Vesti - književnost...

Srpsko-iranski poziv na čitanje



Međunarodni sajam knjiga u Beogradu otvoren je 23. oktobra pozivom na čitanje koje su uputili srpski pisac Dragan Stanić i iranska rediteljka i spisateljica Narges Abjar, ističući važnost knjige kako za razumevanje sopstvenog bića, tako i čitavog sveta.

“Došao je trenutak da 61. put po redu krenemo jedni drugima u susret: otvorimo se knjizi da ne bismo ostali zatvoreni u samome sebi!”, poručio je Stanić, dok je Narges Abjar iskoristila moto ovogodišnjeg Sajma knjiga u Teheranu “Sutra je kasno za čitanje” da bi pozvala sve da počnu da čitaju već danas.

Ceremoniji otvaranja 61. Sajma knjiga održana je u prisustvu zvaničnika ambasade Irana, zemlje-počasnog gosta, te ministra kulture i informisanja Srbije Vladana Vukosavljevića, predstavnika gradskih vlasti, verskih zajednica i drugih ličnosti iz kulturnog i javnog života, kao i građana koji su već od prepodnevnih sati imali priliku da obiđu štandove više od 450 izlagača iz Srbije i sveta.

“Beogradski sajam knjiga predstavlјa mesto stvarnoga susretanja učesnika književne komunikacije, a od toga suočavanja oči-u-oči svi učesnici imaju mnogostruke koristi i dragocenih podsticaja. Ovaj sajam označava trenutak slavlјa kojim se u jeziku, posredstvom knjige, pred nama otvara čitav svet, sa mnogim svojim jezicima i tajnama, lepotama i rugobama zbog kojih vredi živeti”, rekao je na otvaranju 61. Sajma knjiga Dragan Stanić, pisac, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Matice srpske, poznatiji po pseudonimu Ivan Negrišorac.

“Otvorimo knjige, udubimo se u njih, pa će se i nama svet otvoriti pred očima i udubiti se u našu svest! Svet oko nas jeste upravo to – najsloženija moguća knjiga koju valјa iščitavati bez nade da će se ikada dočitati do nekakvog fiktivnog kraja. U tom iščitavanju, pak, valјa naučiti jezik kojim je knjiga napisana i jezik na kojem svet počiva. Jer, na Početku svega beše reč, logos, a tu logosnu suštinu sveta valјa očuvati ukoliko želimo da i svet, i lјudski rod, pa i knjige, i nadalјe postoje. Stoga čitanje knjiga, učenje jezika i razumevanje sveta jesu samo različiti aspekti iste stvari. Otvarajući knjige, mi otvaramo nas same i prepoznajemo ko smo i šta smo, po kakvom to jeziku kao smislenom sistemu znakova uređujemo naš svet, te kako taj svet uopšte izgleda i kakvi su izgledi za njegov dalјi opstanak”, naveo je Stanić, koji je ocenio i da “knjige čeznu za svojim čitaocima onoliko koliko čitaoci čeznu za knjigama”.

U tom prizivanju, kako je naveo, traga se za tajnovitom šifrom međusobnog prepoznavanja - prepoznavanja knjige u jeziku i svetu, prepoznavanja jezika u knjizi i svetu, prepoznavanja sveta u jeziku i knjizi. U tom prepoznavanju, ma koliko igrivo ono bilo, zbiva se nešto sudbinski važno i nešto, u egzistencijalnom smislu, neopozivo.

“Kad pisac ili pesnik uđe u nekakav svet i odgovarajući jezik, njemu izlaza iz tog tamnog vilajeta nema sve dok ne nastanu knjige koje mu taj izlazak nameću kao surovu i veselu neminovnost”, rekao je Stanić, dodajući da se o toj neopozivosti i neminovnosti može dosta saznati od filosofa ezgistencije i pisaca koji pišu u njihovom duhu, ali i od drevnih pesnika, mistika i mislilaca, poput persijskog pesnika Mevlane Dželaludina Rumija (1207-1273), koji je kroz svoju pesmu “Omer i stari pesnik” iskazao spremnost da dovede u pitanje svoja dotadašnja uverenja.

Pominjući u tom kontekstu i srpskog epskog pesnika Filipa Višnjića, Stanić je istakao da je knjiga uvek neka vrsta pisma, i to otvorenog pisma koje je upućeno svakome ko bi je uzeo u ruke i udubio se u njena značenja i smislove.

“Knjiga je otvoreni poziv na razgovor i razmenu iskustava”, istakao je Stanić, uveren da “niko ozbilјan neće osporiti važnost te razmene”, iako, kako je rekao, ima i onih koji – poput Žana Bodrijara, smatraju da “za smisao više nema nade” i da je “smisao smrtan”, pa se opredelјuju za strategiju zavođenja kao dominantnu u odnosu na strategiju utvrđivanja istine.

“Lakoća sa kojom bismo umesto Istine stvari ispostavili zavodlјivost Mnjenja o stvarima nije nešto što se javilo samo u eposi u kojoj živimo. Poznata je ona još iz antičke Grčke u kojoj su sofisti, tj. mudraci pokušali da lakoću govora o stvarima nametnu kao zamenu za napore filosofa, tj. prijatelјa mudrosti da se približe Istini stvari. Bez obzira kakvoga mišlјenja bili, bez obzira verovali da Istina još uvek suštinski opredelјuje napore čovekovog saznanja ili verovali da nam ništa drugo ne preostaje nego da se predamo strasti jezičkih igara, knjige i u jednom i u drugom slučaju predstavlјaju mesta odsudnih dešavanja”, naveo je Stanić.

Dok se u početnim fazama industrije knjige razmena obavlјala na sajmovima, pijacama, vašarima i saborima, vremenom se uspostavlјala i mreža knjižara, čitaonica i biblioteka, a u našem dobu, posredstvom radija, televizije i interneta, konstituisan je virtuelni, ali u praktičnom smislu veoma efikasni prostor susretanja pisaca, izdavača, knjižara i čitalaca, rekao je Stanić, dodajući da beogradski Sajam knjiga predstavlјa mesto stvarnog susretanja učesnika književne komunikacije, a od toga suočavanja oči-u-oči svi učesnici imaju mnogostruke koristi i dragocenih podsticaja.

“Ovaj sajam označava trenutak slavlјa kojim se u jeziku, posredstvom knjige, pred nama otvara čitav svet, sa mnogim svojim jezicima i tajnama, lepotama i rugobama zbog kojih vredi živeti”, rekao je Stanić, otvarajući 61. Sajam knjiga.

Iranska gošća Narges Abjar, koja će 24. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci otvoriti i reviju iranskog filma svojim ostvarenjem “Roj 143”, istakla je na primeru romana “Na Drini ćuprija” nobelovca Ive Andrića značaj knjige za povezivanje ljudi širom sveta, ali i pripadnika različitih generacija.

Navodeći da je roman "Na Drini ćuprija" još pre 40 godina preveden i objavlјen u Iranu, ona je rekla da “nenametlјiva moć knjige leži upravo u tome što je u stanju da sa četiri stotine papirnih stranica podigne most koji povezuje četiri stotine godina života i, zatim, taj isti most produži do svake kuće u svetu, do svakog jezika i kulture. Listanje ove knjige, dok sedim u svom domu udalјenom nekoliko hilјada kilometara, poput ptice me odvodi na reku: u letnju žegu, 15. vek, u maštarije dece koja love ribu, među otiske stopala drevnih junaka...”, navela je Narges Abjar, koja je iznela i impozantne podatke o izdavačkoj produkciji i interesovanju za knjige u Iranu.

Podsećajući da istorijat pisanja u Iranu seže još u vreme kada su knjige ispisivane na kamenim pločama, a kasnije na životinjskim kožama, te da prevođenje potiče još od epohe Ahemenida oko pet vekova pre nove ere, Narges Abjar je rekla i da se u drevnom Iranu reč knjiga upotreblјavala za "svetu knjigu", a pisanje i pismenost su takođe smatrani svetim.

U poslednje četiri godine u Iranu je objavlјeno oko 300.000 naslova, među kojima je 160.000 onih kojima je to prvo izdanje.

Žene u Iranu počele su da pišu pre oko 70 godina, a danas ih je tri na pet muških pisaca, čija se dela objavlјuju i intenzivno čitaju.

“Pisci, bilo da su muškarci ili žene, stvaraju knjige. Knjiga je ono magično i besmrtno dostignuće lјudskog roda koje povezuje i spaja naše naraštaje, i po rečima Voltera: ‘Nјeni listovi su poput krila koja naš duh uznose u blistavi svet’”, rekla je Narges Abjar, koja je pozvala zvaničnike Sajma knjiga u Beogradu i izdavače iz Srbije da dođu na Međunarodni sajam knjiga u Teheranu koji svake godine, kako je istakla, poseti čak oko šest miliona ljudi.

Iran će na 61. Sajmu knjiga predstaviti svoju viševekovnu kulturu i tradiciju, ali i savremena dela naučnika, pisaca, pesnika i umetnika.

Na 61. Sajmu knjiga, pod sloganom “Knjige u ruke”, učestvuju i izdavači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine, Indije, Izraela, Mađarske, Japana, Kine, Rusije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Češke i drugih zemalja.

Domaći izdavači su, uz tradicionalne popuste, najavili i bogat program na svojim štandovima, a među gostima će biti Zahar Prilepin, Erlend Lu, Vil Firt, Aleksandar Mekol Smit, Aleksandra Poter, Rumjana Ebert, Marketa Hejkalova, Jani Virk, Eugen Šuljgin, Tanja Stupar-Trifunović, Slavko Goldstein, Miljenko Jergović, Vedrana Rudan…

Posebno će se predstaviti i Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU Info centar koji su program na svom štandu (hala 4) fokusirali na Dunav kao reku koja predstavlja priliku za razvoj regiona i koja nudi putovanje kroz evropsku kulturu i istoriju.

Na 61. Sajmu knjiga tradicionalno će biti dodeljene i nagrade za najboljeg izdavača, izdavački poduhvat godine, najbolju knjigu za decu i najlepšu knjigu, kao i nagrada za najboljeg izdavača iz dijaspore, te posebno priznanje za najbolju knjigu u oblasti nauke. Posebno će biti uručena i nagrada “Dositej Obradović” stranom izdavaču za kontinuiran doprinos u objavljivanju i promociji srpske književnosti.

Pojedinačne ulaznice koštaju 250 dinara, ulaznice za grupne posete su 150 dinara, a 900 dinara je cena ulaznice koja omogućuje svakodnevnu posetu Sajmu knjiga. Parking je 100 dinara po započetom satu. Za vreme porodičnih dana cela porodica može ući sa jednom porodičnom ulaznicom (600 dinara bez obzira na broj članova porodice).

Tokom poslednja tri dana Sajma knjiga radno vreme je od 10 do 21, a tokom radnih dana otvoren je do 20 časova.

Uporedo s Međunarodnim sajmom knjiga, tradicionalno se održavaju i alternativni sajmovi koje organizuju knjižara Beopolis u Domu omladine Beograda i Biblioteka XX vek u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Sajt Sajma knjiga je sajamknjiga.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilozima ovog teksta: sale “Ivo Andrić”, “Borislav Pekić”, “Vasko Popa” i “Janko Veselinović” (hala 1a), plato Miloša Crnjanskog (Arena hale 1) + štandovi izdavača

(SEEcult.org)

Nezavisni sajmovi knjiga



Uporedo sa Međunarodnim sajmom knjiga u Beogradu, i ove godine ljubitelji dobre knjige imaju mogućnost da posete i alternativne manifestacije koje organizuju knjižara Beopolis i Biblioteka XX vek.

Mali sajam knjiga u knjižari Beopolis, koja se nedavno vratila u nekadašnji prostor u glavnom holu Doma omladine, otvoren je od 22. do 30. oktobra, a predstavlja takozvane male izdavače, koji ne izlažu na “velikom” Sajmu knjiga.

Ove godine to su: Fabrika knjiga, Booka, Rende, Književna radionica Rašić, MostArt, Štrik, izdanja Bore Gerzića, Tardis, Deve i Arete, a moguće je da će spisak biti dodatno proširen.

Mali sajam knjiga Beopolisa poklapa se i sa 32. Beogradskim džez festivalom, pa će te dve manifestacije biti primamljiv spoj za sve one koji smatraju da je kulturni život važna komponenta u životu jednog grada.

Izdavačka kuća Biblioteka XX vek takođe tradicionalno organizuje svoj sajam u vreme Međunarodnog sajma knjiga, pa će deveto izdanje te jednodnevne manifestacije biti održano 27. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a svečano će ga otvoriti filozof Žarko Puhovski.

Brojeve tradicionalne sajamske tombole izvlače Svetlana Lukić i Svetlana Vuković, urednice portala Peščanik.

Uz nove knjige (Rigels Halili: Narod i njegove pesme, Svetlana Slapšak: Kupusara, Ivan Čolović: Smrt na Kosovu Polju, Ranko Bugarski: Jezici u potkrovlju i Ana Hofman: Novi život partizanskih pesama), biće izloženo i više od 100 drugih izdanja Biblioteke XX vek.

Povodom 45. godišnjice osnivanja, Biblioteka XX vek pripremila je tokom oktobra posebnu ponudu - komplet od 25 odabranih knjiga po ceni od 3.960 dinara.

