Vesti - književnost...

Promocije, popusti i akcije



Domaći izdavači na 60. Sajmu knjiga u Beogradu pripremili su niz programa na svojim standovima kojima žele da skrenu pažnju na nove naslove i reizdanja, a uz gostovanja autora, tradicionalno nude i sajamske popuste i specijalne akcije i nagradne igre za posetioce.

Na pojedinim standovima popusti se kreću i do 80 odsto.

Službeni glasnik tako nudi po specijalnom sajamskom popustu nekoliko naslova i za 50 dinara, a spisku knjiga koje su na predsajamskom popustu već mesec dana, dodao je još oko 300 naslova.

Laguna, najproduktivnija domaća izdavačka kuća, koja je između dva sajma knjiga objavila rekordna 354 nova naslova (sa rezidanjima 552), stavlja akcenat na hitove iz svoje produkcije u širokom rasponu od nagrađivanih pisaca, poput dobitnika NIN-ove nagrade Filipa Davida i Kočićevog pera Dragana Velikića do nove trilogije bivše TV voditeljke Jelene Bačić Alimpić “Kazna za greh” ili autobiografskog romana “Sama” Isidore Bjelice i ljubavnog “Drvo života” pop pevačice Kristine Kovač.

Među autorima koji će potpisivati knjige na štandu Lagune najavljeni su Vedrana Rudan, Miljenko Jergović, Svetislav Basara, Dragana Velikić, Vladimir Kecmanović, Filip David, te glumica Kristina Oksenberg, ćerka kneginje Jelisavete Karađorđević, koja je u potrazi za svojim poreklom napisala knjigu “Kraljevska dinastija – Povratak kući porodice Karađorđević”.

U ponudi Lagune je, između ostalog, i reizdanje romana “Seobe” Miloša Crnjanskog u jednom tomu, a budući da je počasni gost 60. Sajma knjiga Rusija, Laguna je nedavno objavila knjigu priča “Kristalni svet” Viktora Peljevina, jednog od najznačajnijih savremenih ruskih pisaca, te knjige na temu Rusije “Samoubistvo” Marka Aldanova i “Ništa nije istina i sve je moguće” Pitera Pomoranceva, naturalizovanog Britanca, koji piše o aktuelnoj Rusiji u kojoj je diktatura rijaliti šou.

Posebno mesto u ponudi Lagune ima knjiga “Idi postavi stražara” Harper Li, autorke američkog klasika “Ubiti pticu rugalicu” i dobitnice Pulicerove nagrade. Na tu knjigu čekalo se više od pola veka, budući da ju je Harper Li napisala još 50-ih, a pronađena je krajem 2014.

Među delima domaćih autora koje Laguna posebno izdvaja u ponudi su i knjige filmskog reditelja Srđana Dragojevića i glumca Lazara Ristovskog, te novi roman Vladimira Kecmanovića “Osama”, kao i nastavak “ogovaranja ovog palog sveta” tandema Jergović-Basara u knjizi “Drugi krug”. Među hitovima iz regiona je i nova knjiga hrvatske autorke Vedrane Rudan “Zašto psujem”.

Laguna nudi popust od 15 odsto, uz dodatnih 10 odsto za kupovinu tri ili više knjige. Takođe, pripremila je akcije “3 knjige za 299” (ili 499 i 999 dinara). Za oko sto Laguninih naslova i oko hiljadu stranih važiće popust do 50 odsto. Povodom Sajma knjiga, Laguna je obezbedila popuste i u svojim knjižarama širom zemlje, kao i na sajtu delfi.rs

Arhipelag je pripremio tri programska segmenta – gostovanja pisaca, predstavljanje edicije “100 slovenskih romana” i poseban program za učenike povodom “Školskog dana”, a posetioce takođe očekuje specijalni sajamski popust, kao i nagrade igre i akcije.

Premijerno će biti predstavljeni romani Alekseja Slapovskog “Feniksov sindrom” i “Ništa od umetnosti” Petera Eterhazija, knjige priča “Divlji labud i druge priče” Majkla Kaningema i “Čarobni papagaj i preostali kič” Pavela Vilikovskog, te putopisna knjiga o Norveškoj “Svetlost na vodi” novog Arhipelagovog autora Veselina Markovića.

Roman američkog pisca Kaningema “Divlji labud” doživljava svetsku premijeru u izdanju Arhipelaga, budući da će američko izdanje biti objavljeno tek polovinom novembra. Kaningem je napisao 11 priča modernog doba od kojih svaka vuče neku nit iz poznatih bajki evropske i američke civilizacije. “Feniksov sindrom” Slapovskog, jednog od najznačajnijih pisaca postsovjetskog perioda, uzbudljiva je i kritički izoštrena povest o ruskoj tranziciji, dok je roman “Ništa od umetnosti” Esterhazija, živog klasika mađarske i evropske književnosti, knjiga o majci i o fudbalu.

Arhipelag, između ostalog, objavljuje i knjigu slovenačkog pisca Aleša Štegera “Na kraju napisano” koja je nastala proteklog leta u Beogradu kao jedinstveno svedočenje o drami sirijskih izbeglica koja i dalje traje. Knjiga sadrži i dvadesetak fotografija izbegličkog kampa u Beogradu koje je uradio sam pisac.

Uz nova izdanja nekih od svojih najtraženijih autora, među kojima su i romani Vide Ognjenović “Preljubnici” i “Ultramarin” Milete Prodanovića, kao i knjiga priča Mihajla Pantića “Sedmi dan košave”, Arhiplega će predstaviti i roman u pričama Mladena Vurune “Sedam jezivih dana” i knjigu priča “Slučajni putnik” iz zaostavštine Davida Mladinova, te knjigu italijanskog istoričara Eđidija Ivetića “Granica na Mediteranu” o susretima kultura, ali i istorijskih, političkih i nacionalnih težnji na istočnom Jadranu. Knjiga Duška Lopandića “Vreme sjaja, vreme tame” predstavlja pak uzbudljivu diplomatsku istoriju Srbije od XIII veka do početka Drugog svetskog rata.

Arhipelag nastavlja da objavljuje poeziju, a među novitetima na Sajmu biće i nova knjiga pesama Vladimira Kopicla “Format zveri”.

Edicija “100 slovenskih romana”, dopunjena romanima slovenačkog pisca Vlada Žabota “Vučje noći” i modernog klasika slovačke književnosti Dušana Kužela “Lampa”, predstavljena je izložbom, a 28. oktobra će povodom tog izdavačkog poduhvata biti održana i panel diskusija (Jani Virk, Andreja Rihter, Gojko Božović), dok će dan kasnije biti premijerno predstavljeno englesko izdanje romana “Madonin nakit” Lasla Blaškovića, koji će gostovati i 29. oktobra povodom knjige “Razbrajalica”.

Gostovanja pisaca na štandu Arhipelaga počinju 26. oktobra, kada će se predstaviti Nikola Moravčević (Grof Sava Vladislavić), Živorad Nedeljković (Ulazak) i Radomir Uljarević (Škola odučavanja), dok će narednih dana od 15 do 17 sati posetioci moći da se susretnu i sa Davidom Albaharijem (Propuštena prilika), Vladimirom Kopiclom (Format zveri), Anom Ristović (Čistina), Goranom Markovićem (Tri priče o samoubicama), Veselinom Markovićem (Svetlost na vodi: Put na sever), Srđanom V. Tešinom (Priče s Marsa / Skrati priču), Mladenom Vurunom (Sedam jezivih dana), Nemanjom Rotarom (Poslednji Romeji / Sutradan posle detinjstva), Vladislavom Bajcem (Bekstvo od biografije), Miletom Prodanovićem (Ultramarin), Uglješom Šajtincem (Banatorijum / Sasvim skromni darovi), Vidom Ognjenović (Visoka voltaža), Dragoljubom Mićunovićem (Život u nevremenu I-II / Susret sa stvarnošću) i Mihajlom Pantićem (Sedmi dan košave / Vonder u Berlinu).

Kuća Clio predstavlja 30 novih naslova, a pod sloganom “Hoćemo kritiku”, najavila je promocije knjiga “Množenje svetova” (Ruski pisci u srpskoj prevodnoj književnosti) Miodraga Sibinovića, romana “Zaludnost življenja” Dimitrija Verhulsta, “Posledice jednog pucnja” Jelice Novaković i Svena Petersa, kao i notnog izdanja “Večernji zvon” (ruske pesme i igre) koje je priredila Hristina Medić i knjige “Srbi 1903-1914 - Istorija ideja” koju je priredio istoričar Miloš Ković.

Gost kuće Clio je belgijski pisac i pesnik Dimitri Verhulst (1972), koji je roman “Zaludnost življenja” objavio 2006. godine i za njega dobio nagradu Publieksprijs Gouden Uil. Preveden je na 19 jezika i prema njemu je snimljen film koji je prikazan na brojnim festivalima.

Clio će ugostiti i Svena Petersa, koautora knjige “Posledice jednog pucnja: sto godina Sarajevskog atentata i njegovih posledica u ogledalu holandskih i flamanskih izvora”, sa Jelicom Novaković. Peters je profesor holandskog kao stranog jezika u Antverpenu, član je flamanskog PEN-a i odgovoran za rad Kuće pisaca i urednik bloga o publikacijama na balkanske teme.

Nastup kuće Geopoetika obeležen je sloganom "Potraga za identitom - jesmo li to što smo", sa reflektujućim tangramom u centru štanda kojem se svakog dana menja oblik. Veliku pažnju ove godine Geopoetika je, uz nove naslove, posvetila i predstavljanju aplikacije Geopoetika e-knjižara preko koje će čitaoci imati mogućnost kupovine e-knjiga. Tokom Sajma knjiga, čitaoci mogu besplatno preuzeti e-knjigu Slavoljuba Stankovića "Prvaci sveta!"

I manji izdavači, uprkos teškoćama u poslovanju, nastavljaju tradiciju sajamskog prisustva, pa izdavačka kuća Rende, između ostalog, premijerno predstavlja knjigu “Veličanstveni Poskokovi” Ante Tomića, koja nije nastavak “Čuda iz Poskokove Drage”, ali su Poskokovi ponovo glavni junaci priče, i to onaj deo familije koji se davno odselio u Zagreb. Tomić filmski razvija priču o bogatim ali zlim muškarcima koji su moćnici i koji ne prezaju ni od čega da ostvare snove o apsolutnoj moći.

Za Sajam knjiga Rende je pripremilo i “Moju knjigu” Aleksandra Stojkovića ST-a, rok muzičar i pesnika koji je za Rende prethodno objavio i zbirku poezije “Ne možeš mnogo ali možeš malo”.

Pojedine domaće i autore iz regiona predstaviće i gosti, pa će tako zagrebačka kuća Fraktura, koja prvi put učestvuje na Sajmu knjiga u Beogradu, predstaviti knjige Mirka Kovača, Miljenka Jergovića, Slavenke Drakulić, Filipa Davida, Slavoja Žižeka, Daše Drndić, Igora Štiksa, Srećka Horvata, Aleša Debeljaka, Ognjena Spahića…

Posetioci će imati priliku da se upoznaju i sa Frakturinom prevodnom publicistikom i beletristikom, koja je neobjavljena u Srbiji, a čiji su autori klasici i savremeni klasici (Péter Nádas, Amos Oz, Péter Esterházy, Sofi Oksanen, Etgar Keret, Cees Nooteboom, Ahmet Hamdi Tanpınar, César Aira, Patrick Modiano, Javier Cercas…).

Gosti Frakturinog štanda biće Igor Štiks (Dobro došli u pustinju postsocijalizma i druge knjige) 28. oktobra, Miljenko Jergović (Sarajevo, plan grada i druge knjige) 29. oktobra, te Filip David (Princ vatre, Kuća sećanja i zaborava i druge knjige) 30. oktobra.

Gostovanja na štandovima najavili su i Kreativna radionica Balkan, Zavod za udžbenike, koji je 2014. proglašen najboljim izdavačem, Vukotić medija, Agora, SPKD Prosvjeta, Dereta, Svet knjige, Esperia…

Jubilarno izdanje Sajma knjiga svečano su otvorili 25. oktobra ruska istoričarka i političarka Natalija Naročnickaja i filmski režiser i pisac Emir Kusturica, koji su naglasili važnosti pismenosti i čitanja. Kusturica se kritički osvrnuo na “selfi čoveka” današnjice, koga je opisao kao samozaljubljenog antijunaka koji ne veruje u istoriju, ni u boga, prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu, obezvređuje i komšije i svoj narod, živi život u kojem “ne trebaju kamere da bi sve postalo rijaliti šou”...

*Foto: Rende

(SEEcult.org)

EU na Sajmu knjiga



Delagacija Evropske unije u Srbiji i EU Info centar predstavljaju na 60. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu niz publikacija o EU, procesu evropskih integracija, mogućnostima podrške i dosadašnjoj pomoći Srbiji, a ponudom na štandu u hali 4 i programom prezentacija, debata i okruglih stolova, naglašavaju i važnost knjiga i kulture uopšte u današnjoj Evropi.

“Štand EU nije samo štand, već i domaćin čitavom nizu dešavanja, kao što su susreti sa piscima, predstavljanje novih zajedničkih publikacija i debata o važnim temama”, rekao je 26. oktobra šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Majkl Davenport, otvarajući štand EU čiji je slogan “Knjige spajaju Evropu”.

Davenport je posebno istakao važnost brošure o pregovaračkim poglavljima, sačinjenu u saradnji sa šeficom Pregovaračkog tima Srbije Tanjom Miščević, koja je rekla da su publikacije o 35 poglavlja, kao i o tome šta se može očekivati kada se standardi EU ispune, važne ne samo da bi građani saznali šta je novo, već i da bi uklopili to saznanje sa okruženjem i širim kontekstom znanja koje pruža i ponuda na Sajmu knjiga.

Tanja Miščević je rekla da predstoji ogroman posao, koji ne zavisi samo od Pregovaračkog tima, već i od društva i države.

U duhu slogana “Knjige spajaju Evropu”, direktor Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković posebno je skrenuo pažnju na značaj prevodilaca koji, kako je istakao, “venčavaju različite jezike i kulture međusobno i sa budućnošću”.

