Vesti - književnost...

Preminuo Jevgenij Jevtušenko



Slavni ruski pesnik Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, jedan od najpoznatijih autora sovjetske ere, preminuo je 1. aprila u Talsi u SAD u 85. godini.

Jevtušenko je preminuo mirno, posle duže bolesti, okružen voljenima, saopštila je njegova supruga Marija Novikova.

Prema sopstvenoj želji, biće sahranjen u moskovskom predgrađu Peredelkino, gde počivaju i Boris Pasternak i drugi pesnici, preneli su ruski mediji. Jevtušenko je u tom mestu imao daču u kojoj je svojevremeno napravio muzej-galeriju, koju je poklonio državi zajedno sa dragocenim eksponatima, kao što su dela Olega Celkova, Aleksandera Bibina, Nika Pirosmanija, kao i Pabla Pikasa, Marka Šagala, Žorža Braka, Maksa Ernsta...

Jevtušenko je iza sebe ostavio više od 150 knjiga, među kojima su i romani, eseji, scenariji… Bio je i izdavač i urednik, ali i glumac i reditelj nekoliko filmova.

Njegovo najpoznatije delo, “Babi Yar”, posvećeno je jednom od najstrašnijih nacističkih zločina u Drugom svetskom ratu, u kojem je na desetine hiljada Jevreja i drugih zarobljenika ubijeno u ukrajinskoj prestonici Kijevu. Ta poema kasnije je dobila muzičku verziju u Šostakovičevoj Simfoniji br. 13.

Rođen 1932. godine, Jevtušenko je počeo da objavljuje poeziju 1952. godine, a 1963. bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnot.

Tokom 60-ih je, inače, bio među pesnicima koji su nastupali na poetskim večerima u Politehničkom muzeju u Moskvi, koje su postale jedan od simbola kulture sovjetske epohe.

Početkom 90-ih Jevtušenko se preselio u SAD, gde je predavao na Univerzitetu u Tulsi u Oklahomi.

Povodom 85. rođendana, planirao je da proputuje gradovima Rusije, Belorusije i Kazahstana, a jubilej je trebalo da proslavi i u nekim od najznačajanijih moskovskih utanova kulture, u okviru specijalnog programa u njegovu čast.

Jevtušenko je, između ostalog, dobitnik državne nagrade SSSR-a 1984. godine, kao i ruske nacionalne nagrade “Poet”, koja mu je dodeljena 2013. godine za celokupno delo, odnosno za “najviše pesničko dostignuće u savremenoj ruskoj poeziji”.

Svojevremeno je izjavio da mašta o vremenu kada “politika više neće određivati kulturu, nego, naprotiv, kada će kultura ‘uzeti pod svoje’ politiku”.

*Foto: Cybersky - Wikipedia

(SEEcult.org)

Novi roman Tešina



Srđan V. Tešin, jedan od najznačajnijih pisaca srednje generacije na srpskoj književnoj sceni, objavio je novi roman “Gori gori gori”, koji izdavač Arhipelag opisuje kao “čeoni sudar sa činjenicama stvarnosti”, budući da govori o terorizmu i nasilju, Vegan ratnicima i erotskim fascinacijama, internetu, mitologiji i svakodnevici društvenih mreža, hipnoterapiji i o tome šta je bilo posle.

Tešin će predstaviti novi roman 12. aprila u podne u Narodnoj biblioteci Srbije, uz učešće Ane Otašević, Marije Nenezić i Gojka Božovića, glavnog urednika Arhipelaga, koji navodi da roman “Gori gori gori”, napisan u istraživačkom duhu i uz korišćenje mnoštva modela pripovedanja, medijskog potencijala crnih hronika, preispituje kako forme savremenog pripovedanja (od kratke priče, umetnute priče i dramske intonacije, preko društvenog romana do medijskog tretmana stvarnosti), tako i strukturu savremenog sveta razapetog između pseudo-društvenosti i spektakla, nasilja i aktivizma, otuđenosti i agresije, bekstva od stvarnosti i dramatičnog susreta sa stvarnošću crnih hronika i tabloida.

Pokazujući interesovanje za formalne, stilske, jezičke, političke i inovativne aspekte romana, za istraživanje sažetosti u kratkoj priči i u ekonomično ispripovedanom romanu, Tešin u novom romanu, objavljenom u biblioteci “Zlatno runo”, ukršta pitanja poetike i iskustvo svakodnevne egzistencije.

Junak romana “Gori gori gori”, kao žrtva terorističkog napada na hamburgerinicu, doživljava potpunu amneziju i gubi vlastiti identitet. Dok u bolnici pokušava da izleči rane i obnovi vlastiti identitet kroz razgovore s drugim bolesnicima, ali i s lekarima i psiholozima, grad potresa serija terorističkih napada na prodavnice brze hrane. Tešinov junak opsesivno čita crnu hroniku u novinama, obaveštavajući se tako o dramatičnim događajima u svom gradu. Jedino što mu je ostalo na raspolaganju posle terorističkog napada je tablet računar u kojem pronalazi program za dopisivanje s Nepoznatom Nikom koja mu šalje izazovne erotske fotografije pod uslovom da joj za svaku od njih pošalje po jednu erotsku priču.

Obnavljajući postepeno priču vlastitog života, junak romana “Gori gori gori” suočava se s dramatičnim iskustvima zajednice u kojoj živi i sveta čiji je deo.



Tema zla i model crne hronike na snažan način povezuju novi Tešinov roman sa prethodnim “Kuvarove kletve i druge gadosti”, objavljenim pre deset godina, kao i sa knjigom priča “Priče s Marsa”.

Tešin je studirao filozofiju i komunikologiju u Beogradu, a diplomirao je na poetici kratke priče. Objavio je 11 knjiga i priredio šest tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča. Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti.

Dobitnik je nagrade “Borislav Pekić”, nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine i Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine. Član je Srpskog PEN centra.

(SEEcult.org)

Albaharijeva 21 priča o sreći



Knjiga “21 priča o sreći” srpsko-kanadskog pisca Davida Albaharija objavljena je u biblioteci “Prijatelji” MaMe i Bookse iz Zagreba, a direktno se vezuje za prethodno izdanje u toj ediciji - “Metafiziku stvarne sreće” francuskog filozofa Alena Badjua (Alain Badiou).

Albaharijevi kratki zapisi u novoj zbirci priča mogu se čitati kao reakcije na Badjuove filozofske teze, kao varijacije na njihove teme, ali i kao samostalne priče o likovima – studentima i studentkinjama, spisateljima i spisateljicama, majkama i očevima, momcima i devojkama, učiteljima i učiteljicama, koji na razne načine pokušavaju otkriti što je uopšte sreća - da bi se mogli baciti u potragu za njom. I u tome ponekad uspevaju.

Uz knjigu “21 priča o sreći” dolazi i “mapa” sa Badjuovim tezama o sreći i pogovorom “Pričaj mi o sreći” srpskog matematičara, književnika i prijatelja Vladimira Tasića, koji je takođe uobličen u formi 21 komentara.

Za oblikovanje knjige i mape zaslužna je beogradska grupa Škart.



Knjiga “21 priča o sreći” može se kupiti u knjižari Vuković & Runjić u Zagrebu, kao i preko sajta superknjizara.hr, a u Beogradu u knjižari Beopolis, u kojoj se odnedavno ponovo naći i druga zanimljiva izdanja MaMe.

Albaharijeva zbirka priča je četvrta knjiga u MaMinoj i Booksinoj biblioteci “Prijatelji”, u kojoj se ne druže samo saradnici – pisci, urednici, izdavači, dizajneri, lektori… nego i sami tekstovi ulaze u prijateljske odnose.

U biblioteci “Prijatelji” objavljene su ranije i knjige Dubravke Ugrešić “Karaoke kultura” i Catherine Malabou “Ontologija nezgode”.

(SEEcult.org)

Prosefest u slavu Handkea



Međunarodni festival proze “Prosefest” u Novom Sadu svečano je otvoren 18. aprila uručenjem nagrade “Milovan Vidaković” austrijskom piscu i političkom aktivisti Peteru Handkeu, koga je ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević nazvao čovekom koji je “literarnim, eruptivnim darom obeležio poslednje decenije XX veka” i “ovaj svet obasjao još jednom, često zaboravlјenom osobinom, koja se zove lјudska vrlina”.

Vukosavlјević je, uručujući Handkeu nagradu u Srpskom narodnom pozorištu, istakao da treba ceniti i prepoznati vrlinu kada je gledamo u oči, a ne samo onu uvezenu u istorijski kontekst, saopštio je Kulturni centar Novog Sada (KCNS), organizator 11. Prosefesta.



Direktor KCNS-a Bojan Panaotović istakao je zasluge Handkea u predstavljanju srpskog naroda na drugačiji način od uobičajenog u svetskoj javnosti.

“Kada je jednom narodu i jednoj državi bilo najteže, u celokupnoj njegovoj novijoj istoriji, i kada je prolazio i brodio kroz najteže trenutke u ukupnoj svojoj istoriji, i kada je bezmalo unisono čitav jedan svetski pol, jednu stranu u građanskom ratu proglasio za pariju, krivca, ubice i zlikovce – pojavio se jedan čovek, koji je rekao: ‘Istina je znatno složenija, to je građanski rat, nema nevinih, svi su žrtve. Posmatrajte stvari objektivno, trezveno, uravnoteženo; ne postoje samo zli Srbi i ostali koji su dobri’. Taj koji je to rekao, bio je Peter Handke”, istakao je Panaotović, navodeći da se ne može ni rečima, ni delima, ni nagradama, iskazati zahvalnost i dug koji Srbija ima prema Handkeu.

“Nijedan naš unuk, ni praunuk, i nijedna biblioteka, nijedno pozorište i Matica srpska nikada ne smeju zaboraviti ovo slavno ime svetske književnosti i slavno ime za naš narod – Peter Handke”, dodao je Panaotović, koji je istakao i da Handkea razlikuje od drugih pisaca “iskren i objektivan pristup prema književnosti i pisanoj reči”.



Panaotović je istakao i da je Novi Sad “danas svetska prestonica kulture” zahvalјujući ne samo Handkeu, već “i svim slavnim piscima širom sveta, Evrope i regiona koji su učestvovali na Prosefestu”, a kao suštinsku poruku tog festivala naveo je “širenje lјubavi prema pisanoj reči, i to ne bilo kakvoj i bilo čijoj pisanoj reči”, već “onih lјudi koji šire dobrotu i koji tragaju za mudrošću, istinom, razumevanjem i tolerancijom među lјudima”.

Handkeov prevodilac na srpski jezik, književnik Žarko Radaković, rekao je da je u Handkeovim delima sve “jasno, tačno, čisto i uverlјivo”.

“Tekstovi odmah privlače čitaoca, aktiviraju empatiju, otvaraju goruća pitanja i produktivno razaraju konvencije”, dodao je Radaković, navodeći kao privilegiju to što je, kao Handkeov prevodilac, imao priliku i da putuje sa njim i poseti mesta na kojima će biti začeti budući tekstovi.



Prve festivalske večeri prikazani su i delovi dokumentarnog filma o Handkeu, koji je specijalno za Prosefest režirala Korina Belc, a na otvaranju je nastupio i novosadski vokalni sastav Sion.

Prosefest će do 21. aprila biti održan u Novom Sadu i delom u Beogradu – u SNP-u i KCNS-u, te na novosadskom Filozofskom fakultetu, u gimnazijama “Jovan Jovanović Zmaj”, “Svetozar Marković” i “Isidora Sekulić” i na Petrovaradinu, kao i u Institutu Servantes u Beogradu, Biblioteci grada Beograda i u knjižari Delfi Laguna u Studentskom kulturnom centru.

Osim Handkea, kao gosti 11. Prosefesta najavljeni su i Luisa Valensuela (Argentina), Slobodan Šnajder (Hrvatska), Santjago Ronkaljolo (Peru), Branko Anđić (Argentina), Drago Kekanović (Hrvatska) i Mirko Demić (Srbija).

Na Prosefestu je do sada gostovalo 90 pisaca, od kojih je polovina iz inostranstva. Od 45 domaćih gostujućih pisaca, njih 15 su dobitnici NIN-ove nagrade.

Festivalski sajt je prosefest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Književno putovanje Evropom

http://www.seecult.org/vest/knjizevno-putovanje-evropom

Preminuo Raša Popov



Književnik, publicista, novinar i TV autor Radivoj Raša Popov, zaštitno lice televizijskih emisija kao što su bile “Fazoni i fore” i “Šešir bez dna”, preminuo je u Beogradu u 84. godini, saopštila je njegova porodica.

Popov je preminuo 19. aprila, preneo je “Blicu” njegov sin.

Povodom smrti Popova, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavlјević istakao je da je Popov zračio i delovao “blagotvornim duhom umne igre i verdrine, prožet radoznalim pogledom prema običnim i neobičnim pojavama sveta koji nas okružuje”.

“Nјegovo književno i medijsko delovanje, od slavne naučne redakcije Televizije Beograd, do brojnih književnih dela i programa namenjenih deci svih uzrasta, nosi pečat jedne neponovlјive stvaralačke ličnosti”, naveo je Vukosavljević u telegramu saučešća porodici Popova, koji je uputio u lično i u ime Ministarstva kulture.

