Ole Torrero!

19 jun 2011  
Piše: Nataša Šotra

Piazza De Las Ventas. Madrid. Španija. Amfiteatar, 19 časova, ni minut kasnije. Dobrodošli na borbu bikova.



Šest bikova i tri matadora učestvuju u dnevnom okršaju. Tradicionalno, borba bika i toreadora predstavlja borbu dobra i zla, svjetla i tame. Toreador nosi svijetle boje: narandžastu, rozu, crvenu ili žutu i predstavlja ratnika svjetlosti koji mora pobijediti crnog bika, tamu i zlo.

Tribine su pune, svi mašu papirnim lepezama što se besplatno dijele na ulazu. Muhe padaju po oznojenim ćelavim glavama starije gospode. Kamena stepenasta sjedišta su vrela. Sjedalice se prodaju na ulazu po cijeni od 1,80 eura. Ljudi polako sijedaju da priviknu pozadinu na vrelinu kamena. U Madridu je pakleno vruće. Na pozornicu stupaju matadori, toreadori i pikadori (na konjima, naoružani kopljima) i klanjaju se tribinama. Publika očekuje da odnesu pobjedu nad crnim bikovima. Prva sirena se oglašava, svi izlaze sa „terena” sem matadora (oni razjaruju bika rozim plaštovima). Bik je pušten u arenu. Utrčava i zalijeće se rogovima prema rozoj boji kojom mašu matadori. Oni mahnu razjarenoj životinji plaštom i sakriju se iza kamene pregrade u areni. Zagrijavaju bika. Druga sirena se čuje. Ulazi pikador na konju čije su oči prekrivene povezom da se ne bi uplašio bika. Konj je u oklopu žute boje. Kreće se ivicom arene. Bik se nakon oklijevanja zalijeće put konja i udara ga sa boka. Konj se ljulja, ali ne pada. Kratkim kopljem pikador, sa konja, probada leđa biku. Zariva sječivo duboko koliko može. Bik i dalje udara rogovima konja, sve dok ga bol od uboda ne natjera da se okrene i otkači od konja. Treća sirena se čuje i vrijeme je da matadori u trku ubodu kratko sječivo sa zakačenim prugastim bovama u bikova leđa. Publika zviždi ako matador ne zakači svoje bove iz prvog pokušaja. Četvrta sirena. Ulazi Njegovo Veličanstvo matador. Odijelo mu bliješti, nepodnošljivo mu je vruće u njemu, ali to je odijelo ratnika svjetlosti. Ponosno korača, baca kapu nekoj od uglednih ličnosti koje prisustvuju borbi. Počinje ples matadora i bika. Cilj matadora je pustiti bika da prođe što bliže njegovom boku. Dozvoliti da mu rogovima dodirne bok, ali da ga ne odvuče. Zavodi bika crvenim plaštom i elegantno izmiče rogovima i dvjema stotinama kilograma zategnutog mesa. Matador umara bika. Zatim vadi sablju i preciznošću hirurga je zabada u vrat umorene životinje. Ni krika ni vriska od bika. Niz leđa mu curi mlaz krvi koji na njegovim crnim leđima pod suncem sija. Publika gricka sjemenke, pljuje, osvježava se sokovima i briše znoj sa čela. Oskaćen, bik ponovo napada. Matador samouvjereno maše plaštom. Zna da je pobijedio crnog bika. Bik kašlje krv. Crvene lokve prolivaju se po pijesku arene. Pada na koljena, pa opet ustaje. I ponovo pada. „Mattalo”, čuje se sa tribina. Da, ubij ga, vrijeme je. Matador ponovo vadi sablju iz pojasa i hitrim potezom probada bika tik ispod glave. Ovaj pade, ukočen. Utrčavaju pomoćnici i kače bika na kolica koja vuku konji. Vade mu sablju iz leđa. Bik trzne nogama. Vežu ga lancima i obilaze krug po areni sa njim. Publika ga pozdravlja aplauzom. Bio je to borben bik...

I tako šest puta. Tri matadora se smjenjuju. Ponekad bik padne nakon prvog udarca sabljom. Ponekad neće da napada i ne reaguje na matadorova podraživanja. Tada uvode kravu. Krava probudi strast u biku (tako kažu vrsni poznavaoci bikova) i on reaguje na boje. Ponekad ni to ne štima, pa mijenjaju bika. Treći bik je oborio matadora i prešao preko njega. Ovaj se samo umirio ispod životinje i stavio ruke na glavu. Tada pritčavaju toreadori i skreću biku pažnju rozim plaštovima. Šesti bik nije htio da izdahne ni poslije trećeg uboda sabljom. Udarali su ga čekićem po glavi dok nije prestao da daje znake života. Šest bikova se poslije nađe u klanici. Meso je žilavo, ali skupo. Specijalitet su repovi bikova koji se dugo kuvaju i serviraju uz rižu.

Matador na kraju mora da pobijedi bika. Životinja mora pasti jer je ona simbol tame. Svjetlost mora nadjačati tamu, jer u suprotnom igra ne bi imala smisla. Matador, dan, mora pobijediti bika, noć. Zaklati noć. Zavodnički ples matadora jedino ima smisla kad je druga strana zavedena, porobljena i nadjačana. „Ole Torrero”, graje publika.