Na devetom Sajmu Biblioteke XX vek očekuje se i prisustvo većeg broja autora i drugih saradnika te kuće koju je 1971. godine osnovao Ivan Čolović, a cilj joj je da predstavi najvažnije autore, ideje, discipline i tendencije u području interdisiplinarnog istraživanja čoveka, društva i kulture, kao i dela čiji se autori bave aktuelenim i novim temama i nude ključeve za razumevanje sveta u kome živimo.

Na 61. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu predstaviće se od 23. do 30. oktobra više od 450 domaćih i stranih izlagača, a uz pisce iz Srbije i Irana, zemlje-počasnog gosta, najavljeni su i brojni autori na štandovima izdavača, čije bi promocije, uz tribinski, izložbeni i druge programe, trebalo da doprinesu da se najveća manifestacija te vrste u regionu ne pretvori u puku trku za izdanjima po specijalnim popustima.

(SEEcult.org)

Naučno izdavaštvo na Sajmu



Centar za promociju nauke (CPN) izlaže na 61. Sajmu knjiga u Beogradu više od 860 publikacija u oblasti naučnog izdavaštva, a temom ovogodišnjeg nastupa “Tri kulture”, kao i dizajnom i vizuelnim konceptom štanda, pokušava da ukaže na jedno od najsavremenijih promišljanja o današnjem odnosu nauke, kulture i društva.

Kao i prethodnih pet godina, CPN predstavlja na svom štandu u hali 2a Beogradskog sajma celokupno naučno izdavaštvo Srbije objavljeno u proteklih godinu dana, koje čini više od 860 raznovrsnih publikacija, časopisa, zbornika, monografija, knjiga, studija i posebnih izdanja. Na štandu CPN-a predstavlja se ukupno 124 naučno-istraživačkih organizacija, među kojima su razni instituti, univerziteti, fakulteti, SANU sa institutima članicama, zavodi i stručna društva.

Među novim izdanjima CPN-a su neobična izdanja “Odravnjivanje” i “Uvod u objavljivanje naučnih publikacija”, kao i novi broj časopisa “Elementi”.

“Odravnjivanje” je delo Nika Suzenisa koje predstavlja modernu filozofsku raspravu u formi stripa. Knjiga se kroz sliku i tekst bavi značenjem vizuelne argumentacije u savremenom svetu i predstavlja prvo delo ove vrste kod nas. To delo je, kako navodi CPN, izazvalo ogromnu pažnju i pohvale publike u SAD, dok ga stručna javnost smatra najznačajnijim delom iz oblasti humanističkih nauka u 21. veku.



Uz prvi naučno-popularni strip ozbiljnog sadržaja i upečatljivih ilustracija, CPN na Sajmu knjiga predstavlja i “Uvod u objavljivanje naučnih publikacija” - vodič kroz kompleksan svet časopisa, recenzija, izdavača. To delo, na prvi pogled nezanimljivo širokoj publici, predstavlja, međutim - kao prvo te vrste, nedostajuću kariku u izdavaštvu za sve domaće naučnike, koje će značajno doprineti radu domaćih istraživača, a posebno studenata doktorskih studija, naveo je CPN u saopštenju.

CPn će na Sajmu knjiga predstaviti 26. oktobra u 15 časova i novi, šesti broj svog časopisa “Elementi”, posvećen temi evolucije kazne.

Na 108 strana, novi broj “Elemenata” otvara i druge neočekivane teme, kao što su osnove gik kulture, tajna istorija torenta, pametni automobili, svemir koji ne poznajemo, istorija referenduma i evropskih valuta itd.

Šta ne znamo o svemiru? Da li ste za referendum? Kako se zaštititi od mitova o munjama? Šta je Kremljansko proročanstvo, a šta amerikanitis? To su neka od pitanja na koja odgovara novi broj časopisa “Elementi” koji izlazi u izdanju CPN-a od 2015. godine, a čijem su sadržajnom i vizuelnom bogatstvu doprineli brojni autori, ilustratori i naučni saradnici.

Na 108 strana, novi broj “Elemenata” predstavlja dosad najveći broj autora, tema i ilustracija.



Časopis “Elementi” od ovog broja otvara i novu rubriku #elementi, gde objavljuje izabrane fotografije motivisane tim časopisom koje pravi sve veći broj čitalaca. Uz to, broj sadrži i prvi ilustrovani vodič do jednog državnog dokumenta.

Tokom trajanja sajma, CPN nudi poseban popust za “Elemente”, pa se ceo komplet od šest brojeva može kupiti po ceni od 1.500 dinara, dok novi broj košta 290 dinara i moći će da se nađe na kioscima širom Srbije od 25. oktobra.

CPN je na svom štandu najavio i raznovrstan prateći program: debate, predavanja, tribine, predstavljanja različitih naučnih institucija i promocije knjiga, a kao i prethodnih godina, posetioci će imati priliku da upoznaju i istraže elektronsku biblioteku KoBSON, kojoj inače mogu pristupiti isključivo registrovani članovi naučne zajednice u zemlji.

Međunarodni sajam knjiga u Beogradu predstavlja do 30. oktobra više od 450 domaćih i stranih izlagača, a uz pisce iz Srbije i Irana, zemlje-počasnog gosta, najavljeni su i brojni autori na štandovima izdavača, te promocije, tribinski, izložbeni i drugi programi.

Sajt Sajma knjiga je sajamknjiga.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilozima ovog teksta: sale “Ivo Andrić”, “Borislav Pekić”, “Vasko Popa” i “Janko Veselinović” (hala 1a), plato Miloša Crnjanskog (Arena hale 1) + štandovi izdavača

(SEEcult.org)

Dunav u knjigama i kao prilika za razvoj regiona



Delegacija Evropske unije u Srbiji i Informacioni centar EU učestvuju na 61. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu programom fokusiranim na Dunav kao reku koja je prilika za razvoj regiona i koja ujedno nudi jedinstveno putovanje kroz evropsku kulturu i istoriju.

Pod sloganom “Dunav u knjigama – pravo evropsko putovanje”, EU peti put učestvuje na Sajmu knjiga u Beogradu, a do 30. oktobra predstaviće na svom štandu u hali 4 Beogradskog sajma i Dunav u knjigama, ali i kao priliku za razvoj.

EU štand svečano će otvoriti 24. oktobra u 13 sati zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt, u prisustvu direktora Austrijske razvojne agencije u Srbiji Klausa Kapera. Benedikt će tom prilikom, kako je najavljeno, svečano uručiti sertifikat o donaciji kompleta akademskih knjiga o EU direktoru Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” Aleksandru Jerkovu.

Nakon ceremonije otvaranja, književnici Aleksandar Gatalica, Nenad Novak Stefanović i Vasa Pavković razgovaraće o važnosti Dunava na okruglom stolu “Dunav – okean u srcu Evrope”.

EU je u Srbiji, inače, već investirala za socio-ekonomski razvoj Podunavlja 19,5 miliona evra, a 25. oktobra predstaviće neke od uspešno sprovedenih projekata, nakon čega će biti prikazan višestruko nagrađivani film Turističke organizacije Srbije “Dunav u Srbiji – 588 impresija”, koji je finansijski pomogla EU.

O pomoći EU Srbiji, kao i mogućnostima za finansiranje projekata biće reči i 26. oktobra, između ostalog i o podršci EU civilnom društvu, sektoru kulture, privrednicima i naučnoj zajednici.

Povodom 15 godina partnerstva EU i Srbije, prva panel diskusija, koju će moderirati novinarka Ljubica Gojgić, posvećena je podršci EU civilnom društvu u Srbiji, a u razgovoru će učestvovati program menadžer u Delegaciji EU u Srbiji Svetlana Đukić, programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević, programski menadžer NVO Atina Jelena Hrnjak i v.d. direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović.

Sledi panel diskusija na temu “Može li kultura u Srbiji bez Evrope”, koju će moderirati urednica portala SEEcult.org Vesna Milosavljević, a učestvovaće savetnica za komunikacije u Delegaciji EU u Srbiji Nadežda Dramićanin, Nina Mihaljinac iz Deska Kreativna Evropa Srbija, direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić, Lola Joksimović iz ekspertskog Tima Evropa Srbija, potpredsednica Foruma za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji Milena Stefanović i direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević.

Posebno će biti reči i o programima za podršku privrednicima i naučnoj zajednici, a u prezentaciji programima COSME i Horizon 2020 učestvovaće viša savetnica Centra za EU integracije Privredne i industrijske komore Srbije Jovana Stanojević i nacionalni koordinator programa COSME za Srbiju pri Ministarstvu privrede Milica Zatezalo.

Program 27. oktobra posvećen je mladima - autorka popularne dečje knjige “Leto kada sam naučila da letim” Jasminka Petrović razgovaraće sa đacima, dok će se srednjoškolci upoznati sa EU kroz “Evropski dnevnik” i mobilnu aplikaciju “Evropa za poneti”. Studenti će moći da saznaju više o “Mitovima o EU”, ali i o mogućnostima za stipendije i razmenu kroz program Evropske unije Erasmus plus.

Neke od publikacija EU biće predstavljene na štandu 28. oktobra: brošura “Rastemo zajedno2 – najuspešniji projekti koje EU finansira u Srbiji” i “Agenda povezivanja – sufinansiranje investicionih projekata na Zapadnom Balkanu”, dok će o EU projektima digitalizacije knjiga govoriti predstavnici Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”.

Ovogodišnja dobitnica Evropske nagrade za književnost Tanja Stefanović-Stupar predstaviće 29. oktobra nagrađenu knjigu “Satovi u majčinoj sobi”.

Posetiocima će svakodnevno biti dostupne publikacije, uz interaktivni kviz o poznavanju Evrope i mogućnost da putem interneta naruče besplatne publikacije o EU.

61. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu predstavlja od 23. do 30. oktobra više od 450 domaćih i stranih izlagača, a uz pisce iz Srbije i Irana, zemlje-počasnog gosta, najavljeni su i brojni autori na štandovima izdavača, kao što su Zahar Prilepin, Aleksandar Mekol Smit i Rumjana Ebert.

Pregled aktivnosti EU na Sajmu knjiga, koje će na društvenim mrežama biti praćene haštagom #EUSrBook, moguće je naći na sajtu EU info centra, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Dunav zlata pun…



Pisci Vasa Pavković, Nenad Novak Stefanović i Aleksandar Gatalica istakli su na štandu Delegacije Evropske unije na 61. Sajmu knjiga u Beogradu značaj Dunava u burnoj istoriji Srbije i njenim međunarodnim odnosima, posebno sa Nemačkom i Austrijom, kao i u razvoju kulture i nauke na ovim prostorima, ukazujući na ogroman potencijal te reke za povratak nekadašnje otvorenosti i tolerancije u regionu.

Bilo da ga shvataju kao “Okean Dunav”, kako je i naslov Pavkovićeve knjige, ili kao veliku dvosmernu ulicu, kako ga Stefanović opisuje povodom svoje knjige “Dijalog Srbina i Nemca na Dunavu”, učesnici razgovora osvrnuli su se 24. oktobra na tu veliku evropsku reku kao na snažnu inspiraciju mnogobrojnih pisaca i umetnika, put kojim je svojevremeno dolazila kultura u Srbiju, mada i ratovi, te kao na novu mogućnost za povezivanje srpskog i nemačkog naroda i obnavljanje veza kakve su bile pre 20. veka.

Dunavom su, kako je rekao Gatalica koji je moderirao razgovor, dolazili talasi kulture i međusobnog uticaja tokom istorije koju su obeležila  spajanja, ali i razdvajanja.

Podstaknuti poznatim stihovima Jovana Jovanovića Zmaja “… Tamo Dunav zlata pun...”, učesnici su se osvrnuli u razgovoru na mnogobrojne fenomene prošlosti u dunavskom regionu, podsetili na iščezlu kulturu vojvođanskih Nemaca, ukazali na nemačko poreklo mnogih ličnosti u oblasti kulture i umetnosti, nauke, pa i vojske, koje se smatraju pripadnicima srpskog naroda (Stanislav Vinaver, Mihailo Valtrović, Stanislav Binički, Đorđe Valter, Pavle Jurišić Šturm…). Ujedno, skrenuli su pažnju i na još uvek nedovoljnu svest o važnosti Dunava i njegovih potencijala, pa i na zabrinjavajuću nebrigu o toj reci i životnoj sredini.

Vasa Pavković je za Dunav vezan od detinjstva, koje je velikim delom provodio na Tamišu u rodnom Pančevu, a posebno na ušću te reke u Dunav, gde je svojevremeno počeo da se bavi i ribolovom, ali to već godinama ne radi.

“Ja sam napustio ribolov pre desetak godina, kada sam došao na obalu i morao da stojim na pet slojeva plastičnih flaša. Da bih kao bio u kontaktu sa prirodom, moram da stojim na flašama!”, rekao je Pavković, koji je rekao i da se za vreme njegovog detinjstva voda mogla direktno piti iz Dunava.

Pavković Dunav vidi i kao kolevku pismenosti na ovim prostorima, koja je i dalje magnet za brojne pisce i pesnike, koji stvaraju na njegovim obalama. Među njima je i akademik Ljubomir Simović koji ga je nazvao “Planeta Dunav” u istoimenoj pesničkoj zbirki.