Prevodioci, kako je istakao, daju krv piscima, predstavljajući posebnu verziju vampirizma.

O značaju prevođenja bilo je reči i na popodnevnoj debati na štandu EU o ulozi književnosti i kulture u povezivanju ljudi i promovisanju evropskih vrednosti, koja je održana u okviru predstavljanja Evropske književne nagrade i gostovanja mađarske književnice Edine Svoren (Szvoren), jedne od 12 dobitnika tog priznanja za 2015.

Na štandu EU posebno je predstavljen i program Evropske komisije “Kreativna Evropa” koji obezbeđuje podršku za projekte u oblasti kulture, uključujući i za književne prevode.

EU se četvrti put zaredom predstavlja na Sajmu knjiga.

Poseban program posvećen je mladima 27. oktobra, a posetiocima će biti predstavljen i EU program Erazmus+, aktivnosti i publikacije partnerskih organizacija (Kancelarija za evropske integracije, Beogradska otvorena škola i Evropski pokret u Srbiji), te drugo izdanje brošure “Pregovaračka poglavlja – 35 koraka ka EU” u izdanju EU info centra i Pregovaračkog tima.

Okrugli sto “Kako građani Srbije vide EU” i predstavljanje pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji najavljeni su za 28. oktobar, dok će dan kasnije biti predstavljeni neki od uspešnih projekata koje je finansirala EU, kao i interaktivna mapa koja obuhvata gotovo 600 podržanih projekata.

Za 30. oktobar najavljeno je gostovanje nagrađivanog pisca za decu Uroša Petrovića koji će razgovarti na temu “Moja prva knjiga” sa đacima iz Niša i Obrenovca. Biće predstavljena i mobilna aplikacija “Evropa za poneti”, kao i časopis za promociju nauke “Elementi”.

Za bibliotekare iz gradova centralne Srbije za 30. oktobar, u organizaciji EU info centra i Narodne biblioteke Srbije, najavljen je seminar “Biblioteke kao izvori kvalitetnih informacija o Evropskoj uniji”.

Okrugli sto “Kako brže i bliže do informacija o Evropskoj uniji”, zakazan za 31. oktobar, ima za cilj razmenu iskustava među partnerima koji se bave komunikacijom, o evropskim integracijama i o EU.

Debata i TweetUp “Papir vs ekran” trebalo bi da pokrene diskusiju o tome koliko se koristi elektronska knjiga u Srbiji, kakve su joj prednosti i mane, a sve to, u okruženju klasičnih, papirnih knjiga i publikacija.

Aktivnosti Delegacije EU na Sajmu knjiga biće praćene na Tviteru pod haštagom #EUSrBook, kao i na sajtovima Delegacije EU i EU info centra.

Program na štandu EU nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU.

(SEEcult.org)

Glasnik najbolji izdavač 2015.



Najboljim izdavačem 2015. godine u Srbiji proglašena je državna kuća Službeni glasnik, dok je nagrada za izdavački poduhvat ravnopravno dodeljena monografiji “Vuk naš nasušni” Milovana Vitezovića o Vuku Stefanoviću Karadžiću, u izdanju “Pravoslavne reči” iz Novog Sada, i ediciji Filološkog fakulteta “Jezik i književnost” na ruskom jeziku.

U užem izboru za nagradu za izdavača godine, dodeljenu 29. oktobra na 60. Sajmu knjiga u Beogradu, bili su Kreativni centar, Catena Mundi, Logos i Arhipelag iz Beograda, te Agora iz Zrenjanina.

Prema navodima žirija, kojim je predsedavao prof. dr Dragan Simeunović, Službeni glasnik je u vremenu obeleženom nestankom velikih državnih izdavača “donekle uspeo da popuni prazninu".

Ističući da Službeni glasnik već godinama spada u red najplodnijih i po izdavačkom dijapazonu i objavlјenim sadržajima, najkvalitetnijih izdavača, žiri je konstatovao da ni tu kuću “u proteklim godinama nisu mimoišle razne izdavačke slabosti i promašaji, ali je ove godine “nesumnjivo jedna od onih izdavačkih kuća koje zaslužuju epitet izdavača godine”. Žiri je naveo i da je Glasnik, kao i drugi izdavači smanjio broj novih izdanja, ali je “ipak smogao snage da napravi značajan iskorak u smeru dinamičnije i selektivnije izdavačke produkcije, više težeći nego ranije aktuelnim sadržajima iz domena književnosti, nauke i umetnosti”.

O tome, kako je istaknuto, svedoče naslovi kao što su “Put Islama” Radeta Božoviča, “Zelena” Mišela Pastura, “Đurđevdan i drugi datumi” Miroslava Josića Višnjića, knjiga o operskom pevaču Živanu Saramandiću, drugo kolo dela Stanislava Vinavera, “Filmus” Slobodana Šijana, “Kosovo i Metohija u člancima i raspravama saradnika Etnografskog instituta SANU”, “Ma Belle – prva američka dama Srbije” Maje Herman Sekulić, “Između krajnosti", Muharema Bazdulјa, “Srbija na zapadu” Denisa Kuliša, kao i niz knjiga za decu, kao što je “Čudesni podvizi Azbučka prvog u 30 slova”, autora Dejana Aleksića, koji je ilustrovao Luka Tilinger i još mnogih drugih.

Službeni glasnik, istakao je žiri, ostvaruje i “širu kulturnu misiju” realizacijom projekata kao što je objavlјivanje i sistematizovanje etnografskog i istoriografskog nasleđa na tragu misije Jovana Cvijića i digitalizacija “Novina serbskih” Dimitrija Davidovića koje su izlazile više od sto godina. Takođe, pohvaljen je i projekat “Frekvencijski rečnik srpskog jezika”.

Službeni glasnik je, inače, objavio u periodu od prošlogodišnjeg do 60. Sajma knjiga oko 185 izdanja u oblasti leksikografije, društvene misli i pravne nauke, kulture i umetnosti, književne teorije, književnosti i publicistike... Početkom ove godine dobio je novu v.d. direktorku Jelenu Trivan, nekadašnju visoku funkcionerku Demokratske stranke, koja se povukla iz politike, a na tom mestu zamenila je smenjenog Radoša Ljušića.

Žiri 60. Sajma knjiga proglasio je izdavačkim poduhvatom godine knjigu “Vuk naš nasušni”, opisujući je kao “autorski monument” u koji je Milovan Vitezović pretočio višedecenijsko bavlјenje delom, životom i reformatorstvom Vuka Stefanovića Karadžića. Vitezović je svom istraživanju pridružio sudove Vukovih savremenika kao i izučavalaca te oblasti do danas. Monografija je bogato ilustrovana savremeno opremlјena i predstavlјa pregled cele epohe, osvetljavajući Vuka Karadžića kao pojedinca – čoveka, i kao kulturnog junaka, istakao je žiri, koji su činili, uz prof. Simeunovića, i Vesna Kapor, Milica Lilić, prof. Slobodan Kanjevac i Srba Ignjatović.

Biblioteka “Jezik i književnost” Filološkog fakulteta u Beogradu, koja je ravnopravno dobila nagradu za izdavački poduhvat, predstavila je srpsku usmenu i srednjovekovnu književnost, kao i bitne domašaje srpske i ruske nauke o književnosti i kulturnim vezama.Okupila je priloge niza eminentnih znalaca koji su, uz doprinos vrsnih prevodilaca, postigli izuzetan tematski i vremenski zahvat, istakao je žiri, koji je u uži izbor uvrstio bio i “Pisma 1832-1881” Fjodora Dostojevskog, u izdanju Logosa iz Beograda, jubilarno izdanje izabranih dela Branka Ćopića povodom stogodišnjice rođenja, u izdanju Zavoda za udžbenike, te “Srpski biografski rečnik” Matice srpske.

Nagrada za najbolju dečju knjigu dodeljena je ravnopravno “Neobičnim pričama o sportistima sveta i Srbije” Raše Popova, u izdanju Booklanda, i ediciji “Ovako se živelo – Lepenski vir” Kreativnog centra.

Raša Popov u nagrađenoj knjizi na tragovima stvarnih događaja iz života poznatih i uspešnih sportista gradi zanimlјiv i čitlјiv svet neobične duhovitosti i lucidnosti. Na taj način vaspitno deluje na razvoj dečje kreativnosti i podstiče formiranje etičkih i estetskih vrednosti kod mladih čitalaca, naveo je žiri.

Knjiga “Lepenski vir” je vredna zato što doprinosi da mladi čitaoci saznaju nešto više o tome kako su u mezolitu i neolitu živeli stanovnici područja Đerdapske klisure. Posebno je važno i to da se mladi čitaoci uvode u različite metode istraživanja i naučnog zaklјučivanja, gde im se sa mnogo topline otkrivaju najzanimlјiviji detalјi iz tog čudesnog naselјa.

Kreativni centar imao je u užem izboru i knjigu “(Ne) pitaj me kako sam” Ivane Lukić, a Bookland ediciju “Velikani”. Takođe, u užem izboru bila je i knjiga Gordane Timotijević “O Aždu i bostanu”, u izdanju Pčelice iz Čačka.

Nagrada za najbolјeg izdavača iz dijaspore u 2015. godini dodeljena je ravnopravno Zapadnoameričkoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve (SPC) i izdavačkoj kući “Sebastian Press” iz SAD za izdanje knjige “Hrišćanska baština Kosova i Metohije – istorijsko i duhovno središte srpskog naroda” (The Christian Heritage of Kosovo and Metohija), te Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, odnosno Izdavačko-informativnoj ustanovi “Svetigora”, za izdanje ”Cetinjski manastir”.

Knjiga “Hrišćanska baština Kosova i Metohije – istorijsko i duhovno središte srpskog naroda” predstavlјa, kako je naveo žiri, sveobuhvatni uvid u riznicu srpske srednjovekovne istorije i kulture koja čuva neka od najvećih dostignuća hrišćanske civilizacije, umetnosti, arhitekture i književnosti. O tome u knjizi piše više od 50 domaćih i stranih autoriteta u naučnim studijama o mnogim i važnim temama iz umetnosti, istorije, politike i književnosti. Tekst oplemenjuje oko 900 ilustracija manastirskih svetinja, fresaka i ikona kao i mape, dokumenti i druga fakta. Knjiga uklјučuje i perspektivu iz koje su nas i drugi videli, pa tako ona u periodu od više osam vekova, jeste i sama spomenik i srpske kosovometohijske baštine i svedočenja pred kulturnim svetom.

Cetinjski manastir, u kojem je štampana prva ćirilična knjiga na slovenskom jugu 1494. godine, čekao je više od pet vekova da se o njemu objavi knjiga. Monografija “Cetinjski manastir”, kako je naveo žiri, predstavlja kapitalno delo koje vodi čitaoca kroz uzbudlјive vekove i borbe za očuvanje pravoslavne vere i slobode srpskog naroda. Ujedno, ona je dragoceno svedočanstvo o običajima, kulturi i upražnjavanju religioznosti naroda Crne Gore kroz analizu adekvatnih i stručno odabranih izvora o tome.

Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke dodeljeno je ravnopravno Ćemalu B. Dolićaninu, Anatoliju B. Antoneviču za knjigu “Dynamical Systems Generated by Linear Maps” i Učitelјskom fakultetu u Beogradu za “Leksikon obrazovnih termina”.

U užem izboru bile su knjige “Srbi 1903-1914: Istorija ideja” Miloša Kovića, u izdanju kuće Clio iz Beograda, “Geopolitika destrukcije” Ljubiše Despotovića, u izdanju Kirosa iz Sremskih Karlovaca, te “Zbitije velikog rata” Miloša Kneževića, u izdanju Instituta za političke studije iz Beograda.

Specijalno priznanje za izdavača u 2015. godini dodeljeno je Ars Libri – Zadužbini Vladete Jerotića, a specijalno priznanje za knjigu dobila je Književna zajednica “Borisav Stanković” iz Vranja za knjigu Jovana-Hadži Vasilјevića “Južna stara Srbija”.

Najlepšom knjigom na 60. Sajmu knjiga proglašena je knjiga “FILMUS – Priče o fimu Slobodana Šijana”, u opremi Miloša Majstorovića i Slobodana Šijana, u izdanju “Službenog glasnika” iz Beograda.

Nagrađena knjiga, kako je naveo žiri, odmah privlači pažnju minimalističkim rešenjem korica.

“Obilјe vizuelnog materijala je znalački i pregledno predstavlјeno. Eklektični stl i tipografsko bogatstvo pobolјšavaju utisak dobre grafičke organizacije, što je redak slučaj. Kvalitet tehničkih aspekata knjige takođe je na visokom nivou. Sveukupno, ova knjiga manjeg formata ostavlјa veliki utisak”, naveo je žiri za dodelu nagrade “Bogdan Kršić” za najlepšu knjigu, koji su činili profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Jugoslav Vlahović (predsednik) i Tijana Kojić i Olivera Batajić Sretenović, docenti na FPU.

Specijalno priznanje za mladog dizajnera dodelјeno je Metaklinici iz Beograda za opremu knjige “Dušanovac. Pošta” Saše Ilića.

“Klasično tipografsko rešenje osnovnog teksta smenjuju slobodni rukopisni naslovi i raznovrsne duoton ilustracije. Znalački i sa merom obikovan sadržaj doneo je ovoj knjizi priča vizuelnu dinamiku i kvalitet”, istakao je žiri.

(SEEcult.org)

Nagrade ULUPUDS-a na 60. Sajmu knjiga



Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) dodelilo je nagradu za najbolju likovnu oprema knjige na 60. Sajmu knjiga izdanju “Srpske slave i praznici, temelјi naše tradicije”, koje je priredila Aleksandra Golubović, a objavio Vulkan iz Beograda.

