobilne telefonije.

Korišćenje postojeće mreže za 5G
LTE mreža će nastaviti da se širi i razvija, u skladu sa sve većim brojem korisnika i njihovim zahtevima za ekstremnom pokrivenošću aplikacija za podatke i video. LTE će 2019. godine biti dominantna tehnologija za mobilni pristup na globalnom nivou i dostići će ukupno 4,3 milijardi korisnika do kraja 2021.



Paralelno, razvoj 5G mreže će obuhvatiti evoluciju današnjih tehnologija za radio pristup i uključivanje novih, globalno standardizovanih tehnologija, često na višim frekvencijama. Ove visoke frekvencije imaju kraći opseg prenosa od sadašnjih mobilnih mreža i sklone su gubljenju signala zbog faktora kao što su rastinje i vreme. Međutim, ključni faktor uspeha u 5G mreži neće biti samo efikasno usklađivanje novog spektra opsega, već i kombinovanje LTE mreže sa novim tehnologijama radio pristupa.

Ovde Ericsson 5G dodaci dolaze do izražaja – to su softverski pokrenute inovacije koje podržava Ericsson Radio sistem, a fokusirane su na opcije koje operatori mogu da koriste u okviru postojećih mreža da omoguće njihovu evoluciju u 5G mrežu. 5G dodaci kompanije Ericsson dostupni su operatorima za testiranja od ove godine, a od 2017. biće dostupni za komercijalne mreže, pa očekujemo da će i operateri na vreme biti spremni sa svojim rešenjima za 5G.

Samsung: Nemojte instalirati Windows 10 na računare



Prema pisanju internet stranice The Register, Samsung je korisnicima preporučio da na svoje uređaje ne instaliraju najnoviji Microsoft-ov operativni sistem Windows 10.

Korisnička služba južnokorejske kompanije napominje kako su njihovi korisnici u poslednjih godinu dana uputili niz pritužbi na Windows 10.

Određen broj korisnika uopšte nije mogao instalirati taj sistem na svoje uređaje, dok su oni koji su uspešno obavili instalaciju imali velikih problema s driverima (posebno onima za čipove kompanije Broadcom).

Zbog svega navedenog Samsung je odlučio uputiti službenu preporuku svojim korisnicima da ne instaliraju Windows 10 na Samsung-ove desktop i laptop računare. Za sada se ne spominje okvirni datum kada bi korisnicima mogli biti dostupni driveri prilagođeni Windows 10 sistemu.

Facebook omogućio pregled fotografija u 360°



Iz Facebook-a su objavili da od sada njihova društvena mreža podržava fotografije snimljene u 360°. Preg ovih fotografija funkcionisaće slično kao i gledanje VR videa – korisnik će moći da pomera mobilni uređaj i tako otkrivati druge delove slike. Na desktop interfejsu slika će se kroz vidno polje pomerati drag-and-drop akcijom miša.

Ali, prava novost je u tome što svatko sada može na Facebook postaviti ove polu-VR fotografije. Potrebno je tek snimiti "običnu" panoramsku fotografiju, ili iskoristiti neku od aplikacija koje nude snimanje u 360°. Facebook će takve slike automatski prepoznati kao panoramske, te omogućiti njihovo pregledavanje na opisani način.

Novi oblik fotografija prepoznaćete po kompasu s desne strane fotografije. Na ovaj ćete načinmoći detaljnije razgledati bilo koju panoramsku sliku vaših prijatelja, ali i, na primer, unutrašnjost ISS-a ili neke druge prostore u koje baš nemate priliku zaviriti svaki dan.

Vrednost bitcoina drastično porasla



Tokom proteklih nekoliko dana vlasnici bitcoina imaju razloga za zadovoljstvo. Vrednost ove virtuelne kriptovalute porasla je na gotovo 700 američkih dolara, na vrednosti kakve nisu zabeležene u posljednje dve godine. Još proteklog petka vrednost jednog bitcoina kretala se oko 585 dolara, da bi prekjuče dosegla više od 695 dolara – rast je to od gotovo 19% samo tokom ovog vikenda. U poslednjih mesec dana, pak, cena bitcoina porasla je za više od 52%.

Osnovni razlog za ovakvo kretanje cene jeste najavljeno planirano smanjenje ponude bitcoina. Sledećeg meseca će, naime, biti aktiviran "halving" proces u kojem će se generisanje novih bitcoina putem rudarenja doslovno prepoloviti (ovaj složeni sistem kontrole količine bitcoina dobro je opisan ovde).

Ograničavanje ponude neminovno uslovljavanje povećanje cene, pa su mnogi privatni i institucionalni investitori pohrlili kupiti ovu valutu pre najavljenog "prepolavljanja".

SAP Quality Awards 2016 u CEE: Digitalizacija je u usponu

Osme godišnje prestižne nagrade koje odaju priznanje uspešnim projektima implementacije SAP softvera
http://www.sap.com/



SAP SE je predstavio rezultate osme godišnje prestižne SAP Quality Awards u regiji Centralne i istočne Evrope (CEE). Rezultati su predstavljeni na SAP Forumu u Pragu, konferenciji koja se fokusira na digitalnim transformacijama u poslovanjima kao što su i same nagrade. SAP s ponosom predstavlja pobednike u tri kategorije: Brza implementacija, Poslovna transformacija i Inovativni projekat. Dobitnici zlatnih medalja su iz Mađarske i Poljske, a srebrna i bronzana medalja idu Albaniji, Češkoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Poljskoj i Sloveniji.

SAP Quality Awards veličaju korisnike koji su briljirali u planiranju i sprovođenju njihovih implementacija SAP softvera. Ove prestižne nagrade prepoznaju projekte u kojima su korisnici i implementacioni partneri svesno primenili pristupe upravljanja kvalitetom i rizikom. Osma godina SAP Quality Awards takođe pruža i platformu SAP korisnicima i partnerima da podele svoja iskustva uspešnih implementacija, kao i da uče od drugih. Pobedničke projekte izabrao je žiri eksternih i SAP-ovih eksperata koji nominacije procenjuju na osnovu seta kriterijuma koji, između ostalog, uključuju vreme i cenu implementacije, kao i poslovne prednosti koje su postignute kroz sam projekat.