Rođen u Mokrinu 1933. godine, Popov je učio školu u rodnom mestu, Zrenjaninu (Beckereku, Petrovgradu), Novom Sadu i Beogradu, gde je završio Filozofski fakultet.

Bio je novinar u dnevnim i nedeljnim listovima, radio i TV programu RTS-a, posebno u naučnom i školskom (predškolskom) programu.

Novinarsku karijeru započeo u novosadskom “Dnevniku”, a radio je i za list “Mladost” (1961-1964), Radio Beograd (1964-1967) i Televiziju Beograd do 1995. godine.

Prvu pesničku knjigu “Dva oka” objavio je, u ediciji Terazije 27, u izdavačkoj kući “Nolit” (1963).

Objavio je desetak knjiga pesama za decu i za odrasle.

Među njegovim pesničkim knjigama su i “Gvozdeni magarac”, “Trulež zglave”, “Lažljiva usta istine”, te “Žabac koji ne zna da ćuti”, “Vozom posred ulice” i “Kraljevski žabac”. Napisao je i knjigu “Opasne bajke”, te zbirku izabranih i novih pesama “Peta vizija”.

Kao esejista, objavio je “Duh paorske Vojvodine”, kao i prozu o ranom detinjstvu “Bio sam srećan konj” i knjigu o pesništvu “Kako napisati najgoru pesmu”.

Pisac je i satiričnih bajki “Bajke za XXI vek”, feljtona o vanzemaljcima i letećim tanjirima “Mali zeleni”, kao i romana za decu “Čarobnjakov SMS”.

Popov je posebno bio poznat po nastupima u TV serijama (Radost saznanja, Fazoni i fore, Varošarije, U snu san, Šešir bez dna...).

Serijal “Šesir bez dna”, sa gostom Ljubivojem Ršumovićem, realizovao je u više od 40 nastavaka, pružajući na originalan način odgovore na najrazličitija dečja pitanja u vezi sa prirodom, naukom, događajima i pojavama u društvu.

Bio je i kolumnista “Politike”, a pisao je uglavnom o društvenim temama.

Dobitnik je, između otalog, godišnje nagrade Radio Beograda 1967. godine za seriju “Vidovi fašizma”, kao i nagrade “Dositej Obradović” za 2015.

(SEEcult.org)

Dobitnici Evropske nagrade za književnost za 2017.



Pisci iz 12 evropskih zemalja, među kojima su i Darko Tuševljaković iz Srbije i Aleksandar Bečanović iz Crne Gore, dobitnici su Evropske nagrade za književnost za 2017. godinu, objavljeno je 21. aprila u Briselu.

Evropsku nagradu za književnost, koja se svake godine dodeljuje piscima iz različitih 12 zemalja, na osnovu odluke nacionalnih žirija, dobili su i Rudi Erebara iz Albanije, Ina Vulčanova (Vultchanova) iz Bugarske, Bjanka Belova (Bianca Bellová) iz Češke, Kalija Papadaki (Kallia) iz Grčke, Haldora Torodsen (Halldóra K. Thoroddsen) iz Islanda, Osvalds Zebris iz Letonije, Valid Nabhan (Walid Nabhan) iz Malte, Jamal Ouariachi iz Holandije, Sine Ergun iz Turske i Sanjeev Sahota (Sunjeev) iz Velike Britanije.

Dodelom te nagrade, kako je navedeno u saopštenju, prepoznaju se izvaredni novi književni talenti širom Evrope, te ističe bogatstvo savremene evropske književnosti i skreće pažnja na jedinstveno kulturno i jezičko nasleđe celog kontinenta.

Laureati dobijaju novčani iznos od po 5.000 evra, ali i niz drugih beneficija proizašlih iz međunarodne vidljivosti i prekogranične promocije njihovih dela, počev od ceremonije uručenja nagrada u Briselu do prezentacija na najvećim sajmovima knjiga.

Srpski pisac Darko Tuševljaković nagrađen je za roman “Jaz” o 90-im godinama, u izdanju Arhipelaga, koji je preneo da je izjavio da je velika čast dobiti tako značajno priznanje i naći se kako među odabranim autorima iz drugih evropskih zemalja, kao i među dosadašnjim dobitnicima nagrade iz Srbije (Jelena Lengold i Uglješa Šajtinac).

“Književno priznanje nikad nije nagrada za pobedu u takmičenju, jer tako nešto u umetnosti ne postoji, ali svakako jeste počast umetnikovom radu i u tom smislu sam veoma ponosan na to što je ‘Jaz’ ovenčan ovim priznanjem. Posebno mi je drago što to otvara put knjizi izvan jezičkih i nacionalnih barijera, pošto smatram da je ‘Jaz’ roman koji će umeti da respondira sa čitaocima iz drugih podneblja, drugih tradicija i geopolitičkih situacija. Neki će se prepoznati u onome čime se u romanu bavim, nekima će možda kontekst biti neobičan i stran, ali svejedno bih rekao da je suština priče dovoljno univerzalna za sve. Nesporazumi i neslaganja postoje u svima nama, bez obzira na to ko smo i odakle smo, i po njima se međusobno prepoznajemo, oni su naš zajednički imenitelj. Muke kroz koje prolazimo pokušavajući da prevaziđemo jazove ne znaju za jezik, naciju, veru i pol, nisu određeni geografskim širinama i dužinama, tako da je ovo roman koji, iako govori o veoma specifičnom vremenu i prostoru, zapravo ne poznaje te vrste granica”, izjavio je Tuševljaković.

Tuševljakovićev “Jaz” je roman o Srbiji 90-ih godina i početku novog veka, kao i o mladoj generaciji razapetoj između odlaska i opstanka u vlastitoj zemlji, ali i o onim starijima, obuzetim nostalgijom i borbom protiv vremena koje ih prevazilazi. Slikajući život mladih ljudi u uzburkanom vremenu i kombinujući elemente društvenog romana i fantazmagorije, Tuševljaković u “Jazu” oblikuje pozornicu na kojoj se, usred velikih političkih i istorijskih lomova, pokazuju upečatljivi likovi sa svojim ljudskim i intimnim dramama. “Jaz” je, kako opisuje Arhipelag, uzbudljiva priča o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost. Roman vodi čitaoca na nesvakidašnju avanturu od Beograda i Kragujevca 90-ih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, dok se u paralelnim i ukrštenim pričama razrešavaju se lične i porodične drame, kao i duga povest nasilja i borbe sa sobom i drugima.

Nacionalni žiri u Srbiji činili su pisac, prevodilac i književni kritičar Zoran Paunović, potpredsednik Srpskog PEN centra, dobitnici Evropke književne nagrade Jelena Lengold (2011) i Uglješa Šajtinac (2014) i pisac i književni kritičar Srđan Tešin, član Srpskog PEN centra.

Crnogorski pisac Aleksandar Bečanović nagrađen je za roman “Arcueil”, u izdanju Levog krila, koji je omaž Markizu de Sadu, pre svega kao velikom stilisti. Sklapajući svoj iluzorni almanah od raznorodnih tekstova koji iz različitih uglova, kroz smenjivanje pripovedačkih registara, osvetljavaju čudnovati događaj u pariskom predgrađu Arcueilu.

Arcueil je u Bečanovićevom romanu, na Uskrs 1768. godine, postao poprište skandala koji je brzo dospeo u francusku štampu i umalo doživeo epilog na sudu. Markiz de Sad domamio je u svoju vilu prosjakinju i udovicu Rose Keller da bi je podvrgnuo sadističkom tretmanu bičem i raznolikim oblicima seksualnog iživljavanja. Nesrećna žena je uspela da pobegne od Markiza i da se dokopa slobode, policije i medija, ali ostaje otvoreno pitanje da li se sve odigralo baš tako…

Žiri za Crnu Goru činili su Andrej Nikolaidis, dobitnik Evropske književne nagrade 2011. godine, Ognjen Spahić, koji je dobio to priznanje 2014. godine, te pesnikinja i dramska autorka Dragana Tripković i pisci Vasko Raičević i Ethem Mandić.

Evropska nagrada za književnost za 2017. godinu biće svečano uručena laureatima 23. maja u Briselu, a uručiće ih evropski komesar za obrazovanje, omladinu, sport i kulturu Tibor Navračić sa najvišim predstavnicima Evropskog parlamenta.

Dodelu nagrade organizuje konzorcijum Federacija evropskih knjižara (EIBF), Evropski savet pisaca (EWC) i Federacija evropskih izdavača (FEP), uz podršku Evropske komisije, odnosno programa Kreativna Evropa. Stoga je i dostupna piscima iz svih zemalja koje su pristupile Kreativnoj Evropi.

Program Kreativna Evropa je u prve tri godine (2014-2016) pomogao finansiranje prevoda oko 1.400 knjiga na više od 30 evropskih jezika, uključujući radove dosadašnjih 58 dobitnika Evropske nagrade za književnost. Pojedini od njih dobili su prvi put prevode.

(SEEcult.org)

Odabrani za Rukopise 40



Rekordnih 69 autora iz regiona odabrano je za Rukopise 40 – Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije, u izdanju Doma omladine Pančevo.

Na osnovu konkursa na kojem je učestvovalo čak 395 autora, petočlani žiri iščitao je više od hiljadu pristiglih pesama i priča. Od tog broja odabrani su radovi 69 autora, što je i apsolutni rekord u odnosu na sva prethodna izdanja zbornika Rukopisi.

Kao i nekoliko godina unazad, i ove godine više je zastupljena poezija nego proza.

Žiri i organizatori izrazili su u saopštenju posebno zadovoljstvo sve boljom regionalnom saradnjom i veoma dobrim odzivom mladih autora.

Iz Makedonije su odabrani: Biljana Dimko, Stefan Markovski, Mihajlo Sviderski, Darko Dimeski, Marijana Jančeska i Iva Damjanovski, iz Slovenije: Katja Gorečan, Nina Kremžar, Sara Fabjan i Jernej Kusterle, a iz Hrvatske: Monika Herceg, Tino Deželić, Goran Čolakhodžić, Antonio Karlović, Luka Stjepan Delić, Tomislav Augustinčić, Lana Bojanić, Vigor Vukotić i Denis Ćosić.

Među autorima Rukopisa 40 su i mladi iz Bosne i Hercegovine: Uroš Bojanović, Emina Đelilović, Nermin Delić, Armin Stefanović, Enesa Mahmić, Nikola Mikić, Nikola Rončević, Đorđe Maksimović, Mladen Topić, Emina Osmić Hajdarević i Merima Handanović, te iz Crne Gore: Marija Dragnić, Jovana Bojović, Nataša Gudelj, Barbara Delić i Jana Radičević.

Najviše prijavljeni, a i odabranih autora je iz Srbije: Marija Matić, Vesna Barzut, Ognjen Aksentijević, Damjan Unčević, Stefan Stanojević, Sara Mađar, Vladana Plavšić, Sara Spasić, Ivana Dimitrijević, Goran Stamenić, Snežana Nikolić, Zoran Bar, Tamara Krstić, Svetlana Savić, Natalija Jovanović, Aleksandar Stanić Škodrić, Danilo Brakočević, Milica Milosavljević, Sanja Filipović, Marko Kragović, Dejan Kanazir, Jovan Marković, Hristina Damjanović, Nevena Popović, Ajtana Dreković, Selvija Ferizović, Nikola Dojić, Igor Ivanišević, Aleksa Bošković, Petra Vidaković Cvetković, Stevan Tatalović, Aleksandar Slavković, Sergej Lovreković i Nikola Marković.

Žiri su činili glavna urednica Rukopisa Jasmina Topić, Dragana Mladenović, Srđan Gagić, Ana Ristović (Slovenija) i Zvonko Taneski (Makedonija).

Promocija Rukopisa 40 planirana je u okviru trodnevnog mini-književnog festivala koji će biti održan od 18. do 21. maja u Beogradu i Pančevu.

Odabrani autori biće kontaktirani i obavešteni o detaljima dolaska i o programu manifestacije. Oni, koji ne budu bili u mogućnosti da se odazovu, dobiće autorske primerke na adrese navedene prilikom slanja radova.

Žiri Rukopisa i Dom omladine Pančevo, kao organizator konkursa, zahvalili su svim autorima koji su se prijavili, pozivajući ih ujedno da učestvuju u programu koji će biti realizovan u maju.

(SEEcult.org)

Trgni se! u čast Disa



Beogradski festival poezije i knjige “Trgni se! Poezija!” biće održan od 11. do 15. maja u Beogradu, Čačku i Pančevu, a ove godine posvećen je jednom od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka Vladislavu Petkoviću Disu, povodom stogodišnjice njegove smrti.

Pod sloganom “Izvan svakog zla”, preuzetim iz Disove čuvene pesme “Možda spava”, 11. festival “Trgni se! Poezija!” okupiće više od 60 pesnika, prevodilaca i umetnika iz 14 zemalja, najavili su organizatori iz Trećeg trga i Biblioteke grada Beograda.

Među gostima su najavljeni poljska pesnikinja Malgožata Lebda, čija će knjige izabranih pesama “Jezik zemlje”, u prevodu Biserke Rajčić, biti predstavljena na festivalu, zatim Goran Čolakhodžić iz Hrvatske, ovogodišnji dobitnik međunarodne Uneskove nagrade za poeziju “Mostovi Struge”, belgijska pesnikinja Šarlot van den Brok, ovogodišnja predstavnica evropske književne platforme New Voices, Jorgos Hristodulidis, jednog od najznačajnijih savremenih kiparskih pesnika čije će gostovanje biti prilika i za predstavljanje novog projekta Trećeg trga koji je posvećen kiparskoj književnosti, a podržan je od Kreativne Evrope, te austrijska pesnikinja Judit Niku Pfajfer.