Tradicionalno su dodeljene i nagrade za najbolju likovnu opremu knjige za decu, koju je dobio Zavod za udžbenike za “Izokrenutu priču” Branka Ćopića, za najbolji strip - “Gvido van Hengel, Atentat, s one strane patnje” autora Borisa Stanića, u izdanju Besne kobile iz Zemuna, za najbolјu ilustraciju knjige za decu – Aleksa Jovanović, za izdanja Pčelice iz Čačka i Kreativnog centra iz Beograda, za najbolju ediciju - Aleksandra Bojović i Igor Krstić za “Male knjige o velikim lјudima”, takođe u izdanju Pčelice, za najbolјu knjigu u kategoriji teorije arhitekture – “Grad i Hram, Hramovi i gradovi u nama” Aleksandre Mokranjac, u izdanju Službenog glasnika iz Beograda, za najbolјu knjigu u kategoriji teorije vizuelne komunikacije – “Video ilustracija knjige, Novi pogledi na ilustraciju i kreiranje imidža knjige u javnosti” Senke Vlahović Filipov, u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa i Akademije umetnosti iz Beograda, za najbolјu knjiga u kategoriji fotomonografije – “Otisak svetlosti” Branka Pelinovića, u izdanju RTS-a, za najbolјu knjigu iz istorije umetnosti u kategoriji primenjene umetnosti “Mozaik u Srbiji 1950-2015” Olivere Gavrić Pavić, u izdanju ULUPUDS-a, za najbolju knjigu iz istorije umetnosti u kategoriji studije “Manastir Pećka patrijaršija” Milke Čanak Medić i Branislava Todića, u izdanju Plutoneuma i Besede iz Novog Sada, za najbolјu knjigu iz istorije umetnosti u kategoriji monografije istorije umetnosti - “Peđa” Zdravka Vučinića, u izdanju Interpressa.

Knjiga “Srpske slave i praznici, temelјi naše tradicije”, čija je likovna oprema proglašena najboljom na 60. Sajmu knjiga, sačinjena je u saradnji sa etnologom dr Vesnom Marjanović i teologom arhimandritom Stefanom Šarićem, duhovnikom manastira Rajinovac, a obogaćena fotografijom Dragana Bosnića, uz doprinos ikonopisnog studija Petar Bilić. Knjiga na jednom mestu predstavlјa zbir srpskih slava prema hronološkom redu crkvenog kalendara. Pored detalјnih opisa pojedinačnih slava, sadrži i delove o najvećim pravoslavnim praznicima. Dizajn korica je delo Nebojše Zarića, a prelom knjižnog bloka je delo Stardust LAB iz Beograda. Vizuelni koncept tog izdanja, kako je naveo žiri, realizovan je tako da je uspostavlјena izvanredna ravnoteža tekstualnog i likovnog, što tu knjigu čini zanimlјivom i dostupnom širokoj publici.

Knjiga Branka Ćopića “Izokrenuta priča”, kojoj je dodeljeno priznanje za najbolju likovnu opremu knjige za decu, prvi put je štampana kao zasebno delo, pri čemu je ilustracija ravnopravni i integralni deo publikacije. Likovna autorka je Marina Milanković koja je ilustrovala poznati Ćopićev tekst, dok su koncept osmislile Tatjana Kostić i Tijana Pavlov, koje su potpisane kao urednica i likovna urednica tog izdanja. Ilustracije Marine Milanković su savremene, jasne, čitke i duhovite, naveo je žiri, dodajući da mladim čitaocima omogućavaju bolјe razumevanje ponekog arhaičnog i manje poznatog izraza pisca. Ćopićeva priča zahteva interaktivni čitalački pristup, što je bila inspiracija da to izdanje sadrži i segment sa slagalicom, pa najmlađi čitaoci mogu sami da rešavaju tekstualne zagonetke.

Priznanje za najbolјi strip dodeljeno je za grafički roman “Gvido van Hengel, Atentat, s one strane patnje”, objavljen u ediciji Besne kobile “Džambas”, posvećene srpskom stripu. Autor je slikar Boris Stanić, a holandski istoričar Gvido van Hengel je stručni saradnik tog scenarija o jednom danu u životu ličnosti koje su učestovale u Sarajevskom atentatu. To izdanje, kako je naveo žiri, pored grafičkog romana, predgovora o njegovom stvaranju i kratkih biografija autora, sadrži i stranu sa bibliografskim referencama među kojima su ne samo brojne knjige napisane o atentatu na princa Ferdinanda, već i razna dokumenta. Na taj način se o predstavlјa i kao dokumentima utemelјen vizuelni komentar na istorijski događaj. Podnaslov “S one strane patnje” ukazuje na to da je stvarna tema tog stripa ukazivanje na svakodnevni lјudski život junaka, na ono što se zbivalo iza kulisa atentata. Stanić tim grafičkim romanom pokazuje i vanredno širok dijapazon svoje umetničke prakse.

Priznanje za najbolјu ilustraciju knjige za decu, dodeljeno je ilustratoru Aleksi Jovanoviću za dečju knjigu “Mačak marko i druge priče” Nataše Bartule, u izdanju Kreativnog centra, te knjige “Priče iz šume” Nikolete Novak, u izdanju Pčelice. Atraktivne i bogate ilustracije Jovanovića, kako je istakao žiri, u najbolјoj su tradiciji knjiške ilustracije koje približavaju tekst, knjigu i čitanje veoma zahtevnoj dečjoj publici.

Pčelica je izdavač i najbolje edicije – “Male knjige o velikim lјudima”, za koju su nagrađeni Aleksandra Bojović kao autorka teksta i Igor Krstić kao autor ilustracija. Među naslovima te edicije, čiji je urednik Goran Marković, našli su se Napoleon Bonaparta, Vilijem Šekspir, Kristifor Kolumbo, Leonardo da Vinči, Albert Ajnštajn, kao i likovi slavnih žena kao što su Jovanka Orleanka i kralјica Elizabeta Prva. Žiri je posebno pohvalio to što je veliki broj ilustracija napravlјen prema predlošcima likovnih dela odgovarajućih epoha, čime se postiže i veća prepoznatlјivost lika i dela prikazanih velikih lјudi.

Priznanje za najbolјu knjigu u kategoriji teorije arhitekture dodeljeno je Aleksandri Mokranjac za “Grad i Hram, Hramovi i gradovi u nama”, čiji je prvi deo teksta posvećen aktuelnim i večnim temama urbanizma i arhitekture, a drugi deo analizi jednog aspekta rada akademika Milana Lojanice.

Najbolјa knjiga u kategoriji teorije vizuelne komunikacije – “Video ilustracija knjige, Novi pogledi na ilustraciju i kreiranje imidža knjige u javnosti” Senke Vlahović Filipov posvećena je značajnim pitanjem koje su postavile nove tehnologije 21. veka i načina na koji utiču na uobličavanje novih vidova postojanja i čitanja knjige. To štampano izdanje, čiji prelom podseća na elektronski format teksta, prati i CD sa primerima video formata knjiškog teksta. Na taj način to delo istovremeno predstavlјa i teorijsku analizu i izvor praktičnih uputstava o načinu postojanja knjige u elektronskom formatu, naveo je žiri.

Fotomonografija “Otisak svetlosti” delo je Branka Pelinovića, snimatelja i fotografa, koji se tom knjigom predstavlјa najpre na planu dokumentarne fotografije, kao tvorac onih dela koja su beleške i zapisi o lјudima i njihovim sudbinama u različitim okruženjima i događajima. Predstavlјena dela kategorisana su tematski, a ne horonološki, čime se takođe ukazuje na osnovnu zamisao da predstavlja svakodnevni život u njegovim bezbrojnim oblicima.

Priznanje za najbolјu knjigu iz istorije umetnosti u kategoriji primenjene umetnosti dodeljeno je Oliveri Gavrić Pavić za “Mozaik u Srbiji 1950-2015”, studiju o mozaiku u Srbiji u poslednjih 65 godina. Autorka je, kako je istakao žiri, polazeći iz perspektive aktivnog umetnika bogatog stvaralačkog iskustva, obimnim i interesantnim tekstom pokazala značaj rada u mozaiku kroz njegovu relativno skoriju istoriju i identifikovala i predstavila rad onih umetnika koji su obeležili yaj period.

Najbolјa knjiga iz istorije umetnosti u kategoriji studije je “Manastir Pećka patrijaršija” Milke Čanak Medić i Branislava Todića, izdanje koje sadrži ozbilјnu studiju o Pećkoj patrijaršiji sa arhitektonskim crtežima i velikim brojem reprodukcija. Ta obimna i obuhvatna studija je pisana čitko čime je njen sadržaj dostupan širokoj publici, a istovremeno, analitičnost autora u tumačenju i njihovo ukazivanje na neke od značajnih i klјučnih detalјa raznovrsnih umetničkih dela Pećke patrijaršije, predstavlјaju značajan doprinos stručnom razumevanju kako tog manasitra, tako i srpske umetnosti.

Najbolјa knjiga iz istorije umetnosti u kategoriji monografije istorije umetnosti je monografija o stvaralaštvu Predraga Peđe Milosavlјevića, čiji je autor Zdravko Vučinić. To je prva publikovana monografija o tom značajnom umetniku 20. veka. Autor je obradio i protumačio obiman materijal na inspirativan način, dokazujući svoje poglede na stvaralaštvo Milosavljevića istančanim odbirom relevantnih reprodukcija dela tog slikara. Istovremeno, predstavio je stvaralaštvo Milosavlјevića u širokom rasponu žanrova i tema i otvorio put ka stvaranju kataloga raisonné tog umetnika, naveo je žiri.

Priznanja ULUPUDS-a dodelio je žiri koji su činili: David Vartabedijan (predsednik), član Slikarsko grafičke sekcije, dr Zoja Bojić, član Sekcije za teoriju, kritiku i istoriju primenjene umetnosti i Vukica Mikača, članica Sekcije umetničke fotografije.

(SEEcult.org)

Uloga biblioteka u evrointegracijama



Predstavnici Delegacije Evropske komisije u Srbiji, EU Info centra, Narodne biblioteke Srbije i Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije predstavili su 30. oktobra na Sajmu knjiga u Beogradu aktivnosti koje bi trebalo da unaprede mrežu biblioteka kako bi doprinela boljem informisanju građana o funkcionisanju EU i promenama u svakodnevnom životu koje donosi proces evrointegracija.

Saradnja u tom pogledu započeta je u junu 2014. godine, od kada je svim gradskim bibliotekama i njihovim ograncima, kao i akademskim i srednoškolskim bibliotkama, distribuirano 16 publikacija o EU na srpskom i engleskom jeziku, uključujući i knjige, a 25 biblioteka širom Srbije napravile su i posebno označene police “Srbija u EU” za izlaganje tih i drugih publikacija o EU. Takođe, u organizaciji EU Info centra i info kutaka u Novom Sadu i Nišu, u saradnji sa NBS, održani su seminare sa bibliotekarima iz Vojvodine i Južne Srbije, rekla je menadžerka projekta saradnja mreže biblioteka u Srbiji i Delegacije EU u Srbiji Dubravka Savić.

Podrška mreži biblioteka, kako je dodala, biće nastavljena izdavanjem i distribuiranjem brošura o EU, koje će biti dostupne i u elektronskoj formi na posebnoj strani Digitalne biblioteke NBS. Najavljena je i finansijska podrška biblioteka za organizovanje edukativnih i drugih programa u vezi sa EU, kao i grant šema za konkurisanje za sredstva za podršku idejama o različitim načinima širenja informacija o EU. Planirana je i podrška u opremi za biblioteke koje su otvorile police “Srbija u EU”.

Ističući da biblioteke imaju važnu i jedinstvenu ulogu u društvu, te da je pridruživanje EU društveni projekat koji, kao takav, i pripada građanima, Dubravka Savić istakla je da su biblioteke danas, kao i u ranijim epohama, jedan od kamena temeljaca zdrave zajednice i ključni element gradivnog tkiva društva, koje daju priliku građanima da dođu do informacija, upoznaju različite kulture, nađu posao, istražuju, otkriju nove ideje… pružajući im pritom osećaj zajedništva.

“Knjige su i dalje važne i potrebne i to upravo i ovaj sajam potvrđuje već godinama. Mnoge biblioteke se bore da održe korak sa tehnološkim promenama, sve većim troškovima nabavke knjiga i drugih materijala, manjkom osoblja i sredstava, kao i sve zahtevnijim korisnicima željnih novih informacija”, rekla je ona, ističući da Delegacija EU zbog toga i želi da pomogne bibliotekama da unaprede usluge u skladu sa potrebama društva. U tom cilju je u junu 2014. godine i potpisan Memorandum o razumevanju između NBS, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Delegacije EU, koji zajedno, u saradnji sa bibliotekama, rade na pružanju informacija, brošura i publikacija građanima o EU.

Vesna Jovanović iz NBS, zadužena za projekat saradnje sa Delegacijom EU, predstavila je projekat “Informacioni punktovi o EU u bibliotekama Srbije”, koji podrazumeva edukativne radionice i seminare za biblioteke u cilju unapređenja informacione i medijske pismenosti i bibliotekara i građana u vezi sa mogućnostima dolaska do informacija o EU, uključujući i pitanja studiranja, rada, zakonskih okvira…

Aktivnosti i korisne informacije u okviru tog projekta, čija realizacija zapravo tek počinje, biće dostupne i na posebnom portalu.

Korisne informacije o EU pruža i onlajn Biblioteka EU (EU Book Shop), koji je predstavila savetnica za javno informisanje EU Info centra Marina Rakić, ističući da je zapravo reč o knjižari, biblioteci i arhivu koji sadrži publikacije o EU objavljene od 1952. godine do danas. Reč je o više od 100.000 naslova publikacija, CD-a, postera i drugih sadržaja, koji su većinom besplatno dostupni, a osim u PDF verzijama, mogu se poručiti i u štampanoj formi.

Sadržaj te obimne onlajn biblioteke, koji se odnosi na aktivnosti EU, ekologiju, trgovinu, te pravo i pravosuđe, dostupan je na 24 zvaničnih jezika EU, a ukupno na više od 50. Neke od publikacija su i na srpskom jeziku.

Bibliotekama se pruža mogućnost da unaprede svoje usluge i u okviru prekograničnih programa EU, koje je predstavio Relja Burzan, šef informativnog centra programa Prekogranične saradnje Mađarska-Srbija u Subotici.