Zlatni pobednici su:

U kategoriji Brze implementacije: KNYKK u kojem su SAP ERP pune razmere implementirale kompanije Fornax SI Ltd. i T-systems Ltd.
U kategoriji Poslovne transformacije: Hungarian Public Road Nonprofit PLC u kojoj je implementacija ERP-a obavljena uz pomoć kompanije ERP Consulting Plc.
U kategoriji Inovativni projekat: PKP Polskie Linie Kolejowe S.A. sa projektom SAP ERP-a čiju je implementaciju obavila kompanija SID
Tri kompanije koje su dobile Zlatno priznanje u različitim kompanijama automatski se kvalifikuju za SAP Quality Awards EMEA/MEE finale gde će se nadmetati sa pobednicima iz više od 200 očekivanih nominacija iz EMEA/MEE teritorija. Finalni krug rezultata biće najavljen tokom posebne ceremonije dodele nagrada u Valdorfu u Nemačkoj.

„Nagrađeni projekti u SAP Quality Awards 2016 u CEE regiji predstavljaju najbolje dokaze kako digitalne transformacije mogu da pomognu kompanijama da funkcionišu jednostavnije i efektivnije. Svi pobednici će zasluženo biti prepoznati kao idejni lideri, postavljajući nove standarde za kvalitet dobre prakse u implementacijama, upravljanju projektom i kolaboraciji. Osim toga, ponosan sam što će zlatni dobitnici predstavljati našu regiju u takmičenju širom cele Evrope, Bliskog istoka i Afrike,“ izjavio je Simon Kaluža, Generalni direktor SAP Central Eastern Europe.

Data centar za vašu firmu

Svi ćemo u cloud, ali i oblaci moraju negde da se smeste. A oblaci danas obitavaju u data centrima…



Zanimljivo je kako tako nešto amorfno kao što je oblak zahteva tako čvrstu konstrukciju, osiguranu od elementarnih nepogoda, višestruko napajanu strujom i povezanu s ostatkom digitalnog sveta. Data centri postoje i kod nas, a oni koji su ih izgradili, u početku najčešće za sopstvene potrebe, s pravom ističu njihove karakteristike i pouzdanost, koju zatim nude korisnicima. A korisnici – kao korisnici… Najradije bi i oni imali svoj data centar gde bi njihovi podaci bili sigurni, ušuškani, a uvek dostupni. Ali ekonomija je čudna umetnost, pa je najam često najisplativije, a samim tim i najbolje rešenje. Kad korisnici to „prelome“, prelaze na sledeći niz dilema…

Da li da dam?
Najvažnije pitanje se uvek odnosi na bezbednost podataka. Prvi problem, zbog koga se korisnici najviše brinu, se odnosi na izmeštanje osetljivih podataka iz njihove firme. Plaše se da će podaci van njihove firme slučajno ili namerno postati dostupni drugima, što može da izazove neugodne posledice. Zato je zaštita od krađe ili neovlašćenog uvida u podatke veoma bitna stavka za korisnika, bilo zbog straha od krađe ideja i poslovnih planova, do brige za finansijske podatke i bilanse.

S druge strane, korisnici strahuju da će im podaci biti nedostupni ili barem nedovoljno dostupni zbog zastoja ili otkaza opreme u data centru, prekida veze s data centrom ili zbog banalnog unapređenja softvera ili servisa u data centru. Da bi umirili korisnike po ovim pitanjima, savremeni data centri koriste sve prednosti virtuelizacije, pa podaci i procesi korisnika mogu da se sele s jedne na drugu virtuelnu mašinu bukvalno u trenutku. Dostupnost je tako postala važna stavka, pa se periodično snimaju snapshot‑ovi virtuelnih mašina, podaci se backup‑uju i multipliciraju, često na različitim medijima i lokacijama, a sve to treba da obezbedi gotovo trenutni oporavak korisnikovog sistema, ma kakav se incident desio.

Za pouzdanu zaštitu podataka nudi se enkripcija, koja će korisnika svakako zaštititi od neovlašćenog uvida u podatke, ali bi možda korisnicima prijalo i malo više transparentnosti koja bi im dokazala da su podaci zaista sigurni kroz detaljno dokumentovanje svih sigurnosnih procedura i matematičku procenu njihove bezbednosti – navlačenje fantomki preko podataka ne vodi nikuda.

Hardver i usluge
Korisnici, pre svega, mogu da iznajme hardverske resurse data centara i data centri će im velikodušno izaći u susret skalabilnom ili čak hiperskalabilnom ponudom, koja će zadovoljiti njihove potrebe čak i u najveim špicevima proizvodnje i prodaje, a prištedeti neki dinar kad je angažovanje resursa manje. Najveće kompanije zapravo najčešće koriste resurse data centra u formi IaaS (Infrastructure as a Service) ili čak u hibridnoj formi u kojoj imaju sopstveni data centar, a po potrebi ga dopunjuju iznajmljenim resursima.

Nešto manje zahtevni korisnici razmišljaju o tome da za sve koriste iznajmljene resurse, pa je onda zgodno da im se na virtuelnom hardveru obezbedi odgovarajuća platforma PaaS (Platform as a Service). Za većinu malih i srednjih preduzeća (a takva su skoro sva u Srbiji), idealna je varijanta da neko preuzme potpunu brigu o njihovim IT potrebama, jer ne bi podneli ulaganje u sopstvenu infrastrukturu i angažovanje stalno zaposlenih koji bi se brinuli za održavanje, licenciranje softvera i još koješta. Zato je model SaaS (Software as a Service) veoma pogodan za njih. Uopšte, trend je da sve postane servis EaaS (Everything as a Service), pa je imperativ data centara da, uz infrastrukturne resurse, korisnicima ponude i već formirane usluge ovog tipa.

Data centri će korisnike najpre privući objedinjenom ponudom – ozbiljna firma ne želi da realizuje svoje IT servise parcijalno, već će izabrati objedinjene usluge ili, izborom modularnih opcija, složiti svoj IT u kompaktnu, funkcionalnu i korisnu celinu. Naravno, uvek će ostati bar nešto da se dopuni ili doradi, pa se zato kao korisnik svakako raspitajte o svim opcijama koje nudi data centar pre nego što donesete konačnu odluku. Budite pragmatični pa nađite ko nudi najviše od onoga što vam je potrebno za najmanje novca.

Voja Gašić

Znate li šta vam sve radi na računaru?

AnVir Task Manager je uslužni program za praćenje i kontrolu softvera koji se izvršava na PC računarima, i predstavlja alternativu za standardni Task Manager koji dolazi uz Windows. Na posebnim stranama prikazuju se detaljni podaci o startovanim aplikacijama, aktivnim procesima, sistemskim servisima, istoriji događaja (event log) i programima koji se automatski startuju pri podizanju Windows‑a.