U glavnim programima nastupiće i pesnici: Ružica Cvetković Pfajfer (Nemačka), Andrea Gril, Sonja Harter i Nika Pfajfer (Austrija), Aurelija Lasak (Francuska), Jolanda Kastanjo i Đozep Pedrals (Španija), Arvis Viguls (Letonija), Robert Simonišek (Slovenija), Nikolina Andova Šopova i Ivan Šopov (Makedonija), te Tomislav Marinković, Patrik Kovalski, Milan Dobričić, Stevan Tatalović i Goran Stamenić (Srbija), uz podršku književnih kritičara Tamare Krstić, Sanje Milić i Milomira Gavrilovića i prevodilaca.

Povodom stogodišnjice smrti Disa, biće predstavljeno dvojezično, srpsko-englesko izdanje njegovih izabranih pesama, u prevodu Novice Petrovića. U saradnji sa festivalom “Disovo proleće” i Gradskom bibliotekom “Vladislav Petković Dis”, učesnici će u Čačku, a dobitnici nagrada “Disovog proleća” biće gosti u Beogradu.

Osim u Biblioteci grada Beograda, program će biti održan i u Narodnoj biblioteci Srbije, KC Gradu i Galeriji Polet.

Učesnici festivala će gostovati i na Filološkom fakultetu, te u Filološkoj i 13. Beogradskoj gimnaziji, u specijalnim programima za učenike i studente.

U dvorištu Filološke gimnazije, povodom godišnjice Disove smrti, biće oslikan mural sa Disovim likom, rad street art umetnice TKV. Isti mural na platnu biće izložen u Galeriji Polet.

Na otvaranju festivala, 11. maja u 18 sati u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, biće otvorena izložba likovnih radova “Metonimije”, inspirisanih poezijom Disa, koja je objavljena u festivalskoj ediciji Trećeg trga “12/19”.

Urednik i koordinator izložbe je umetnička direktorka festivala Dina Radoman, a radove će predstaviti 15 umetnica: Maša Đuričić, Maja Ćuk, Sonja Žugić, Dragana Nikolić, Romana Bošković, Jelena Jovčić, Aleksandra Zdravković, Snežana Krejić, Biljana Popović, Maja Jovanović, Tijana Titin, Maša Milenković, Maja Jovanović, TKV i Dina Radoman.

U muzičkom delu festivalskog programa nastupiće sastav Nebograd, koji će predstaviti projekat „Nebograd Jam: novi kompozitori nova lirika“, koji će izvesti kompozicije i muzičke improvizacije, inspirisane poezijom pesnikinja i pesnika koji učestvuju na festivalu. Takođe, najavljen je i pisac i muzičar Daniel Kovač.

Filmski program obuhvata projekcije 10 kratkih igranih i dokumentarnih filmova mladih filmskih reditelja iz regiona, rečeno je 5. maja na konferenciji za novinare u Biblioteci grada, na kojoj su govorili Isidora Injac iz te ustanove kulture, direktor festivala “Trgni se! Poezija! Dejan Matić, kreativna direktorka Dina Radoman i glavni koordinator Srđan Gagić, te Jovan Jovanović iz Sekretarijata za kulturu grada Beograda - u ime pokrovitelja festivala, kao i predstavnica generalnog sponzora - Erste banke, Jelena Vasilev.

Na zatvaranju festivala, 15. maja, nastupiće oko 30 pesnika, uz proglašenje pobednika ovogodišnjeg konkursa za poeziju 11. Beogradskog festivala poezije i knjige i Trećeg trga.

Festivalski sajt je trgnise.blogspot.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEecult.org

(SEEcult.org)

Akcije Arhipelaga za 10 godina



Izdavačka kuća Arhipelag, povodom deset godina od osnivanja, organizuje u pet knjižara u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Somboru, akciju kojom nagrađuje čitaoce specijalnim popustima i poklonima iznenađenja.

Akcija “Vidi pod: Arhipelag” održava se od 8. do 28. maja u knjižarama “Akademija” i “Aleksandar Belić” u Beogradu, u knjižari “Bobo” u Novom Sadu, u knjižari “Papirna krila” u Kragujevcu i u knjižari Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u Somboru.

Čitaoci će tokom te akcije imati popust na izabrana izdanja Arhipelaga od 20 odsto, najavila je ta izdavačka kuća.

Za svaku od tih knjižara Arhipelag je pripremio tematski izbor knjiga koje će uz posebne popuste biti predstavljene čitaocima.

U knjižari “Bobo” u Novom Sadu akcenat je stavljen na knjige moderne srpske i evropske književnosti posvećene izazovima savremenog trenutka. U knjižari “Akademija” u Beogradu i “Papirna krila” u Kragujevcu čitaoce očekuju izabrane knjige savremene evropske književnosti, dok će knjižara Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u Somboru predstaviti čitaocima izbor knjiga savremenih srpskih pisaca. U knjižari “Aleksandar Belić” u Beogradu pred čitaocima će biti širok izbor knjiga nekih od najpoznatijih domaćih i stranih autora iz oblasti istoriografije, političke teorije, filozofije, sociologije, ekonomije i psihologije.

Pored specijalnih popusta, čitaoce u tih pet knjižara očekuju i pokloni iznenađenja.

Povodom deset godina postojanja, Arhipelag je pripremio i niz pogodnosti za svoje čitaoce koji su članovi Kluba čitalaca.

Klub čitalaca Arhipelag odobrava za svoje članove popust od 30% za sve kupovine, uključujući i prvu. Za sve porudžbine čija vrednost prelazi preko 2.000 dinara obezbeđena je besplatna dostava na teritoriji cele Srbije.

Kao i do sada, Kluba čitalaca Arhipelag obezbeđuje popust za Knjigu nedelje od 40% za sve čitaoce.

Izdavačka kuća Arhipelag osnovana je 15. maja 2007. godine, a prema rečima njenog osnivača i glavnog urednika Gojka Božovića, proteklu deceniju obeležila su nova izdanja, autori i susreti sa čitaocima, ali i najrazličitiji izazovi.

“U tim godinama nastojali smo da oblikujemo naš posao tako da budemo na strani naših čitalaca i naših pisaca. Verovali smo, i verujemo, da su i jedni i drugi važni, a da je uspeh izdavača moguć samo ako su dobri pisci i dobri čitaoci povezani u jednu moguću mrežu”, naveo je Božović povodom jubileja.

Prema njegovim rečima, u poslu nikada nije sve predvidljivo, a Arhipelag je od samog početka najviše očekivao podršku od samih čitalaca.

“I najveći uspeh i najveće zadovoljstvo sadržano je upravo u tome što ta podrška nije izostala. Zahvaljujemo na toj podršci i u njoj prepoznajemo snagu i ohrabrenje. Niko od nas nije sam kada je s dobrim knjigama. Već godinama govorimo čitaocima: Nije sve loše, dobre su knjige. Deset godina rada i deset godina stalne i obavezujuće podrške jeste prilika da sagledamo pređeni put i da, na tom temelju, nastavimo dalje. Ali to je i prilika da osmislimo nove biblioteke, pokrenemo nove aktivnosti, započnemo nove projekte koje ćemo deliti sa čitaocima u godinama pred nama”, istakao je Božović.

(SEEcult.org)

Ideologija raspamećenog uma



Knjiga eseja iz filozofije, ekonomije i politike “Ideologija raspamećenog uma” dr Dragana D. Lakićevića, u izdanju kuće Clio (2016), sadrži različite filozofske, političke i ekonomske teme, koje bi mogle da se grupišu u celine: klasično filozofsko-političko nasleđe i njen uticaj na moderno doba (Hegel, Makijaveli), liberalna ekonomsko-politička učenja i savremena kriza (Hajek, Poper, Kejnz), te željene i neželjene posledice evrointegracija i globalizacije (Klaus, Katić).

Promocija te knjige biće održana 8. maja u Parobrodu u Beogradu, a o ključnim ključnim filozofskim, ekonomskim i političkim fenomenima civilizacije, govoriće Lakićević, te mr Danijel Pantić, vizionar i konsultant, i filozof dr Ivan Milenković, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice književno-tribinskog programa.

Lakićević analizira pervertiranost modernog doba, koju su odavno izražavali pisci poput Džordža Orvela, u kojoj se u ime mira i prosperiteta ratuje i pljačka, u ime istine besramno laže, u ime slobode pokorava, u ime pravde čini nepravda.

Lakićević je autor filozofskih rasprava (Ogled o ustanovama slobode, Filozofski izvori političkog mesijanstva, O haosu i bezumlju, Teoretičari liberalizma i mnogih drugih).

Preveo je knjige Karla Popera i potpisuje mnogobrojne studije i eseje u filozofskim, ekonomskim i književnim časopisima.

Pod pseudonimom Gordin Lakas objavio je “Gradove i druge priče” (2007), “Spidijevu filozofiju” (2010) i knjigu “Adresar” (2015).

(SEEcult.org)

Geopoetika: Zašto ministre?



Izdavačka kuća Geopoetika uputila je otvoreno pismo ministru kulture i informisanja Srbije Vladanu Vukosavljeviću povodom rezultata Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2017. godini, na kojem su joj prvi put odbijene prijave za sva četiri naslova edicije “Srpska proza u prevodu na engleskom jeziku” (Serbian Prose in Translation – SPiT).

“Po prvi put. Potpuno. Edicija je ignorisana. Obraćamo se ministru kulture javno, očekujući i javni odgovor, na jednostavno pitanje: zašto?”, naveo je direktor i glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac, pozivajući ministra da “ispravi ovaj propust Komisije i ignorisanje edicije SPuP/SpiT”.

Da bi predupredio uobičajene odgovore (Uvek ima nezadovoljnih, Komisija je nezavisna, Odluke su donete na osnovu propisanih kriterijuma i sl.), Bajac je detaljno obrazložio razloge za pokretanje te edicije, koju Geopoetika radi već osmu godinu.

“Očito je da je ministar o tome neobavešten, jer da jeste, sigurni smo da bi našao načina da se ovo odbijanje uopšte i ne dogodi. Pitanje je da li to zna i Komisija koja je ovu odluku donela”, naveo je Bajac, podsećajući da je Geopoetika 2008. godine na svoju inicijativu (posle dvostruko neuspešnog pokušaja u mandatima dva ministra) “iz trećeg puta” uspela da zajedno sa Ministarstvom kulture pokrene ediciju SPiT.

Ideja i sva logisitka, kako je naveo Bajac, poticala je od Geopoetike, a Ministrastvu je ponuđen tzv. partnerski odnos.

Taj odnos “nije bio toliko zasnovan na formuli jednakosti uloge novca (mada je i to bilo poželjno) koliko na uverenju da ako po prvi put u istoriji naše književnosti oformljujemo ediciju na engleskom jeziku (izabranog zbog njegove najveće rasprostranjenosti u svetu), iako idejom i novcem Geopoetike, Ministarstvu je u ovome bilo mesto ‘po zadatku’. Ozbiljno oformljen tim i ukupna priprema bili su garancija da se dugoročno i uporno iz ovakve ideje mogla i morala roditi buduća dobrobit za srpsku književnost u svetu. Dobro razumevanje ideje tadašnjeg ministra (Nebojše) Bradića, a potom i više njih kasnije na njegovom mestu, iako uz naše prilične tegove na nogama u smišljanju načina da edicija postoji i uz ‘ceđenje’ sve manjih svota sufinansiranja, govorila nam je da naša država ne shvata potrebu za dugoročnim planiranjem i opstankom projekata u kulturi. Dakle, sve do ove godine Geopoetika je ulagala ogroman trud i materijalna ulaganja da svetu predstavi savremenu srpsku prozu”, naveo je Bajac, dodajući da je količina pomoći Ministarstva svake godine bivala sve simboličnija.

“To nije zanemarljivo kada se zna da se osnovni deo posla u ovakvoj ediciji oslanja na prevod sa srpskog na engleski jezik, gde je cena prevoda u ovom pravcu tri do pet puta viša od obrnutog, prevođenja sa bilo kog jezika na srpski. Zašto? Pa, zato što je izvanrednih prevodilaca kojima je engleski jezik maternji vrlo malo. Samo takvi, i talentovani a ne samo znalci, smeju da budu angažovani za ovakav posao. Loš prevod knjige srpskog autora ne odbija kod strane javnosti samo dotičnu knjigu, već zaustavlja buduću karijeru pisca: kod lošeg prevoda stručnjaci misle da nije reč (samo) o lošem prevodu, već o loše napisanoj knjizi. Dakle, zaključak je: autor te knjige piše i svoje druge knjige tako jednako ‘loše’”, naveo je Bajac.

Iako je Geopoetici, kako je dodao, vremenom bilo sve teže da samostalno održi tu ediciju, a priori neprofitabilnu, ona zbog nemara države nije odustajala, smatrajući da rezultati rada diktiraju i opravdavaju napore.

Do sada je objavljeno 30 knjiga, a vremenom je engleski jezik poslužio kao informacija, tj. prečica stizanja do svih drugih jezika.