Od 2004. godine do danas, preko programa KARDS i IPA, finansirano je više od 800 projekata institucija iz Srbije, koji podrazumevaju najmanje jednog partnera iz zemalja obuhvaćenih prekograničnom saradnjom.

Na 35 dosadašnjih poziva za finansiranje prekograničnih programa iz Srbije je prijavljeno oko 3.600 u vrednosti od 91 milion evra, rekao je Burzan, koji je skrenuo pažnju da prijavni formular i pravila implementacije projekata jesu složeni, ali da to ne bi trebalo da obeshrabri biblioteke da iskoriste mogućnost dobijanja bespovratnih sredstava (85 odsto ukupne vrednosti projekta) i razvoja saradnje sa kolegama u zemljama u okruženju.

Primere dobre prakse u tom pogledu predstavile su na seminaru biblioteke iz Subotice i Bečeja.

(SEEcult.org)

Novinarima na Sajmu knjiga ponovo najbolji Vulkan



Novinari koji prate Sajam knjiga u Beogradu proglasili su najboljim izdavačem 2015. godine kuću Vulkan, koja je to priznanje dobila i prethodne dve godine.

Izdavačka kuća Vulkan, koja uz Lagunu ima najveći štand na 60. Sajmu knjiga u Beogradu, proglašena je najboljim izdavačem na osnovu glasova 56 novinara iz 17 redakcija.

Laguna je zauzela drugo mesto na listi najboljih izdavača, a ujedno je dobila nagradu za najbolji odnos prema medijima.

Treće mesto na listi najboljih izdavača zauzela je Geopoetika, koja je 2014. i 2013. bila na drugom mestu.

Geopoetika je protekle dve godine dobijala nagradu za najbolji odnos prema medijima, a ove godine je na drugom mestu, dok je na trećem Arhipelag.



Novinarske nagrade sastoje se od povelje i umetničkog dela, a darodavci su Galerija “Haos”, koja daruje rad umetnika Pera Nikčevića, te akademski slikar Saša Marjanović.



Svečano uručenje nagrada biće poslednjeg dana 60. Sajma knjiga, 1. novembra u 11.30 sati u Sali “Ivo Andrić”.



Komisija za brojanje glasova radila je u sastavu Tatjana Nježić (Blic), Marija Miljević Rajšić (RTS) i Meliha Pravdić (Radio Beograd).

Joana Prvulesku: Evropska nagrada šansa za male jezike



Rumunska književnica Joana Prvulesku, dobitnica Evropske nagrade za književnost 2012. godine za roman “Život počinje u petak” (Viaţa începe vineri), kaže da je to priznanje doživljeno među njenim čitaocima u Rumuniji kao pobeda nacionalne reprezentacije u fudbalu. U intervjuu za SEEcult.org na 60. Sajmu knjiga u Beogradu, na kojem je predstavljen njen nagrađeni roman u izdanju Heliksa i prevodu Đure Miočinovića, Joana Prvulesku govori i o situaciji u izdavaštvu u Rumuniji, šansama za mlade autore, vremenu i Bukureštu kao inspiraciji, kao i o politici koju smatra legitimnom temom ako se o njoj ne piše iz političkih razloga.

Joana Prvulesku kaže da su mnogi njeni čitaoci u Rumuniji bili srećni zbog Evropske književne nagrade, koja joj je važna i zbog prevoda na druge jezike, a prvi je bio na švedski.

“Moji čitaoci u Rumuniji bili su veoma entuzijastični zbog Evropske književne nagrade. Shvatila sam da se ljudima stvarno sviđaju moje knjige. Znala sam da imam publiku i verne čitaoce, ali posle ove nagrade izgledalo je kao da je Rumunija pobedila u fudbalu! Bila je to radost za moje čitaoce, nisam mogla da im dam bolji poklon”, rekla je Joana Prvulesku, čiji je roman “Život počinje u petak“ (prvo izdanje 2009) mešavina krimi priče, romanse i fantazije.

Radnja se dešava u Bukureštu tokom 13 dana 1897. godine i vrti se oko jednog neznanca koga građani nalaze bez svesti u polju prekrivenog snegom. Ispostavlja se da je tajanstveni stranac posetilac iz budućnosti koji, kako se odvija roman, ulazi u domove raznih ljudi i otvara čitaocu vrata Bukurešta kakav je bio pre sto godina. Filmski detaljno, autorka slika ulice, odeću, enterijere... pa je rumunska prestonica zapravo glavni lik njene knjige.

Budući da i sama ima iskustva u izdavaštvu kao urednica, Joana Prvulesku smatra da književna dela na manjim jezicima imaju manje šanse za prevode, iako nisu ništa lošiji od onih koji su pisani na engleskom, nemačkom ili nekom drugom velikom jeziku, a doživeli su izdanja i na niz drugih jezika.

“Naši mali jezici, srpski, rumunski… nisu toliko srećni”, dodala je Joana Prvulesku, koja piše i poeziju, a bavi se i kritikom i esejistikom.

Situacija u oblasti izdavaštva u Rumuniji je teška i slična kao u Srbiji, ali dva bukureštanska međunarodna sajma knjiga, slično kao i beogradski, privlače veliki broj posetilaca svih generacija.

Prema njenim rečima, cene knjiga u Rumuniji nisu visoke ako se ima u vidu da su to dela koja je moguće ostaviti i deci, praunucima, mogu trajati i 200 i više godina.

“Kad uporedite cenu knjige sa cenom cipela ili haljine, na primer, koje traju godinu-dve, vidite da knjige nisu skupe. Žavisi od perspektive”, dodala je Joana Prvulesku, koja je autorka i romana „Budućnost počinje u ponedeljak“.

Joana Prvulesku rekla je da mladi autori imaju više šansi danas nego kada je ona bila mlada. "Imaju mogućnost da objavljuju ako su dobri", dodala je.

Budući da predaje književnost na fakultetu, Joana Prvulesku kaže da, kada prepozna talentovane mlade autore među strudentima, pokušava da im pomogne i preporučuje ih izdavačkim kućama. “Ne mislim da je sada teže nego ranije. Imamo dosta mladih autora… Naravno, nije baš ni lako, kao i u drugim oblastima”, dodala je Joana Prvulesku, navodeći da, kada je bila mlada autorka, nije imala šanse da objavljuje iz političkih razloga.

Njena nagrađena knjiga “Život počinje u petak” nema veze sa politikom, a danas, kako je ocenila, izgleda kao da sve ima veze sa tim.

Navodeći kao primer Frankfurtski sajam knjiga, ona je rekla da i ovogodišnja dodela Nobelove nagrade za književnost Svetlani Aleksijevič takođe ima veze sa politikom.

Prema njenim rečima, politika može da bude vrlo dobra tema ako autor nije militantan, i ako ne piše iz političkih razloga, već ljudskih.

“U suprotnom, ljudi mogu misliti da su izmanipulisani. Čak i kada su autori nagrađeni, to ipak nije dobro”, dodala je Joana Prvulesku, koja je pre svega zainteresovana za vreme, koje je i jedan od njenih omiljenih karaktera, uz Bukurešt, njegovu istoriju i priče.

Posebno je interesuje tema putovanja kroz vreme.

“Vremenske mašine nisu moguće, ali mogu postojati u književnosti… Izmaštam toliko duboko da sam u 1897. godini da imam utisak kao da sam zaista bila tamo, srela ljude. Postajem njihova savremenica, primećujem da su mnogo ljubazniji, za razliku od danas, kada imam ponekad utisak da je normalno biti neljubazan”, dodala je ona.

Kuća Heliks objavila je nagrađeni roman Joane Prvulesku u okviru projekta „Identiteti: istrajnost potrage za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti“ – kolekcije od osam romana i jedne zbirke priča koji su sa pet evropskih jezika (engleski, francuski, rumunski, poljski i italijanski) prevedeni na srpski.

Autentična u narativnim domenima i žanrovima, odabrana dela komuniciraju sa temom projekta na različite načine, a zajedničko im je što predstavljaju književnu analizu suprotnosti: između bogatih i siromašnih, eksploatatora i eksploatisanih, moćnih i potlačenih, sputanih i onih koji sputavaju, između budućih i prošlih vremena. Našavši se u procepu između tih suprotnosti, pod uticajem rata i ljubavi – univerzalnih katalizatora unutrašnjih previranja i preispitivanja sopstvenog identiteta – junaci i junakinje ovih knjiga pokušavaju da redefinišu sebe, a da pritom očuvaju svoju individualnost.

Uz nagrađenu knjigu Joane Prvulesku, projekat „Identiteti“ obuhvata još jednu knjigu dobitnice Evropske nagrade za književnost – roman „Ljubav sama“ (L’amour seul) francuske autorke Lorans Plazne, koja je takođe nagrađena 2012.

Heliksov projekat „Identiteti“ obuhvata i „Galicijske priče“ (Opowieści galicyjskie) Andžeja Stasjuka, u prevodu Biserke Rajčić sa poljskog, „Posle razvoda„ (Dopo il divorzio) italijanske nobelovke Gracije Delede, u prevodu Aleksandra Stefanovića, „Oficirska soba“ (La chambre des officiers) Marka Digena, u prevodu Jelene Stakić sa francuskog, „Sever i jug“ (North and South) Elizabet Gaskel, u prevodu Aleksandre Dragosavljević sa engleskog, „PopCo“ Skarlet Tomas, u prevodu Ane Imširović sa engleskog, „Kapuljača“ (Hood) Eme Donohju, u prevodu Ane Ješić sa engleskog i viktorijanski klasik “Danijel Deronda” Džordža Eliota, u prevodu Dušana Maljkovića i Ane Ješić.

Većina tih autora je već poznata čitaocima na srpskom jeziku, zahvaljujući prevodima drugih njihovih dela (Deleda, Donohju, Dž. Eliot, Gaskel, Stasjuk, Digen, Tomas), a dve dobitnice Evropske književne nagrade - Lorans Plazne i Joana Prvulesku, prvi put se predstavljaju čitaocima u Srbiji.

T. Vučenović / SEEcult.org

Edina Svoren: Lice i naličje Evrope



Mađarska autorka Edina Svoren (Szvoren), dobitnica Evropske književne nagrade za 2015. godinu, smatra da se od pisaca iz južnog i istočnog dela Evrope očekuje da više pišu o političkim temama i nedavnoj prošlosti, nego o univerzalnim temama, što ih stavlja u neravnopravan položaj s kolegama iz zapadnih zemalja. Autorka novela na temu porodičnih odnosa, Edina Svoren u intervjuu za SEEcult.org govori i o evropskim vrednostima i novim granicama, kao i specifičnostima mađarske književne scene, teškoćama opstanka pisaca i šansama za mlade autore...

“Iako ova nagrada nije toliko poznata u Mađarskoj, ipak je primetno da se knjiga bolje prodaje od kada je nagrađena”, rekla je Edina Svoren, dobitnica Evropske književne nagrade za knjigu priča “Nincs, és ne is legyen” (There Is None, Nor Let There Be / Nema, niti treba da bude), koja će biti uskoro prevedena na srpski i još nekoliko jezika.

Edina Svoren rekla je da je položaj pisaca u Mađarskoj težak, pa i sama obezbeđuje egzistenciju radeći kao profesorka na Muzičkoj školi “Bela Bartok” u Budimpešti, koju je i završila.

“U Mađarskoj je teško živeti od bilo čega, a od pisanja ni toliko. Ne može se samo od pisanja živeti”, navela je Edina Svoren, koja je na 60. Sajmu knjiga u Beogradu gostovala u organizaciji Delegacije EU i EU Info centra.

Prema njenim rečima, u Mađarskoj je situacija u vezi sa objavljivanjem novela drugačija nego u mnogim drugim zemljama u Evropi, jer postoji značajna književnost kratkih priča. “Ali u Zapadnoj Evropi kao da postoji neki strah izdavača od objavljivanja kratkih priča. Plaše se da neće biti toliko čitane kao romani, što jeste slučaj i u Mađarskoj, ali manje”, rekla je Edina Svoren.

Edina Svoren smatra da uticaj aktuelnih političkih dešavanja ili događaja iz nedavne prošlosti ne mora nužno da se pojavljuje u motivima književnog dela. “Književnost ne govori bukvalno, može se reći mnogo toga kroz preneseno značenje”, rekla je ona, dodajući da je i čitaocu “možda lakše da pronađe sebe u nečemu što je malo udaljenije, nego u onome što je aktuelno, što se sada, ovog momenta dešava”.

“Zbog toga pisci često, tek desetak godina kasnije, pišu o nekim velikim društvenim dešavanjima. U mađarskoj književnosti se, na primer, tema promene sistema iz komunizma pojavila kao konkretan motiv tek mnogo kasnije”, dodala je Edina Svoren.

Edina Svoren rekla je da je zato pozornica kroz koju se kreću njeni likovi mala.

“Ona oslikava vreme detinjstva, to je kasno vreme (mađarskog komunističkog lidera) Janoša Kadara, kada je u društvu bila takva situacija da su se porodice zatvarale u sebe, nije se izlazilo, niti išlo u pozorište, ljudi se nisu nalazili, družili… Na taj način se pojavljuje taj neki politički motiv, ali od prethodnog nekog vremena, sa zakašnjenjem od nekoliko decenija”, rekla je ona.

Povodom aktuelne izbegličke krize u Evropi i odnosa Mađarske prema tom pitanju, Edina Svoren je ocenila da nije reč o urušavanju evropskih vrednosti, već samo do izražaja dolazi naličje koje uvek postoji.

“To je kao mač sa dve oštrice. Šta god navedemo kao pozitivno, ono u stvari ima neko naličje. Mislim da nije toliko u pitanju urušavanje vrednosti, nego sve više dolazi do izražaja naličje tih vrednosti, čija je dobra strana bila do sada dominantnija”, rekla je Edina Svoren.

“Možemo reći da je vrednost to da pojedinac živi dostojanstveno - životom koji je dostojan čoveka. Ali naličje toga je da smo možda postali previše razmaženi i možda je to uzrok tog nekog straha recimo od izbeglica, straha da će ta udobnost da se prekine”, dodala je ona.