Neke od opcija gde AnVir Task Manager nudi prednost u odnosu na standardno Windows rešenje su procena opasnosti i obilje dodatnih informacija vezanih za izabrani proces. Na osnovu podataka iz opsežne baze podataka o potencijalnim opasnostima i proverenom softveru, Task Manager će odrediti i prikazati stepen rizika po sigurnost sistema. Ova opcija ne može da zameni antivirusni i prateći softver za zaštitu računara, ali može biti korisna pri analizi aktivnosti raznih sistemskih procesa.

Pored toga što nudi opcije za rad sa aktivnim procesima, AntiVir Task Manager prati da li se neki program postavio tako da se startuje pri inicijalizaciji Windows‑a. Ovo može biti korisno za otkrivanje neautorizovanih promena Windows podešavanja, a kada se otkrije novi program, ova promena se može dozvoliti, privremeno blokirati ili potpuno ukloniti. Task Manager ima i nekoliko dodatnih opcija za opšta poboljšanja Windows‑a. Tako se na naslovni deo svakog prozora mogu dodati tasteri za prikaz preko drugih prozora, sakrivanje u ugao ekrana, postavljanje plutajućih ikona i privremeno „namotavanje“ prozora tako da ostane samo naslovni deo.

Program je dostupan u tri varijante, pri čemu besplatna verzija AnVir Task Manager Free nudi osnovne opcije koje su sasvim dovoljne većini korisnika. Registrovana verzija programa dodaje opcije za praćenje parametara rada hardverskih komponenti, kao što su temperatura procesora i procena zdravlja SSD diskova i opterećenje grafičkog sistema. Nešto skuplja verzija Task Manager Pro sadrži dodatne mogućnosti za trajno blokiranje neželjenih procesa, podešavanje prioriteta izvršavanja i podešavanje standardnih programa tako da se izvršavaju kao sistemski servisi pri podizanju Windows‑a. Svaka od ovih verzija se može kopirati na USB disk i startovati kao prenosna aplikacija, bez potrebe za dodatnom instalacijom. Matični sajt za dodatne informacije i prenos programa je www.anvir.com.

Mogu li računari da rade milion puta brže?

S vremena na vreme sa MIT instituta čujemo po neki ozbiljan “Eureka” momenat, a ovoga puta za njega je zaslužan profesor fizike rodom iz Zagreba – Marin Soljačić. Marin je glavni istraživač na projektu koji bi za godinu ili dve dana mogao da teoretski eksperiment sprovede u funkcionalan sistem.



Ideja iza projekta je korišćenje grafena (koji je, prosto rečeno – ugljenik debljine atoma) kao materijala provodnika koji bi, između ostalog mogao da ubrza postojeće čipove i do milion puta. Iako svi revolucionarni teoretski projekti imaju neki “milion puta bolje” u sebi, ova ideja ima velike šanse za uspehom.

Da bismo pojasnili u čemu je stvar, grafen je materijal koji se već neko vreme vidi kao ključan u usporavanju brzine svetlosti. Ukoliko se brzina svetlosti uspori dovoljno elektroni mogu da kreiraju “optički bum”. To znači da se korišćenjem grafena fotoni usporavaju i do nekoliko stotina puta u odnosu na svoju normalnu brzinu u slobodnom prostoru. Nasuprot fotonima, sa elektronima se dešava suprotna stvar koja je jedna od karakteristika grafena – njihovo ubrzavanje do milion metara po sekundi, što je okvirno tristoti deo brzine svetlosti u vakuumu. Na ovaj način se postiže da se elektroni kreću brže od “zarobljene” svetlosti, pri lemu se stvaraju “plazmoni” – virtuelne čestice koje predstavljaju oscilaciju elektrona na površini grafena. Posledica je pretvaranje elektriciteta u svetlost, što je ideja koja postoji već dekadu, međutim revolucionarni deo ove metode je generisanje plazmona u veličini koja se koristi kod mikročipova.



Ako se čipovi naprave od grafena, kao deo “svetlosnog kola” naspram standardnog strujnog kola, prenos podataka se može odigravati mnogo brže – čak milion puta (eto miliona iz naslova). Kako su čipovi integralni deo velikog broja stvari koje nas okružuju, pored računara koji bi imali najviše prednosti, ova “eureka” bi mogla da bude prava prekretnica 21. veka!

izvor: www.fudzilla.com

Transformacija budućnosti

IoT je vrtoglavo postao jedan od najznačajnih tehnoloških trendova zbog svojih neograničenih mogućnosti da utiče na kvalitet života ljudi svuda u svetu. Samsung je dokazao da želi da se posveti razvoju Internet stvari (IoT). O ozbiljnosti planiranog projekta govori invensticija od 1,2 milijarde američkih dolara koje će Samsung uložiti u razvoj IoT koncepta u SAD u naredne četiri godine. Vest je objavljena na forumu „Internet stvari: transformišući budućnost“ održanom danas u Vašingtonu. Forum je okupio ljude iz različitih sfera uticaja kako bi se razgovaralo o benefitima IoT-a na globalnom nivou.

“Za Samsung, postavljanje čoveka u centar svega što radimo predstavlja sam vrh našeg sistema vrednosti. Isto to mora da se primeni i na IoT, ukoliko želimo da realizujemo sve transformativne mogućnosti koje ova industrija donosi“, izjavio je dr Oh-Hjin Kvon, potpredsednik upravnog odbora i CEO kompanije Samsung. „Danas IoT menja živote pojedinaca, pomažući im da stare u sopstvenim domovima. Ali sutra ćemo, pomoću IoT, moći da donesemo istu takvu nezavisnost milionima Amerikanaca. Mi možemo da sprečimo da ljudi borave u bolnicama i staračkim domovima. Kako naše stanovništvo bude sve duže živelo, biće nemoguće ignorisati ove dobrobiti i uštede u troškovima.“



Uz „pristup po meri čoveka“, potpredsednik Kvon je industriji i ljudima zaduženim za kreiranje javnih politika predstavio još dva principa, otvorenost i saradnju. “Ukoliko želimo da inovatori širom sveta koriste IoT, moramo da im obezbedimo otvoren pristup svim alatima. To se odnosi na tehnologiju koja se međusobno povezuje, jer je poznato da podizanje zidova oko tehnologija dovodi do usporavanja inovacija”, izjavio je dr Oh-Hjin Kvon.