Fotografije

Šta mislite o koridi?

Koliko god opravdavali i videli smisla u koridi, toliko je ne volim. Jednom sam gledala direktni prenos iz arene u Parizu. Kada se čovek malo udubi postane mu interesantno iako u toku gledanja izgubi nerava i nerava a sve zbog jadnih bikova koji se bikovski bore porotiv gizdavih, superiornih matadora i pikadora, mezimaca najzanosnijih žena celog sveta.

U jednom susretu nastupao je svetski miljenik matador, šampion (zaboravih mu ime u inat), sav skockan, zategle panalone, sako kao carski; sjajna zalizana kosa, baletski stav, cakle se čizme, prosto ne veruješ kakve pokrete izvodi superiorni matador zbog koga publika vrišti do transa.

Borio se kao da pleše, bik se branio napadajući. Do te mere je bio sjajan da ga je ovaj, matador, kada mu je bik bio na mm od ubodnog finalna u mozak oprostio, pustio ga, oslobodio kao nagradu za nesebičnost.

Publika je bila u transu, matador još većem.

"Odšetala" sam iz koride da joj se nikada više ne vratim.

Najbaksuzniji toreador na svetu: Bik mu zabio rog pravo u zadnjicu



Opširnije

02. 05. 2013.
Bik u koridi rasplakao matadora!

"Sport" ubijanja, sakaćenja i mučenja bikova, u Španiji je i dalje veoma popularan. Medjutim, jedan matador je, nakon bliskog susreta sa ranjenim bikom shvatio brutalnost ove vrste zabave i odlučio da napusti koridu, posvetivši se borbi za prava životinja



Matador Torero Alvaro Munera pamtiće svoj poslednji okršaj sa bikom do kraja života. Pre nekoliko dana, nakon prilično duge borbe, ranjenom biku, koji je bio obliven krvlju, ukazala se šansa da napadne matadora. Iako je mogao to da učini, bik mu je samo prišao i nežno ga pogledao.

Našavši se licem u lice sa životinjom koja nije toliko opasna koliko bi se očekivalo, čovek je seo pored njega i zaplakao.

- „Pogledao sam u njegove oči. Bile su nevine kako samo oči životinje mogu biti. U dubini svog bića osetio sam da taj pogled vapi za pravdom, za prestankom borbe. Osetio sam se veoma posramljeno“ - kaže Munera, koji je istog trenutka shvatio da je njegova matadorska karijera okončana.

On se pridružio strasnim borcima protiv koride u kojoj se godišnje ubije veliki broj bikova i odlučio da ostatak života provede boreći se za prava životinja.

Izvor: životinje.rs

pisala sam negde o tome, a sad nisam bash u raspolozenju da shirim prichu...
ogavna "tradicija"
ne kapiram ljude koji uopshte dolaze i posmatraju sve to..
modernija varijanta su pit bul borbe...ili ona latino petlovi isl..
iskreno, nabila bih rog svakom posmatrachu koride u doope , al direct , da ne moze da .....nastavak znate

Korida

Borbe sa bikovima su deo tradicije i popularan vid zabave u Španiji, Portugaliji, južnoj Francuskoj kao i u nekoliko zemalja Južne Amerike. Prvi put su počele da se održavaju u 17. veku kao zamena za viteške turninire za koje su viši staleži izgubili interesovanje. U početku su se ove borbe odigravale na ulici i u njima su učestvovali mnogi plemići ali zbog velike smrtnosti u ovim borbama uskoro su ih zamenili siromašni mladići, a borbe su počele da se organizuju u arenama.

Učesnici borbe su pikadori, bandariljerosi i matador s jedne strane i bik, s druge strane, a sama borba se sastoji iz tri dela. Prva trećina borbe zove se "trećina sa kopljima" i u njoj učestvuju pikadori koji za zadatak imaju da pripreme bika za toreadora tako što će ga umoriti i što više razjariti ubodima mačeva. Druga trećina je „ trećina sa zastavicama “ u kojoj bandariljerosi zabadaju strelice u bikova leđa i pripremaju ga za „ trećinu smrti “ kada matador jednim preciznim udarcem mačem u vrat usmrćuje bika i završava predstavu. Oduvek je vladalo mišljenje da bikove razdražuje crvena boja plašta kojim matador maše pred njima, međutim, prema nekim naučnim istraživanjima ove životinje su daltonisti a ono što ih ustvari čini agrsivnim su britki pokreti matadora. Bikovi za koridu se posebno uzgajaju na ravnicama Katalonije, u najboljim uslovima i najboljeg su porekla a oni koji prežive borbu više nikada ne učestvuju u koridi već se čuvaju za priplod.

Korida predstavlja pravu atrakciju u zemljama u kojima se održava i smatra se delom tradicije i znakom raspoznavanja tih zemalja. Međutim, sve je više onih koji smatraju da koridu treba zabraniti zbog okrutnosti i nehumanosti prema životinjama pa je Evropska unija donela i zakon o zabrani koride koji je do sada ispoštovala jedino Barselona tako da se, od 2008.godine, ove krvave borbe praktično više ne odigravaju u ovom gradu. Poslednja, oproštajna borba, održana je 2011. gpdine.

Izvor i video snimak