Edina Svoren smatra i da se stvara snažna granica Evrope, unutar koje važe određene vrednosti, koje se ne očekuju da važe i izvan nje.

“Recimo, ne bavimo se time da li robu namenjenu evropskom tržištu možda proizvode radnici koji praktično rade u robovlasničkom sistemu. Tim stvarima se ne bavimo, jer su daleko, ali kada nam se te stvari približe, onda dolazi do sukoba”, rekla je Edina Svoren, koja objavljuje od 2005. godine, a dobitnica je nekoliko književnih nagrada (Sándor Bródy za najbolju debitantsku knjigu proze 2011. godine, te nagrade Artisjus i Attila József).

Edina Svoren je jedan od 12 laureata Evropske književne nagrade 2015. godine, uz autore iz Austrije, Hrvatske, Francuske, Irske, Italije, Litvanije, Norveške, Poljske, Portugala, Slovačke i Švedske.

Mehanizam predlaganja kandidata, uspostavljen 2009. godine, podrazumeva nacionalne žirije koji biraju pisce iz svojih zemalja na svake tri godine. Među dosadašnjim dobitnicima Evropske književne nagrade iz Srbije su Jelena Lengold (2011) i Uglješa Šajtinac (2014).

Na 60. Sajmu knjiga u Beogradu gostovala je i jedna od dobitnica Evropske književne nagrade 2012. godine- rumunska književnica Joana Prvulesku.

(SEEcult.org)

Frankofoni centar za univerzitetsku uspešnost



Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” u Beogradu otvara Frankofoni centar za univerzitetsku uspešnost – didaktički prostor opremljen savremenim nastavnim sredstvima i tehničkom opremom, gde će predavači, istraživači i studenti iz Srbije, Francuske i drugih frankofonih zemalja moći da se obrazuju, susreću i razgovaraju.

Centar će, zahvaljujući najnovijoj telekomunikacionoj opremi i bogatim didaktičkim resursima, doprineti daljem uspostavljanju brojnih i važnih akademskih veza naučnih zajednica Srbije, Francuske i frankofonih zemalja, saopštila je UBSM.

Virtuelnim povezivanjem i umrežavanjem naučnika, istraživača i studenata, biće omogućeno održavanje brojnih predavanja, ali i konsultacija i svih drugih oblika saradnje bez uobičajeno visokih troškova putovanja.

Najnovija digitalna oprema, alati i materijali, omogućiće istraživačima i studentima ravnopravan pristup naučnim resursima i mrežama znanja na evropskom nivou, navela je UBSM.

Na otvaranju Frankofonog centra 3. novembra u UBSM govoriće rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević, direktor Kancelarije AUF-a za Centralnu i istočnu Evropu Fabijen Flori, ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro i direktor UBSM Aleksandar Jerkov.

Frankofoni centar za univerzitetsku uspešnost otvara se uz pomoć Univerzitetske agencije za frankofoniju AUF, organizacije koja podstiče akademsku saradnju među frankofonim univerzitetima.

(SEEcult.org)

Organizatori 60. Sajma knjiga zadovoljni



Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, čiji je počasni gost bila Rusija, zvanično je završen 1. novembra predajom titule počasnog gosta Iranu, a prema navodima organizatora, privukao je više od 180.000 posetilaca sa kupljenim ulaznicama, što je više nego 2014. godine. Uz izdavače iz dvadesetak zemalja, koji su nudili izdanja autora u rasponu od TV voditeljki do nagrađivanih pisaca, na 60. Sajmu knjiga predstavile su se i domaće i međunarodne institucije, a najveća gužva tradicionalno je bila na štandovima komercijalno najuspešnijih i najviše reklamiranih kuća i knjižara.

Jubilarni Sajam knjiga zvanično je zatvoren ceremonijom predaje “Otvorene knjige” koju je ruski ambasador Aleksandar Čepurin uručio otpravniku poslova ambasade Irana u Beogradu Naseru Ehsaniju Faridu.

Gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević pohvalio je organizatore 60. Sajma knjiga i posebno istakao značaj nastupa Rusije kao počasnog gosta, izražavajući nadu u nastavak razvoja saradnje dve zemlje u oblasti kulture. Posebno je naglasio i značaj učešća Irana kao zemlje počasnog gosta 2016. godine, ističući da je reč o velikoj zemlji i narodu čija kultura seže u daleku prošlost.

Predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović rekao je da je ponosan na jubilarno izdanje te manifestacije, koje je, kako je naveo, pokazalo da građani čitaju i visoko vrednuju knjigu, koja je u temeljima srpske kulture. Avramović je izrazio posebno zadovoljstvo zbog raznolike strukture posetilaca 60. Sajma, među kojima su bili građani najrazličitijih profesija i svih generacija, a posebno je istakao da je bilo dosta mladih.



Učesnici iz škola širom Srbije organizovano su obilazili proteklih dana Sajam knjiga, a mnogi su iskoristili priliku da se u okviru tih mini ekskurzija prošetaju i do Knez Mihailove ili obiđu velike tržne centre.



Sajam knjiga i izdavači ponudili su zajedno oko 450 programa (tribine, izložbe, prezentacije, promocije…). Ukupno je predstavljeno oko 420 domaćih i oko 70 stranih izlagača (iz Rusije, Angole, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Velike Britanije, Indije, Irana, Italije, Japana, Kine, Nemačke, Rumunije, Slovenije, Francuske, Hrvatske, Španije, Crne Gore).



Među učesnicima Sajma knjiga bila je četvrtu godinu uzastopno i Delegacija EU u Srbiji, čiji su predstavnici takođe izrazili zadovoljstvo interesovanjem posetilaca za oko 20 događaja organizovanih na štandu EU Info centra, na kojem je podeljeno više od 6.000 publikacija i brošura o različitim aspektima EU.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport istakao je na zatvaranju štanda EU da su građani mogli da saznaju više o stanju stvari u vezi sa pregovaračkim procesom, dobiju više informacija o velikom broju projekata i mogućnostima podrške, kao i o pomoći koja je pružena Srbiji nakon prošlogodišnjih poplava, kao i sada, kada se suočava sa velikom migrantskom krizom.



U okviru programa pod sloganom “Knjige spajaju Evropu”, održano je i više tematskih razgovora i debata, uključujući i o stavovima gradjana o EU, a specijalna gošća bila je mađarska književnica Edina Svoren, dobitnica Evropske književne nagrade 2015.

Na Sajmu knjiga tradicionalno su dodeljene nagrade, a najboljim izdavačem 2015. godine proglašena je državna kuća Službeni glasnik, dok je nagrada za izdavački poduhvat ravnopravno dodeljena monografiji “Vuk naš nasušni” Milovana Vitezovića o Vuku Stefanoviću Karadžiću, u izdanju “Pravoslavne reči” iz Novog Sada, i ediciji Filološkog fakulteta “Jezik i književnost” na ruskom jeziku.

Novinari koji prate Sajam knjiga proglasili su treću godinu uzastopno najboljim izdavačem kuću Vulkan, koja je, uz Lagunu, imala i najveći štand.

Jubilarni Sajam knjiga svečano je otvorio 25. oktobra filmski režiser i pisac Emir Kusturica, koji se kritički osvrnuo na “selfi čoveka” današnjice, opisujući ga kao samozaljubljenog antijunaka koji ne veruje u istoriju, ni u boga, prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu, obezvređuje i komšije i svoj narod, živi život u kojem “ne trebaju kamere da bi sve postalo rijaliti šou”... Porukom o važnosti pismenosti i čitanja obratila se i ruska istoričarka i političarka Natalija Naročnickaja, koja je istakla i istorijske i kulturne veze Srbije i Rusije.

(SEEcult.org)

Tarik Ali u Filozofskom teatru



Britansko-pakistanski pisac, istoričar i aktivista Tarik Ali (Tariq) biće 27. novembra gost Filozofskog teatra u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, a predstaviće novu dramu “Don Kihot” i osvrnuti se na aktuelna pitanja današnjice, uključujući evrokrizu.

Tarik Ali je gostovao već u Zagrebu, na Subversive festivalu, a vraća se u ulozi dramskog pisca, budući da će okosnica Filozofskog teatra biti njegov “Don Kihot”, saopštio je HNK.

U izvođenju odabranih odlomaka iz Tarikove drame, hrvatska publika će premijerno imati priliku da čuje i zamisliti šao bi se dogodilo kada bi Servantesovi junaci Don Kihot i Sančo Pansa zakoračili u 21. vek i suočili se, recimo, s finansijskim fanatizmom ili izbegličkom krizom.

U razgovoru sa domaćinom i voditeljem Filozofskog teatra Srećkom Horvatom, Tarik Ali će se osvrnuti kako na svoj najnoviji dramski tekst, tako i na recentne fenomene, od evrokrize do uspeha novog lidera britanskih laburista Džeremija Korbina (Jeremy Corbin).

Ali je drugi gost nove sezone Filozofskog teatra, nakon nedavnog gostovanja proslavljene glumice Vanese Redgrejv (Vanessa Redgrave), sa kojom ga vezuje to što su svojevremeno zajedno na londonskim ulicama protestovali protiv rata u Vijetnamu.

Rodom iz Pakistana, Ali je studirao je političke nauke, filozofiju i ekonomiju na Oksfordu, a osim po oštrim i kritičkim javnim stavovima, bilo da se radi o grčkoj krizi ili vojnim intervencijama SAD, aktivan je i kao urednik kultnog časopisa New Left Review i izdavačke kuće Verso.

Objavio je više od tridesetak knjiga, od kojih su na hrvatski prevedene “Sukob fundamentalizama” (2010) i “Obamin sindrom” (2011), a u Srbiji je izašla serija romana tzv. islamski kvintet. Nedavno je, u izdanju sarajevskog festivala MESS, izašao i Alijev dramski tekst “Nove pustolovine Don Kihota”.

Tarik Ali poznat je i rado viđen gost u Hrvatskoj, a dobro je upućen u prilike na Balkanu.

U poslednjih nekoliko godina gostovao je u Zagrebu, Sarajevu, Beogradu i Podgorici, a proveo je čak i mesec dana na Visu, gde je pisao scenario za film koji čeka holivudsku premijeru.

Između ostalog, Aliju su Mik Džeger (Mick Jagger) i Džon Lenon (John Lennon), inspirisani njegovim neumornim aktivizmom i borbom za bolji svet, posvetili pesme “Street Fighting Man” i “Power to the People”.

Filozofski teatar u HNK-u već drugu sezonu dovodi najzanimljivije filozofe današnjice koji, u saradnji s rediteljima i glumcima, reinterpretiraju poznate klasike ili nude vlastita dramska dela, u cilju povezivanja filozofije i pozorišta.

(SEEcult.org)

Stogodišnjica Rolana Barta



Francuski institut u Srbiji i Biblioteka XX vek obeležavaju stogodišnjicu rođenja književnog kritičara i semiologa Rolana Barta (Roland Barthes) razgovorom o novom izdanju njegovih “Elemenata semiologije”, koji će biti održan 12. novembra u Francuskom institutu u Beogradu.

Rolan Bart (1915-1980), jedan je od najistaknutijih i najuticajnijih francuskih intelektualaca XX veka, dao je veliki doprinos razvoju francuske kritičke misli o književnosti i društvu, poznate pod imenom Nova francuska kritika.

Tumačio je književnost, moderne mitove i popularnu kulturu sa stanovišta opšte nauke o znacima - semiologije, čiji je bio utemeljivač u Francuskoj.

Povodom stogodišnjice Bartovog rođenja, Biblioteka XX vek objavila je novo izdanje prevoda njegove knjige “Elementi semiologije”. U dodatku knjizi objavljen je prevod jednog poglavlja (Ekonomija sistema mode) Bartove knjige “Sistem mode”.

Knjiga “Elementi semiologije” prvi put je objavljena na srpskom u sklopu zbornika Bartovih eseja "Književnost, mitologija, semiologija", u prevodu Ivana Čolovića (Nolit 1971).

O tom delu i recepciji Bartovih ideja u Francuskoj i Jugoslaviji - u vreme njenog prvog objavljivanja i danas, govoriće u 18 sati docent na Filološkom fakultetu u Beogradu Vesna Elez i Ivan Čolović, prevodilac i izdavač knjige “Elementi semiologije”.

Razgovor će biti održan na srpskom, uz projekciju kraćeg dokumentarnog filma o Bartu.

Ulaz je besplatan.

(SEEcult.org)

Amir Or gost Arhpelaga



Izraelski pesnik i esejista Amir Or boravi ovih dana u Srbiji povodom srpskog izdanja svoje najznačajnije knjige pesama “Muzej vremena”, koja je nedavno objavljena u Arhipelagu, a predstaviće je na književnim večerima u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu.

“Muzej vremena”, čija je beogradska promocija 24. novembra u Klubu Doma omladine Beograda, pojavio u Arhipelagovoj pesničkoj ediciji “Element”, u prevodu Vide Ognjenović i Davida Albaharija.

O poeziji Amira Ora u DOB-u govoriće Vida Ognjenović i urednik Arhipelaga Gojko Božović, a 25. novembra gost će održati književno veče i u okviru Novosadskog književnog festivala na brodu “Cepelin”, dok će 26. novembra imati književno u Pozorišnom klubu Zeleno zvono u Zrenjaninu.

Or u knjizi “Muzej vremena” vodi dalekosežan dijalog s mitom i slojevima kulturnog i istorijskog pamćenja, sa izazovima savremenog doba i ukupnog pesničkog iskustva. Otuda ta knjiga, prema navodima Arhipelaga, dobija oblik i snagu modernog pesničkog speva u kome se iznova ispituju sama pesma i svet o kojem ta pesma govori. “Muzej vremena” je celovita pesnička knjiga u kojoj se, iz različitih uglova i sa podrazumevanjem ogromne pesničke tradicije i tradicije mišljenja, razmatra pitanje vremena i ljudske egzistencije u tokovima vremena.

Prema navodima Vide Ognjenović, “pesnički glas Amira Ora izdvaja se u raznorodnom i bogatom višeglasju poezije našeg vremena, kao osoben po izboru tema, po samosvojnoj versifikaciji, jezičkom bogatstvu i otvorenosti metafore”.