“Simović crpi nagu za život iz Dunava”, to je reka koja oplođuje”, rekao je Pavković.

Za Nenada Novaka Stefanovića prva asocijacija na Dunav je ulica, i to “dvosmerna, u kojoj narodi i kulture idu i uzvodno i nizvodno, i koja fluktuira, živa je”.

“Onda shvatite da je i pojam države fluidan – da ne možete da ga vežete za jednu kulturu”, rekao je Stefanović, koji ima specifično iskustvo u pisanju o podunavskom regionu, opisano u knjizi “Dijalog Srbina i Nemca na Dunavu”.

Deset dana je sa koautorom tog dela Stefanom Bartom proveo 2012. godine u jednoj kući na Fruškoj Gori, razgovarajući o temama u vezi sa nemačko-srpskim odnosima, doseljavanju Nemaca, kao i Srba u Podunavlje, ideologijama i potrebi prevazilaženja predrasuda. Stefanović je, kako je rekao, pokušao u tom dijalogu da ukaže na Srbiju kao na zemlju “u koju se nekada rado dolazilo i koja nije bila tamni vilajet”, već je bila otvorena za pripadnike različitih vera i kultura, pružajući im i mogućnost ostvarenja profesionalnog uspeha.

Stefanović se u dijalogu sa Bartom fokusirao na individualno pamćenje, a kako je rekao, prepirali su se svega par puta, i to po pitanju Jevreja u Srbiji i nacističkog vešanja komunista na Terazijama. Odlučio je da tu drugu temu izbaci na kraju iz teksta knjige, jer je uvideo da je Bartu mnogo teško u suočavanju sa prošlošću svog naroda. “Skoro su mu suze krenule”, rekao je Stefanović.

Stefanović i Bart su, inače, posvetili svoju knjigu Jozefu Šulcu, nemačkom vojniku za koga se veruje da je odbio da učestvuje u streljanju grupe Srba početkom Drugog svetskog rata, te mladom Srbinu Srđanu Aleksiću iz Trebinja, koji je ratnih 90-ih dao život da bi spasio smrti poznanika muslimanske vere koga su napali njegovi sunarodnici.

“To su ljudi koji su pokazali da je čovečnost iznad služenja bilo kojoj ideologiji”, rekao je Stefanović.

Gatalica je konstatovao da Dunav spaja vekove istorije na ovim prostorima, a i danas je svedok svih promena u Evropi 21. veka, uključujuhi i aktuelnu migrantsku krizu.

“Deca Egejskog mora postaju deca Dunava – većina želi da se useli u Nemačku i Austriju”, rekao je Gatalica, postavljajući pitanje da li dunavska, odnosno centralna Evropa zna i može da udomi, zbrine, zaposli... milion ljudi koji su izbegli od ratova, i učini ih Evropljanima.

Stefanović je na to pitanje odgovorio sa oprezom, primećujući ujedno da se usled migrantske krize menjaju i gradovi u Austriji i Nemačkoj, pa i crkve menjaju običaje i prilagođavaju svoje prostore novim potrebama.

“Podunavska Evropa je u tranziciji i preispitivanju”, rekao je Stefanović.

Pavković se složio da je odgovor na to pitanje težak i dodao da Srbiju izbeglička kriza za sada “udara marginalno, sa strane”, te da ne treba zaboraviti da je do svega toga došlo zato što je “veštački izazvana” proizvodnjom ratova u zemljama koje sada napuštaju ljudi koji su živeli određenim standardom, obrazovali se, radili i moraju da misle na budućnost svoje dece.

Dunav je i tema ovogodišnjeg programa na štandu Delegacije EU i EU Info centra na 61. Sajmu knjiga, osmišljenog pod nazivom “Dunav u knjigama – pravo evropsko putovanje”. Program je fokusiran na predstavljanje bogatog kulturnog nasleđa Podunavlja, ali i na potencijal Dunava da doprinese saradnji i razvoju regiona.

Zamenik šefa Delegacije EU u Beogradu Oskar Benedikt podsetio je na otvaranju štanda da je EU pre pet godina usvojila Strategiju za Dunav čiji je cilj da bolje poveže region, obezbedi zaštitu životne sredine i doprinese miru i prosperitetu. “Dunav nas ujedinjuje, to je snaga koja nosi Evropu u budućnost”, rekao je Benedikt i dodao da može da zamisli da u ne tako dalekoj budućnosti bude moguće ploviti brodom i uzvodno i nizvodno duž celog Dunava bez pasoša.

Pregled aktivnosti EU na Sajmu knjiga moguće je naći na sajtu EU info centra, kao i u PRILOGU
http://www.seecult.org/files/EU-61-Sajam-knjiga-Beograd-program.pdf

(SEEcult.org)

Najbolji izdavači Clio i Laguna



Nagrada za izdavača 2016. godine na 61. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu dodeljena je izdavačkim kućama Clio i Laguna iz Beograda, a i nagrada za najbolje izdanje ravnopravno je dodeljena knjigama “Putopisi” Grigorija Božovića, u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda, te “Srbija, gradovi, opštine, naselјa”, prof. dr Stevana M. Stankovića, u izdanju Službenog glasnika i Pravoslavne reči.

Žiri 61. Sajma knjiga činili su prof. dr Dragan Simeunović (predsednik), Milica Lilić, Slobodan Kanjevac, Dragana Kovačević i Slobodan Zubanović.

Prema obrazloženju žirija, Clio već godinama spada u red najplodnijih i po izdavačkom dijapazonu, kao i po objavlјenim sadržajima, najkvalitetnijih izdavača u Srbiji.

“Iako ni njega u proteklim godinama nisu mimoišle izdavačke bolesti, on je ove godine nesumnjivo jedna od onih izdavačkih kuća koje zaslužuje epitet izdavača godine. Clio je napravio značajan iskorak u smeru još dinamičnije i selektivnije izdavačke produkcije, još više težeći nego ranije aktuelnim sadržajima iz domena književnosti, nauke i umetnosti. O tome nam svedoče sledeće edicije: Gral, Klepsidra, Polis, Imago, Ars i dr”, naveo je žiri.



Za Lagunu je istaknuto da već godinama zauzima vodeće mesto među izdavačima po broju izdanja i broju autora ovenčanih najznačajnijim književnim nagradama (Nobel, Buker, NIN i dr.). Navodeći da Laguna u pođednakoj meri promoviše domaće i strane prozne pisce, kao i popularnu knjigu, žiri je ocenio da time održava interes široke čitalačke publike.

Laguna posebnu pažnju, kako je navedeno, poklanja literaturi za decu i mlade.

“Svojom izdavačkom aktivnošću, Laguna zajedno sa nekoliko drugih izdavača donekle uspeva da popuni prazninu u našem izdavaštvu posle nestanka državnih izdavačkih giganata koji su svojim opusom obeležili istoriju izdavaštva u Srbiji u drugoj polovini XX veka”, naveo je žiri.



Knjiga “Putopisi” Grigorija Božovića proglašena je jednim od dva najbolja izdanja u protekloj godini kao zbirka dragocenih filigranskih zapisa o prostorima koje pored Srba u piščevo vreme nastanjuju i drugi narodi tadašnje Jugoslavije. Tim pre, što je putopisna literatura kao žanr postala skoro raritetna.

“Vrsni i nepravedno zapostavlјeni pripovedač velikog formata Grigorije Božović, koji je slovio između dva svetska rata za jednog od naših najuglednijih književnika, uz to i profesor, dopisnik ‘Politike’ i vođa srpskog pokreta na jugu Srbije i u Makedoniji, što ga je i odvelo u politiku koja će ga prerano koštati glave u vihorima Drugog svetskog rata, stvorio je veliki broj značajnih dela čijeg se izdavanja prihvatio Zavod za udžbenike u formi njegovih sabranih spisa od kojih su ove godine objavlјene njegove pripovetke i putopisi”, naveo je žiri.

Nagrada za najbolje izdanje ravnopravno je dodeljena knjizi dr Stevana M. Stankovića “Srbija, gradovi, opštine, naselјa” koja, kako je istakao žiri, predstavlјa proizvod višegodišnjeg istraživanja u kojem su na plastičan način predstavlјeni svi gradovi, opštine i naselјa Srbije koji poput lјudi imaju svoje lice i svoju sudbinu.

Reč je o savremenom opisu današnje Srbije u kojoj živi 7.258.753 stanovnika u 6.158 naselјa, od kojih je prema statistici 27 gradova, 25 gradskih opština, 147 opština i 195 gradskih naselјa.

Knjiga predstavlјa “sintezu saznanja prošlosti, kao i sadašnjosti staništa lјudi Srbije i izvanredno je grafički i likovno opremlјena na 920 strana u punom koloru”, naveo je žiri.

I nagrada za dečju knjigu godine ravnopravno je dodeljena dvema knjigama, a to su “Najlepše pesme za decu” priređivača Nenada Simonovića (Tanesi) i “Lola – pas detektiv” Une Babić (Interpres), učenice iz Beograda.

Antologija savremene poezije za decu “Najlepše pesme za decu”, koju su ilustrovali Vesna J. Knežević i Mladen Anđelković, obuhvata sve ono što spada u domen dečjeg interesovanja. Na 256 stranica stalo je “sve ono što predstavlјa najvredniji sadržaj poezije za decu - od Zmaja, preko Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, do mlađih pesnika. Podelјena u nekoliko celina, knjiga je riznica motiva iz sveta detinjstva koju prate vrlo maštovite ilustracije živih boja. Namenjena je najmlađima, ali i svima onima koji brinu o deci od prvih koraka do adolescencije”.

Una Babić je učenica četvrtog razreda osnovne škole “Laza Kostić” na Novom Beogradu, a njenu priču u knjizi “Lola – pas detektiv” upotpunjuju i neobično uspele ilustracije male autorke.

Knjiga je predložena kao podsticaj dečjeg stvaralaštva koje je mnogo prisutnije u svetu nego u Srbiji.

(SEEcult.org)

Budućnost digitalizacije biblioteka



Digitalizacija u bibliotekama u Srbiji, započeta pre desetak godina učešćem u evropskim projektima, donela je u međuvremenu značajne rezultate u Narodnoj biblioteci i Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu, ali bi morala da postane deo redovnog poslovanja i drugih bibliotečkih ustanova, uporedo sa katalogizacijom sadržaja, rečeno je 28. oktobra na štandu Delegacije EU i EU Info centra na Sajmu knjiga.

Zamenici direktora NBS i UBSM Tamara Butigan i Adam Sofronijević predstavili su dosadašnje projekte digitalizacije koji ne bi bili mogući bez evropske podrške, a predočili su i niz planova za budućnost koji uključuju, između ostalog, i rešavanje jednog od gorućih problema akademske zajednice i društva uopšte - plagijata naučnih radova.

Prema rečima Sofronijevića, poseban softver poredio bi određeni tekst sa korpusom drugih tekstova, koji su potencijalan izvor plagijata. Što je korpus digitalizovanih tekstova koji se porede veći, veća je i šansa da se utvrdi da li je reč o plagijatu ili ne. Problem je, kako je dodao, što se događa i da neko uzme engleski tekst, prevede ga na srpski i plagira, a to je onda jako teško utvrditi.

„Trebalo bi da se nađu sredstva da se napravi softver za prepoznavanje prevedenog plagijata“, rekao je Sofronijević, navodeći da takvi softveri postoje i za slovenački, slovački i neke druge manje jezike.

„Postoji veliko interesovanje na Univerzitetu u Beogradu da se to dobije, a posebno su mentori zainteresovani“, rekao je Sofronijević, ukazujući da su za takav softver potrebna finansijska sredstva kojih za sada nema.

Tamara Butigan dodala je da je neophodna i politička volja, te da nije sigurna da ona sada postoji.

NBS, inače, već više od deset godina učestvuje u evropskim projektima digitalizacije, koji su joj i pomogli da dostigne neophodne standarde u toj oblasti, rekla je Tamara Butigan, ističući da se u evropskoj digitalnoj biblioteci Europeana trenutno nalazi 67.500 digitalizovanih objekata iz različitih institucija u Srbiji.

Prvi evropski projekat NBS koji je dobio podršku programa Kultura 2007-2013 (EMBARK, 2010-2012), predstavljao je početak intenzivne digitalizacije, a odnosio se na srpske rukopisne knjige.

Zahvaljujući projektu „Europena Collection" (2011-2014), digitalizovano je 2.000 objekata o Prvom svetskom ratu, uključujući i određeni broj filmova u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom.

Nova era digitalizacije, kako je istakla Tamara Butigan, započeta je velikim evropskim projektom „DARIAH“, čiji je Srbija jedan od 15 osnivačkih članova i jedina zemlja van EU.

Projekat „Darija Srbija“ usmeren je na izradu nacionalne strukture za digitalnu humanistiku i umetnost, u cilju stvaranja međusobno kompatibilnih resursa i alata, poštovanja međunarodnih standarda digitalizacije, te pristupa podacima i pretraživosti sadržaja. U okviru „Darija Srbija“, realizuju se tri projekta - uspostavljanje nacionalnog agregatora za Europeanu, kao centralnog mesta za prikupljanje, konverziju i isporučivanje metadata podataka, te „Izdanak“ – otvorena platforma za digitalna izdanja i „Raskovnik“ – rečnička platforma.