“Taj poluanonimni post festum rad Geopoetike po objavljivanju naslova, a zapravo zamena za posao čitave književne agencije – od slanja u svet papirnih i/ili PDF elektronskih formata rukopisa svakakvim institucijama, agentima tj. agencijama za autorska prava, izdavačima, slavističkim centrima, univerzitetima, bibliotekama, sajmovima knjiga, ođeknuo je i na mestima za koja nije bilo to očekivati. (I na Teheranski sajam nedavno smo poslali po primerak svih trideset naslova DHL-om o svom trošku, iako je potpisnik bio tamo pozvan kao autor, a ne izdavač, te takođe lično pokrio sve druge troškove /osim hotela/. Ali, nije se želela propustiti prilika da se nešto učini i za srpsku književnost u celini. I učiniće se, jer je saradnja već u toku, a ne samo dogovorena). Stručni, izdavački, sajamski i tzv. obični časopisi i portali u svetu vrlo brzo su bili puni hvale i podrške za način predstavljanja srpske književnosti. Neki od, recimo, američkih izdavača nazivali su tu inicijativu ‘uzimanjem stvari u svoje ruke’ (ali i oni su podrazumevali deo pohvale Ministarstvu za razumevanje!). Upravo na tom tlu dogodila se i prva skoro pa sanjana novina: jedan američki izdavač je uz potpunu saradnju sa Geopoetikom, po prvi put u istoriji srpske književnosti, 2014. osnovao ediciju Serbian Modern Literature Series (SmiLeS) i u roku od sledeće dve godine objavio pet naslova iz Geopoetikine edicije, koristeći isključivo prevode naših izdanja! Stručno gledano, veće pohvale nije moglo biti ni jeziku ni književnosti”, naveo je Bajac.

Potom je 2015. godine i jedan od pet najvećih izdavača u Kini učinio isto - osnovao ediciju Savremena srpska književnost i za dve godine objavio na kineskom jeziku četiri Geopoetikina naslova, prevodeći ih sa engleskog i srpskog jezika. To isto se događa i sa nekoliko izdavača na arapskom jezičkom području, a u toku su dogovori i za špansko jezičko i indijsko teritorijalno područje. U međuvremenu, više naslova te Geopoetikine edicije u nekoliko uzastopnih godina bilo je nominovano za jednu od pet najvećih svetskih nagrada (na engleskom jeziku) - IMPAC Dablin, naveo je Bajac, dodajući da sve te knjige prati i jasan, koncizan i sadržajan, stalno nadopunjujući, kolorni katalog, takođe na engleskom jeziku (u papirnom i pdf obliku), najčešće kao njihova informativna prethodnica.

Nusproizvod, pomalo i neočekivan, jeste da se te knjige u skromnom, ali ne i u zanemarivom broju uspešno prodaju na teritoriji Srbije (iako im to nije bio, niti je primarni cilj) - kupuju ih znatiželjni, obrazovani stranci koji rade i/ili žive u Srbiji, kao i srpska dijaspora pri dolasku u domovinu.

Napominjući da Geopoetika u toj ediciji objavljuje autore izdavačkih kuća iz cele Srbije, čineći to dobro celokupne branše i kulture.

Među četiri naslova odbijena na ovogodišnjem Konkursu su i dva najprevođenija srpska autora, od kojih je jedan dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade (Dragan Velikić), kao i dva mlađa autora, naveo je Bajac, ističući da je važniji od godina i nagrada jasan profil te Geopoetikine edicije: da se njome stranim stručnim i tzv. običnim čitaocima pokaže poetička i stilska raznovrsnost savremene srpske književnosti koja je, u odnosu na mnoge druge evropske, ponekad važnija i od stremljenja ka apsolutnom kvalitetu.

Bajac je ukazao i da je ista Komisija, posredno, dodatno odbila tu ediciju, jer je Geopoetika pripomogla jednom indijskom i jednom albanskom izdavaču da na istom konkursu učestvuju za neke od knjiga iz edicije SPiT. Prvi je za početak planirao prevode na hindi, a potom dugoročno – na urdu i engleski jezik (ovaj poslednji čak za srednje škole).

“Srpska proza u prevodu ne razmeće se tzv. nacionalnim interesima i rodoljubljem (oni se podrazumevaju, a ne reklamiraju), već sve to sažima sadržajem i književnom estetikom. Edicija je jedna od putanja koje svojim neophodnim kontinuitetom, koji nam inače u svemu manjka, polako i sigurno osvaja geopoetski prostor van naših granica i našeg jezika i biva pravi diplomata u kulturi. Pokazivanje nebrige ka ovakvoj ediciji dovodi u pitanje entuzijazam saradnika (iz više nacija i više gradova Srbije) koji je stvaraju, a na opštem planu zabrinjava, jer poništava dugoročno planiranje, a time i ostvarenje tih istih planova. Pa i snova, zašto ne. Zato ne molimo, ne zahtevamo, ali tražimo”, naveo je Bajac.

“S obzirom na to da se radi o jedinom, unikatnom, planski organizovanom, višegodišnjem, predstavljanju svetu prevoda savremene srpske književnosti, mislimo da ministar ima načina (od tzv. diskrecionog prava pa nadalje) da ispravi ovaj propust Komisije i ignorisanje edicije SPuP/SpiT. Uz lično razumevanje potpisnika teksta za teškoće u radu ovih tela, jer je više godina bio član raznih komisija Ministarstva kulture, mislimo da ovakva odluka Komisije nije uopšte u interesu srpske književnosti i kulture”, naveo je Bajac.

Prema rezultatima Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2017. godini, podržana su 73 projekta od ukupno 170 prijavljenih, a biće sufinansirana sa ukupno 11.568.800 dinara, na osnovu odluke komisije koju su činili Saša Radojčić (predsednik), Zlata Kocić i Jasmina Ahmetagić.

(SEEcult.org)

Decenija Arhipelaga



Izdavačka kuća Arhipelag obeležava deset godina postojanja, tokom kojih je objavila više od 500 knjiga istaknutih autora u oblasti srpske i svetske književnosti, filolozofije i sociologije, političke teorije i istoriografije, psihologije i ekonomije, a uređivačku politiku, kako je povodom jubileja istakao osnivač i glavni urednik te kuće Gojko Božović, zasniva najpre na činjenici da u Srbiji ima dovoljno čitalaca koji su zainteresovani za kvalitetnu književnost i humanistiku, nasuprot sve jačoj krizi neukusa.

“Čitaocima je neophodno pružiti mogućnost izbora. Upravo zato zastupam koncept autorskog izdavaštva, vrhunske književnosti i kulturne i socijalne odgovornosti izdavača. U pogledu krize ukusa mi potpuno svesno i odlučno idemo protiv struje, jer verujem da je to izraz naše socijalne i kulturne odgovornosti. Veoma sam zadovoljan kako su čitaocima prihvatili i podržali naš izbor”, naveo je Božović u pismu čitaocima povodom jubileja Arhipelaga, koji je ekskluzivni izdavač dela Danila Kiša za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, te najaktivniji je nacionalni izdavač edicije 100 slovenskih romana.

“Otuda čitaocima iznova možemo da kažemo: ‘Nije sve loše, dobre su knjige’”, poručio je Božović.

Arhipelag, prema njegovim rečima, želi da znak te kuće na koricama knjiga bude svojevrstan ugovor sa čitaocem.

“Nismo odustali od tog ugovora, još je važnije da nisu odustali ni čitaoci. Izdavač je odgovoran prema svojim čitaocima, a ne samo prema svojim interesima, ekonomskim ili bilo kojim drugim”, istakao je Božović.

Božović je najavio i novu ediciju za decu i mlade.

“Ako smo deset godina proširivali polje mogućnosti i zastupali pravo izbora čitalaca, verujem da je trenutak da se nađemo i na jednom novom početku. Nismo se zadovoljili samo postojećim čitaocima, želimo da učestvujemo u stvaranju novih čitalaca. I zato u ovoj godini započinjemo novu avanturu – ediciju Mali Arhipelag u kojoj ćemo objavljivati knjige za decu i mlade”, najavio je Božović, čija je kuća zasnovana na konceptu da na tržištu proverava svoje ideje i da ih tu zastupa, a da pritom kultura daje visoke kriterijume i dobru meru u svakodnevnom poslu.

U okviru izdavačke kuće deluje Klub čitalaca Arhipelag, jedna od najaktivnijih mreža čitalaca u Srbiji, dok u okviru sajta arhipelag.rs postoji i onlajn Arhipelag magazin za književnost, kulturu i nove ideje.

Arhipelag je tokom deset godina pokrenuo 18 profilisanih i prepoznatljivih edicija. Knjige u izdanju Arhipelaga, objavljene u tiražu od više od 600.000 primeraka, dobile su više od 75 književnih nagrada, od kojih su neke međunarodne. Knjige srpskih pisaca objavljene u Arhipelagu prevedene su na više od 25 jezika.

Arhipelag je za svoje knjige, edicije ili dizajn dobio više nagrada na domaćim i međunarodnim regionalnim sajmovima knjiga, a između ostalog, na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2009. proglašen je za izdavača te godine u Srbiji.

Arhipelag je 2012. godine pokrenuo i Beogradski festival evropske književnosti koji će ove godine biti održan šesti put.

Takođe, osnovao je i nagradu za ekonomsku istoriju Balkana, a uskoro sa partnerima započinje seriju godišnjih predavanja iz ekonomske istorije koja će, po pozivu, držati poznati svetski ekonomski istoričari.

Pre tri godine Arhipelag je pokrenuo ediciju ediciju elektronskog izdavaštva e-Arhipelag, da bi u međuvremenu objavio i prvo audio izdanje.

Arhipelag je u proteklih deset godina organizovao gostovanja i srpske turneje više od 50 poznatih svetskih pisaca, poput Davida Grosmana, Klaudija Magrisa, Đerđa Konrada, Petera Esterhazija, Čarlsa Simića ili Adama Zagajevskog.

Povodom jubileja, Arhipelag organizuje u pet knjižara u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Somboru, akciju kojom nagrađuje čitaoce specijalnim popustima i poklonima iznenađenja. Akcija “Vidi pod: Arhipelag” održava se do 28. maja u knjižarama “Akademija” i “Aleksandar Belić” u Beogradu, u knjižari “Bobo” u Novom Sadu, u knjižari “Papirna krila” u Kragujevcu i u knjižari Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u Somboru.Čitaoci će tokom te akcije imati popust na izabrana izdanja Arhipelaga od 20 odsto.

(SEEcult.org)

Pazi šta čitaš



Festival knjiga “Pazi šta čitaš” održava se od 24. do 26. maja u Beogradu uz učešće oko 40 izdavača i goste iz University Pressa iz Sarajeva, a cilj je da skrene pažnju na značaj relevantnih sadržaja u izdavačkoj produkciji Srbije u oblasti humanistike, kulture i umetnosti i da ukaže na značaj izdavaštva u kulturi.

U programima nazvanim “Dekodiranje istorije” i “U lavirintu (ne)znanja”, koji će biti održavani svakodnevno od 14 do 21 sat, učestvuju brojni izdavači, naučni instituti, muzeji, biblioteke… a kao centralni događaj najavljen je okrugli sto “Stručna i naučna literatura na margini ili stranputici”.

Festival otvara 24. maja u hotelu “Envoy” književnica Maja Herman Sekulić iz SAD, uz dodelu nagrada za naučni doprinos knjige, inovativno-obrazovni uticaj i vredno reprint izdanje, koje donosi sedmočlani žiri kojim predsedava Aleksandar Jerkov, direktor Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” u Beogradu.

Program počinje izlaganjem na temu “Mediji i novi optimizam” (Maja Vukadinović, Zoran Hamović i Bratislav Guta Grubački), a potom će o kulturnoj istoriji Beograda u 18. veku govoriti Nikola Samardžić, Mirjana Roter Blagojević i Aleksandra Stupar, na temu “Riznice nauke: ratna prošlost iz depoa Istorijskog muzeja Srbije” osvrnuće se Dušica Bojić, a o Srbiji 1217. godine i nastanku kraljevine govoriće Siniša Mišić Radivoj Radić. Poetika slovenske mitologije završna je tema prvog festivalskog dana o kojoj će govoriti Aleksandar Stamenković, Stana Šehalić i Mirko Marković.

Za 25. maj, posvećen temi “Bliska budućnost”, najavljen je okrugli sto “Stručna i naučna literatura na margini ili stranputici: kapitalno izdavaštvo između države i čitalaca”.

O monografiji “Tesla” govoriće potom Milovan Matić, Branko Kovačević i Duga Radovanov, o ulozi plekinja u društvenim mrežama pre interneta Jelena Erdeljan, o humorističkoj priči kao primeru izvorne vrednosti maternjeg jezika Jelica Greganović, a Dragan Đorđević imaće izlaganje na temu “Mala crna hronika: Hip hop nacija”.

Pretposlednji festivalski dan povećen je temi “Neprolazne vrednosti”, a počinje izlaganjem o imovinskoj šteti u Rimskom klasičnom pravu (Semir Aličić, Milena Polojac, Valentina Cvetković Đorđević). O Krizi u Evrozoni i najskupljem razvodu na svetu govoriće Ivan Vujačić i Ognjen Radonjić, o obnavljanju humaniteta iz potiranja rodnih razlika - Mirko Demić, Branko Perić i Mila Stefanović, a o političkoj mehanici, veštini državništva i državništvu modernog doba - Neven Cvetićanin, Predrag J. Marković i Gojko Božović.