“Dosledan u velikom poverenju u moć jezika, Amir Or piše otvorenu, razuđenu, živu, raznoliku pesmu, čas misaono produbljenu, čas vrcavu rugalicu, čas zagonetnu, čas ogoljenu, čas erotski razigranu, čas stišanu, setnu ili gorku. Pesma Amira Ora se kreće s onu stranu prvog pogleda, jer on svojom poezijom zapravo neprestano odgovara na surovi izazov neiskazivog. Pred nama je, dakle, pesnik totalne pesme”, navela je Vida Ognjenović u pogovoru srpskom izdanju knjige “Muzej vremena”.

Knjiga Amira Ora sadrži pesme snažnog zamaha, razuđene metaforike, istinske zapitanosti, kazane sa strašću i uverenjem kakvi su retki u savremenoj poeziji.

Arhipelag je pre dve godine objavio i knjigu izabranih pesama Amira Ora “Pohara”.

Rođen u Tel Avivu 1956. godine, Amir Or je pesnik, esejista, urednik i prevodilac. Studirao je filozofiju i uporednu religiju na Univerzitetu u Jerusalimu, gde je kasnije predavao starogrčku religiju. Predavao je poeziju i kreativno pisanje u Pesničkoj školi “Helikon”, kao i na univerzitetima u Izraelu, Velikoj Britaniji i Japanu.

Autor je 11 knjiga poezije, među kojima su i: Gledam kroz oči majmuna, Lica, Otkup mrtvih, Dakle!, Pesma, Dan, Tahirina pesma, Srce zver i Proročanstvo jednog ludaka.

Objavio je veliki broj eseja o poeziji, klasičnoj kulturi, i uporednoj religiji.

Preveo je na hebrejski osam proznih i pesničkih knjiga, uključujući: Jevanđelje po Tomasu, Priče iz Mahabharate i antologiju grčke erotske poezije Žudnja raskalašnih udova.

Pesme Amira Ora do sada su prevedene na više od 40 jezika. Objavio je i 18 pesničkih knjiga na raznim jezicima u Evropi, Aziji i Americi.

Za poeziju je, između ostalog, dobio Premijerovu nagradu, Bernštajnovu nagradu, Fulbrajtovu nagradu za pisce i međunarodni književnu nagradu “Stefan Mitrov Ljubiša” u Bidvi, kao i priznanje “Plejada” za značajan doprinos modernoj svetskoj poeziji.

Or je i osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Helikon, a 1993. osnovao je i istoimenu arapsko-hebrejsku školu poezije. Priredio je nekoliko antologija hebrejske poezije na evropskim jezicima. Takođe, osnivač je i urednik Međunarodnog festivala poezije Šar.

Član je osnivačkog odbora Evropskog udruženje za programe kreativnog pisanja, međunarodne organizacije “Krug pesnika”, kao i Svetskog pokreta za poeziju.

(SEEcult.org)

Crnjanski Vesni Kapor



Nagrada “Miloš Crnjanski” za najbolju prvu knjigu uručena je 2. decembra Vesni Kapor za knjigu “Po sećanju se hoda kao po mesečini”, u izdanju kuće Agora.

Vesna Kapor rekla je na svečanosti da je Crnjanski bio njen najvoljeniji pisac i da smatra da je čitanje njegovih radova dovoljno da bi se razumeo svet.

“Ništa više nije potrebno. U Hiperboreji se može živeti. Dalje, kroz Embahade izučavati istorija i filozofija. Sa knezom Rjepinom i Nađom, razumeti očaj, poštovanje, žrtva i ljubav. Sa Isakovičima deliti najdublja stradanja, zablude i nade naciona. Lirika Itake i Čarnojević čisto su srce čovekovo. Crnjanski je duboko i intimistički obeležio i spojio naš karakter i stradanja. Povezao nas emocijom, čistom, lirskom, prelamajući svet kroz sopstveno biće, a opet snagom retko sugestivnom i živom, savremenom”, rekla je Vesna Kapor, čija knjiga sadrži priče “duboko intimne, lične i kolektivne”.

Nagrada “Miloš Crnjanski” dodeljuje se od 1981. svake druge godine.

Zadužbina Miloša Crnjanskog zvanično je osnovana 1980. godine, a njeni osnovni ciljevi su da trajno čuva uspomenu na tog velikana sprske književnosti, da brine o objavljivanju njegovih dela, kao i da podstiče domaće književno stvaralaštvo dodeljujući upravo nagradu “Miloš Crnjanski”.

Među dosadašnjih više od 50 lauerata su Borislav Pekić, Borislav Mihajlović Mihiz, Radoslav Petković, Dušan Kovačević, Aleksandar Gatalica…

Sponzor nagrade je od 2013. godine izdavačka kuća Klett.

(SEEcultorg)

Ruski Buker Snjegirevu



Nagrada “Ruski Buker” za najbolji roman na ruskom jeziku u 2015. godini dodeljena je piscu Aleksandru Snjegirevu za roman “Vera”, koji govori o ženi koja je provela život lišena ljubavi.

Nagrada “Ruski Buker”, vredna 1,5 milion rubalja (oko 20.000 evra), najstarija je ruska nezavisna (nedržavna) književna nagrada, a Snjegirev je 24. laureat.

U najužem izboru bilo je još pet romana, čiji autori dobijaju novčani iznos od 150.000 rubalja, a to su: Alisa Ganijeva, nominovana za delo “Жених и невеста”, Vladimir Danihnov (Колыбельная), Jurij Pokrovski (Среди людей), Roman Senčin (Зона затопления) i Guzelj Jahina (Зулейха открывает глаза).

Ukupno je nominovano bilo 78 romana, a kriterijume za ulazak u izbor ispunila su 73. U procesu kandidovanja romana za “Ruski Buker” učestvovao je 41 izdavač, pet časopisa, četiri univerziteta i deset biblioteka.

Novčani iznos nagrade od 2012. godine obezbeđuje banka Globeks, jedna od najvećih finansijskih institucija u Rusiji.

Na inicijativu Globeksa, 750.000 rubalja izdvaja se za prevod na engleski i objavljivanje jednog od romana u finalu u Velikoj Britaniji, a to je ove godine roman Alise Ganijeve “Жених и невеста” (Mladoženja i mlada).

U žiriju “Ruskog Bukera” za 2015. godinu bili su pisac i publicista Denis Gucko, filolog Maksim Krongauz, pesnik i prevodilac Aleksej Maševski i književna kritičarka Valerija Pustovaja.

Snjegirev je autor više dela koja su visoko vrednovali i čitaoci, i kritičari (Kako smo bombardovali Ameriku, Naftna Venera, Moja malecka, Kako su je zvali, Osećanje krivice, Sujeta…).

Dobitnik je više književnih nagrada, a za roman “Vera” o ženi koja neuspešno traga za pravim muškarcem u emigraciji i savremenoj Rusiji, nominovan je ove godine i za priznanje “Nacionalni bestseler”.

Nјegov roman “Naftna Venera” bio je 2009. godine u izboru za “Ruskog Bukera”, a ušao je i u uži izbor za nagradu “Velika knjiga” i za “Nacionalni bestseler”. Prošle godine dobio je priznanje “Zlatna ulaznica”, ustanovlјeno u čast velikig ruskog pisca i disidenta sovjetske epohe Vasilija Aksjonova. Između ostalog, 2005. dobio je nagradu “Debi” za kratku prozu, a 2007. nagradu “Venac” i 2008. priznanje “Eurika”.

“Ruski Buker” dodelјuje se od 1992. godine, po ugledu na britanski Buker, i prva je nezavisna književna nagrada u Rusiji od 1917. godine.

Cilј književne nagrade “Ruski Buker” je da privuče pažnju čitalačke publike na kvalitetnu prozu i da obezbedi komercijalni uspeh značajnih knjiga na ruskom jeziku.

Savet nagrade “Ruski Buker” svake godine imenuje petočlani žiri iz redova uglednh književnih autoriteta i drugih uticajnih kulturnih stvaralaca.

Prošle godine “Ruski Buker” dobio je Vladimir Šarov za roman “Возвращение в Египет” (Povratak u Egipat).

Među dosadašnjim dobtnicima “Ruskog Bukera” su Bulat Okudžava, Mihail Šiškin, Ljudmila Ulecka, Vasilij Aksjonov, Olga Slavnikova...

B. Rakočević / SEEcult.org

21. Sa(n)jam knjige u Istri



Sajam knjiga u Puli “Sa(n)jam knjige u Istri” predstavlja u 21. izdanju više od 200 izdavača iz Hrvatske i regiona sa gotovo 20.000 naslova, a u više od sto događaja od 3. do 13. decembra predstaviće oko 150 autora, urednika i prevodilaca, uz dosad najveće učešće srpske scene okupljene oko Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS). Učešće izdavača iz Srbije nadovezuje se na ovogodišnje regionalno žarište Sajma knjiga u Puli “Beograd čita”, posvećeno savremenoj kulturnoj sceni Beograda.

Pulski sajam knjiga svečano je otvoren 3. decembra u Domu hrvatskih branitelja, a u ceremoniju je pesmom “Sloboda” uveo je muzički sastav Lice Mista sa ostrva Ugljan, koji se uklopio u ovogodišnju sajamsku temu “Otok-geto-azil”, koja se bavi problemom granica i razgraničenja, od ostrva kao utopijskog mesta do distopije detencijskih centara za migrante i tražioce azila.

Otvaranje je vodio i duhovitim komentarima pratio dugogodišnji voditelj brojnih sajamskih programa, Vojo Šiljak, a čast da 21. “Sa(n)jam knjiga u Istri” zvanično proglasi otvorenim pripala je glumici i prvakinji zagrebačkog HNK Jadranki Đokić, sugrađanki, stalnoj gošći i saveznici pulske manifestacije na kojoj je prvi put nastupila još u gimnazijskim danima.



Direktorka Sajma knjiga Magdalena Vodopija zahvalila je organizacionom timu, dizajnerskoj ekipi okupljenoj oko umetničke radionice Petikat i posebno autoru ovogodišnjeg vizuala Danijelu Žeželju, kao i svim autorima, koji su “prvi razlog i podsticaj Sajmu”. Ovogodišnje izdanje posvetila je hrvatskim izdavačima koji su, kako je navela, imali posebno težak zadatak, ali su uspeli da donesu na Sajam mnoštvo divnih knjiga. Obratili su se i predstavnici Istarske županije, gradskih vlasti Pule i Ministarstva kulture.



Među autorima koji che premijerno predstaviti nove naslove najavljeni su: Borivoj Radaković sa novim romanom posle osam godina, publicist Ivica Ivanišević sa romanom prvencem, scenarista Namik Kabil sa biografskim romanima, Miljenko Jergović sa dve knjige o Sarajevu, Alem Ćurin sa stripom, Marina Vujčić s novim romanom i Željko Krušelj sa intrigantnom knjigom o časopisu Polet. Premijerno predstavljanje imaće i troje mladih Puljana: Andrea Matošević i Igor Duda, koji predstavljaju nove publicističke naslove, te dramaturškinja Jasna Žmak koji je napisala prvi roman. Istarski bard Milan Rakovac premijerno predstavlja Izabrana dela, mladi Borna Vujčić roman “Nužno zlo”, a evropski priznat pisac, ali “zauvek Puljanin” Dragan Velikić iz Srbije odabrao je svoj grad za hrvatsku premijeru romana "Islednik". Velikić će učestvovati i u programu Antilektira, odnosno u razgovoru na temu “Pisac na putu: Šta se dobije putovanjima i ostane zapisano”, koji će voditi Kruno Lokotar i Emir Imamović Pirke.



Puski Sajam i ove godine posebnu pažnju posvećuje malim izdavačima i onima koje je teško naći u knjižarskoj mreži, a posebno je fokusiran na srpsku izdavačku scenu.

Među učesnicima programa Beograd čita najavljeni su Božo Koprivica, koji će predstaviti knjigu “Samo bogovi mogu obećati” (Naklada Ljevak/Geopoetika), Slavoljub Stanković (Prvaci svijeta - Algoritam/Geopoetika), glumac Predrag Miki Manojlović, koji će predstaviti autonomografiju i izdanju Udruženja dramskih umetnika Srbije i Službenog glasnika i učestvovati u programu Doručak sa autorom, u kojem su najavljeni i pisac Vladislav Bajac i reditelj Goran Marković, koji će predstaviti svoju knjigu “Tri priče o samoubicama” (Arhipelag), te dokumentarni film “Konstantin Koča Popović”. Đorđe Miketić predstaviće knjigu “Paradajz”, Dana Todorović “Park Logovskoj”, Vesna Goldsworthy “Gorski”, “Izmišljanje ruritanije” i “Černobiljske jagode” (Geopoetika)…

Reditelj Slobodan Šijan predstaviće svoju knjigu “Filmus: Priče o filmu”, u izdanju Službenog glasnika.

Grafički dizajner Slavimir Stojanović predstaviće monografiju nedavne izložbe “Complicate Simply” u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, a u Galeriji Cvajner će se predstaviti i izložbom “Knjige koje nisam napisao”.



Sajam i ove godine otvara prostor za neformalna druženja, a kao posebna programska poslastica najavljeno je potpisivanje knjige Borisa Pavelića “Smijeh slobode – Uvod u Feral Tribune”, u prisustvu protagonista Borisa Dežulovića i Predraga Lucića, kojom će biti proslavljeno treće izdanje te publikacije, premijerno predstavljene 2014. godine upravo na pulskom Sajmu.

Među novinama je filmski program, zahvaljujući HRT-u, koji obuhvata i niz okruglih stolova, a vrhunac te saradnje trebalo bi da bude početak snimanja dokumentarnog filma o istoriji pulskog Sajma, na inicijativu rediteljke dokumentarnih filmova Ines Pletikos, Puljanke sa zagrebačkom adresom.

Hrvatski izdavači, uz velike popuste od 10 do 70 odsto, najavili su i posebne, dnevne akcije - dodatne popuste na određenu knjigu ili komplete naslova.