I UBSM se već godinama bavi digitalizacijom građe, a prema rečima Sofronijevića, teško bi se moglo reći da je bilo šta u tom pogledu urađeno, a da u to nije uključena EU ili pojedine zemlje EU.

„Ni nove projekte ne bismo mogli da realizujemo bez iskustva iz ranijih evropskih projekata“, rekao je Sofronijević, pominjući projekte Europeana Libraries, Europeana Newspapers, Celoviti fdigitalni katalogi Magična digitalna Srbija.

UBSM trenutno radi na projektu „Read“ (Horizon 2020) koji se odnosi na automotasko prepoznavanje rukom pisanog teksta. U naredne tri godine trebalo bi da bude izrađen model za ćirilicu, što će unaprediti vidljivost srpskog jezika.

Tu je i projekat koji se bavi digitalnim čitanjem i pisanjem koje je,kako je rekao, velika nepoznanica i na svetskom nivou, a EU zaostaje za Kanadom i Amerikom.

Između ostalog, radi se i na projektu „Endagered archives“ (digitalizacija privatne porodične arhive).

Novi horizont digitalizacije u Srbiji, zahvaljujući vrednom softveru koji je UBSM dobila, predstavlja digitalizacija pretraživog teksta.

„Do sada smo imali sliku - skenirani tekst, pa je bilo nemoguće pretražiti delove teksta“, rekao je Sofronijević, napominjući i na specifičnost digitalizacije pretraživog teksta, jer "nikada ne može biti sto odsto tačno interpretiran od mašina i ljudi“. „Uvek će imati neku grešku, jer biblioteke hiljadama godina pokušavaju da ostvare preciznost, ali to nije lako“, rekao je Sofronijević.

Sa digitalizacijom pretraživog teksta će posebno biti taj problem, jer je zasnovana na inženjerskim rešenjima optičkog prepoznavanja karaktera, dodao je, navodeći kao primer slovnu grešku u reči „horiyont“.

Prema njegovim rečima, dilema između preciznosti i dostupnosti svodi se na pitanje da li želimo imati veliki broj digitalizovanih pretraživih tekstova sa mogućim greškama ili ne. U prvom slučaju, kako je dodao, naravno da bi se posebno važnim tekstovima posvećivala i posebna pažnja.

Sofronijević je rekao i da digitalizacija mora početi projektno,ali je važno da postane sastavni deo redovnih poslova biblioteka - za šta su potrebna i finansijska sredstva za opremu i softvere, ali i za usavršavanje osoblja.

Za sada su u digitalnu međubibliotečku pozajmicu umrežene univerzitetske biblioteke u Beogradu i Kragujevcu i Narodna u Novom Sadu, a težnja je da svi bibliotečki materijali u Srbiji budu dostupni digitalno, što je, kako je ocenio, moguće u dalekoj budućnosti.

Tamara Butigan dodala je da bi umrežavanje svih biblioteka trebalo da bude deo strategije bibliotekarstva, jer bez toga teško da bi sve biblioteke mogle da se povežu.

Jedan od problema je finansijske prirode, s obzirom da softver nije jeftin, a tri umrežene biblioteke su ga dobile zahvaljujući Ministarstvu kulture.

Ipak, da je digitalizacija pretraživog teksta moguća i sa znatno manje sredstava, pokazuje Biblioteka „Milutin Bojić“ u Beogradu, čiji je direktor Jovica Krtinić rekao iz publike da se to radi pomoću open source softvera, koji koristi i stotinak biblioteka u SAD. Između ostalog, tako su digitalizovane stenografske beleške skupštinskih zasedanja sa kraja 19. veka, uključujući i govor Nikole Pašića.

Na štandu Delegacije EU posebno je predstavljen i projekat „Euteka“ koji bi trebalo da omogući da se, osim u EU info centrima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, građani mogu informisati o EU i u bibliotekama u gradovima u Srbiji koje bi bile pozicionirane kao lokalni informacioni punktovi.

Prema rečima Suzane Miličić, koja vodi taj projekat, 47 biblioteka u različitim gradovima dobiće police prepoznatljivih boja EU popunjene publikacijama, brošurama i drugim informativnim sadržajima o EU i prosesu evropskih integracija, a odgovarajuće informacije pružaće i sami bibliotekari.

(SEEcult.org)

Novinarima najbolja Geopoetika



Novinari na 61. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu proglasili su izdavačku kuću Geopoetika i najboljim i najprofesionalnijim izdavačem.

Geopoetika je ubedljivi pobednik glasanja izveštača sa 61. Sajma knjiga - prema glasovima 25 novinara iz 13 redakcija, koji su prema propozicijama birali po tri izdavača (prvo mesto donosi tri poena, drugo dva, a treće jedan), Geopoetici su u kategoriji “najbolji izdavač” pripala 33 glasa, a u kategoriji za izdavača koji ima najprofesionalniji odnos prema medijima dobila je 29 glasova.

U komisiji za brojanje glasova bili su Dragan Bogutović (Novosti), Tatjana Nježić (Blic), Marija Miljević Rajišić (RTS) i Meliha Pravdić Hrustanbegović (Radio Beograd).

Priznanje se dodeljuje 22. put, a čine ga povelje i darovi slikara Milutina Dedića i Dragana Stojkova.

Nagrade će biti uručene poslednjeg sajamskog dana, 30. oktobra, u Sali Ivo Andrić.

Žiri 61. Sajma knjiga, za razliku od novinara, proglasio je najboljim izdavačem 2016. godine izdavačke kuće Clio i Laguna.

(SEEcult.org)

Pobednici Ulaznice 2016



Žiri književnog konkursa “Ulaznica 2016” proglasio je pobednike u kategorijama poezije, proze i eseja, odabrane među više od 2.500 prijavljenih radova iz svih država bivše Jugoslavije, ali i drugih zemalja u kojima ima autora koji pišu bhsc jezikom, poput Danske, Kanade, Nemačke, Austrije.

U kategoriji poezije prvu nagradu dobila je Snežana Nikolić iz Draginja za rad “Zemlja je površna metafora o realnosti”, u oblasti proze pobedila je Mima Juračak iz Siska radom “Događaj”, a u kategoriji eseja prva nagrada je dodeljena Denisu i Aniti Peričić iz Varaždin za “Katedralu”.

Drugu nagradu u oblasti poezije dobila je Marija Dragnić iz Nikšića (Trka s preponama ili zašto ne nosim bijelo u bijelom gradu), a treću Maša Seničić iz Beograda (Mogućnost ćutanja).

U oblasti proze drugonagrađeni je rad Mire Petrović iz Split (Znaš da ti se sviđa), a treću nagradu osvojio je Pavle Lazarević iz Beograda (Perineum).

Drugu nagradu u kategoriji eseja osvojila je Aleksandra Bojović iz Gornjeg Milanovca (Književnost vs Institucije zla), a treću Tanja S. Ivanović iz Beograda (Intelektualac Edvarda Saida).

Nagrađeni radovi, kako je istakao žiri, predstavljaju prilično precizan uvid u stanje književnosti unutar koordinata bhsc jezika, kao i raznovrsnost poetičkih tendencija uočljivih među autorkama i autorima na postjugoslovenskoj sceni. Zanimljivi i različiti po tematskim istraživanjima, i napisani sa upečatljivim književnim umećem i uverljivošću, nagrađeni tekstovi su se iz mnoštva izdvojili ukupnim utiskom i zrelošću izraza, naveo je žiri koji su činili književnici Zvonko Karanović iz Beograda i Srđan Srdić iz Kikinde (predsednik) i urednik časopisa “Ulaznica” Vladimir Arsenić.

Žiri je prilikom ocenjivanja vrednovao isključivo kvalitet umetničko-jezičkog izraza, ocenjujući da je u nagrađenim radovima nesumnjiv.

Organizatori su zahvalili svim učesnicima koji su poslali radove, jer su pred žiri stavili veliki posao i odgovornost.

Uručenje nagrada i predstavljanje posebnog broja časopisa "Ulaznica" u kojem se nalaze nagrađeni radovi biće održano 16. decembra u Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin" u Zrenjaninu, koja je i organizator konkursa “Ulaznica 2016”.

(SEEcult.org)

Sećanje na delo Jelice Belović Bernadžikovske



Projekat Knjiženstvo, posvećen ženkoj književnosti, organizuje 26. novembra na Filološkom fakultetu u Beogradu okrugli sto o etnografkinji, pedagoškinji i književnici Jelici Belović Bernadžikovskoj (1870-1946), autorki više desetina antropoloških, pedagoških i etnografskih radova, kao i knjiga i publikacija, zbog čega su značaj njenog rada poredili sa delom Vuka Karadžića i Jovana Cvijića.

Rođena 1870. godine u Osijeku, gde je završila osnovnu školu, dok je Nižu gimnaziju završila u Đakovu, Jelica Belović Bernadžikovska bila je učenica zavoda Josipa Juraja Štrosmajera, a školovala se i u Zagrebu, Beču i Parizu.

Živela je u Austriji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Francuskoj i Srbiji, gde je i umrla 1936. u Novom Sadu.

Ukupan rad Jelice Belović Bernadžikovske može se podeliti na tri segmenta – pedagoški, etnografski i književni. Kao učitelјica je radila u Zagrebu, Rumi, Osijeku, Mostaru, Sarajevu. U Banjaluci je bila upravnica Više devojačke škole, a zbog problema sa austrougarskim vlastima penzionisana je 1908. U nastavu se vratila 1918. godine, u Trgovačkoj školi u Sarajevu.

U Zagrebu je 1907. i 1908. uredila dva muzeja – Etnografski i Obrtničko-umetnički. U Pragu je 1910. priredila izložbu “Srpska žena”, a još 1907. objavila je Srpski narodni vez i tekstilnu ornamentiku i potom nastavila etnografsko istraživanje i po povratku u Sarajevo. Vrhunac tog segmenta njenog rada je knjiga o kulturnoj istoriji Južnih Slovena koju je objavila na nemačkom jeziku pod imenom Jasna Belović, 1927. godine u Drezdenu.

Delovala je i pod pseudonimima Ljuba T. Daničić i Jelica, Jele, Jasna, Hele, teta Jelica, Mlada gospoja Ana...

Posebno je, prema navodima organizatora skupa, zanimlјiva njena saradnja sa čuvenim folkloristom, pripovedačem i seksologom Fridrihom Salomom Krausom u njegovom godišnjaku Antropofiteja (Antropophitea) (izlazio u Lajpcigu od 1904-1913, ukupno 10 svezaka).

U istraživanju ženske književnosti Jelica Belović zauzima posebno mesto, pre svega kao urednica publikacije “Srpkinja” za 1913. godinu, koja je presek istorije intelektualnog rada pripadnica srpskog naroda, obuhvatajući portrete više od 50 učitelјica, književnica, dobrotovorki i intelektualki. Uvodni tekst, nepotpisan ali nesumnjivo iz njenog pera, “Žene i književnost”, bavi se uzrocima odsustva žena u književnoj sadašnjosti i istoriji i postavlјa pitanja koja će Virdžinija Vulf obraditi 1929. godine u čuvenom eseju “Sopstvena soba”. Zbog te publikacije, i poznatih uverenja o južnoslovenskom jedinstvu, Jelica Belović Bernadžikovska morala je da napusti Sarajevo i ode u Osijek, gde je ostala do 1917. Potom se vratila u Sarajevo, gde je postala urednica lista “Narodna snaga”.

U Bibliografiji knjiga ženskih pisaca štampanih u Vojvodini, Srpbiji, Južnoj Srbiji i Crnoj gori do svršetka godine 1935, objavlјenoj u Beogradu 1936, nabrojano je 20 njenih antropoloških, pedagoških i etnografskih radova, dok je u knjižici Pedeset godina života i rada (Novi Sad, 1936) navedeno više od 40 knjiga i većih publikacija, uz veliki broj pojedinačnih članaka.

Značaj njenog rada dr Tihomir Ostojić uporedio je sa delom Vuka Karadžića i Jovana Cvijića.

Jelica Belović Bernadžikovska bila je udata za Poljaka Janka Bernadžikovskog, službenika Okružnog suda, za koga se 1896. udala. Ostala je udovica sa jednim sinom tokom Prvog svetskog rata. Preminula je u Novom Sadu.

Skup na Filološkom fakultetu podeljen je na nekoliko sesija, a među učesnicima u Žarka Svirčev, Biljana Dojčinović, Sonja Dujmović, Diana Reynolds-Cordileone, Vesna Marjanović, Jasmina Katinski, Karla Selihar, Bojan Dražić, Svetlana Tomić, Jelenka Pandurević, Katarina Novaković Radisavljević…

Program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)
http://www.seecult.org/files/Jelica-Belovic-Bernadzikovska-program.pdf

(SEEcult.org)

Evropski slem šampionat



Evropski slem šampionat održava se u Levenu u Belgiji, a među 20 finalista su i pesnikinja Simonida Banjeglav iz Srbije, Nina Medved iz Slovenije, Tremens iz Hrvatske i Elena Prendjova iz Makedonije, pobednici nacionalnih takmičenja u slemu.

Učesnici će se 26. novembra najpre naći u polufinalu, a desetoro najboljih ulazi u finalno takmičenje iste večeri, koje će biti uživo prenošeno na sajtu beslam.be, preko kojeg će moći da glasa i publika.