Etiopski rukopisi u fondu Narodne biblioteke Srbije tema su izlaganja Danijele Stefanović, dok će u završnici festivala o javnim bibliotekama u Srbiji od 1901. do 1918. godine govoriti Predrag J. Marković, Mila Medigović i Branka Dragosavac. O izložbi “Pupin od fizičke do duhovne realnosti” govoriće koautorka Dušica Bojić i Marko Savić.

Za poslednji festivalski dan, posvećen temi “Knjiga u lavirintu (ne)znanja”, najavljena su izlaganja Tanje Malevanov o humanističkim naukama u doba informatike, Latinke Perović, Milivoja Bešlina, Miroslava Keveždija, Dragana S. Markovića i Aleksandre Bosnić o kulturi nacije između krvi i tla, te Miodraga Šuvakovića na temu “Estetske revolucije; Avangardni pokreti u 20. veku”. Milica Slijepčević, Jelena Šarenac i Nataša Bujas govoriće u završnici o modnom marketingu u akademskoj literaturi.

U okviru festivala “Pazi šta čitaš”, biće izložene stare i retke knjige i publikacije iz fonda Biblioteke Narodne banke Srbije.

Program organizuje izdavačka kuća HERAedu, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org i u prilogu.

(SEEcult.org)

Valter pre Valtera



Knjiga o Velimiru Bati Živojinoviću “Valter pre Valtera” autora Radoslava Laleta Vujadinovića, u izdanju “Službenog glasnika”, predstavljena je 26. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, uz podsećanje na opus velikog glumca koji svedoči i o srpskoj i jugoslovenskoj kulturnoj istoriji. Senku na svečanu promociju bacila je tvrdnja filmskog kritičara Božidara Zečevića da su tim izdanjem povređćena njegova autorska prava.

“Poslednjih nekoliko godina vodili smo beskrajne razgovore, evocirali uspomene, a Lale je sve to beležio, čini mi se više srcem nego perom. Sigurna sam da će knjiga pronaći put do široke čitalačke publike, uključujući i naše prijatelej iz Kine sa kojima je već uspostavljen kontakt. Želim da provedete što više prijatnih trenutaka u čitanju, vedro i optimistički onako kakav je i Bata uvek bio”, poručila je u pismu Julijana Lula Živojinović, supruga Bate Živojinovića, koja nije mogla da prisustvuje promociji iz zdravstvenih razloga.

Direktorka “Službenog glasnika” Jelena Trivan rekla je da je “Valter pre Valtera” knjiga “o legendi koja nadilazi film, o ličnosti koja je obeležila jednu epohu. Ona nije samo putokaz kroz kinematografiju SFRJ i Srbije, nego je i priča o jednoj državi koje više nema, o jednoj velikoj kulturi koje više nema i o jednom glumcu koji je nadišao ovaj prostor i Balkan, pa čak i Evropu, o jedinom srpskom glumcu čije je filmove videlo na milijarde ljudi”, rekla je Jelena Trivan, ističući da je knjiga o Živojinoviću kombinacija biografije, autobiografije, anegdota i iskaza prijatelja i članova porodice, koja u celini otkriva prošlo vreme i razbija predrasude o njemu.

Autor knjige Radoslav Lale Vujadinović, inače pravnik, rekao je da je Živojinović kao mladić bio junak njegovog detinjstva.

“Nas sedam-osam dečaka iz kraja nismo se odvajali njega. Bio sam jako ponosan kada me je poveo na statiranje za film ‘Subotom uveče’. Pisao sam već o Bati i njegovoj ekipi Krstaša, posebno u priči ‘Glumci statisti’, koja mu se svidela. Tako mi je i dao saglasnost za ovaj projekat. Započeo sam ga sa prijateljem (Vojislavom) Vojom Marjanovićem, koji nažalost nije dočekao promociju”, rekao je Vujadinović, pročitavši zatim deo iz knjige za šta je dobio veliki aplauz. “Čast i zadovoljstvo što sam radio na ovoj knjizi remeti tuga što Bata nije sa nama. Pišući, želeo sam da on bude prvi čitalac”, izjavio je Vujadinović.

Reditelj Strahinja Rodić prisetio se zajedničkih nestašluka iz dečačkih dana na Crvenom krstu, rekavši da je Živojinović bio kao i svi drugi klinci iz tog doba, samo krupniji i jači od svih, uvek zaštitinički nastrojen prema prijateljima. Ispričao je kako mu je Živojinović pomagao i pri upisu u srednju glumačku školu u Nišu i Novom Sadu, koje su zajedno pohađali, a potom i na Pozorišnu akademiju u Beogradu. “Imao je uvek petice, a ja trojke. Postao je sjajan glumac, a ja prišipetlja od reditelja, ali me je vukao sa sobom”, kazao je Rodić.

Filmski kritičar Milan Vlajčić je izjavio da je knjigu “pročitao za samo tri večeri i sa velikim uzbuđenjem, jer govori o našim životima, o jednom poglavlju naše novije kulturne istorije, o zemlji koja je nestala i o jednoj glumačkoj legendi, mada Bata nije dao da ga tako zovu”.

“Taj čovek i umetnik ogromne energije za šest decenija stvaralaštva napravio je 272 filma, a tu je uključeno i 15-ak serija, što znači da bi Kinoteka mogla svakoga dana u godini da prikaže neki Batin fim ili epizodu bez ijedne reprize”, primetio je Vlajčić, dodajući da “nema u svetu glumca sa toliko filmova i u tako velikom žanrovskom rasponu”, te kao primer naveo “Povratak”, “Tri”, “Skupljači perja”, “Breza”, “Dr”, “Štefica Cvek u raljama života” i “Valter brani Sarajevo”.

Povodom ogromne popularnosti Valtera koja u Kini traje decenijama, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović ispričao da mu je 2016. godine u Pekingu jedan taksista, kada je čuo odakle je, zapevao pesmu iz tog filma i ponudio mu da ga besplatno vozi do Kineskog zida.

Kraj promocije obeležila je neprijatna situacija kada se, na poziv voditelja razgovora da i publika postavi pitanja, javio filmski kritičar i teoretičar Božidar Zečević koji je izneo tvrdnju da su u knjizi objavljeni delovi iz njegove studijske monografije koju je godinama pripremao u dogovoru sa Živojinovićem i njegovom porodicom, a zbog materijalnih razloga još nije štampana.

“Jedna slična knjiga se nedavno pojavila, reagovao sam i ona je odlukom suda povučena. Ovde su čitavi pasusi prepisani, bez navođenja izvora. Moraću ponovo na sudu da štitim svoja autorska prava”, izjavio je Zečević.

Vujadinović je odgovorio da bi Zečević trebalo da se obrati Živojinovićevom sinu Miljku, koji je Marjanoviću i njemu dozvolio korišćenje materijala.

Dalju tenziju prekinuo je glumac Toma Kuruzović koji je pročitao svoj tekst u slavu Živojinovića.

(SEEcult.org)

Fantastična književnost



Festival fantastične književnosti “Art-Anima” biće održan 3. i 4. juna u klubu-galeriji Polet u Beogradu, a i u četvrtom izdanju nudi tribine, promocije i predavanja o aktuelnim temama iz domena fantastične književnosti, uz učešće tridesetak domaćih pisaca, proučavalaca, urednika i izdavača fantastike.

Program počinje razgovorom sa piscima Otom Oltvanjijem i Zoranom Stanojevićem o različitim pristupima fantastičnoj književnosti kako sa stanovišta prevođenja, tako i sa aspekta proznog stvaralaštva.

Biće predstavljena i antologija regionalne kratke priče fantastike “Regia Fantastica 2”, u izdanju beogradskog Udruženja građana Sci&Fi, a potom sledi tribina “Tolkin i mit, istorija i arhetip” o Tolkinovom odnosu prema mitovima, ali i prema pređašnjim književnim tradicijama.

Najavljena je i promocija obimnog izdanja “Sokolar”, kojim srpski pisac fantastike Vladimir Lazović obeležava 40 godina književnog rada, a sledi predstavljanje knjige “Zatočnik pete sile” dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović o stvaralaštvu svetski priznatog pisca sa ovih prostora Zorana Živkovića.

Program prvog festivalskog dana zatvara predavanje dr Dejana Ognjanovića o uticaju velškog pisca Artura Makena na stvaralaštvo kultnog autora žanrovske književnosti i majstora strave H. F. Lavkrafta.

Festival fantastične književnosti biće nastavljen 4. juna od 15 časova multimedijalnim predavanjem “Fikcija, fantastika i pank žanr u književnoj fantastici” Igora Vujčića, te predavanjem dramaturga Mihajla Vitezovića o filmskoj adaptaciji novele “Priča tvog života” Teda Ćanga u filmsko ostvarenje “Dolazak”.

Najavljena je i tribina “Za i protiv ekranizacije: Džordž R.R. Martin” na kojoj će dr Ljiljana Gavrilović i dr Mladen Stajić govoriti o ekranizaciji “Igre prestola”, odnosno TV seriji i problematici književnih fenomena.

Posebno će biti reči i o stvaralaštvu sve aktuelnijeg američkog pisca Filipa K. Dika, o čemu će govoriti na tribini dr Mladen Jakovljević, Danilo Lučić i poznata reperka Sajsi MC.

Za završnicu je najavljeno predstavljanje novog broja časopisa Književna fantastika, uz dodelu nagrade za najbolju kratku priču koja je na konkursu tog časopisa pripala piscu Ivanu Nešiću, kao i nagrade za doprinos popularizaciji fantastike koju je dugogodišnjim i predanim radom zavredio pisac i kritičar Ilija Bakić.

Posetioci festivala “Art anima” imaju priliku i da po povoljnijim cenama nabave neka od domaćih izdanja iz oblasti fantastične književnosti.

Festival organizuju sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Kontrast izdavaštvo, u saradnji sa Klubom SKAZ, magazinom Armaturgija i Klubom galerijom Polet.

Ulaz na sva festivalska dešavanja je besplatan, a program sa satnicom se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Salon frankofone knjige



Francuski institut u Beogradu organizuje od 8. do 10. juna Salon frankofone knjige, na kojem će, u saradnji sa Makartom i City Magazinom, više od 35 izdavača iz cele Srbije imati priliku da izlaže i prodaje svoje prevode sa francuskog na srpski, uz popust od 20 odsto.

Francuski institut će se tom prilikom, kako je najavio, pretvoriti u privremenu knjižaru na zadovoljstvo svih zaljubljenika u frankofonu misao ili pak u predanost frankofonih autora stripu i dečjoj knjizi.

Salon će, takođe, biti i prilika da se čitaocima predoči istrajni rad izdavača i prevodilaca, zahvaljujući kojem čitaoci širom Srbije, uranjaju u dela savremenih, mladih i odvažnih frankofonih autora.

Program obuhvata i tribinu o izdavaštvu, predstavljanje knjiga, projekcije filmskih adaptacija romana...

Tribinom “Zašto se savremeni frankofoni autori objavljuju danas u Srbiji?”, kojom program i počinje 8. juna, biće reči o više od sto prevoda sa francuskog na srpski kojih je objavljeno samo u 2016. godini. Među njima su klasici iz oblasti književnosti i društvenih nauka, ali sve više i savremeni autori.

Da li je u pitanju samouvereni izbor izdavača? Saveti prevodilaca? Preporuka, slučaj, posredovanje? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore izdavači, prevodioci, novinari i direktor Francuskog instituta Žan-Batist Kizen u razgovoru o svojim izborima i rizicima koje oni nose.

Počasni gost Salona je Frederik Begbede, jedan je od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca, književni kritičar i filmski reditelj, osnivač i predsednik žirija književne nagrade Flor.

Do sada je objavio romane: Mémoire d'un jeune homme dérangé, Praznik u komi (Vacances dans le coma), Ljubav traje tri godine (L'amour dure trois ans), 699 dinara (99 francs), Windows on the World, Romantični egoista (L'égoïste romantique), U pomoć, molim za oproštaj (Au secours pardon), Francuski roman (Un roman français) i Una i Selindžer (Oona & Salinger).

Osim pisanjem bavio se i advertajzingom, radio je za brojne magazine, vodio je TV šou… Za Francuski roman je 2009. dobio značajnu Renaudot nagradu.

Begbede će govoriti na zatvaranju Salona 10. juna, a već sutradan susrešće se sa svojim čitaocima u Novom Sadu, najavio je Francuski institut.

Ulaz na Salon je besplatan, a program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Magris zvezda 6. BFEK-a



Beogradski festival evropske književnosti (BFEK), u organizaciji izdavačke kuće Arhipelag, predstaviće od 27. do 30. juna raznovrstan književni, filmski, debatni i likovni program, a najveća zvezda među gostima je italijanski pisac Klaudio Magris, autor slavnih knjiga “Dunav”, “Mikrokosmosi” i “Drugo more”, kao i nedavno objavljenog romana “Obustavljen postupak”.

Među piscima koji učestvuju na 6. BFEK-u su i Tomas Majneke iz Nemačke, jedan od najčitanijih slovenačkih autora Feri Lainšček, veliki izraelski pesnik Amir Or, hrvatski pesnik i esejista Branko Čegec i jedan od najčitanijih srpskih pripovedača Mihajlo Pantić.

Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, 6. BFEK se, kao i do sada, održava pod sloganom “Najbolje od svega. Najbolje za sve”, a jedna od specifičnosti šestog izdanja je činjenica da su svi pisci koji učestvuju na izvestan način multimedijalni umetnici. Osim što pišu više književnih žanrova, neki od njih imaju i uspešne muzičke karijere, neki su u međunarodnim okvirima uticajni kolumnisti, dok su drugi posvećeni umetničkoj fotografiji.

Glavna književna zvezda 6. BFEK-a, Klaudio Magris, premijerno će u Srbiji predstaviti novi roman “Obustavljen postupak”, koji uskoro objavljuje Arhipelag, a već je doživeo više svetskih izdanja.



Festivalski program, kao i do sada, obuhvata četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije filmova nastalih prema savremenoj književnosti - u okviru retrospektive Književnost na filmu, te panel o populizmu u savremenoj kulturi, društvu i politici, kao i izložbu umetnice i ilustratorke Juko Šimizu “Divlji labud”, zasnovanu na motivima istoimene knjige priča Majkla Kaningema.

Prvi na sceni pojaviće se 27. juna Branko Čegec, a publika će potom imati priliku da pogleda film Marija Kamusa “Dom Bernarde Albe” prema istoimenoj drami Federika Garsije Lorke.

Za 28. jun na sceni su najavljeni Feri Lainšček i Klaudio Magris, dok će u programu “Književnost na filmu” biti prikazano ostvarenje “Moj brat je jedini sin” Danijela Luketija prema istoimenom romanu Antonija Penakija.



Amir Or i Tomas Majneke predstaviće se publici 29. juna, nakon čega sledi projekcija filma “Čik” nagrađivanog nemačkog autora turskog porekla Fatiha Akina, prema istoimenom romanu Volfganga Herndorfa.

Za završnicu BFEK-a najavljen je panel “Kultura u doba populizma: globalni okviri, lokalne boje”, a uz moderaciju Marije Nenezić, učestvovaće Ildiko Erdei, Duško Lopandić i Zoran Lutovac.

Poslednji pisac na sceni je Mihajlo Pantić, a program će biti zaokružen filmom “Misija London” Dimitra Mitovskog, prema istoimenom romanu Aleka Popova.

Na 6. BFEK-u gostuje i Književni kafe Gete instituta u Beogradu.

Beogradski festival evropske književnosti je otvoreni i multimedijalni događaj u kojem se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom i panela, do izložbi i retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti.

Festival se održava u Velikoj sali Doma omladine Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa “Književnost na filmu”.

Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Krokodilovo svetlo u tami



Književni festival Krokodil, uprkos odsustvu podrške Ministarstva kulture i Grada Beograda, predstaviće od 16. do 18. juna neke od najznačajnijih pisaca različitih generacija iz regiona, a pod sloganom “Pripitomiti tamu” posvetiće se i aktuelnim društvenim pitanjima, poput položaja žena u javnosti, nestanka folksdojčerske i jevrejske zajednice u Jugoslaviji, te Deklaracije o zajedničkom jeziku.

Uz pisce i druge autore iz regiona, među gostima devetog Krokodila najavljen je i norveški pisac Erlend Lu, jedan od miljenika domaće čitalačke publike i jedan od najpoznatijih evropskih autora uopšte, čije su knjige prevedene na više od 20 jezika.

Među gostima će biti i filmski reditelji Lordan Zafranović i Srđan Karanović, te Svetlana Slapšak, Slobodan Šnajder, Ivan Ivanji, Olja Savičević Ivančević, Lamija Begagić, Zoran Ferić, Slobodan Tišma, Aleksandar Zograf i drugi, a programe će voditi Kruno Lokotar, Mima Simić, Vladimir Arsenić, Ivan Velisavljević, Igor Štiks i Dragan Kremer.

Seriju sofa-intervjua u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije otvara 16. juna Lordan Zafranović, jedan od najkontroverznijih i najprovokativnijih reditelja sa ovih prostora, koji u Beograd i dolazi iz Praga. Dan kasnije gostovaće još jedan čuveni reditelj čije se stvaralaštvo vezuje za Prašku školu, Srđan Karanović, sa kojim će biti reči o njegovom filmskom i televizijskom delu.

Među gostima je i spisateljica i mirovna aktivistkinja Svetlana Slapšak iz Slovenije, dobitnica ovogodišnje Vitalove nagrade za književno delo “Ravnoteža”.

Takođe, istaknuti prozni i dramski stvaralac Slobodan Šnajder iz Hrvatske čitaće iz svog najnovijeg romana “Doba mjedi”, velike sage o sudbini folksdojčera na prostoru bivše Jugoslavije, za koji je 2016. dobio najveću regionalnu nagradu “Meša Selimović”. Ivan Ivanji, koji je više od 20 godina bio prevodilac za nemački jezik doživotnom predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu, čitaće odlomke iz svog poslednjeg romana “Moj lepi život u paklu”, u kojem se osvrće na svoj život započet pre skoro devet decenija u tadašnjem Bečkereku i iskustvo koje je kao 16-godišnji dečak jevrejskog porekla poneo iz logora smrti Buhenvald.

Biće predstavljen i roman “Pjevač u noći”, istančana ljubavna priča, a ujedno i ozbiljna kritika svih fašizama i straha od slobode, višestruko nagrađivane prozne autorke i pesnikinje Olje Savičević Ivančević, koji je nedavno objavljen i u Srbiji. Autorka će predstaviti i poetsku zbirku “Mamasafari”, dok će Lamija Begagić, jedna od najistaknitijih mladih autorki iz BiH, predstaviti svoj prvi roman “U zoni”, priču o životu žene koja prestaje da se bavi profesionalno sportom u 35. godini i novom svetu koji pokušava da formira oko sebe i u sebi.

Zoran Ferić čitaće iz romana “Na osami pored mora” koji se bavi sazrevanjem i erotičnošću zrelog doba jugoslovenskog hedonističkog socijalizma, a u Srbiji ga je objavila izdavačka kuća Booka.

Krokodil će biti prilika i za još jednu promociju monografije “Ogledalo Lune” kojom je toj muzičkoj grupi konačno dat zasluženi položaj jednog od najznačajnijih bendova ranih 80-ih. Pored Slobodana Tišme, pevača tog benda, pisca i dobitnika NIN-ove nagrade, govoriće i autori knjige Goran Tarlać, Predrag Buca Popović i Saša Rakezić (Aleksandar Zograf), koji će interesantnim predavanjem provesti publiku kroz svet “Neobičnih otkrića”, što je i naziv njegove najnovije zbirke kratkih, poetičnih i dokumentarnih stripova koje redovno crta u formi strip-kolumne za časopis Vreme.

Na delo Biljane Jovanović, jedne od začetnica feminističkog pravca u jugoslovenskim književnostima 70-ih godina, Krokodil će skrenuti pažnju kroz osvrt na dva njena nedavno reizdata kultna romana “Pada Avala” i “Psi i ostali”.

Krokodilov rezidencijalni program za pisce, koji je od 2012. godine ugostio 55 pisaca iz 18 zemalja, predstaviće aktuelnog rezidenta, mladog hrvatskog autora Svena Popovića, te ukazati na važnost tog programa za kontinuiranu kulturnu razmenu u okviru regiona, ali i čitave Evrope.

Osim sofa-intervjua, nastupa, čitanja i muzičkih i glumačkih performansa, Krokodil je najavio i debatni program 17. i 18. juna u CZKD-u, koji će se baviti najaktuelnijim društveno-političkim temama iz perspektive umetnosti i kulture.

Debatni program počinje 17. juna u podne razgovorom “O Biljani Jovanović”, posvećenim životu i delu te istaknute, a danas donekle zaboravljene autorke i mirovne aktivistkinje. Prisutna na književnoj sceni od druge polovine 70-ih godina, Biljana Jovanović je kroz specifičan tretman podžanra, koji je u to vreme nazvan “džins prozom”, gotovo svojeručno redefinisala elemente tzv. ženskog pisma u tadašnjoj Jugoslaviji učinivši ga buntovničkim i opasnim. To su i epiteti koje je, kako ističu organizatori, i sama hrabro nosila sve do prerane smrti u Ljubljani 1995.

O Biljani Jovanović i njenom književnom, feminističkom i antiratnom aktivizmu, uz moderaciju Vladimira Arsenića, razgovaraće njene dugogodišnje saradnice i prijateljice - Borka Pavićević i Svetlana Slapšak.

Diskusioni program obuhvata istog dana i debatu “V(j)eštice”, posvećenu položaju žena u javnom prostoru na području nekadašnje Jugoslavije.

Inspirisana uvredljivim nazivom koji je prorežimska štampa u Hrvatskoj početkom 90-ih koristila da bi objedinila raznorazne vokalne protivnice režima poput Dubravke Ugrešić, Rade Iveković ili Slavenke Drakulić, debata u CZKD-u okupiće neke od najistaknutijih spisateljica i aktivistkinja iz regiona u nameri da, uz moderaciju Danice Vučinić, porazgovaraju o sličnostima i razlikama u načinu na koji se ženski glasovi u javnom prostoru doživljavaju, kao i o načinima na koji se muški patrijarhalni mejnstrim (sveprisutan kako u politici, tako i u medijima) protiv njih bori. U debati učestvuju: Svetlana Slapšak, Olja Savičević Ivančević, Lamija Begagić i Mima Simić.

Takođe, Krokodil će podsetiti i na dve zajednice koje su ostavile snažan uticaj na ovim prostorima do današnjih dana, a nestale su gotovo bez traga u prvoj polovini pete decenije 20. veka. Jevrejska zajednica je pre Drugog svetskog rata brojala 70.000 pripadnika, od kojih je samo 3.500 preživelo Holokaust, a taj broj se nije značajno popravio sve do današnjih dana.

Folksdojčerska zajednica je pre Drugog svetskog rata brojala 500.000 pripadnika, dok je već u posleratnim godinama doslovno desetkovana da bi danas njenih pripadnika na ovim prostorima bilo manje od 10.000.

Ivan Ivanji i Slobodan Šnajder napisali su, na osnovu ličnih i porodičnih iskustava, velike, potresne romane o događajima koji su te dve zajednice pretvorili u senke na ovim prostorima. Njihov razgovor na temu “Senke - O nestanku folksdojčerske i jevrejske zajednice u Jugoslaviji” moderiće 18. juna u 18 sati Igor Štiks.

U završnici devetog Krokodila najavljena je debata “O Deklaraciji o zajedničkom jeziku i drugim demonima”, u kojoj učestvuju Snježana Kordić, u imeMinistarstva kultrue, te Teofil Pančić, Dragan Markovina i Igor Štiks.

Nakon dvogodišnjeg trajanja projekta “Jezici i nacionalizmi”, te šest meseci nakon što je Deklaracija o zajedničkom jeziku napisana i obznanjena uz buru i pozitivnih i negativnih reakcija u javnosti, Krokodil će na završnoj debati okupiti neke od najaktivnijih učesnika u njenom stvaranju, kojiće govoriti o tome šta je Deklaracija o zajedničkom jeziku postigla, a šta nije, na koji način je doživljena u zemljama regiona, kakva je njena realna moć da dovede do promene koju anticipira i koji su planovi za budućnost.

Razgovor o Deklaraciji o zajedničkom jeziku, koju će biti moguće potpisati za vreme festivala, vodiće Ana Pejović i Vladimir Arsenijević.

Treću godinu zaredom Krokodil ima i humanitarni karakter, a ovogodišnji prijatelj je Hemofarm fondacija, s kojom festival od 2016. godine ujedinjuje snage u projektu “Produži život”, u cilju podizanja svesti javnosti o transplantaciji i doniranju organa. I ove godine će kroz različite programe biti skrenuta pažnja na neophodnost doniranja organa, a posetioci pozvani posetioce da postanu vlasnici donorskih kartica.

Krokodil je (Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju) od osnivanja na jedinstven i originalan način predstavlja književnost regiona u njenom punom obimu – bez generacijskih, poetičkih, rodnih ili bilo kakvih drugih isključivosti. Modernim i dinamičnim pristupom u predstavljanju pisaca, koje čini čitanje uz korišćenje savremenih video i audio medija, muzičko-scenski performansi, kao i širokim izborom koji uključuje poeziju, prozu i dramski tekst, Krokodil je od osnivanja 2009. godine postao jedan od najposećenijih književnih događaja u regionu. Do sad je održano osam letnjih festivala i 12 gostujućih izdanja tog festivala u sedam evropskih zemalja, uz učešće više od 150 pisaca iz zemlje, regiona i Evrope.

Festival Krokodil podržali su: Hemofarm fondacija, književna mreža Traduki, S. Fischer Stiftung, forumZFD, NORLA i Muzej Jugoslavije, za razliku od Ministarstva kulture Srbije i gradskih vlasti Beograda.

Ulaz na sve programe je besplatan, a raspored sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Ekonomska istorija regiona



Turski savremeni ekonomski istoričar Šefket Pamuk, inače stariji brat pisca i nobelovca Orhana Pamuka, boravio je proteklih dana u Beogradu kao gost izdavačke kuće Arhipelag i Centra za liberalno-demokratske studije, koji su njegovim gostovanjem započeli novi programski format “Beogradska predavanja iz ekonomske istorije”.