Sajam ove godine prvi put imati i veliki antikvarijat s više od 6.000 naslova, zahvaljujući antikvaru Željku Međimorecu iz riječkog Ex Librisa.

Mlađe čitaoce i one sklone pop kulturi zainteresovaće tematski štand Art&Music, u čast Art&Music festivala, koji nudi veliki izbor knjiga iz pop kulture, biografije muzičara, monografije savremene umetnosti, stripove, grafičke novele i gramofonske ploče. Literatura i muzika prate i program Strip Strasse, te novi program Book F(or)ever, namenjen srednjoškolcima.

Za najmlađe je pripremljen i deo Monte Librića, a vrhunac za male čitaoce očekuje se 6. decembra na muzičko-scenskom dočeku Sv. Nikole “Nikola la la la”.

Uz već gotovo tradicionalnu, čitateljsku nagradu “dr. Ivo Borevečki”, 21. Sa(n)jam knjige pokreće još jednu nagradu – “Libar za vajk” koja je takođe namenjena čitaocima, posetiocima, ali je i posveta samim knjigama. Reč je o interaktivnoj nagradnoj igri, u kojoj će svi posetioci moći da nominuju po jednu knjigu za koju smatraju da je dužna pažnje, da bi mogla postati klasik... Najsrećniji će, prema glasovima pulske publike, ući među deset “večnih”, a deset posetilaca dobiće poklone u vidu tih knjiga.

Sajta Sajma knjiga u Puli je sanjamknjige.hr, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

*Foto: Sa(n)jam knjige u Istri

(SEEcult.org)

Uži izbor za Vitalovu nagradu



Romani desetoro pisaca uvršćeni su u uži izbor za nagradu “Zlatni suncokret” (Vitalova nagrada) za 2015. godinu, uz po jednu pesničku zbirku i zbirku pripovedaka.

U žanru romana kandidati su: “Sonata za lošeg čoveka” Aleksandra Gatalice (Vulkan izdavaštvo, Beograd), “I noć se uvukla u njegovo srce” Đorđa Pisareva (Agora, Novi Sad), “Republika Ćopić” Vuleta Žurića (Službeni glasnik, Beograd), “Anđeo atentata” Svetislava Basare (Laguna, Beograd), “Osama” Vladimira Kecmanovića (Laguna), “Sedam života princeze Smilјe” Gordane Ćirjanić (Vukotić media, Beograd), “Crveni presek” Laure Barna (Službeni glasnik, Beograd), “Korčulanski đir” Olivere Skoko (Gradska narodna biblioteka, Zrenjanin), “La sans pareille: lјubavni roman sa dodacima” Milisava Savića (Agora, Novi Sad) i “Islednik” Dragana Velikića (Laguna). U užem izboru su i pesnička zbirka “Čistina” Ane Ristović i zbirka pripovedaka “Priče s Marsa” Srđana V. Tešina, obe u izdanju Arhipelaga iz Beograda.

Žiri nagrade “Zlatni suncokret”, koji čine Nikola Strajnić, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden (predsednik), sačinio je uži izbor nakon razmatranja više od 150 naslova.

Žiri je, kako je saopštio, u uži izbor uvrstio knjige koje se izdvajaju u kontekstu vladavine žanrovske romaneskne književnosti, koja je, dosegavši određeni tehnički nivo, literarnu strast premestila u osobene oblike bekstva u prošlost, zaveru ili fantaziju, što na koncu ipak svedoči samo o krizi naše sadašnjosti i propasti perspektive budućnosti.

“Umesto bekstva u prošlost ili u nekakve paralelne stvarnosti, ovaj izbor nudi dela koja su ili ironično-humorna, ili pak psihološki istančana do granica pucanja naše vlastitosti”, naveo je žiri, ocenjujući da se knjige u užem izboru smelo i promišlјeno suočavaju sa složenim likovima stvarnosti i sa zakonitostima književnog pisanja, pronalazeći umetnički uverlјiv odnos između teksta i sveta.

Najuži izbor kandidata biće saopšten do sredine decembra.

Nagrada “Zlatni suncokret”, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće uručena krajem godine u sklopu proslave 160-godišnjice poslovanja fabrike Vital iz Vrbasa.

Nagrada “Zlatni suncokret”, koja je u javnosti poznata i kao Vitalova nagrada, dodelјuje se 19. put za najbolјe književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavlјeno u toku prethodne godine.

Nagrada je prvi put dodelјena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića.

Među dobitnicima su i Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, David Albahari i Uglјeša Šajtinac.

(SEEcult.org)

 Povest o ruskoj tranziciji



Roman Alekseja Slapovskog “Feniksov sindrom”, objavljen nedavno u izdanju Arhipelaga u prevodu Novice Janjuševića, jedan je od razloga zbog kojih kritika opisuje tog pisca kao novog Harmsa ruske književnosti.

“Feniksov sindrom” je uzbudljiva i kritički izoštrena povest o ruskoj tranziciji. U toj snažnoj priči, kako je naveo Arhipelag, ukazuju se nenadmašni ljubavni zapleti i raskošna slika društva od vrha do dna, od običnih ljudi do oligarha, od bede do besa.

Glavni junak, posle požara koji je nenamerno izazvao, u kontaktu s vatrom gubi pamćenje, postajući svaki put neko drugi, i više ne može da se seti ko je, zapravo, on. Otkrivajući identitet i prošlost Goše-Georgija-Viktora, Slapovski upečatljivo slika život žitelja malog grada u blizini Moskve, ali i ukupnu rusku stvarnost u proteklih 25 godina.

Slapovski duhovito i zanimljivo, provokativno i otkrivajuće pripoveda o iskušenjima stvarnosti.

“Roman ‘Feniksov sindrom’ napisao sam u jednom dahu, kao da nisam ja pričao tu priču, nego kada da je meni nju neko kazivao. Nimalo me nije plašilo to što siže sa gubitkom pamćenja nije nov, baš naprotiv. Što je stariji siže, to je zanimljivije reći nešto novo. Veći je izazov. Danas bih roman možda napisao i nešto drugačije. Ali to se odnosi na sve moje knjige. Bilo je mnogo reakcija. Šta da se radi, dobro je dok ljudi nisu ravnodušni na knjige koje čitaju. Junak mog ranijeg romana Ja nisam ja umoran je od samog sebe. Zbog toga menja obličja. Hteo bi da zaboravi samog sebe. Junak u romanu Feniksov sindrom ima, međutim, novi cilj: on hoće da pamti. Da pamti ko je on. Sada su mnogi time preokupirani – iznova upoznati same sebe”, naveo je Slapovski povodom srpskog izdanja svog romana.

Priča o junaku koji gubi svest o sebi i pamćenje posle svakog drastičnog događaja s vatrom jeste, u stvari, metafora o društvima u tranziciji koji lutaju u neizvesnom i neomeđenom društvenom procesu polazeći od vrednosti koje su srušene i odbačene i bez snage da oblikuju nove vrednosti.

Govoreći o iskustvu tranzicije u svom romanu, Slapovski naglašava: “Mada je život jedan, ipak se ponekad pokaže kako ih ima onoliko koliko ima socijalnih epoha mi proživljavamo. I ja sam imam osećanje da živim već svoj drugi život, pa možda čak i treći”.

Prema romanu “Feniksov sindrom” u Rusiji su snimljeni film i gledana televizijska serija.

Arhipelag je pre nekoliko godina objavio i roman “Prvi drugi dolazak” Slapovskog - u ediciji 100 slovenskih romana, a reč je o još jednoj uzbudljivoj povesti o savremenoj Rusiji razapetoj između društvenih promena i aktuelnih izazova.

Slapovski je bio gost Beograda u septembru 2011. godine, tokom Kongresa Međunarodnog PEN-a, kada je posetio i Novi Sad i Niš.

Rođen 1957. godine u Saratovskoj oblasti, Slapovski je plodan romansijer, pripovedač, dramski pisac i filmski scenarista. Književnu karijeru započeo je 80-ih godina, pišući najpre drame. Njegove drame su prevedene na sve veće svetske jezike i igrane u najvažnijim evropskim i svetskim pozorištima.

Slapovski je napisao više od 30 drama, a “Moj mali trešnjik” (1994) dobila je prvu evropsku pozorišnu nagradu. Slapovski je autor i niza filmskih i televizijskih scenarija.

Kritika ističe beskrajnu duhovitost romana Slapovskog i njegov smisao za apsurd i grotesku. Poznat je kao pisac uzbudljivih i društveno kritičkih romana.

(SEEcult.org)

Najuži izbor za Zlatni suncokret



Zbirka priča “Priče s Marsa” Srđana Tešina (Arhipelag, Beograd) i romani “Korčulanski đir” Olivere Skoko (Gradska narodna biblioteka, Zrenjanin); “Islednik” Dragana Velikića (Laguna, Beograd) i “Republika Ćopić” Vuleta Žurića (Službeni glasnik, Beograd), ušli su u najuži izbor za književnu nagradu Zlatni suncokret za 2015. godinu.

Prema mišljenju žirija, četiri knjige u najužem izboru za Zlatni suncokret “izuzetno su uspešna ostvarenja unutar različitih registara književnog pisanja”.

“Srđan Tešin matematički precizno, ali i pesnički nadahnuto gradi ogoljene i svedene priče o savremenoj svakodnevici i o njenim neugodnim i tamnim marginama. Roman Olivere Skoko odvodi nas u barokni Perast, uverljivo oživljava lik slikara Tripa Kokolje i paralelno pripoveda o jednoj savremenoj ljubavnoj strasti. Konstrukcijom priče i erudicijom, ‘Korčulanski đir’ se izdvojio iz mnogobrojnih sličnih romana posvećenih ulepšanoj prošlosti i nostalgiji za istinskom stvarnošću. Majstor stila Dragan Velikić izlaže romanesknu anatomiju duše koja se bori protiv zaborava tako što, kroz igru sećanja i dokumenta, isleđuje vlastitu putanju u javnom i privatnom životu, pokazujući još jednom da složeni život ne nalazi iskupljenje u jednostavnom pisanju. Struktura romana Vuleta Žurića daleko prevazilazi česte pokušaje da se oživi sećanje na ‘junake’ naše prošlosti. Ovaj roman ne samo što je uspela stilizacija Ćopićevog literarnog izraza, već je u pitanju i zanimljiva, duhovita i samosvesna potraga za biografijom ovog pisca koja bi bila istinski i topli životopis, a ne tek hladna, objektivna i narcisoidna rekonstrukcija”, naveo je žiri u obrazloženju.

Žiri za 19. nagradu Zlatni suncokret čine Dragan Jovanović Danilov, Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden (predsednik).

Odluku o dobitniku žiri će saopštiti do 20. decembra.

U užem izboru za nagradu Zlatni suncokret za 2015. godinu bilo je deset romana, uz po jednu pesničku zbirku i zbirku pripovedaka.

Nagrada Zlatni suncokret podrazumeva diplomu i novčani iznos, a biće uručena krajem godine u Beogradu, u sklopu proslave 160 godina poslovanja fabrike Vital iz Vrbasa.

Nagrada Zlatni suncokret, u javnosti poznata i kao Vitalova nagrada, dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.

Nagrada je prvi put dodeljena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su i Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, David Albahari i Uglјeša Šajtinac.

(SEEcult.org)

VIII Sajam Biblioteke XX vek



Biblioteka XX vek organizuje 17. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu svoj osmi sajam knjiga, a predstaviće nova i više od sto drugih izdanja, uz tradicionalnu tombolu.

Sajam će otvoriti sociološkinja Vesna Pešić, a brojeve tradicionalne sajamske tombole izvlače urednik Kikindskih novina Željko Bodrožić i Branislav Grubački Guta, osnivač pokreta Novi optimizam i Pozorišnog kluba Zeleno zvono u Zrenjaninu.

Među najnovijim izdanjima Biblioteke XX vek su knjige Rolfa Vigershausa “Jirgen Habermas” i “Druga Rusija. Kritička misao u savremenoj Rusiji”, koju je uredio Milan Subotić.

Uz nova i više od sto drugih izdanja Biblioteke XX vek, očekuje se i prisustvo većeg broja autora i drugih saradnika te izdavačke kuće koju vodi Ivan Čolović.

Gost osmog Sajma Biblioteke XX vek je Udruženje za društvenu istoriju.

(SEEcult.org)

Velikiću Kočićeva knjiga



Nagrada “Kočićeva knjiga” za 2015. godinu, koju dodeljuje Zadužbina “Petar Kočić”, pripala je Draganu Velikiću za celokupno književno stvaralaštvo.

Žiri nagrade “Kočićeva knjiga”, koji čine književnici Nikola Vukolić (predsednik), Miljenko Jergović i Mladen Vesković, istakao je u obrazloženju da su Velikićeve knjige ostvarenja visoke umetničke klase.

“U svom književnom delu Dragan Velikić objedinjuje dva literarna postupka: da život opisuje, ali ga i tumači, i sve to čini na jedan sasvim nov, neuobičajen, originalan način, strpljivošću kojom svoja zapažanja ispisuje na subjektivnim belinama vlastitog, ali i zajedničkog ljudskog pamćenja. Jer ista stvarnost nije identična za sve ljude. Bitan je njihov doživljaj, ukupnost njihovog psiho-emocionalnog potencijala, kulture, senzibiliteta, karaktera, tekst genetske šifre nasleđene od prethodnika. Zahvaljujući daru, pronicljivosti, poznavanju čoveka i spisateljskog zanata, sposobnosti da izbegne zamke banalnosti i pronađe uvek nove puteve prema ektopičnim ciljevima umetničkog i ljudskog ostvarivanja, Dragan Velikić je svoj ugled potvrdio i izvan prostiranja svog jezika i uvrstio se, prema sudu meritorne kritike, među pet najznačajnijih literarnih poslenija Evrope”, istakao je u obrazloženju predsednik žirija.

Najnoviji Velikićev roman “Islednik”, u izdanju Lagune, kritičari su ocenili kao njegovo najbolje i najličnije delo.