Beogradska pesnikinja Simonida Banjeglav, slemerka Poezina, pobednica je ovogodišnjeg takmičenja za najboljeg slem pesnika Srbije koje je Društvo književnika Vojvodine organizovalo u okviru međunarodnog književnog festivala u Novom Sadu.

Simonida Banjeglav prva je žena koja je u istoriji srpskog slema postala šampion Srbije, a rođena je 1972. u Beogradu, gde je 1997. diplomirala na katedri za etnomuzikologiju na FMU, a magistrirala 2003. Objavila je četiri zbirke poezije: Stihopatologija za odrasle (2007), Knjiga perspektivne poezije (2008), Pesničenje u tri runde (2010) i Ovde i sada (2011), a objavljivala je pesme i u Književnim novinama. Dobitnica je više nagrada za poeziju, a u Luven je otputovala uz podršku Ministarstva kulture i informisanja iz fonda za sufinansiranje mobilnosti umetnika i profesionalaca u oblasti kulture i umetnosti.



Nina Medved iz Slovenije (27) takođe piše poeziju, a bavi se i prevođenjem francuske književosti na slovenački i radi kao producent u kulturi. Imala je i nekoliko izložbi fotografije.

Hrvatsku predstavlja reper, glumac i student komunikacija Tremens, koji navodi da ne voli nepravdu, rasizam, glupost, pušenje, drogu, kafu, šovinizam i agresiju. Voli hranu.

Makedonska slem šampionka Elena Prendjova, osim što piše poeziju, bavi se i organizovanjem slem događaja i takmičenja. Objavila je šest knjiga i dobitnica je nekoliko nacionalnih nagrada za poeziju.

Budući da grad Leven proslavlja 500 godina postojanja “Utopije” Tomasa Mora, učesnici takmičenja su u prilici da napišu i izvedu nešto na tu temu. Ti tekstovi biće izvedeni u prvom delu finala, a organizatori planiraju da ih objave u formi knjige.

(SEEcult.org)

Angažovana ženska književnost



Proza Fride Filipović i Nadežde Tutunović od 30-ih do 50-ih godina 20. veka, jedan od slojeva nedovoljno vidljivog književnog nasleđa u srpskom/jugoslovenskom kulturnom kontekstu, tema je razgovora koji će 29. novembra biti održan u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, u okviru ciklusa “Angažovana ženska književnost”.

Zaborav dela Nadežde (Ilić) Tutunović donekle je očekivan zbog orijentacije ka popularnom, koje od druge polovine 20. veka trpi olaki prezir dominantne srpske književne kritike. S druge strane, uprkos činjenici da je Frida Filipović sve do smrti početkom 21. veka bila afirmisana kao prevoditeljka (prevodila dela Sartra, Liotara Bodrijara, Bašlara, Rikera, Deride), filmska scenaristkinja (Potraži Vandu Kos, 1957 i Gorke trave, 1967) i romansijerka (Gorke trave, 2000), njeno je ukupno delo nepoznato iole široj (čitalačkoj) publici.

Tema razgovora stoga i nije celina opusa tih autorki, niti problem njihove marginalizacije, već definisanje specifičnog književnog toka koji uspostavljaju njihove zbirke pripovedaka, i to samo u određenim, društveno izrazito markiranim trenucima objavljivanja.

Prema navodima autorke tog projekta Stanislave Barać, proza dveju autorki nastajala u periodu od 30-ih do 50-ih godina 20. veka predstavlja fenomen (dvostruko) angažovane ženske književnosti. Počev od prvih zbirki pripovedaka, u izdanju popularne edicije Naša knjiga Izdavačke knjižarnice Gece Kona (Tutunović, Beogradske priče, 1934. i Kroz ulice i duše, 1938; Filipović, Priče o ženi, 1937), autorke ispoljavaju jasan feministički i socijalni angažman, koji nastavljaju u vremenu posle Drugog svetskog rata novim zbirkama priča (Tutunović, Prepuna čaša, 1953, Beograd, Prosveta i Filipović, Do danas, 1956, Beograd, Prosveta).

Tematski kontinuitet njihove proze jedan je od simptoma kontinuiteta feminističkog i levičarskog / komunističkog / antifašističkog delovanja koji pokazuje da Drugi svetski rat i sve što je on doneo na globalnoj i jugoslovenskoj sceni nije bio (samo) prelom, raskid, diskontinuitet u društvenom životu i drušvenim procesima, već upravo suprotno: središte kontinuiteta određenih društvenih tokova i intelektualnih tradicija.

U razgovoru će učestvovati Žarka Svirčev, Jelena Milinković, Stanislava Barać i Tamara Krstić

(SEEcult.org)

Identitet Šugavog papagajčića



Insitut Servantes u Beogradu obeležio je 200 godina od objavljivanja prvog hispanoameričkog romana “El Periquillo Sarniento” meksičkog pisca Hosea Hoakina Fernandesa de Lisardija otvaranjem izložbe “Identitet Šugavog papagajčića” sa radovima studenata Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Jubilej romana “El Periquillo Sarniento” (Šugavi papagajčić) poslužio je kao inspiracija za književno-umetnički projekat “Šugavi papagajčić: pikaro iz Meksika u svetu umetnosti”, čiji je cilj preispitivanje odnosa umetnosti i književnosti isticanjem različitih načina prikazivanja iste teme. Rezultat projekta je izložba sačinjena od 20 studentskih radova, koja je u galeriji Instituta Servantes otvorena do 20. decembra.

“Kako roman ’El Periquillo Sarniento’ još uvek nije preveden na srpski jezik, studenti Odseka za primenjenu i likovnu umetnost nisu bili u mogućnosti da se direktno upoznaju sa ovim delom. Zbog toga je sa njima organizovan niz zanimljivih susreta na kojima se razgovaralo o tome koji je roman u pitanju, u kojem kontekstu je nastao, ko je bio njegov autor, koje su teme i ideje izražene u romanu”, kazala je na otvaranju izložbe prof. dr Mirjana Sekulić sa Katedre za hispanistiku FILUM-a, saopštio je Insitut Servantes. “Tako se kao najznačajnija u romanu iskristalisala ideja identiteta, kako ličnog, tako i nacionalnog identiteta Meksika s početka XIX veka”, dodala je ona.



Studenti su bili podstaknuti da razmišljaju o ovoj temi i da, polazeći od romana “El Periquillo Sarniento”, svoje razmišljanje pretoče u najrazličitije umetničke forme. Susret sa tim književnim delom starim dva veka doneo im je nova iskustva, tvrdi profesorka Milena Belenzada sa Odseka za primenjenu i likovnu umetnost FILUM-a.

“Ono što je bilo posebno zanimljivo jeste to da su studenti odmah uočili da je ovaj roman veoma savremen, da opisuje i prikazuje u romanu nešto što je sasvim moguće primeniti na našu današnjicu”, navela je Milena Belenzada i dodala da se iz toga iskristalisala tema identiteta, nacionalnog i ličnog.

Inspirisani De Lisardijevim romanom, studenti su na temu ličnog i kolektivnog identiteta napravili 15 radova zahvaljujući kojima su, kroz različite umetničke forme, postigli da meksički pikar i dalje luta kroz svet umetnosti.

Ambasada Meksika u Srbiji, uz čiju je saradnju izložba organizovana, uručila je autorima izloženih radova poklone i zahvalnice zbog toga što su, svako na svoj način, osvetlili ovaj važan jubilej.

Organizatori izložbe su Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu i Institut Servantes u Beogradu, u saradnji sa ambasadom Meksika u Srbiji.

(SEEcult.org)

Za sada bez iseljenja DKV-a



Društvo književnika Vojvodine (DKV), nakon pritiska javnosti i dogovora sa gradskim vlastima, ostaje zasad u svojim prostorijama u Novom Sadu, uprkos sudskom nalogu o prinudnom iseljenju zbog duga od 700.000 dinara.

Sudski izvršitelj nije došao 8. decembra u prostorije DKV-a u Ulici braće Ribnikara 5, kako je ranije bilo najavljeno, a prema navodima novosadskih medija, potpredsednik Upravnog odbora tog reprezentativnog udruženja Jovan Zivlak izjavio je da je iseljenje odloženo za januar do kada bi trebalo da dođe do reprogramiranja duga.

“Očekivani dolazak izvršitelja je izostao. Juče kasno popodne, čuli smo od gradskog sekretara za kulturu (Velibora Rožića) da je Gradska uprava za urbanizam i imovinu odlučila da iseljenje odloži do januara do kad moramo da postignemo dogovor o reprogramiranju duga”, rekao je Zivlak, preneo je portal 021.

Grad je, kako je dodao, obećao da će usvojiti pravilnik o sufinansiranju troškova reprezentativnih udruženja kako više ne bi dolazilo do sličnih situacija.

“Ovo ne smatram našom pobedom, već jednim razumnim činom koji je došao od strane gradske uprave”, rekao je Zivlak, koji je posebno zahvalio medijima na doprinosu ne samo odlaganju iseljenja, već i učvršćivanju pojma javnosti i kulture.

Zivlak je dodao da Zakon o kulturi predviđa da država finansira troškove reprezentativnih udruženja, što jedino u Novom Sadu nije slučaj.

Članovi DKV-a i Sindikata sloga okupili su se bili tokom prepodnevnih sati ispred prostorija tog udruženja, na protestu zbog naloga Privrednog suda za ieljenje zbog neplaćenog duga Poslovnom prostoru na ime zakupa.

“Ovo je besraman i nečuven akt nasilja nad kulturom u gradu koji je proglašen evropskom prestonicom kulture 2021. Ovaj dug je morao biti rešen od strane grada Novog Sada, i nije se smelo dopustiti da se dogodi. Nedopustivo je da se ugledni književnici ostavljaju bez zaštite države i da se status pisca srozava na najniži mogući nivo. DKV, kao stecište eminentnih pisaca i prevodilaca koji stvaraju na teritoriji Novog Sada i Vojvodine, kao sastavnog dela Srbije, ima veliki udeo u stvaranju kulture i doprinosu očuvanju naše jezičke i književne baštine. Nedopustivo je da pisci, čija dela se koriste na opšte dobro, iz kojih uče i školuju se deca i omladina, na osnovu kojih se obrazuju mladi književnici i ostali stvaraoci, ne uživaju tretman kakav kultura i književnost treba da uživa svuda u svetu, i da se izbacuju na ulicu”, navedeno je bilo u pozivu na protest, uz ocenu da je najavljeno iseljenje DKV-a “varvarski čin bez presedana u novijoj istoriji Srbije i srpske kulture”.

“U Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji, administrativnom i kulturnom centru Vojvodine, gradu koji je dobio titulu prestonice evropske kulture 2021. godine, dešava se beskrupulozni akt nasilja nad kulturom”, navedeno je u pozivu na miran protest, čiji su organizatori saopštili nakon dogovora sa gradskim vlastima da je “izbacivanje DKV-a osujećeno” i da je “gradska uprava je pokazala dobru volju da sarađuje. “Ovo je, nadamo se, novi početak za DKV i književnost u celini u Novom Sadu i Vojvodini. Kultura je pobedila!”

Iz DKV-a su ranije najavili da nemaju nameru da se rvu za izvršiteljima i policijom, ali im neće predati ključeve, pa “neka obijaju prostorije”.

To je već peti put za tri godine da su izvršitelji pretili DKV-u iseljenjem iz prostorija koje to udruženje koristi već 15 godina. Poslednji put, u maju, iseljenje je odloženo jer je plaćen deo duga.

Podršku DKV-u izrazilo je i Srpsko književno društvo, koje je oštro osudilo odluku Privrednog suda u Novom Sadu da zbog duga koji potražuje JP “Poslovni prostor” nasilno iseli DKV.

UO SKD-a podsetio je 8. decembra u saopštenju da su gradski čelnici upoznati sa situacijom u kojoj se našlo DKV i da su još početkom godine najavlјivali da će pokušati da pronađu rešenje tog problema na obostrano zadovolјstvo.

Izražavajući solidarnost sa DKV-om, UO SKD je zatražio od nadležnih institucija da profesionalno reaguju i “spreče dalјe uništavanje srpske kulture”.

(SEEcult.org)

Svedočenje poezijom



Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) poziva zainteresovane na seminar “Svedočanje poezijom” koji će biti održan 14. decembra na Fruškoj Gori, a baviće se odnosom subjekta, jezika i realnosti u kontekstu svedočenja kroz čitanje i refleksiju o poeziji.

Predavači su Saša Ilić, Dejan Ilić i Aleksander Pavlović, a učestvuju i pesnici Dragana Mladenovac, Marjan Čakarević, Milos Živanović i Grupa Kozara.

Svedočanstvo je, kako ističu organizatori, danas postalo neophodan element u kulturi sećanja na bilo koji period.

"Često se možemo susresti sa svedočanstvom na istorijskoj izložbi, u filmovima, u pozorištu i u vizuelnoj umetnosti, ali retko i sami autori obrate pažnju na konceptualni okvir svedočanstva po sebi.