Pamuk je tokom boravka u Beogradu održao predavanje “Prihodi u jugoistočnoj Evropi od 1500. godine u komparativnoj perspektivi”, namenjeno domaćim stručnjacima u oblasti ekonomske istorije, balkanske istorije i političke teorije. To je prvo u seriji predavanja koja će svakog juna držati pozvani svetski ekonomski istoričari.

Pamuk je iscrpno predstavio dinamiku prihodu u jugoistočnoj Evropi u vremenskom rasponu dužem od 500 godina, kao i socijalne, političke i istorijske uzroke koji su presudno uticali na nivo i strukturu prihoda u ovom delu Evrope. Služeći se komparativnom analizom, pitanje prihoda i uopšte ekonomskog razvoja u jugoistočnoj Evropi uporedio je i sa širim evropskim ili pak azijskim kontekstom.

wwwwww..arhipelag.rs i Centar za liberalno-demokratske studije već četvrtu godinu dodeljuju nagradu za najbolji naučno-istraživački rad iz ekonomske istorije Balkana za autore do 40 godina starosti, a “Beogradska predavanja iz ekonomske istorije” predstavljaju nastavak njihovih nastojanja da pitanja iz oblasti ekonomske istorije budu više zastupljena u akademskim istraživanjima i društvenim i javnim raspravama.

Šefket Pamuk je profesor ekonomije i ekonomske istorije na Bosforskom univerzitetu u Istanbulu, te saradnik Ataturkovog instituta za modernu tursku istoriju. Godinama je bio šef savremenih turskih studija na Evropskom institutu, na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, a predavao je i na nizu najprestižnijih američkih univerziteta.

Važi za vodećeg ekonomskog istoričara Osmanske imperije, Bliskog Istoka i moderne Turske.

Pisac je kapitalnih knjiga Osmanska imperije i evropski kapitalizam 1820-1913: Trgovina, investicije i proizvodnja (1987) i Monetarna istorija Osmanskog carstva (2000). Takođe, koautor je knjige Istorija bliskoistočnih ekonomija u XX veku (1999, s harvardskim profesorom Rodžerom Ovenom).

Pamuk je predsednik Azijskog društva za ekonomsku istoriju. Takođe, član je Turske akademije nauka i Evropske akademije, te urednik European Review of Economic History.

(SEEcult.org)

Grosmanu Man Buker, novi roman u izdanju Arhipelaga



Izraelski pisac David Grosman ovogodišnji je dobitnik međunarodne nagrade “Man Buker” za svoj najnoviji roman “Konj ulazi u bar”, koji će njegov srpski izdavač, Arhipelag, objaviti do narednog Sajmu knjiga u Beogradu u oktobru.

Grosmanov roman “Konj ulazi u bar” objavljen je u Izraelu 2016. godine, a u međuvremenu je objavljen na više jezika, doživevši posebno veliki uspeh u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

Arhipelag, srpski izdavač Grosmanovih dela, objavio je ranije njegovo remek-delo “Vidi pod: Ljubav”, i to u dva izdanja, kao i piščeve romane “Do kraja zemlje”, “Njeno telo zna” i “Izvan vremena”.

Arhipelag će uskoro objaviti i Grosmanovu knjigu za decu “Zagrljaj u prevodu” Davida Albaharija, sa ilustracijama Mihala Ronera, čime će započeti edicija knjiga za decu i mlade Mali Arhipelag.

Grosman je, inače, dobio prestižnu nagradu “Man Buker” uz obrazloženje žirija da roman “Konj ulazi u bar” predstavlja “bolan portret izraelskog društva”.

Predsednik žirija Nik Barli istakao je da Grosmanov roman “osvetljava posledice tuge, ali bez trunka sentimentalnosti”. “Svaka rečenica se računa, svaka reč je važna u ovom vrhunskom primeru piščeve veštine”, istakao je Barli.

Međunarodna nagrada “Man Buker” jedna je od najprestižnijih književnih nagrada u svetu, a dodeljuje se za najbolje delo stranog pisca prevedeno na engleski jezik i objavljeno u Velikoj Britaniji.

Grosman je prvi izraleski pisac koji je dobio tu nagradu, koja je vredna 50.000 funti (56.800 evra), a podeliće je sa svojom britanskom prevoditeljkom Džesikom Koen.

“Naziv romana je početak jednog popularnog vica u Izraelu. Cela knjiga govori, u stvari, o jednom stendap komičaru koji ima svoj šou, svoju predstavu, i sve šale koje izvodi, kao i njegov odnos s publikom, predstavljaju ovaj roman. Napisana je u najsavremenijem današnjem žargonu hebrejskog jezika i prepuna je viceva, ali iza tih viceva i tog žargona otkriva se sam savremeni život sa svim onim što on sa sobom nosi. I sa onim što sam po sebi uzima svima nama i odnosi”, rekao je Grosman prošle godine u Beogradu, kao ekskluzivni gost Arhipelaga na 5. Beogradskom festivalu evropske književnosti.

U proteklih deset godina Grosman je tri puta bio gost Arhipelaga u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima u Srbiji.

Grosmanova dela su, inače, prevedena na 25 svetskih jezika, a za njih je dobio niz najprestižnijih međunarodnih književnih nagrada. Prema njegovim romanima “Osmeh jagnjeta”, “Intimna gramatika” i “Vidi pod: Ljubav” snimljeni su filmovi.

Grosmanove knjige objavljene su na srpskom jeziku u prevodu Davida Albaharija, a Arhipelag je posredstvom svog onlajn magazina i drugih izdanja ponudio čitaocima i čitavu seriju Grosmanovih eseja o književnosti i bliskoistočnim pitanjima.

(SEEcult.org)

Pripitomljavanje tame



Festival Krokodil, uprkos kiši, počeo je 16. juna ispred Muzeja Jugoslavije gostovanjem Olje Savičević Ivančević, Slobodana Šnajdera, Lordana Zafranovića i Svetlane Slapšak, uz promociju monografije “Ogledala Lune” o legendarnoj novosadskoj grupi iz 80-ih i predavanje Aleksandara Zografa o strip stvaralaštvu.

Otvaranje devetog Krokodila pred nekoliko stotina najvernijih fanova pod kišobranima proteklo je u čitanju splitske autorke Olje Savičević Ivančević, a budući da se vreme ubrzo stabilizovalo, monografija o grupi Luna predstavljena je već pred skoro prepunim amfiteatrom. Sa Slobodanom Tišmom, pevačem Lune, te sa autorima monografije Goranom Tarlaćem i Sašom Rakezićem, razgovarao je Dragan Kremer.

Među prvim gostima Krokodila, koji se održava do 18. juna pod sloganom “Pripitomiti tamu”, bio je i Slobodan Šnajder, koji je čitao delove svog novog romana “Doba mjedi”, velike sage o sudbini folksdojčera na prostoru bivše Jugoslavije.



Gost prvog festivalskog sofa-intervjua bio je Lordan Zafranović, jedan od najkontroverznijih i najprovokativnijih domaćih reditelja čuvene Praške škole, koji je na Krokodil i stigao iz Praga. Sa Zafranovićem je o njegovom stvaralaštvu, odnosu knjige i filma, odnosu umetničkog i političkog, te o saradnji sa piscima poput Mirka Kovača i Filipa Davida, koji je bio u publici, razgovarao je filmski kritičar Ivan Velisavljević.

Aleksandar Zograf je proveo publiku kroz svet “Malih otkrića”, što je i naziv njegove najnovije zbirke kratkih, poetičnih i dokumentarnih stripova koje redovno crta u formi strip-kolumne za časopis Vreme. Pubiku je angažovao kroz mali radijski interaktivni performans Srđa Anđelić, predstavljajući radio Mjehur na mreži.

Krokodil je ugostio i spisateljicu i mirovnu aktivistkinju Svetlanu Slapšak iz Slovenije, dobitnicu Vitalove nagrade za roman “Ravnoteža” iz kojeg je čitala odlomke za sam kraj prve festivalske večeri.

Među gostima devetog Krokodila, koji nastavlja večernji program ispred Muzeja Jugoslavije i 17. juna, najavljeni su i Srđan Karanović, Ivan Ivanji, Lamija Begagić, Zoran Ferić, i drugi, a programe vode i moderiraju Kruno Lokotar, Mima Simić, Vladimir Arsenić, Ivan Velisavljević, Igor Štiks i Dragan Kremer.



Osim sofa-intervjua, nastupa, čitanja i muzičkih i glumačkih performansa, koji čine večernji program, Krokodil i ove godine ima i debatni program, koji će biti održan tokom vikenda u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a posvećen je najaktuelnijim društveno-političkim temama iz perspektive umetnosti i kulture.

Debate počinju 17. juna u podne razgovorom o životu i delu Biljane Jovanović, istaknute, a danas donekle zaboravljene autorke i mirovne aktivistkinje. O Biljani Jovanović i njenom književnom, feminističkom i antiratnom aktivizmu, uz moderaciju Vladimira Arsenića, razgovaraće njene dugogodišnje saradnice i prijateljice - Borka Pavićević i Svetlana Slapšak.

Diskusioni program obuhvata istog dana i debatu “V(j)eštice”, posvećenu položaju žena u javnom prostoru na području nekadašnje Jugoslavije, a među učesnicima su najavljene Svetlana Slapšak, Olja Savičević Ivančević, Lamija Begagić i Mima Simić.

Takođe, Krokodil će podsetiti i na dve zajednice koje su ostavile snažan uticaj na ovim prostorima do današnjih dana, a nestale su gotovo bez traga u prvoj polovini pete decenije 20. veka - jevrejsku i folksdojčersku. Ivan Ivanji i Slobodan Šnajder napisali su, na osnovu ličnih i porodičnih iskustava, velike, potresne romane o događajima koji su te dve zajednice pretvorili u senke na ovim prostorima, a razgovor sa njima 18. juna u 18 sati moderiraće Igor Štiks.

U završnici devetog Krokodila najavljena je debata “O Deklaraciji o zajedničkom jeziku i drugim demonima”, u kojoj učestvuju Snježana Kordić, te Teofil Pančić, Dragan Markovina i Igor Štiks.

Nakon dvogodišnjeg trajanja projekta “Jezici i nacionalizmi”, te šest meseci nakon što je Deklaracija o zajedničkom jeziku napisana i obznanjena uz buru i pozitivnih i negativnih reakcija u javnosti, Krokodil će na završnoj debati okupiti neke od najaktivnijih učesnika u njenom stvaranju, koji će govoriti o tome šta je Deklaracija o zajedničkom jeziku postigla, a šta nije, na koji način je doživljena u zemljama regiona, kakva je njena realna moć da dovede do promene koju anticipira i koji su planovi za budućnost.

Razgovor o Deklaraciji o zajedničkom jeziku, koju će biti moguće potpisati za vreme festivala, vodiće Ana Pejović i Vladimir Arsenijević.

Budući da Krokodil treću godinu uzastopno ima i humanitarni karakter, zahvaljujući saradnji sa Hemofarm fondacijom u okviru projekta “Najvažniji poziv u životu”, deo programa prve večeri bio je posvećen i unapređenju svesti javnosti o transplantaciji i doniranju organa. Glumica Jelena Graovac čitala je iz knjige “Tijelo njenog tijela” Slavenke Drakulić o njenom iskustvu presađivanja organa koje je usledilo nakon inserta iz dokumentarnog filma “Slavenka ili o boli” hrvatskog dokumentariste Petra Krelje.

Na gornjem platou amfiteatra svi posetioci bili su i u mogućnosti da postanu vlasnici donorske kartice.

Krokodil su podržali: Hemofarm fondacija, književna mreža Traduki, S. Fisćer Stiftung, forumZFD, NORLA i Muzej Jugoslavije, dok je podrška Ministarstva kulture i Grada Beograda izostala.

Ulaz na sve programe je besplatan, a raspored sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Marija Piroshki

(SEEcult.org)

Saradnja Sidnejskog i Srpskog PEN centra



Predsednica Sidnejskog PEN centra Zoe Rodrigez posetila je Srpski PEN centar, gde je s predstavnicima te organizacije razgovarala o mogućnostima aktivnije saradnje i šireg predstavljanja srpske književnosti u Australiji i australijske u Srbiji, a u tom pogledu posebno je istaknut značaj književnih festivala.

Predstavljajući najvažnije aktivnosti Sidnejskog PEN centra, Zoe Rodrigez je navela saradnju s velikim brojem književnih festivala u australijskim gradovima koji, kako je rekla, predstavljaju najvidljiviju tačku promocije savremene književnosti. Zoe Rodrigez predstavila je i plodnu saradnju Sidnejskog PEN centra sa Univerzitetom u Sidneju, kao i sa akademskom zajednicom u Australiji uopšte, koja se pokazuje sve važnijom u kontekstu aktuelne marginalizacije vrhunske kulture, saopštio je Srpski PEN centar.

Predsednica Sidnejskog PEN centra interesovala se i za međunarodne književne festivale u Srbiji, njihov koncept i odjek u široj javnosti, a u razgovoru je zajednički zaključeno da književni festivali predstavljaju odličan model prezentacije i promocije savremene književnosti, koji odgovara senzibilitetu različitih generacija. Budući zajednički rad na predstavljanju srpske književnosti u Australiji i australijske u Srbiji usredsrede na saradnju s književnim festivalima u dve zemlje.