Velikić u prvom licu piše o svojoj majci, detinjstvu, porodici, selidbama, putovanjima (Budimpešta, Solun, Pula…) i obuhvata period druge polovine prošlog veka.

Nagrada “Kočićeva knjiga” biće svečano uručena Velikiću 23. decembra u podne u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda.

(SEEcult.org)

Stefan Bošković gost Krokodila



Crnogorski pisac i dramaturg Stefan Bošković iz Podgorice decembarski je gost Krokogidlove Kuće za pisce, a do kraja meseca imaće niz nastupa u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi...

Bošković je debitovao romanom “Šamaranje” 2014. godine, provokativnim pornografskim štivom kakvo se nije dugo pojavilo u postjugoslovenskim književnostima. Taj roman nagrađen je drugom nagradom na konkursu za najbolji neobjavljeni roman u Crnoj Gori (Pobjeda 2014).

Rođen 1983. u Podgorici, diplomirao je 2010. dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju.

Jedan je od osnivača Alternativne teatarske aktivne kompanije (ATAK) koja se bavi pozorišnom, filmskom i književnom produkcijom. Takođe, jedan je od osnivača festivala arhitekture i filma BAFF (Boka Architecture & Film Festival).

Osim romana “Šamaranje”, objavio je i zbirke kratkih priča “Na samrti” (Proletter, Balkanski časopis Idiot, 2014), “My favorite things” (Quest, 2014), “Transparentne životinje” (ARS, 2014), “Transkripcija” (Idiot, Quorum, 2015), “Romeo i Glok” (Idiot, 2015).

Priče su mu prevedene na engleski, ruski i slovenački jezik.

Scenarista je serijala od 16 epizoda sitkoma “Dojč Caffe” (2015) i koscenarista dugometražnog filma ”Ispod mosta, na travi, među stijenama” (2015).

Napisao je i scenario za kratki igrani film “Umir krvi” u režiji Senada Šahmanovića (2014) koji je osvojio, između ostalog, i Gran pri za najbolji kratki igrani film na ovogodišnjem festivalu Drama International Short Film u Grčkoj i nagradu za najbolji regionalni film na Međunarodnom festivalu kratkog filma Kratkofil u Banjaluci.

Između ostalog, bio je i učesnik mobilne književne kolonije u Reževićima 2014. godine, u organizaciji ZMUC-a i Za Druge.

Krokodil realizuje boravak Stefana Boškovića u partnerstvu sa Književnom mrežom Traduki, uz podršku Erste banka i Sekretarijata za kulturu Beograda.

(SEEcult.org)

Gužva za NIN-ovu nagradu



Čak 156 romana prijavljeno je za sada za NIN-ovu nagradu za 2015. godinu, a među kandidatima je i nekoliko dosadašnjih dobitnika.

Ime dobitnika, kako je objavio NIN u novom broju, biće poznato 18. januara, na osnovu odluke žirija kojim predsedava Božo Koprivica.

Koprivica i ostali članovi žirija: Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Zoran Paunović, imaju već sada ogroman posao, a moguće je da će dobiti još neki naslov do kraja godine, do kada izdavači i autori imaju priliku da pošalju svoje romane koji su prvi put objavljeni u 2015. godini.

Među kandidatima za NIN-ovu nagradu za roman 2015. godine su i dosadašnji dobitnici Milisav Savić, Dragan Velikić, Svetislav Basara, Aleksandar Gatalica i Gordana Ćirjanić.

Milisav Savić, dobitnik NIN-ove nagrade 1991. za “Hleb i strah”, sada je nominovan za roman “Las Sans Pareille” (Agora), Dragan Velikić je kandidovan za već nagrađivani roman “Islednik” (Laguna), a dobio je NIN-ovu nagradu 2007. za “Ruski prozor”, dok je Svetislav Basara, nagrađen 2006. za “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”, nominovan za “Anđeo atentata” (Laguna). Gordana Ćirjanić, dobitnica NIN-ove nagrade 2010. godine za “Sve što oduvek želiš”, nominovana je za “Sedam života princeze Smilje” (Vukotić media), a Aleksandar Gatalica, koji je 2012. nagrađen za dobio NIN-ovu nagradu za “Veliki rat”, a sada je u konkurenciji romanom “Sonata za lošeg čoveka” (Vulkan).

Među predloženim naslovima je više od deset knjiga koje su objavili sami autori, a po broju nominovanih naslova prednjače Nova poetika, Laguna, Službeni glasnik…

I prošle godine dodelu NIN-ove nagrade obeležila je hiperprodukcija koja, kako je tada naveo žiri, nije donela i pobolјšanje kvaliteta srpske književne scene.

NIN-ovu nagradu za 2014. godinu dobio je Filip David za roman “Kuća sećanja i zaborava”, u izdanju Lagune, za koji je kasnije dobio i regionalnu nagradu "Meša Selimović" za najbolji roman objavljen u 2014.

U konkurenciji za NIN-ovu nagradu za 2014. godinu bilo je oko 160 naslova, a u najužem izboru bili su i romani "Sabo je stao" Ota Horvata (KCNS) i "Životinjsko carstvo" Davida Albaharija (Čarobna knjiga), koji je dobio NIN-ovu nagradu za “Mamac” (1996).

NIN-ova nagrada je od 1954. godine do raspada Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog prostora bivše države.

Prema pravilima ustanovljenim 2011. godine, u konkurenciji mogu biti romani objavljeni na srpskom jeziku bez obzira na mesto izdavanja.

Jedini trostruki laureat NIN-ove nagrade je Oskar Davičo, a dvostruki su Dobrica Ćosić, koji je i prvi dobitnik, i Živojin Pavlović.

NIN-ova nagrada iznosila je 2014. godine milion dinara, a sponzor je bila Pošta Srbije. Nagrade se dodeljuje i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2015.

(SEEcult.org)

Velikiću Zlatni suncokret



Književna nagrada Zlatni suncokret, poznata i kao Vitalova nagrada, dodeljena je za 2015. godinu Draganu Velikiću za roman “Islednik”, u izdanju Lagune, u kojem je žiri prepoznao “suverenu i snažnu pripovedačku kulturu koja se slila sa lepotom običnog života”.

Velikić je za roman “Islednik” dobio nedavno i nagradu “Kočićeva knjiga”, a u konkurenciji je i za NIN-ovu nagradu za 2015.

Nagrada Zlatni suncokret dodeljena mu je jednoglasnom odlukom žirija (Vladimir Gvozden - predsednik, Dragan Jovanović Danilov i Nikola Strajnić), koji je u najužem izboru razmotrio i romane “Korčulanski đir”
Olivere Skoko (Gradska biblioteka Zrenjanin) i “Republika Ćopić” Vuleta Žurića (Službeni glasnik), te zbirku priča Srđana V. Tešina “Priče s Marsa” (Arhipelag).

Prema navodima žirija, Velikić je u “Isledniku” doveo do vrhunca ono po čemu je i inače prepoznatljiv: odmerenu erudiciju, smisao za detalj i za finu intelektualnu ironiju i autoironiju.

“Kopajući po strašnim dubinama sećanja, on naročito vešto gradi slike i lajtmotive vezane za poimanje onoga što je neumitno prošlo. To mogu biti sitni događaji, kao što je pljačka vagona u teretnom vozu, kada su nestale majčine beležnice, ili jedan dan u njenoj mladosti kad se susrela sa agentima tajne služne, ali ti događaji imaju dvostruki značaj: oni tvore kako poeziju života, tako i poeziju same pripovedne proze”, naveo je žiri u obraloženju, dodajući da Velikić u romanu “Islednik” izlaže “anatomiju duše koja se bori protiv bolesti zaborava tako što, kroz igru sećanja i dokumenta, isleđuje vlastitu putanju u javnom i privatnom životu, pokazujući još jednom da složenost egzistencije ne nalazi iskupljenje u jednostavnosti pisanja”.

Roman “Islednik” je “zavodljiva priča o potrazi glavnog junaka za načinom kako da prikaže ‘malu istoriju’, kako da sazda ljudski i književni lik vlastite majke, što uključuje opise intimnih trenutaka, ali i pokušaje objektivacije njenog života kroz evokaciju pisanih i drugih materijalnih ostataka”, istakao je žiri.

Pripovedač i glavni junak u “Isledniku”, inače pisac - Velikićev fikcionalni dvojnik, pokušava da rekonstruiše svakodnevnicu bivšeg života.

“Okidač za priču je majčina smrt, koja pripovedača odvodi u meandre potrage za vremenom koje više ne postoji, i koje je nemoguće vratiti, a čije titraje oseća duboko u sebi kao nešto što je temelj ne samo njegove kulture i intelektualnog bića, već i njegovog krvotoka, njegovih sklonosti, zabluda i inhibicija. Ta potraga vodi ga iz Budimpešte, gde ga zatiče vest o majčinoj smrti, nazad u prošlost, u Pulu, Beograd, Solun. To je priča od koje čitalac ne može da se odvoji, ona je dramatizovana bogatim tonovima samoispitivanja, ali i stilom koji osvaja i odvodi u pravcu istinskog iskustva za kojim neoprestano nostalgično tragamo”, naveo je žiri, dodajući da Velikić “stupa u mrežu jednog sveta, u srce složenosti međuljudskih odnosa, ali i u slojeve istorije i preostalih tragova egzistencijalne poezije. Kada se taj svet otvori, ispostavlja se da je u pitanju neman koja preti da ga proguta, i pripovedač se vraća tačkama kontinuiteta u sebi samome – u majci koja, po neminovnosti, živi u njemu i koju je potrebno probuditi. Velikić uspeva da stvori osećaj za život kao proces, da ispriča mnogobrojne priče, rekonstruiše sećanje na pretke i bližnje, na ratove i krize, na gradove i hotele”.
Velikić u isti mah, kako je istakao žiri, vodi izuzetno dobro osmišljen dijalog sa literarnim srodnicima, pre svega sa Borislavom Pekićem i Aleksandrom Tišmom, koji su upravo osporavali mogućnost čiste ispovesti.

“Uvek nešto ostaje nekazano – ‘Islednik’ je duboko prodiranje u čovekovu unutrašnjost, ali i delo koje je našlo odgovarajući jezik koji govoreći sve istovremeno potkopava mogućnost da se sve kaže”.

Prvi deo romana ispripovedan je u prvom licu, a drugi deo u trećem, pa čitalac-islednik ima mogućnost identifikacije sa junakom i voajerskog pogleda na njegov život.

“Pred nama je izuzetno ostvarenje koje proizvodi snažan utisak da je sve u njemu tačno tamo gde mora da bude, da je svet u rasapu isklesan u rečima, čvrsto strukturiran i obeležen istinskim stvaralačkim duhom koji dosežu samo retki i odabrani”, istakao je žiri.

Nagrada Zlatni suncokret podrazumeva diplomu i novčani iznos, a biće svečano uručena 24. decembra u Beogradu, u okviru proslave 160 godina fabrike Vital iz Vrbasa.

Velikić je dobitnik više književnih nagrada (NIN-ova za Ruski prozor, Meša Selimović, Miloš Crnjanski…), a njegova dela prevedena su na 15 evropskih jezika.

Rođen 1953. godine u Beogradu, diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Autor je romana: “Via Pula” (1988), “Astragan” (1991), “Hamsin 51” (1993), “Severni zid” (1995), "Danteov trg" (1997), “Slučaj Bremen” (2001), “Dosije Domaševski” (2003), “Ruski prozor” (2007) i “Bonavia” (2012) i “Islednik” (2015), kao i knjiga priča “Pogrešan pokret” (1983) i “Staklena bašta” (1985), “Beograd i druge priče” (2009) i knjiga eseja: “YU-Atlantida” (1993), “Deponija” (1994), “Stanje stvari” (1998), “Pseća pošta” (2006) i “O piscima i gradovima” (2010).

Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti radija B92, a od juna 2005. do novembra 2009. ambasador Srbije u Austriji. Pisao je i kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status.

Nagrada Zlatni suncokret dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.

Nagrada je prvi put dodeljena 1996. godine pesničkoj zbirci Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su i Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, David Albahari i Uglјeša Šajtinac.

(SEEcult.org)

Beopolis s prijateljima



Knjižara Beopolis organizuje tradicionalno novogodišnje okupljanje “Praznici sa prijateljima” koje se ovoga puta, za razliku od prethodnih godina, održava u dva prostora, uz druženje i popuste od 10 do 30 odsto na izdanja dvadesetak izdavača.

Posetioci će u knjižari Beopolis i Beopolis sobi u Domu omladine Beograda imati priliku da nabave po sniženim cenama izdanja kuća Logos, Fabrika knjiga, Komiko, Geopoetika, Booka, Rende, Tardis, Tanesi, Omnibus, Paideia, L.O.M, System Comics, Clio, Književna radionica Rašić, Heliks, Sirius, Odiseja i Boban Knežević, kao i Fakulteta za medije i komunikcije.

Manifestacija počinje 21. decembra i traje do 15. januara 2016. godine, a posetioce ,osim popusta, očekuje i dodela čuvenog i prestižnog priznanja “Počasni stanovnik Beopolisa”, kao i potpisivanje knjiga.

Kultna knjižara Beopolis nedavno je napunila 16 godina, a od septembra je ponovo prisutna i u holu DOB-a.

Izdavačka kuća Beopolis počela je da radi 1995. godine, a tri godine kasnije otvorena je i knjižara u holu DOB-a, prepoznatljiva po specifičnom pristupu izdavačkoj i knjižarskoj delatnosti. Paralelno s radom knjižare, Beopolis je objavio desetine knjiga proze, poezije, naučnih studija iz oblasti savremene muzike i vizuelne umetnosti, stripova, kao i muzičkih izdanja.

Zbog rekonstrukcije DOB-a, Beopolis je najpre premešten iz hola u nešto manji prostor ispred Galerije (ulaz iz Makedonske), a iako se 2009. godine vratio u hol DOB-a, Beopolis je potom zbog nove faze rekonstrukcije tog kulturnog centra bio primoran da se iseli, jer razgovori sa gradskim vlastima o alternativnoj lokaciji nisu urodili plodom. Beopolis tako od 2010. godine radi u obližnjem "Euro centru".

(SEEcult.org)