Svedočenje, tj. davanje izjave na osnovu ličnog znanja ili verovanja, jeste čin komunikacije među ljudima koji, u zavisnosti od okolnosti, uvodi svedoka u određeni govorni režim. Inicijalni lingvističko-teatralni seting svedočenja je sudnica i pravni sistem. Taj okvir ograničava čin svedočenja na potrebu da se pruže dokazi za faktičku istinu i to reguliše višestrukost društvenih odnosa koji leže u osnovi svedočenja. Definišući svedoka kao nezainteresovanu stranu, ovaj okvir odbacuje zahtev i očekivanje koje svaki čin govora, uključujući i iskaz svedoka šalje. Zauzvrat, u odnosu na ovakva ograničenja, sudski sistem nudi ideju pravde a pitanje je da li je ona, čak i kada je dostižna, ono što je potrebno?

Pošto je svedočenje participativan čin, čin govora sa višestrukim aspektima obraćanja istovremeno, odnosno aspektom koji se odnosi na samu situaciju o kojoj se svedoči, samu situaciju svedočenja i situaciju samo-obraćanja, što uključuje više govornika. Istovremenost vremena i prostora stvara neprekidne promene asemblaže singularno-pluralnih društvenih odnosa, intimne i političke, koje se osećaju i mnogo nakon davanja svedočenja i iznova svaki put kada se svedočenje sluša. Raznolikost društvenih odnosa koja je u osnovi svedočenja čini da je odnos svedočenja prema stvarnosti, kako realnosti koja je predmet iskustva tako i svedočenja koje se sluša, veoma složen. To stvara nestabilnost za slušaoca koji traži Istinu odnosno sveobuhvatno značenje koje bi predstavljalo osobu koja svedoči kao Subjekat, a situacije svedočenja i onoga o čemu se svedoči kao Događaje.

Međutim, najosnovnija institucija i društvena konvencija u kojoj svedok postaje svestan pri samom svedočanju je jezik po sebi. Smatra se da poezija predstvlja najautentičnije korišćenje jezika i zato brojni naučnici kad analiziraju jezik kao takav, odnos jezika i realnosti, ili jezik kao lični iskaz tj. svedočenje, svoju refleksiju izražavaju kroz analizu poezije", naveo je CZKD, čiji se seminar iz tog razloga i bavi odnosom subjekta, jezika i realnosti u kontekstu svedočenja kroz čitanje i refleksije o poeziji.

Seminar će biti održan u Centru za privredno-tehnološki razvoj Vojvodine – Andrevlje (CePTOR), u okviru projekta “Svedočanstvo – istina ili politika”.

Za zainteresovane je obezbeđen prevoz koji kreće od CZKD-a 14. decembra u 12 sati. Dolazak je potrebno prijaviti CZKD-u do 12. decembra do 14 časova.

CZKD, Učitelj neznalica i njegovi komiteti i Muzej savremene umetnosti u Beogradu koordinišu istraživanje, produkciju umetničkih radova i putujuće izložbe u okviru projekta “Svedočanstvo - istina ili politika”, u saradnji sa organizacijama Boem (Beč, Austrija), Via Lactea (Avelgem, Belgija), Observatorijum za Balkan i Kavkaz Transeuropa (OBCT Transeuropa, Rovereto, Italija), kao i drugim evropskim akademskim institucijama. Projekat se odvija u dve međusobno isprepletane istraživačke linije koje se bave konceptom svedočanstva u kontekstu komemorativnih praksi i jugoslovenskih ratova 90-ih, a zasniva se na intervjuima, kao i umetničkim radovima koji razmatraju te intervjue kao svedočanstava.

(SEEcult.org)

Monografija Gorana Markovića



Knjiga “Nacionalna klasa – Igrani filmovi Gorana Markovića”, koju je priredila Maja Medić, a objavio Filmski centar Srbije, predstavlja na više od 300 strana, uz mnoštvo fotografija, impresivnu karijeru jednog od najznačajnijih srpskih filmskih reditelja i scenarista.

Luksuzno izdanje predstavili su 8. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci Goran Marković, direktor izdavačke kuće “Klio” Zoran Hamović, glumac Sergej Trifunović i Maja Medić, a promociju je vodio urednik izdanja FCS-a Miroljub Stojanović, u prisustvu velikog broja glumaca, prijatelja i saradnika, ali i obožavalaca Markovićevih filmova koje je moguće videti na retrospektivi u Muzeju Kinoteke.

Povodom izlaska monografije, Marković je rekao da je u prvi mah bio uplašen, jer “nekako nameće ideju da je to kraj”, što ne može da prihvati. “Naravno, kada sam video sadržaj obradovao sam se. Toliko je puno truda i dobrog ukusa uloženo u nju”, rekao je Marković, koji je i sam autor jednog od tekstova u monografiji, odnosno odlomka iz njegove knjige “Češka škola ne postoji” u kojem se osvrće na svoje početke i prvi amaterski film “Pustite me da prođem”.

Maja Medić je izjavila da joj je u tom obimnom projektu saradnja sa Markovićem bila najzahvalniji deo priče.

“On je osoba od poverenja i davanja šanse ljudima. Ta podrška me je motivisala. U radu na knjizi najveći deo posla bio je pronalaženje arhivskih materijala i fotografija iz njegove 40 godina druge karijere. Kada sam sve prikupila i počela da slažem ovu slagalicu, to je bilo čisto uživanje”, rekla je Maja Medić, koja je nedavno priredila i knjigu povodom 40 godina serije “Grlom u jagode” (sa Stefanom Arsenijevićem).

Direktor izdavačke kuće Clio, Zoran Hamović, koji je objavio dve Markovićeve prozne knjige, rekao je da je monumentalnost “jedina reč koja ga karakteriše”.

“Ova voluminozna knjiga je prirodan odgovor. Onaj ko ju je smislio i pravio pronašao je odgovarajući izraz, nije bio pretenciozan”, rekao je Hamović, navodeći da je atmofera u knjizi filmska, i u “jednom segmentu moćnija od slike, jer objašnjava i ono ispred i iza scene, rekonstruiše jedno vreme i njegov duh, a Marković je upravo onaj ko daje priliku da se razume jezik epohe”.

Marković je rekao da je zapravo režirao pišući.

“Puno sam radio na scenarijima, u mnogo verzija, tako da sam uvek mnogo pisao. Za ‘Nacionalnu klasu’ čak 12 verzija, svaku na po više od 100 strana i to u ono doba na pisaćoj mašini. Uostalom, Žika Pavlović je rekao: ‘Pisanje se uči tako što sedneš i pišeš’. Kada su se pojavili kompjuteri, odmah sam se ‘primio’, seo pred ekran i u jednom dahu napisao prvu ruku scenarija ‘Već viđeno’”, rekao je Marković, čiju je monografiju dizajnirao Slavimir Stojanović.

Miroljub Stojanović istakao je da je knjiga stručno opremljena bitnim podacima i kao takva značajna sa istraživače, ali da kroz sećanja Markovićevih saradnika pruža čitaocu i razne šale i pikanterije.

Posebno je istakao “stilsku i tekstualnu bravuru” Sergeja Trifunovića, koji je rekao da je njegov tekst “Goran i ja” prilično emotivan i da je Marković, koji mu je bio profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odigrao važnu ulogu u njegovom životu.

“Ja sam njegov student, saradnik, fan - sve to, ali pre svega fan. Kada sam kao srednjoškolac gledao filmove Gorana Markovića i Srđana Karanovića definitivno se kod mene iskristalisalo da ću se baviti glumom”, istakao je Trifunović.

Knjiga “Nacionalna klasa: Igrani filmovi Gorana Markovića” sadrži više od 300 crno-belih i fotografija u boji, kako prizora iz Markovićevih filmova, tako i sa snimanja, kao i stranica scenarija, nacrta/skica scenografa i kostimografa…

Autor uvodnog teksta “Struktura paradoksa” je Miroljub Stojanović, koji je dao prikaz Markovićevog opusa, sa posebnim akcentom na njegov eklekticizam. Nešto ličniji ton izrazio je Rade Šerbedžija u osvrtu na saradnju i prijateljstvo sa Markovićem.

Knjiga hronološki prati Markovićev opus, počev od debitantskog igranog filma “Specijalno vaspitanje” (1977), kojim je 5. decembra i otvorena njegova retrospektiva u Jugoslovenskoj kinoteci, do poslednjeg – “Falsifikatora” (2013). Svaki odeljak sadrži tehničke podatke o filmu i kratak osvrt reditelja, te kraće izjave njegovih saradnika, uz mnoštvo fotografija.

Opisano je ukupno 13 dugometražnih filmova (12 igranih i jedan dokumentarni) – “Nacionalna klasa” (1979), “Majstori, majstori!” (1980), “Variola vera” (1982), “Tajvanska kanasta” (1985), “Već viđeno” (1987), “Sabirni centar” (1989), “Tito i ja” (1992), “Urnebesna tragedija” (1995), “Srbija godine nulte” (2001), “Kordon” (2003), “Turneja” (2008) i “Falsifikator” (2013).

Monografija sadrži i obimnu biografiju Markovića, uključujući i njegovo delo u pozorištu.

(SEEcult.org)

Kuća nesagorivih reči



Narodna biblioteka Srbije objavila je naučnu monografiju istoričara Dejana Ristića “Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941”, zasnovanu na višegodišnjem istraživanju tokom kojeg je utvrdio tačan datum i mesto osnivanja te nacionalne ustanove kulture, a posebnu pažnju posvetio je stradanju njenog fonda u Prvom i potpunom uništenju u Drugom svetskom ratu, kojem je doprinela i nebriga nadležnih vlasti.

Ristić je u knjizi, koja će biti predstavljena 21. decembra u NBS, predstavio najznačajnije ličnosti i događaje koji su obeležili prvi vek rada te nacionalne ustanove kulture, čiji je bio upravnik 2012-2013.

“Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941” podjednako je namenjena stručnoj i najširoj javnosti, a izazvala je veliko interesovanje i pre nego što je objavljena – Ristićev rukopis te knjige poslužio je za scenario dokumentarnog filma “Sećanja iz pepela” (2016) koji su producirale “Filmske novosti”, na inicijativu svog direktora Vladimira Tomčića. Dokumentarni film “Sećanje iz pepela” premijerno je prikazala Radio-televizija Srbije 6. aprila 2016. godine, povodom 75-godišnjice uništenja NBS u Drugom svetskom ratu.

Ristićeva naučno-istraživačka studija stoga je prvo takvo delo koje se može i čitati (knjiga) i gledati (dokumentarni film).



Knjigu čine četiri veće celine koje prate faze istorijskog razvoja NBS, počev od njenog osnivanja do uništenja zdanja i nacionalnog fonda u nacističkom bombardovanju Beograda, 6. aprila 1941. godine.

Prva od njih, “Arheologija sećanja (1838-1921)”, obuhvata period od osnivanja NBS do njenog useljenja u zdanje na Kosančićevom vencu. Iako je bilo predviđeno da predstavlja uvod u glavnu temu rada, ta celina je, usled obilja podataka i novih saznanja, prerasla u sintetizovan pregled istorije srpske nacionalne biblioteke u tom višedecenijskom periodu.

Analiza istorijskih izvora najpre je potvrdila pretpostavke istaknutih istoričara i upravnika nacionalne biblioteke, Stojana Novakovića i Milana Đ. Milićevića, da NBS nije proistekla iz javne biblioteke koju je u Beogradu, 27. februara 1832. osnovao knjigovezac Grigorije Vozarović. Prateći smernice koje su oni ostavili, Ristić je utvrdio da je ustanova osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu - spajanjem biblioteke u sastavu Ministarstva prosvete i knjižnog fonda ranije formiranog pri Tipografiji u Beogradu.
Bilo je potrebno više od jednog veka da se, komparativnom analizom istorijskih izvora, zatvori svojevrstan krug pitanja i dilema u vezi sa datumom i mestom osnivanja nacionalne biblioteke.

Druga celina, “Zgrada na Šancu (1921-1925)ˮ, predstavlja segment prošlosti nacionalne biblioteke koji je oivičen važnim događajima – useljenjem u zdanje na Kosančićevom vencu i njegovim otvaranjem za korisnike i javnost.

Prema navodima Ristića, to relativno kratko razdoblje obeležila je ličnost tadašnjeg upravnika NBS, znamenitog istoričara i akademika Jovana N. Tomića. Njegovim izuzetnim zalaganjem, ustanova je, posle više od 80 godina postojanja, konačno dobila svoj, istina neuslovan, dom. U tom delu knjige predstavljeni su brojni infranstrukturni, institucionalni, stručni i kadrovski izazovi pred kojima su se nalazili sâma ustanova i njen upravnik. Iako je trajao svega četiri godine, taj period je postao oličenje odnosa države prema srpskoj nacionalnoj biblioteci u decenijama pre, ali i posle njega.

U trećoj celini, “Razdoblje otežanog rada i razvoja (1925–1941)ˮ, predstavljen je period obeležen radom sa korisnicima, ali i nastavkom ignorantskog odnosa državnih vlasti i čitavog društva prema NBS, što je katastrofalne posledice imalo u tragičnoj sudbini koja ju je zadesila prvog dana Drugog svetskog rata na ovim prostorima.