Voz ka poslovnom uspehu je na peronu

Menadžeri data centara – bilo u preduzećima ili objektima zajedničkog prostora – suočeni su sa rastućim brojem izazova dok pokušavaju da održe korak sa poslovanjem, što uključuje promene u potrebama za kapacitetom i performansama, a na sve kompetitivnijem tržištu. Najnoviji Schneider Electric DCIM programski paket premošćava raskorak između objekta i IT-ja, poboljšava mogućnosti za pružaoce usluge zakupa zajedničkog prostora



Soeren Brogaard Jensen, potpredsednik, Solution Software, IT Business, kompanije Schneider Electric, rekao je da novi StruxureWare Data Center Operation v8.0 pruža mogućnosti planiranja kapaciteta i funkcionalnost upravljanja rizikom koji su potrebni korisnicima data centara kako bi optimizovali performanse i efikasnost svojih sistema, a u isto vreme omogućavajući rast poslovanja tako što nude nove usluge klijentima.“

Najnoviji Electric DCIM paket uključuje četiri nove funkcionalnosti koje omogućavaju viši nivo vidljivosti imovine za ključne zainteresovane strane data centra, uključujući zakupce prostora u zajedničkim okruženjima, i koje obuhvataju i IT i objekat. Ovo pruža mogućnost firmama da napreduju tako što će upravljati svojim data centrima na različitim domenima, pružajući informacije dovoljne za reakciju koje će omogućiti savršen balans visoke dostupnosti i vrhunske efikasnosti tokom celog životnog ciklusa data centra.

Nove funkcionalnosti Schneider Electric-ovog StruxureWare Data Center Operation v8.0 jesu: Web klijent, koji omogućava korisniku da vidi imovinu i sredstva data centra, korišćenje energije i kapacitet energije putem bilo kojeg savremenog veb pregledača. Ovo smanjuje troškove održavanja i omogućava menadžerima da donose bolje i informisanije odluke u realnom vremenu; zatim, Portal za zakupce: omogućava pružaocima usluga zakupa zajedničkog prostora da ponude dodatne usluge, uključujući upravljanje uslugama pojedinačnih zakupaca. Portal pruža zakupcima trenutni pregled svog hostovanog data centar rešenja, uključujući uvid u sobe, kaveze i rekove, rezervisani kapacitet, izmerenu snagu i temperaturu reka. Zakupci, takođe, imaju pristup i KPI kontrolnoj tabli. Putem portala, zakupci mogu da vide svoju imovinu bez direktnog pristupa lokalnoj mreži izdavača prostora. Izdavač prostora može, jednim klikom miša, da uključi ili isključi pristup portalu za zakupce za svakog pojedinačnog zakupca i može da odluči šta je od informacija dostupno; Planiranje kapaciteta jednosmerne struje i upravljanje rizikom: Schneider Electric je prvi i jedini DCIM proizvođač koji nudi planiranje kapaciteta jednosmerne struje i upravljanje rizikom, kao i mogućnost podrške mešovite infrastrukture (i naizmenična i jednosmerna). Ovo omogućava menadžerima data centara da planiraju raspored uređaja koje napaja jednosmerna struja unutar svog data centra, što im omogućava inteligentnije i preciznije planiranje kapaciteta i procenu rizika za put jednosmerne struje; i Predviđena snaga: pruža planiranje kapaciteta na nivou kapaciteta rekova i osigurača i mogućnost da se oslobodi neiskorišćeni kapacitet (stranded capacity).

StruxureWare Data Center Operation v8.0 biće dostupan tokom juna preko kompanije Schneider Electric i njenih partnera.

BIZIT 2016: Ideje i rešenja

Pripreme za BIZIT 2016 se zahuktavaju, a nove ideje stižu sa svih strana. Ove godine će, u okviru BIZIT‑a, biti održana i konferencija DATUM, posvećena Data centrima i IT infrastrukturi. Vreme je da rezervišete kartu…



BIZIT, PC Press‑ov stručni skup koji se tradicionalno bavi primenom vrhunskih tehnologija za unapređivanje poslovanja, ove godine će biti održan 2. i 3. novembra u prostorijama Kluba poslanika, Tolstojeva broj 2. Iako program skupa još nije preciziran, osnovne teme su već poznate.

Centralna tema prvog dana skupa je savremeno poslovanje uz primenu cloud tehnologija. Bavićemo se cloud servisima, business continuity rešenjima i cyber bezbednošću. Glavna briga korisnika koji razmišljaju o izmeštanju značajnijeg dela svoje informatičke infrastrukture u cloud je pitanje bezbednosti podataka, kako od eventualnih napadača tako i od onih koji upravljaju data centrom, a odmah posle toga dolazi i nespokojstvo zbog činjenice da će njihovo poslovanje biti ugroženo ako data centar iz bilo kog subjektivnog ili objektivnog razloga bude nedostupan, a korisnik ništa ne može da učini da bi taj problem rešio. Govorićemo o osnovanosti takvih strahova, ali i o procedurama koje se preduzimaju da bi se one svele iz domena prakse u domen teorije, i da bi se verovatnoća javljanja problema mogla precizno proceniti. Na taj način korisnik može da dimenzioniše svoja ulaganja u zavisnosti od tog koliko devetki želi da stavi u ugovor iza klauzule da je servis raspoložim 99.9% vremena.

Prvog dana će, u okviru BIZIT‑a, biti održan i stručni skup DATUM (www.datum.rs) čiji su organizatori procenili da oba skupa targetiraju sličan profil publike, te da će njihovom integracijom biti postignut značajan sinergijski efekat. DATUM će se baviti infrastrukturom data centara i njihovom energetskom efikasnošću, koja dolazi u centar pažnje otkad je primećeno da su „farme računara“, sa svojim moćnim sistemima za klimatizaciju, ozbiljni potrošači energije. Ta potrošnja dalje raste kako se formira Internet of Things (takođe biti tema BIZIT‑a), pa sisteme treba realizovati u skladu sa ekološkim standardima savremenog sveta.

Tema drugog dana BIZIT‑a je racionalizacija poslovnih procesa. Tu ćemo se baviti onim što je istaknuto kao moto čitavog skupa, digitalnom transformacijom poslovanja, kroz implementaciju ERP sistema, CRM‑a i integrisanim pristupima korporativnom IT okruženju. Posebna sesija biće posvećena obrazovanju i zapošljavanju u ICT oblasti. U planu je i organizovanje radionica na kojima će zainteresovani moći neposredno da upoznaju neke od tehnika o kojima se govori u glavnom programu skupa.

BIZIT 2016 će biti nova prilika da čujete zanimljiva predavanja, ali i da razmenite iskustva s kolegama iz drugih firmi, pa i da uspostavite nove poslovne kontakte. Zato je pravi trenutak da posetite sajt www.bizit.rs i prijavite svoje učešće!