Poseban deo aktivnosti Sidnejskog PEN centra posvećen je i pitanju zaštite autorskih prava pisaca i izdavača, a izazovi u tom pogledu, usled novih tehnoloških i informatičkih okolnosti, javljaju se kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Klasični koncept zaštite autorskih prava u mnogim aspektima više nije održiv, zbog čega je neophodno osmisliti nove modele zaštite koji će biti u duhu dinamične promene tehnologije, ali i u interesu autora i njihovih izdavača, rekla je Zoe Rodrigez, koja je advokat u Agenciji za autorska prava,a veruje da je njihova zaštita u najboljem interesu svih, ne samo autora.

Predstavnici Srpskog PEN centra predstavili su Zoi Rodrigez rad te organizacije u proteklih nekoliko godina, posebno ističući Svetski kongres Međunarodnog PEN u Beogradu 2011. godine, Regionalnu konferenciju Srpskog PEN centra na značajne književne teme, rad Balkanske PEN mreže, kao i rad na promovisanju srpske književnosti u međunarodnim okvirima.

Veliku pažnju Zoe Rodrigez, kako je saopšteno, privukle su antologije savremene srpske poezije i proze, kao i srpske kratke priče XX veka na engleskom jeziku, te istorija srpske književnosti na engleskom jeziku koje je objavio Srpski PEN.

Zoe Rodrigez posetila je Srpski PEN centar sa prevoditeljkom Draganom Živančević, članicom Sidnejskog PEN centra, koja već 25 godina živi u Brizbejnu. Tokom boravka u Evropi, Zoe Rodrigez će posetiti još nekoliko PEN centara.

(SEEcult.org)

Otrežnjujuća književnost



Beogradski festival evropske književnosti (BFEK) predstaviće od 27. do 30. juna u Domu omladine neke od najznačajnijih savremenih pisaca iz Srbije, regiona i Evrope, među kojima je i italijanski autor Klaudio Magris, čiji novi roman “Obustavljen postupak” izlazi ovih dana u izdanju Arhipelaga, organizatora tog festivala koji nastavlja da promoviše vrhunsku književnost i čitanje radi razumevanja svakodnevnice.

“Vrhunska književnost je najbolje sredstvo za razumevanje prilika u kojima živimo danas”, rekao je 22. juna glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović na konferenciji za novinare, najavljujući četiri multimedijalne večeri sa književnim, filmskim, likovnim i debatnim programom, tokom kojih će se predstaviti i Tomas Majneke iz Nemačke, jedan od najčitanijih slovenačkih autora Feri Lainšček, veliki izraelski pesnik Amir Or, hrvatski pesnik i esejista Branko Čegec i jedan od najčitanijih srpskih pripovedača Mihajlo Pantić.

Glavna zvezda šestog BFEK-a, kako je i ranije najavljeno, biće Klaudio Magris, autor slavnih knjiga “Dunav”, “Mikrokosmosi” i “Drugo more”, koji će premijerno u Srbiji predstaviti novi roman “Obustavljen postupak”, koji je već doživeo više svetskih izdanja.

Prema rečima Božovića, za dolazak Magrisa vlada veliko interesovanje, a u Beograd, gde je gostovao i pre godinu i po dana, dolazi neposredno posle američke i nemačke turneje posvećene tamošnjim izdanjima romana “Obustavljen postupak”.



Uz čitanje dela gostujućih pisaca, program BFEK-a obuhvata, kao i do sada, i projekcije filmova nastalih prema savremenoj književnosti, te panel o populizmu u savremenoj kulturi, društvu i politici, kao i izložbu umetnice i ilustratorke Juko Šimizu “Divlji labud”, zasnovanu na motivima istoimene knjige priča Majkla Kaningema.

Prvi na sceni pojaviće se 27. juna Branko Čegec, a publika će potom imati priliku da pogleda film Marija Kamusa “Dom Bernarde Albe” prema istoimenoj drami Federika Garsije Lorke.

Za 28. jun na sceni su najavljeni Feri Lainšček i Klaudio Magris, dok će u programu “Književnost na filmu” biti prikazano ostvarenje “Moj brat je jedini sin” Danijela Luketija prema istoimenom romanu Antonija Penakija.

Amir Or i Tomas Majneke predstaviće se publici 29. juna, nakon čega sledi projekcija filma “Čik” nagrađivanog nemačkog autora turskog porekla Fatiha Akina, prema istoimenom romanu Volfganga Herndorfa.



Za završnicu BFEK-a najavljen je panel “Kultura u doba populizma: globalni okviri, lokalne boje”, a uz moderaciju Marije Nenezić, učestvovaće Ildiko Erdei, Duško Lopandić i Zoran Lutovac.

Populizam je izabran kao tema zbog njegovog sve izraženije prisustva i na globalnom nivou, a prema rečima Gojkovića, učesnici diskusije pokušaće da odgovore da li jačanje populizma znači slom elita, da li je kultura kriva za to ili je najveća žrtva, da li je srednja klasa odustala od kulture, da li su mase one koje najviše trpe zbog populizma…

“Sve su to važna pitanja, posebno zato što se taj proces dešava pred našim očima”, rekao je Gojković i istakao da je zato važno sagledati populizam kako bi se pokušale bar ublažiti njegove posledice.

U završnici šetog BFEK-a predstaviće se domaći pisac Mihajlo Pantić, a program će biti zaokružen filmom “Misija London” Dimitra Mitovskog, prema istoimenom romanu Aleka Popova.



Jedna od specifičnosti šestog BFEK-a je to što su svi pisci koji učestvuju na izvestan način multimedijalni umetnici. Osim što pišu više književnih žanrova, neki od njih imaju uspešne muzičke karijere, poput Majnekea i Lainščeka, neki su u međunarodnim okvirima uticajni kolumnisti kao što je to Magris, dok su drugi posvećeni umetničkoj fotografiji poput Ora i Čegeca, glavnog urednika izdavačke kuće Meandar iz Zagreba. Publika će imati priliku da čuje razgovor i o muzičkim interesovanjima i aktivnostima Mihajla Pantića.

Izložba crteža Juko Šimizu “Divlji labud”, koja će biti otvorena prve festivalske večeri, obuhvata radove te svetski poznate umetnice i ilustratorke koji su nastali prema motivima istoimene knjige priča Majkla Kaningema.

Juko Šimizu je japanska ilustratorka koja živi u Njujorku, a ilustrovala je knjige mnogih poznatih svetskih pisaca. Njene ilustracije se nalaze na koricama knjiga najpoznatijih svetskih izdavača, na naslovnim stranama Njujork tajmsa, Tajma ili Njujorkera, kao i na majicama firme GAP, na Pepsi limenkama, na bilbordima VISA, u kampanjama Majkrosofta…

“U svom radu Juko Šimizu spretno kombinuje tradicionalnu japansku grafiku sa američkom pop poetikom nadrealizma i stripa. Osnovne obrise crta japanskom kaligrafskom četkicom, a zatim ih digitalno dopunjava suplementima boja. No, ne bi to bilo toliko bitno da svaka ilustracija koju je uradila (a ima ih mnogo) nije maksimalno emotivno doživljena. Danas, kada na internetu možete videti more radova mladih, starih i pokojnih velikana ove vrste umetnosti, njene ilustracije upašće vam u oko i zadržaće vam se u mozgu. Ostaće vam u sećanju... To je ono čemu teži svaki umetnik i što ga odvaja od pukog zanatlije”, naveo je u zapisu u programu izložbe domaći crtač Branko Đukić.

Na 6. BFEK-u gostuje i Književni kafe Gete instituta u Beogradu, a saradnja je uspostavljena i sa Italijanskim institutom za kulturu i Institutom Servantes.

Festival se održava u Velikoj sali Doma omladine Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa “Književnost na filmu”.

Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Vrhunska evropska književnost na 6. BFEK-u

BFEK | Evropa | Arhipelag | Beograd | Festivali | DOB | Klaudio Magris



Beogradski festival evropske književnosti (BFEK) predstavlja od 27. do 30. juna u Domu omladine neke od najznačajnijih savremenih pisaca iz Srbije, regiona i Evrope, nastavljajuci da promoviše vrhunsku književnost radi razumevanja svakodnevnice i prilika u današnjem društvu.

Glavna zvezda 6. BFEK-a je italijanski autor Klaudio Magris, čiji je novi roman “Obustavljen postupak” objavio ovih dana Arhipelag, organizatora tog festivala koji nudi četiri multimedijalne večeri sa književnim, filmskim, likovnim i debatnim programom.

Autor slavnih knjiga “Dunav”, “Mikrokosmosi” i “Drugo more”, premijerno će u Srbiji predstaviti novi roman “Obustavljen postupak”, koji je već doživeo više svetskih izdanja. Magris dolazi u Beograd neposredno posle američke i nemačke turneje posvećene tamošnjim izdanjima romana “Obustavljen postupak”.

Gosti 6. BFEK-a su i Tomas Majneke iz Nemačke, jedan od najčitanijih slovenačkih autora Feri Lainšček, veliki izraelski pesnik Amir Or, hrvatski pesnik i esejista Branko Čegec i jedan od najčitanijih srpskih pripovedača Mihajlo Pantić.

Uz čitanje dela gostujućih pisaca, program BFEK-a obuhvata, kao i do sada, i projekcije filmova nastalih prema savremenoj književnosti, te panel o populizmu u savremenoj kulturi, društvu i politici, kao i izložbu umetnice i ilustratorke Juko Šimizu “Divlji labud”, zasnovanu na motivima istoimene knjige priča Majkla Kaningema.

Prvi na sceni pojaviće se 27. juna Branko Čegec, a publika će potom imati priliku da pogleda film Marija Kamusa “Dom Bernarde Albe” prema istoimenoj drami Federika Garsije Lorke.

Za 28. jun na sceni su najavljeni Feri Lainšček i Klaudio Magris, dok će u programu “Književnost na filmu” biti prikazano ostvarenje “Moj brat je jedini sin” Danijela Luketija prema istoimenom romanu Antonija Penakija.

Amir Or i Tomas Majneke predstaviće se publici 29. juna, nakon čega sledi projekcija filma “Čik” nagrađivanog nemačkog autora turskog porekla Fatiha Akina, prema istoimenom romanu Volfganga Herndorfa.

Za završnicu BFEK-a najavljen je panel “Kultura u doba populizma: globalni okviri, lokalne boje”, a uz moderaciju Marije Nenezić, učestvovaće Ildiko Erdei, Duško Lopandić i Zoran Lutovac.

U završnici šetog BFEK-a predstaviće se domaći pisac Mihajlo Pantić, a program će biti zaokružen filmom “Misija London” Dimitra Mitovskog, prema istoimenom romanu Aleka Popova.

Jedna od specifičnosti šestog BFEK-a je to što su svi pisci koji učestvuju na izvestan način multimedijalni umetnici. Osim što pišu više književnih žanrova, neki od njih imaju uspešne muzičke karijere, poput Majnekea i Lainščeka, neki su u međunarodnim okvirima uticajni kolumnisti kao što je to Magris, dok su drugi posvećeni umetničkoj fotografiji poput Ora i Čegeca, glavnog urednika izdavačke kuće Meandar iz Zagreba. Publika će imati priliku da čuje razgovor i o muzičkim interesovanjima i aktivnostima Mihajla Pantića.

Izložba crteža Juko Šimizu “Divlji labud”, koja će biti otvorena prve festivalske večeri, obuhvata radove te svetski poznate umetnice i ilustratorke koji su nastali prema motivima istoimene knjige priča Majkla Kaningema.

Juko Šimizu je japanska ilustratorka koja živi u Njujorku, a ilustrovala je knjige mnogih poznatih svetskih pisaca. Njene ilustracije se nalaze na koricama knjiga najpoznatijih svetskih izdavača, na naslovnim stranama Njujork tajmsa, Tajma ili Njujorkera, kao i na majicama firme GAP, na Pepsi limenkama, na bilbordima VISA, u kampanjama Majkrosofta…

“U svom radu Juko Šimizu spretno kombinuje tradicionalnu japansku grafiku sa američkom pop poetikom nadrealizma i stripa. Osnovne obrise crta japanskom kaligrafskom četkicom, a zatim ih digitalno dopunjava suplementima boja. No, ne bi to bilo toliko bitno da svaka ilustracija koju je uradila (a ima ih mnogo) nije maksimalno emotivno doživljena. Danas, kada na internetu možete videti more radova mladih, starih i pokojnih velikana ove vrste umetnosti, njene ilustracije upašće vam u oko i zadržaće vam se u mozgu. Ostaće vam u sećanju... To je ono čemu teži svaki umetnik i što ga odvaja od pukog zanatlije”, naveo je u zapisu u programu izložbe domaći crtač Branko Đukić.

Na 6. BFEK-u gostuje i Književni kafe Gete instituta u Beogradu, a saradnja je uspostavljena i sa Italijanskim institutom za kulturu i Institutom Servantes.

Festival se održava u Velikoj sali Doma omladine Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa “Književnost na filmu”.

Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Video u bloku:
off
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_15ce8fa2e4d%3A3642b18%3A5b78a817&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Vrhunska%20evropska%20knji%C5%BEevnost%20na%206.%20BFEK-u%20&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fvest%2Fvrhunska-evropska-knjizevnost-na-6-bfek-u