Trudeći se da kontinuirano unapređuju stručni rad, aktivnosti na popuni nacionalnog fonda, kao i da predstavljaju istinsku podršku i središte prosvetnog, kulturnog i naučnog razvoja svoje zemlje, upravnici Miloš L. Zečević i Dragoslav Ilić, kao i osoblje NBS, postali su malobrojna, donekle izolovana grupa obrazovanih i posvećenih pojedinaca koji su razmišljali daleko ispred svog vremena. Suočavajući se sa izostankom suštinske podrške resornog ministarstva i samih ministara, koji su se prečesto smenjivali na toj odgovornoj dužnosti, bibliotekari NBS su u tom razdoblju izveli jedan od najvećih podviga u srpskoj kulturi, prilježno prikupljajući rukopisnu i štampanu građu, stvarajući jednu od najznačajnijih zbirki pokretne kulturne baštine u ovom delu Evrope.

Poslednja, četvrta celina knjige, za čiji je naslov uzeta neshvatljiva izjava tadašnjeg ministra prosvete Miloša Trifunovića “Metite u podrume, zbrinite kako znate...ˮ, obuhvata najuži hronološki okvir i odnosi se na uništenje nacionalnog fonda. Prateći dešavanja koja su se odigrala tokom ranog proleća 1941. godine iz dana u dan, taj deo knjige ukazuje na tragičnu sudbinu NBS i pokušava da odgonetne motive i identitet pojedinaca koji su posredno i/ili neposredno odgovorni za uništenje nacionalnog fonda.

Prema rečima Ristića, iako niko nikada nije krivično gonjen zbog svesnog i planskog uništenja NBS, koje poseduje sve karakteristike ratnog zločina, njegova namera bila je da od istorijskog i ljudskog zaborava otrgne imena onih koji su, svojim svesnim, destruktivnim aktivnostima ili, pak, nečinjenjem u miru i tokom prvog ratnog dana, doprineli da zdanje NBS, zajedno sa svim zbirkama i fondovima, doživi potpuno uništenje.

Istraživanja koja su dovela do nastanka Ristićeve knjige obavljena su u brojnim ustanovama kulture i obrazovnim institucijama: u Arhivu Srbije, Arhivu Jugoslavije, Vojnom arhivu, Arhivu SANU, Istorijskom arhivu Beograda, Istorijskom arhivu u Kruševcu, Jugoslovenskoj kinoteci, Filmskim novostima, Narodnom muzeju u Beogradu, Istorijskom muzeju Srbije, Muzeju istorije Jugoslavije, Muzeju grada Beograda, Muzeju vazduhoplovstva, Vojnom muzeju, Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, Biblioteci grada Beograda, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kao i u samoj NBS.

Prema navodima Ristića, dragocena saznanja prikupio je i proučavanjem privatne zaostavštine akademika prof. dr Đorđa Sp. Radojičića.

Biografija Dejana Ristića

(SEEcult.org)

Pamuk u Beogradu i Novom Sadu



Turski pisac i nobelovac Orhan Pamuk izazvao je veliko interesovanje gostovanjem u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) 19. decembra, tokom kojeg je govorio o svojoj književnosti, ali i o različitim pitanjima savremenog društva, dok je pitanja o političkoj situaciji u Turskoj izbegao. Pamuk se u SANU sastao i sa ministrom kulture i informisanja Srbije Vladanom Vukosavljevićem, koji ga je upoznao sa inicijativom da se u Beogradu tokom 2017. godine organizuje međunarodni skup uglednih pisaca iz celog sveta.

Pamuku će 20. decembra u Ogranku SANU u Novom Sadu biti svečano uručena međunarodna književna nagrada “Milovan Vidaković”, koju dodeljuje Međunarodni festival proze Proefest u organiaciji KCNS-a.

Ministar Vukosavlјević upoznao je Pamuka sa idejom o organizovanju susreta književnika na kome bi se razgovaralo o tome kuda ide savremena književnost, ko su moderni junaci, položaju književnika u društvu i ostalim aktuelnim temama iz oblasti svetske književnosti.

Pamuk je, kako je saopštilo Ministarstvo kulture, iskazao načelnu zainteresovanost za učešće na međunarodnom skupu književnika u Beogradu i naglasio da će konačan stav moći da zauzme nakon dobijanja zvaničnog poziva i usklađivanja sa prethodno dogovorenim obavezama.

Vukosavlјević je preneo Pamuku izraze zadovolјstva zbog njegove posete Beogradu, napominjući da je za Srbiju i Beograd izuzetna čast ugostiti tako veliko ime svetske književnosti.

(SEEcult.org)

Novogodišnje Pesničenje



Novogodišnje izdanje Pesničenja, treninga aktivne poezije, okupiće 24. decembra u Kulturnom centru Rex u Beogradu više od 20 učesnika, a posetioci imaju priliku i da čuju Kralja Čačka i nabave njegovu zbirku pesama “Na margini”, te da dobiju na dar knjige “Alikakotomože” Velimira Ćurgusa Kazimira i “Hronike jednog ovna” Đorđa Vasiljevića Atile.

Među učesnicima su najavljeni: Bojan Slačala, Kia Kia, Luka Stanisavljević, Hoze, Đorđe Vasiljević Atila, Sara Ciuffetta, PPPP - Prkosni Penzioneri Pišu Pesme - Gerontološki centar Zrenjanin, Brecht, fuck you! (Jelena Marjanov, Ana Živić i Ana Isaković), Velimir Ćurgus Kazimir + Ah Ahilej, Pjerino Tenorino (Petar Gigov), Nikola Matić, Sanja Tišma, Tea Nikolić, Ivan Epštajn, Milan Mihajlović (Živeti zajedno), Maša Seničić,
Imigrant: A. Josipović, Neven Kogović - ulični svirač, Varvara Vučković i grupa Marš od mene (pesme Geronotološkog centra Mladenovac).

Uz video-poštu Olega i Olega, animacije Milete Poštića - Mundus Imaginaris i video radove Miloša Tomića, za kraj je najavljen Kralj Čačka, a posetioci će moći da nabave njegovu nedavno objavljenu knjigu pesama “Na margini”, u izdanju LOM-a.

Kupovinom ulaznica po ceni od svega sto dinara posetioci Novogodišnjeg Pesničenja će pomoći naredna izdanja edicije Pesničenje.

Zainteresovani za učešće na narednim izdanjima Pesničenja mogu se prijaviti na pesnicenje@gmail.com

(SEEcult.org)

Širi izbor za NIN-ovu nagradu



U širem izboru za NIN-ovu nagradu za 2016. godinu našlo se 40 romana, odabranih među više od 170 prispelih na konkurs, a taj broj, kako navode članovi žirija, predstavlja dokaz cinične tvrdnje da knjigu danas može da objavi svako ko to poželi.

NIN-ov žiri, koji čine Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), objaviće 5. januara uži krug, a naslovi romana koji će ući u finale biće poznati 12. januara, dok će 16. januara biti proglašen dobitnik 63. NIN-ove nagrade.

Na konkurs za NIN-ovu nagradu prispelo je do zaključenja novog broja NIN-a čak 172 naslova, uključujući i tri diskfalifikovana.

Kao i gotovo svake prethodne godine, među romanima u širem izboru je novo delo ranijeg dobitnika Svetislava Basare - “Andrićeva lestvica užasa”, u izdanju Lagune. Basara je 2015. godine bio u najužem izboru romanom “Anđeo atentata”, takođe u izdanju Lagune, a NIN-ovu nagradu dobio je za “Uspon i pad Parkinsonove bolesti" (2006).

Među romanima u širem izboru su i nova dela još dva ranija dobitnika - “Ti i ja, Anđela” Vladimira Arsenijevića, koji je romanom “U potpalublju” postao svojevremeno najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade (1994), te “Susret pod neobičnim okolnostima” Vladana Matijevića, koji je nagrađen 2003. za roman “Pisac izdaleka”.

I Arsenijevićev i Matijevićev roman objavila je Laguna koja, kao i prethodnih godina, prednjači brojem naslova u širem izboru (12).

Tu su i “Moj lepi život u paklu” Ivana Ivanjija, “Bezverje” Ivana Ivačkovića, “Jedan pogrešan korak” Marka Popovića, “Arzamas” Ivane Dimić, “Pa kao” Vladimira Tabaševića, “Kuća od soli” Miomira Petrovića, “Ravnoteža” Svetlane Slapšak, “Napuljski diplomata” Maria Liguorija i “Odlazak u Jolki Palki ili Lažna uzbuna u Aleji zaslužnih” Mirjane Đurđević.

Tri romana u širem izboru objavila je kuća Kontrast izdavaštvo – “Šaptači stihova” Zorana Petrovića, “Dete istog besa” Viktora Radonjića i “Kameno jezero” Željka Obrenovića, a po dva imaju Arhipelag – “Kulturan svet” Milana Pece Nikolića i “Jaz” Darka Tuševljakovića, Agora – “Ćutanja iz Gore” Mirka Demića i “Šta sneg priča” Dragana Jovanovića Danilova, Čarobna knjiga – “Ljubav se nosi u tri...” Milene Bogavac i “Kafana” Žarka Radakovića, kao i Geopoetika – “Hronika sumnje” Vladislava Bajca i “Lutka od marcipana” Muharema Bazdulјa.

U širem izboru su i romani Enesa Halilovića “Ako dugo gledaš u ponor” (Albatros plus), Nemanje Jovanovića “Milka zbogom, vidimo se sutra” (Partizanska knjiga Kikinda), Dragana Jovićevića “Poslednja kap” (Admiral buks), Ivana Potića “Dnevnik neutešnog kosmonauta” (Studio znak/Gramatik Beograd), Ive Vrtarić “Paranoja u Nju Delhiju” (Lom Beograd), Berislava Blagojevića “Bumerang” (Presing), Anđelka Anušića “Glasovi sa granice” (ZUNS Istočno Novo Sarajevo), Ranka Risojevića “Sestre i drugarice” (Zadužbina Petar Kočić Banjaluka), Ratka Adamovića “Jevanđelje po ribaru” (Prosveta), Labuda Dragića “Kukavička pilad” (SKZ), Marka Srdanovića “Lažov” (Biblioner Beograd), Ratomira Damjanovića “Plivaćeš zauvek” (Prometej), Sanje Savić “Neoštrine" (Arete), Vlade Arsića “Kad zvona zaneme” (RTS), Luke Tripkovića “Osmeh pod gorom maslinovom” (Matica srpska), Miroslava Jankovića “Pisma Matildi K” (Besjeda Banja Luka) i Siniše Stojanovića “Beogradska beležnica” (Kovačnica priča Beograd).

I 2016. godinu obeležila je hiperprodukcija.

Prema rečima predsednika žirija Bože Koprivice, opor utisak izaziva književna scena na kojoj se sve više daje prostora amaterizmu.

“Izdavački filter sve je širi i širi, te propušta previše mulјa(nja). Opšti pad osnovnih kriterijuma u kojem tavorimo poslednje tri decenije vidljiv je i u književnosti. U tom padu svesrdno pomažu i preporuke ‘renomiranih’ kritičara, profesora i predsednika udruženja koji teorijskim frazama pišu hvalospeve na koricama dela, koja nekad ne bi prošla ni konkurs mesne zajednice, a kamoli ozbiljnih izdavačkih kuća”, naveo je Koprivica u novom broju NIN-a, dodajući da pravih posvećenika, ipak, ima i oni tom književnom nadmetanju vraćaju dostojanstvo.

NIN-ovu nagradu za 2015. godinu, koju je takođe obeležila hiperprodukcija, dobio je Dragan Velikić za roman “Islednik” u izdanju Lagune, koji je time postao jedan od retkih dvostrukih dobitnika tog priznanja koje važi za najprestižnije na književnoj sceni u Srbiji, a dodeljeno mu je i za roman “Ruski prozor” (2007).

Žiri je i 2015. godine odradio ogroman posao, pročitavši čak 178 romana koji su pristigli na konkurs NIN-a za najbolji roman godine.

NIN-ova nagrada prvi put je dodelјena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.

Jedini trostruki laureat je Oskar Davičo, a dvostruki su, uz Velikića, i Dobrica Ćosić, koji je ujedno i prvi dobitnik, i Živojin Pavlović.

NIN-ova nagrada delimično je podržana i ove godine od Ministarstva kulture i informisanja.

*Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2016.

(SEEcult.org)

Glas pesnika za mir



Mladi pesnik Marko Stanojević iz Srbije dobitnik je internacionalne nagrade koju je udruženje za kulturu i umetnost Verbumlandiart iz Galatonea u Italiji dodelilo u okviru manifestacije “La voice dei poeti”.

U okviru te manifestacije, pod sloganom “Ustanite graditelјi mira”, umetnici iz različitih zemalјa digli su glas protiv rata u ime mira, pozivajući na toleranciju i lјubav.

Pokrovitelј manifestacije je profesor Hafes Hajdar, kandidat za Nobelovu nagradu za mir, koji je i uručio priznanje Stanojeviću.

Na manifestaciji je, prema rečima Stanojevića, učestvovao veliki broj pesnika u tri sekcije - poezija, foto poezija i video poezija. Formirani su specijalni žiriji za arapski, italijanski, srpski, engleski, bugarski, rumunski i druge jezike, a na predlog žirija za srpski jezik, koji su činili pesnikinja Slavica Pejović iz Kostolca, dobitnica nagrade 2015. godine u Pesaru, književnik Milisav Milenković iz Požarevca i Mirjana Dobrila iz Narda u Italiji, proglašeni su dobitnici nagrada među učesnicima iz Srbije.