Čitav jedan nov svet čeka da ga otkrivamo, zajedno sa decom

Umesto ignorisanja digitalne stvarnosti u kojoj žive današnja deca i dečje radoznalosti za digitalno, potrebno je da pronađemo odgovore na pitanja kako, kada i koliko upotrebljavati digitalnu tehnologiju u radu s najmlađima



Digitalna tehnologija može u znatnoj meri doprineti svim oblastima rada predškolskih ustanova i vaspitača. U vaspitno‑obrazovnom radu, cilj njene upotrebe treba da bude podizanje nivoa kvaliteta vaspitno‑obrazovnog rada, pozitivan uticaj na dečji razvoj, razvijanje digitalnih kompetencija deteta, vaspitača i roditelja i razvijanje medijske, digitalne kulture i pismenosti (bezbednost na Internetu, autorska i lična prava, digitalna tehnologija kao alatka za sticanje i proširivanje saznanja…).

Kako upotrebljavati digitalnu tehnologiju u radu s najmlađima? Na to pitanje moglo bi se pružiti mnogo odgovora. Deca treba da budu aktivni stvaraoci a ne pasivni konzumenti gotovih multimedijalnih proizvoda. Naglasak treba da bude na procesima, na pedagoškim i metodološkim pitanjima, a ne na digitalnim alatima. Digitalna tehnologija nije sama sebi cilj, već alatka za ostvarivanje vaspitno‑obrazovnih ciljeva i zadataka. Digitalna tehnologija je alatka u procesima u kojima deca uče i proširuju svoja saznanja, rešavaju probleme, misle kritički, otkrivaju, istražuju, dolaze do informacija i ideja, informišu se, dogovaraju, sarađuju, rade u timu, saopštavaju drugoj deci i odraslima, kreativno stvaraju ili su podstaknuta na kreativnost i stvaranje. Možda je najbolje da uvek tražimo odgovor na pitanje: šta je to što mogu da uradim s digitalnom tehnologijom u radu s najmlađima, a što ne mogu bez nje?

Korisno je saznati nešto više o iskustvima drugih s digitalnom tehnologijom u predškolstvu. U kratkim crtama, osvrnućemo se na iskustva iz Norveške. I tamo je oblast digitalne tehnologije u radu s predškolskom decom dugo bila društveno nevidljiv problem. Veći pomak u ovoj oblasti dogodio se 2005. kada je norveško Ministarstvo prosvete izradilo brošuru o digitalnoj tehnologiji u vrtiću i kada je 2006. u Okvirnom planu za predškolstvo zapisano: „Potrebno je omogućiti deci da steknu iskustvo u korišćenju digitalnih alata za igru, komunikaciju i prikupljanje podataka“. Danas se u norveškoj stručnoj predškolskoj javnosti sve češće čuju kritike na račun te formulacije, jer se njome naglašava uloga digitalnih alata, a ne pedagoški i metodološki koncepti primene digitalne tehnologije u vaspitno‑obrazovnom radu. U Norveškoj se trenutno očekuje usvajanje novog Okvirnog plana za predškolstvo. U tom novom predlogu, digitalna tehnologija pominje se na više mesta a ovde su izdvojene četiri ključne rečenice za razumevanje uloge koju digitalna tehnologija može imati u vaspitno‑obrazovnom radu s predškolskom decom:

Digitalni alati su prirodan deo obrazovnog okruženja sa očiglednim mestom u dečjoj igri, učenju i aktivnostima.
Digitalnu radoznalost dece treba iskoristiti za igru, stvaralaštvo i učenje.
Deca treba da otkrivaju mogućnosti, ali i rizike upotebe digitalne tehnologije.
Potrebne su jasne smernice upotrebe digitalne tehnologije i procedure zaštite najboljeg interesa deteta.
Kako izgleda primena digitalnih tehnologija u praksi? Šta deca predškolskog uzrasta mogu da nauče uz IKT? Od obilja mogućnosti, istaći ćemo samo nekoliko. Deca mogu biti kreativna i rešavati različite zadatke na pametnoj tabli, interaktivnom tepihu, tabletu ili pametnom telefonu, mogu igrati najrazličitije didaktičke igre uz pomoć bee‑bot robota i uz različite online i offline igre učiti osnove programiranja, mogu praviti interaktivne slikovnice i uz pomoć QR kodova „oživljavati“ postojeće, mogu praviti animacije (uključujući i procese izrade likova i pozadine) u programu kao što je Stop Motion Studio, mogu stvarati svoje digitalne priče i deliti ih s drugom decom, mogu sarađivati sa udaljenim vrtićima, školama i pojedincima; mogu biti kreativna i stvarati u programu Tux Paint.

Kao jedna od odličnih mogućnosti za primenu i integraciju digitalnih tehnologija u radu s decom, koja je od januara 2015. dostupna vrtićima i školama u Srbiji, ističe se mogućnost uključivanja u projekte eTwinning. To su projekti koji podržavaju saradnju i razmenu primera dobrih praksi i online materijala između nastavnika, učitelja i vaspitača širom Evrope. Sve se odigrava na bezbednoj online platformi za saradnju, razmenu i deljenje iskustava i uz korišćenje brojnih digitalnih alata.

Da zaključimo: zavirimo li u svet digitalnih tehnologija i njihove upotrebe u radu s najmlađima, shvatićemo da čitav jedan svet novih mogućnosti čeka da ga otkrivamo zajedno s decom.

Nataša Anđelković

Tekst smo realizovali u saradnji s British Council-om

Norton zaštita za narednu sezonu

Proizvođači antivirusnog softvera izgleda imaju pokvarene kalendare, pa su među prvima koji krenu sa objavljivanjem novih verzija za sledeću godinu, mnogo pre nego što je tome vreme. Tako je i Symantec već ponudio sledeću generaciju svog softvera za zaštitu računara sa nazivom Norton Security with Backup 2017 Beta. Nova verzija nudi redizajnirano okruženje, bolju proaktivnu zaštitu i opcije za blokiranje spoljnih upada u sistem.



Kao i u dosadašnjim verzijama, glavni adut paketa je Security antivirusni modul, koji nudi proverenu zaštitu od virusa i drugih vrsta softverskih opasnosti. Ovaj sistem obezbeđuje zaštitu u realnom vremenu uz praćenje svih dešavanja na računaru, a za naprednu zaštitu i bolje otkrivanje potencijalno zloćudnih aplikacija, Symantec koristi najnoviju generaciju sopstvene tehnologiju nazvane SONAR (skraćeno od Symantec Online Network for Advanced Response). Opciono se može uključiti opcija Boot Time Protection za dodatnu zaštitu i provere prilikom podizanja sistema, ali to može dovesti do usporenja inicijalizacije Windows‑a.

Modul Identity obezbeđuje sigurnije korišćenje Interneta, zaštitu od phishing obmana, blokiranje štetnih sajtova, uz opciju za instaliranje dodatnog programa za generisanje i sigurno čuvanje lozinki i korisničkih naloga. Backup modul nudi opcije za pravljenje rezervne kopije sistemskih informacija i snimanje na lokalne diskove, ili sigurno čuvanje online (što zahteva aktiviranje pretplate). U paket je uključeno i nekoliko dodatnih alata u okviru Performance modula, sa osnovnim mogućnostima za optimizaciju diskova, čišćenje sistema i kontrolisanje programa koji se automatski startuju kod svakog podizanja Microsoft Windows‑a.

Norton Security je još uvek u beta statusu, pa ne čudi da smo tokom testiranja imali nekoliko slučajeva nepredviđenog prekida rada programa, ali bez većih posledica osim potrebe za restartovanjem. Ako želite da je isprobate, posetite manage.norton.com/beta. Za instalaciju je potrebno prvo startovati kratki downloader program, koji će zatim preneti kompletnu instalaciju dužine oko 150 MB.

Za upotrebu je potrebna registracija, odnosno unos e‑mail adrese na koju će Symantec poslati aktivacioni ključ. Instalacija će takođe pokušati da vas usmeri na otvaranje Symantec korisničkog naloga. Ukoliko želite samo da probate program na kraće vreme, to je korak koji možete izbeći zatvaranjem dijaloga na kraju instalacije. Bez aktivacije, Norton Security with Backup 2017 Beta se može koristiti svega 7 dana, a uz aktivaciju se ovo vreme produžava na 14 dana.

Jubilarni deseti konkurs „Petar Damjanović„



U želji da podstakne studente da iskažu svoje umeće i kreativnost, kompanija OSA računarski inženjering raspisuje nagradni konkurs „Petar Damjanović“. Već deset godina za redom, konkurs „Petar Damjanović“, organizuje se u cilju promovisanja oblasti mašinstva i motivisanja studenata da iskažu svoje sposobnosti i na taj način se predstave ekspertima i kompanijama koje posluju u određenoj oblasti

Svi zainteresovani studenti viših škola i fakulteta se mogu prijaviti tako što će, uz pomoć softvera Autodesk Inventor Professional 2017, kreirati projekat iz oblasti industrijskih mašina, uređaja i metalnih konstrukcija koji će svojom inovativnošću biti konkurentan na tržištu. Uz mogućnost korišćenja i trial verzije softvera, studenti će u kratkom roku imati prilike da osmisle proizvod, a tri najbolja rada osvojiće vredne novčane nagrade. Pobednički rad osvojiće nagradu od 1000, drugoplasirani 500, a trećeplasirani 300 evra.

Nagrada „Petar Damjanović“ je prvi put dodeljena 2007. godine, a njeno uručivanje postalo je tradicija koja podstiče rad stručnjaka iz ove oblasti. Nagrada nosi ime po Petru Damjanoviću, jednom od osnivača firme OSA Računarski inženjering i začetniku IT industrije u Srbiji – čoveku koji je značajno doprineo razvoju saradnje mašinstva i informatike u našoj zemlji i inostranstvu.



Više informacija o konkursu, ali i prijave za ovogodišnje takmičenje koje traje do 31. oktobra, možete pronaći na www.konkurspetardamjanovic.osa.rs.

Kingston kripto disk

Kingston DataTraveler 2000 donosi dodatnu bezbednost za vaše podatke – čak i ako sam uređaj bude fizički izgubljen ili ukraden, podaci su bezbedni. A kriptografija je realizovana u hardveru. Informacije su danas najvažiji resurs, što se dokazuje na najrazličitije načine. Uostalom, pogledajte najezdu ransomware malicioznih programa kojima nas svakodnevno zasipaju u e‑mail‑ovima, čiji je cilj da kriptuju podatke na disku i da nakon toga traže otkupninu za njih.



Postoje i suprotni primeri, kada je pribavljana korist na osnovu saznanja iz „procurelih“ poverljivih dokumenata. U prvom slučaju ne možemo da vam pomognemo – tu glavnu ulogu igra dobar antivirusni paket i zdrav razum (da se ne otvaraju sumnjive poruke), a kao preventivu za drugu varijantu pobrinuo se Kingston.

DataTraveler 2000 je zaštićeni, sigurnosni USB flash drajv koji je Kinston predstavio na ovogodišnjem CES‑u, a sada je stigao i u prodavnice. Radi se o prenosnom drajvu koji kriptuje podatke i na taj način onemogućava njihov pregled i kopiranje od strane neovlašćenih osoba. Za kriptovanje je primenjena ClevX DataLock AES‑256 tehnologija koju koriste mnoge armije sveta, što dovoljno govori o njenoj sigurnosti. Ovo nije prvi USB flash drajv koji kriptuje podatke, ali je prvi koji to radi hardverski. Razlika je u tome što softverski algoritmi za kriptovanje neminovno drže jedan deo drajva nekriptovan, jer na njemu mora da bude instaliran softver za kriptovanje i dekriptovanje, čija je namena otključavanje ostatka diska. Hardverska enkripcija podrazumeva da je disk u potpunosti kriptovan, ali ima i još jednu prednost – nezavisna je od operativnog sistema. Stoga ovaj drajv jednako dobro radi sa Windows, Linux, Mac OS, Chrome OS i Android sistemima.

Kingston DataTraveler 2000 podatke čuva isključivo u kriptovanom obliku, a otključavanje i omogućavanje pristupa sadržaju drajva obavlja se putem hardverske numeričke tastature. Memorijski moduli drajva zaštićeni su duplo – standardnim kućištem i dodatnim metalnim poklopcem koji služi kao zaštita za tastaturu.

Kako funkcioniše zaštita? Ako drajv samo „bocnete“ u USB port, računar ga uopšte neće videti. Zato pre povezivanja unesite numerički PIN, dužine između 7 i 15 cifara. Tek nakon unosa tačnog PIN‑a, drajv će postati vidljiv i moći će normalno da se radi sa njim sve do gašenja računara ili odvajanja drajva. Po izvlačenju drajva on će biti automatski zaključan, o čemu korisnik ne mora da vodi računa. Treba ipak pripaziti na jednu „sitnicu“ – ako 10 puta uzastopno otkucate pogrešan PIN, USB drajv će se resetovati na fabrička podešavanja, što podrazumeva i gubitak svih podataka koji su bili snimljeni na njemu. Pri tome se podrazumeva sigurno brisanje podataka (wipe), tj. neće biti mogućnosti za njihov oporavak. Zato preporučujemo da se kao PIN odabere neki broj koji ćete dobro zapamtiti, a po mogućnosti i zapisati na neko sigurno mesto.