Stanojević je osvojio prvo mesto u kategoriji video poezije, a takmičio se pesmom “Pismo čoveku”, koja je prevedena na italijanski jezik.

Manifestaciji su, prema rečima Stanojevića, prisustvovali ugledni istoričari umetnosti, slikari i novinari, koji će u maju posetiti Srbiju.

Rođen 1992. godine u Negotinu, Stanojević je protekle jeseni objavio prvu zbirku poezije “Na vetru lјubavi i tuge”, čiji je recezent Matija Bećković. Dobitnik je nagrade za najeteričniju lјubavnu poeziju na manifestaciji Orfej na Dunavu 2016. Član je Zajednice književnika bivše Jugoslavije, kao i Književnog društva Rakovica i Kluba lјubitelјa knjige Majdan iz Kostolca, a živi i radi u Beogradu. Pesme su mu objavlјivane u elektronskim i štampanim zbornicima, Književnim novinama UKS-a, kao i na italijanskom blogu za poeziju Verbumlandiartplanet.

(SEEcult.org)

Uži izbor za NIN-ovu nagradu



NIN-ov žiri za nagradu za najbolji roman 2016. godine odabrao je u uži izbor 11 naslova, a među autorima su i višestruki učesnici trke za to književno priznanje, ali i debitanti, čije se teme kreću od Španskog građanskog rata do lјubavi, smrti, devedesetih, besparice, tranzicije...

Među autorima u užem izboru, kako je objavio NIN u novom broju, našla su se dvojica dosadašnjih laureata – Svetislav Basara i Vladan Matijević.

Basara je nominovan za “Andrićevu lestvicu užasa” (Laguna), a dobio je NIN-ovu nagradu pre deset godina za “Uspon i pad Parkinsonove bolesti" (2006). Matijević, nagrađen 2003. za roman “Pisac izdaleka”, sada je ponovo u trci za “Susret pod neobičnim okolnostima”, takođe u izdanju Lagune.

NIN-ov žiri, koji čine Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), izdvojili su u uži izbor i jedan prvenac – “Osmeh pod gorom maslinovom” Luke Tripkovića, odabran i štampan u ediciji Prva knjiga na konkursu za mlade autore Matice srpske.

Kada je reč o prvencima, Vladimiru Tabaševiću pošlo je za rukom da se posle prošlogodišnjeg dela “Tiho teče Misisipi”, dve godine zaredom, nađe u užem krugu – ovoga puta romanom “Pa kao” (Laguna).

U trci za NIN-ovu nagradu ranijih godina bili su i Mirjana Đurđević, koja je sada u užem izboru romanom “Odlazak u Jolki Palki ili Lažna uzbuna u Aleji zaslužnih” (Laguna), te Žarko Radaković romanom “Kafana” (Čarobna knjiga) i Vladislav Bajac “Hronikom sumnje” (Geopoetika).

Prvi put u trci za NIN-ovu nagradu je Muharem Bazdulј, nominovan za roman “Lutka od marcipana” (Geopoetika), te Darko Tuševlјaković, čiji je roman “Jaz” objavio Arhipelag.

Svetlana Slapšak, autorka romana “Ravnoteža” (Laguna), bila je članica NIN-ovog žirija kritike 1990. i 1991. godine, kada su nagrađeni Miroslav Josić Višnjić, odnosno Milisav Savić.

Razlika između najmlađeg i najstarijeg književnika u užem krugu prelazi četiri decenije.

NIN-ov žiri dobio je više od 170 romana iz prošlogodišnje izdavačke produkcije na čitanje, od kojih je 40 izdvojio u širi izbor.

Finalisti 63. NIN-ove nagrade biće poznati 12. januara, a ko će je dobiti saznaće se 16. januara.

NIN-ovu nagradu za 2015. godinu, koju je takođe obeležila hiperprodukcija, dobio je Dragan Velikić za roman “Islednik” (Laguna), koji je time postao jedan od retkih dvostrukih dobitnika tog priznanja koje mu je dodeljeno i za roman “Ruski prozor” (2007).

NIN-ova nagrada prvi put je dodelјena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Jedini trostruki laureat je Oskar Davičo, a dvostruki su, uz Velikića, i Dobrica Ćosić, koji je ujedno i prvi dobitnik, i Živojin Pavlović.

Generalni pokrovitelј 63. NIN-ove nagrade je kompanija koja, kako navodi NIN, želi da ostane anonimna. NIN-ovu nagradu delom je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

*U prilogu: Kratak opis romana u užem izboru za 63. NIN-ovu nagradu
http://www.seecult.org/files/NIN-ova-nagrada-uzi-izbor-romani.pdf

*Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2016.
http://www.seecult.org/files/Dobitnici-NIN-ove-nagrade-1954-2016.pdf

(SEEcult.org)

Najuži izbor za Ninovu nagradu



Romani Vladana Matijevića, Ivane Dimić, Vladimira Tabaševića i Vladislava Bajca, ostali su u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2016. godine, koja će biti dodeljena 16. januara.

Iz užeg izbora od 11 romana, žiri je u najuži izbor uvrstio knjige “Susret pod neobičnim okolnostima” (Laguna) Vladana Matijevića, dosadašnjeg dobitnika NIN-ove nagrade, “Arzamas” Ivane Dimić (Laguna), “Pa kao” (Laguna) Vladimira Tabaševića i “Hronika sumnje” Vladislava Bajca (Geopoetika).

Matijević bi mogao da postane jedan od retkih dvostrukih dobitnika NIN-ove nagrade, budući da je 2003. nagrađen za delo “Pisac izdaleka”.

U najužem izboru nije se našao i novi roman “Andrićeva lestvicu užasa” (Laguna) Svetislava Basare, dobitnika NIN-ove nagrade za “Uspon i pad Parkinsonove bolesti" (2006).

U užem izboru bio je i jedan prvenac – “Osmeh pod gorom maslinovom” Luke Tripkovića (Matica rpska), “Odlazak u Jolki Palki ili Lažna uzbuna u Aleji zaslužnih” (Laguna) Mirjane Đurđević, “Kafana” (Čarobna knjiga), Žarka Radakovića, “Lutka od marcipana” (Geopoetika) Muharema Bazdulјa, “Jaz” (Arhipelag) Darka Tuševlјakovića i “Ravnoteža” (Laguna) Svetlane Slapšak.

NIN-ov žiri, koji čine Božo Koprivica (predsednik), Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Zoran Paunović, objaviće ime laureata nakon sastanka 16. januara oko podneva u redakciji NIN-a.

Svečano uručenje 63. NIN-ove nagrade i proslava 82. rođendana NIN-a biće održani 23. januara u Jugoslovenskoj kinoteci.

Iz hiperproduktivne 2016. godine NIN-ov žiri dobio je oko 170 romana na čitanje, od kojih je 40 izdvojio u širi izbor. Među njima je bio i roman “Ti i ja, Anđela” Vladimira Arsenijevića, koji je svojevremeno postao najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade (1994), zahvaljujući romanu “U potpalublju”.

NIN-ovu nagradu za 2015. godinu, koju je takođe obeležila hiperprodukcija neujednačenog kvaliteta, dobio je Dragan Velikić za roman “Islednik” (Laguna), koji je time postao jedan od retkih dvostrukih dobitnika tog priznanja koje mu je dodeljeno i za roman “Ruski prozor” (2007).

NIN-ova nagrada prvi put je dodelјena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Jedini trostruki laureat je Oskar Davičo, a dvostruki su, uz Velikića, i Dobrica Ćosić, koji je ujedno i prvi dobitnik, i Živojin Pavlović.

*Dobitnici NIN-ove nagrade od 1954. do 2016.
http://www.seecult.org/files/Dobitnici-NIN-ove-nagrade-1954-2016.pdf

(SEEcult.org)

Ivani Dimić NIN-ova nagrada



NIN-ovu nagradu za 2016. godinu dobila je književnica i dramaturškinja Ivana Dimić za roman “Arzamas” o moći ljubavi nad smrću, u izdanju Lagune, saopštio je 16. januara žiri za dodelu tog književnog priznanja.

Ivani Dimić pripala je 63. NIN-ova nagrada većinom glasova žirija, koji joj je dao glas više nego Vladislavu Bajcu za roman “Hronika sumnje”, u izdanju Geopoetike.

Za njen roman, kako je preneo “Blic”, glasalo je troje članova žirija (Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac i Mihajlo Pantić), dok je dva glasa dobio Bajac za roman “Hronika sumnje” (Božo Koprivica i Zoran Paunović).

U najužem izboru bio je i roman “Susret pod neobičnim okolnostima” (Laguna) Vladana Matijevića, dobitnika NIN-ove nagrade za 2003. godinu (Pisac izdaleka), te roman “Pa kao” (Laguna) Vladimira Tabaševića.

NIN-ov žiri, kojim je predsedavao Božo Koprivica, dobio je oko 170 naslova na čitanje iz hiperproduktivne 2016. godine, a u uži izbor uvrstio je 11, dok je u širem bilo 40 romana.

Naslov romana “Arzamas” Ivane Dimić - priče o ljubavi majke i ćerke u situaciji očekivane majčine smrti, zasnovan je na razmišljanjima Viktora Šklovskog o blizini sreće i smrti, koju je svojevremeno opisao kao “arzamaski užas”. Arzamas je, ujedno, i ime zatvorenog grada u kojem su sovjetski naučnici pravili atomsku bombu.

“Radi se o arzamaskom užasu kroz koji prolaze majka koja tone u demenciju i ćerka koja se bori da njihova uzajamna ljubav pobedi majčinu nadolazeću smrt. I na kraju majka umre, ali ljubav bude jača i odatle niče sreća”, navela je u nedavnom intervjuu NIN-u Ivana Dimić, autorka knjiga “Crna zelen”(1995), “Mahorka, mastilo i muž” (1998), “Uzimanje vremena” (2001), “Ima li koga” (2006) i “Popis imovine” (2009), kao i niza drama, dramatizacija i TV scenarija.

Ivana Dimić je 63. dobitnica NIN-ove nagrade i ujedno peta žena koja je dobila to književno priznanje, posle Svetlane Velmar-Janković (Bezdno, 1995), Dubravke Ugrešić (Forsiranje romana reke, 1988), Grozdane Olujić (Glasovi u vetru, 2009) i Gordane Ćirjanić (Ono što oduvek želiš, 2010).

(SEEcult.org)

Širi izbor za nagradu Nikola Milošević za 2016.



Žiri za dodelu nagrade “Nikola Milošević” Radio Beograda 2 za najbolјu knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, uvrstio je u širi izbor 12 naslova, osabranih među 44 pristiglih na konkurs.

U širem izboru su knjige: Kornelija Kvasa „Granice realizma“, u izdanju Zavoda za udžbenike, Mirka Zurovca „Ideja estetike“, u izdanju Službenog glasnika, Vladimira Milisavlјevića „Kada su lјudi nicali iz zemlјe“, u izdanju Fedona, Zorice Tomić „Knjiga o ćutanju“, u izdanju Čigoja štampe, Maje Cvijetić „Teška slika: Megalopolis američkog i srpskog romana“, u izdanju Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ (UBSM), Milosava Tešića „Pevanje i mera“, u izdanju Službenog glasnika, Ivana Vukovića „Platon i Kant: Saveti za dobar život“, u izdanju Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića, Petra Bojanića „O institucionalnom delovanju“, u izdanju Akademske knjige i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Aleksandre V. Jovanović „Dinamika pripovednog prostora“ u izdanju UBSM, Nebojše Grubora „Kant i zasnivanje moderne estetike“, u izdanju Draslar partnera, Jelene Pilipović „Ka lepoti“, u izdanju Akademske knjige i Nebojše Lazića „Vreme i prostor u Zlatnom runu Borislava Pekića“, u izdanju UBSM, saopštio je Radio Beograd 2.

Prema navodima žirija, ove godine je više radova o estetici nego ranije, odnosno o temama koje su vezane za lepo i za fenomene umetnosti.

Žiri je istakao i nekoliko radova koji se bave istraživanjem fenomena intelektualca i njegovim položajem u društvu, kao i više naslova koji se bave postkolonijalnim studijama. Kao i ranijih godina, primetne u i pojedine žanrovske novine, koje predstavljaju svežinu u izdavačkoj ponudi u oblasti filozofije, estetike, teorije književnosti i umetnosti, izjavio je predsednik žirija, profesor dr Dragan Prole.

U žiriju su i akademik Slobodan Grubačić i prof. dr Milo Lompar.

Početkom iduće nedelјe biće poznati naslovi knjiga koje su ušle u uži izbor, a odluka o 15. dobitniku nagrade “Nikola Milošević” biće doneta na javnom zasedanju žirija 27. januara, dok će biti uručena 9. februara, na Dan Radio Beograda 2.

Prošle godine nagrada "Nikola Milošević" dodeljena je knjizi “Đordano Bruno i komunikacija – Prevođenje ideja” Aleksandre Mančić, u izdanju Službenog glasnika.

Pre nje, dobitnici su bili i Slobodan Žunjić, nagrađen za četvorotomno delo “Prirok i suštastvo”, Dragan Stojanović za delo “Energija sakralnog u umetnosti”, Milo Lompar za knjigu “Negde na granici filozofije i literature”, te Predrag Krstić, nagrađen za delo “Filozofska životinja”.

(SEEcult.org)