S obzirom na to da je u pitanju hardverska enkripcija, Kingston DataTraveler 2000 zahteva i određeno napajanje. To je rešeno malom baterijom kapaciteta 40 mAh koja se dopunjava svaki put kada je drajv uključen na računar (odnosno na bilo koji uređaj koji je istovremeno i izvor napajanja). To je i razlog nešto malo većih dimenzija USB‑a.

Kapacitet modela koji smo probali je 32 GB, a u ponudi su i varijante sa duplo manje i duplo više memorije. U uputstvu za drajv pročitaćete da se radi o USB 3.1 Gen 1 portu, ali to je samo marketinški trik, koji je samo drugačiji (da ne kažemo bombastičniji) naziv za USB 3.0. Interesantno je da su izmerene brzine čitanja i pisanja bile veće od deklarisanih. Sekvencijalno čitanje podataka obavljalo se brzinom od (149 MB/s naspram deklarisanih 135 MB/s), dok je upisivanje podataka bilo praktično duplo brže od navedenog (78 MB/s, naspram 40 MB/s).

Ovo nije drajv namenjen širokom krugu korisnika, ni po ceni ni po funkcionalnosti. On je fokusiran na segment tržišta kome je bezbednost i zaštita podataka na prvom mestu i u tom segmentu možemo da kažemo da u ovom trenutku nema premca. Stoga, ako vam je potreban prenosni sigurnosni sef za digitalne podatke, znate kome možete da se obratite.

Cena: 25.390 dinara

www.kingston.com

Branislav Bubanja

Instagram koristi 500 miliona ljudi



Instagram je objavio u utorak kako 500 miliona ljudi koristi njihov servis za deljenje fotografija, a čak 300 miliona ljudi svaki dan barem jednom otvori aplikaciju.

Facebook je pre četiri godine kupio Instagram za milijardu dolara i od tada je krenuo njihov strelovit uspon. U protekle dve godine broj korisnika je duplo porastao, a čak 80 posto ih živi izvan SAD-a, što pokazuje koliko je ovo globalna aplikacija.

Svakog dana na Instagram-u se objavi i oko 95 miliona fotografija, a na velikom uspehu čestitao im je i Mark Zuckerberg.

Adobe nadogradio Creative Cloud, Photoshop dobio dosta noviteta



Adobe je pustio u opticaj novu nadogradnju za Creative Cloud aplikacije, a jasno, najznačajniji noviteti su rezervisani za Photoshop CC. U kompaniji na svom blogu sasvim neskromno naglašavaju da vam noviteti "omogućavaju da čak i lakše stignete do briljantnog rezultata od prazne stranice".

Photoshop tako sada nudi automatsko "inteligentno" popunjavanje praznina na ivicama slike koji nastaju u slučaju da je rotirate ili povećavate u crop alatu. Takođe, Face-Aware Liquify će automatski prepoznati delove lica osobe na fotografiji i olakšati retuširanje, tj. podešavanje izgleda nosa, očiju, usta i drugih stvari bitnih za manekenke, manekene i one koji se tako osećaju.

Tu je i Match Font, koji je u stanju detektovati font na slici (ili ponuditi neki sličan) – i to koristeći samo one fontove kojima vi imate pristup na svom računaru ili na Creative Cloud-u.

Ni Illustrator nije prošao bez noviteta – grafičkim dizajnerima je olakšano eksportovanje ikonica u različitim verzijama prilagođenim za ekrane različitih rezolucija, tako da ih je sada jednim klikom moguće eksportovati odjednom, umesto da to radite za svaku verziju pojedinačno.

I na kraju, Adobe Stock je obogaćen premium sadržajem u vidu pažljivo odabranih slika cenjenih umetnika, kao i jednostavnijom ugradnjom slika i videa u vaše digitalne kreacije putem samo jednog klika.

WhatsApp beleži 100 miliona poziva dnevno



Početkom aprila prošle godine WhatsApp je omogućio ostvarivanje glasovnih poziva, te time postao konkurencija Viber-u i sličnim mobilnim aplikacijama. Čini se da su njegovi korisnici, njih više od milijardu, vrlo dobro prihvatili novu mogućnost – iz kompanije su se upravo pohvalili da su premašili broj od 100 miliona glasovnih poziva na dan.

Drugim rečima, WhatsApp svake sekunde u svijetu zabeleži više od 1.100 glasovnih poziva. Za poređenje, ova količina poziva veća je nego što je dnevno u proseku beleži Skype, koji ima oko 300 miliona korisnika, ali je i 12 godina stariji od WhatsApp-a.

IT klinika: Ransomware i ostale napredne pretnje]IT klinika: Ransomware i ostale napredne pretnje

Navikavanje korisnika na obavezno korišćenje antivirusnih programa bilo je sporo: mnogi su tu praksu uveli tek pošto su se suočili sa zarazom. I, taman pošto su korisici naučili da odmah po instalaciji Windows-a postave i antivirusni program (deo zasluge za to nosi i Microsoft jer je u novije verzije Windows-a ugradio Action Center koji korisnicima „dosađuje“ porukama da odmah instaliraju antivirus), zli hakeri su izmislili nove i još opasnije pretnje sa kojima klasični antivirusni programi ne umeju da izađu na kraj



Najopasniju od savremenih pretnji predstavlja crypto ransomware: zlonamerni kod koji će šifrovati vaše podatke, a zatim će od vas zatražiti otkupninu, tj. novac da bi ih vratio u prvobitno stanje; ništa manje nisu opasni ni brojni „obični“ virusi koji deluju brzo i naprave štetu pre pre nego što antivirusne kompanije uspeju da ih „ulove“ i ažuriraju definicije (zero-day), kao ni zlonamerni programi koji se maskiraju i distibuiraju putem phishing-a.

Kako se zaštititi od ovih naprednih pretnji? Uputstva ćete naći u priloženom PDF dokumentu IT klinike, ali nemojte se zaustaviti na tome: zlonamerni hakeri neprestano smišljaju nove pretnje, pa je vrlo poželjno da budete u toku. Kako? S vremena na vreme, obavezno svratite na sajt IT klinike.
http://www.it-klinika.rs/

Fizička bezbednost data centra

http://pcpress.rs/fizicka-bezbednost-data-centra/

ESTIEM generalna skupština

ESTIEM, Lokalna grupa Novi Sad sa Fakulteta tahničkih nauka, po prvi put u Novom Sadu organizuje Generalnu skupštinu ESTIEM-a od 7. do 13. novembra 2016. godine.



Sama Konferencija će se održati u Studiu M (Radio Televizija Vojvodine), dok će ostatak aktivnosti biti održan na Fakultetu tehničkih nauka.

Konferencija sastoji se iz dva dela:

Generalna skupština na kojoj se prikazuje dosadašnji rad svih projekata, komiteta i inicijativa, kao i rad upravnog odbora što u suštini čini celu organizaciju. Raspravlja se o bitnim pitanjima vezanim za funkcionisanje i budući rad na novim projektima koji su vezani za organizaciju. Tokom održavanja generalne skupštine predstavnici kompanija, partneri kao i upravni odbor i lideri vrše redovne prezentacije za sve prisutne kako bi na adekvatan način prikazali svoj dosadašnji rad. Članove konferencije čine: upravni odbor, lideri, delegati, eksterni participanti koje čine studenti drugih studentskih organizacija koji su u saradnji sa ESTIEM-om, vođe treninga, alumniji i partneri organizacije. Pored toga, proteklih 25 godina se na svakoj jesenjoj generalnoj skupštini birao glavni centralni upravni odbor koji predvodi celu organizaciju.

Tokom konferencije se održava ESTIEM sajam sa ciljem da se delegati, studenti, koji su i sami učesnici informišu o različitim radnim grupama i treninzima kojima mogu pristupiti za vreme konferencije. Svi projekti, komiteti i inicijative sa svojim posterima, stikerima i drugim promotivnim materijalom promovišu se i stoje na raspolaganju svima koji žele da saznaju nešto više, a do tada nisu znali.

Radne grupe i treninzi, gde studenti prisustvuju na radionicama koje sami biraju u skladu sa svojim interesovanjima i učestvuju u samom razvoju ESTIEM-a, se organizuju u cilju unapređenja ESTIEM mreže i unapređenja ličnih veština i znanja. Takođe, treninzi služe i za sticanje znanja i iskustva u svojim studijskim programima.

Članovi lokalne grupe su zaduženi za celokupnu organizaciju događaja, uključujući sve timove koji su neophodni kako bi se sam događaj organizovao, kao i samog vođu projekta koji će sa vođama svakog pojedinačnog tima da rukovodi ovim događajem.

Licenca za Windows vezana uz Microsoft nalog



Microsoft je predstavio uslugu Activation Troubleshooter, koja omogućava vezanje digitalne licence za Windows 10 s korisnikovim nalogom kod Microsoft-a.

Nova mogućost trebala bi da bude dostupna kao deo dolazećeg Windows 10 Anniversary Update, a već sad je dostupna unutar ispitne verzije oznake 14371.

Značajna prednost nove metode je što Microsoft može tačno znati koju verziju Windows-a je korisnik kupio i navoditi ga kako obnoviti instalaciju. Naime, ukoliko ste kupili Pro licencu, a zabunom instalirali verziju Home, sada je možete jednostavno ponovno aktivirati bez ikakvih problema. Takođe, korisnicima će biti znatno lakše obnoviti verziju koju su dobili sa svojim sistemom u slučaju kvara diska.

Ali i dalje će postojati limit koliko puta korisnik može ponovno aktivirati Windows po pojedinom nalogu, ali u Microsoft-u još nisu objavili koliki je taj limit.

Ovo je definitivno najluđa tastatura svih vremena



Nazvati Underwood Model F još jednom tastaturom na tržištu gotovo da je uvredljivo - radi se o punokrvnoj mehaničkoj pisaćoj mašini, repariranoj nadograđenoj na način da je to sada potpuno funkcionalna elektonska tastatura, koja se spaja na računare ili tablete preko USB ili Bluetooth priključka.

U slučaju da pisaću mašinu želite koristiti kao - pisaću mašinu, možete i to, samo treba uvući papir i odspojiti se s računara. Isto tako Underwood može poslužiti i kao postolje za iPad, koji jednostavno postavite i u posebno ležište, povežete sa mašinom i unosite tekst preko tastature.

Posebnim kombinacijama tipki nadomeštaju se F1-F12, Esc i ostale tipke na koje smo navikli, a pre ih pisaće mašine, naravno, nisu imale.

Bilo bi zanimljivo videti kako sve to funkcioniše u praksi i kako se uopšte mlađi korisnici koji nikada nisu imali prilike raditi na klasičnoj pisaćoj mašini snalaze. Na žalost malo ko će si priuštiti ovo zabavno i nesvakidašnje rešenje, jer je prodajna cena (u SAD-u) 1.299 dolara.

Zaista puno za tastaturu, ali za one koji obožavaju mehaničke tastature ovako nešto je vrh vrhova koji si mogu zamisliti.

 Mobilni oglasi ove godine iznad web oglasa



Istraživačka kuća ZenithOptimedia koja je u vlasništvu francuske oglašivačke kompanije Publicis Groupe objavila je svoju projekciju globalnog ulaganja u oglašavanje na Internetu. Prema podacima koje su prikupili ova bi godina trebala biti prelomna u trendovima oglašavanja. Nakon višegodišnjeg rasta mobilni oglasi bi po prvi put trebali da prestignu desktop oglase po količini novca uloženog u njih.

Mobilni oglasi već oko pet godina beleže strelovit rast, dok se desktop oglašavanje od 2013. kreće na nivou od tek nešto ispod 100 milijardi dolara. Ove godine, kaže Zenith-ova projekcija, u mobilne oglase će biti uloženo nešto više od 99 milijardi, a sedeće već gotovo 130 milijardi dolara. Istovremeno s nastavkom rasta mobilnog oglašavanja desktop oglasi mogli bi da zabeleže pad za oko 3%.

Osim porasta mobilnog oglašavanja jasan je još jedan trend – veliki rast oglašavanja na društvenim mrežama. Sledeće godine na to će se u svetu izdvajati više od 32 milijarde dolara. Najveće oglašivačko tržište sledeće godine će postati Kina, na koju će otpasti oko trećine svetskog iznosa izdvojenog za internet oglase.

Microsoft: Chrome ubija bateriju laptopa, Edge je najbolji



Microsoft je nedavno objavio video u kojem se testira potrošnja baterije laptopa prilikom korišćenja najpopularnijih web browsera. Naravno, u tom videu je pobednik Edge browser, koji je bolji od ostalih browsera i do 70 procenata.

A, onda se oglasila Opera, koja tvrdi da Microsoft nije objavio način testiranja. Pri tome su objavili svoje rezultate testiranja, po kojima je najbolja Opera.

Microsoft je odgovorio kako je Opera tokom testa uključila blokiranje oglasa u svom web browseru, pa se web stranice ne prikazuju jednako. Sada se čeka odgovor Opere, ali je evidentno da prisustvujemo novom ratu web browsera, mada su predmet ratovanja i glavni učesnici prilično neočekivani.