Vesti - književnost...

Habermasovo kapitalno delo na srpskom



Kapitalno delo jednog od najvećih živih filozofa Jirgena Habermasa “Teorija komunikativnog delovanja” u dva toma prvi put je objavljeno na srpskom jeziku, u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada, a među prevodiocima je bio i Zoran Đinđić, uz Miroslava Milovića i Životu Filipovića.

Đinđić je i predložio izdavanje Habermasove knjige na srpskom još 90-ih godina 20. veka, a preveo je sa nemačkog 350 strana teksta.

Prema navodima izdavača, više od dve decenije 1.200 stranica prevoda otkucanog pisaćom mašinom čekalo je na pelir papiru i konačno se pojavilo pred čitaocima u redakciji profesora dr Časlava Koprivice. Nažalost, ni Đinđić, koji je ubijen kao srpski premijer 2003. godine u dvorištu Vlade Srbije, kao ni Filipović, nisu dočekali objavljivanje tog dela.

Knjiga “Teorija komunikativnog delovanja”, kako ističe Akademska knjiga, predstavlja ne samo najpoznatije delo Habermasa, već je ujedno i opus magnum savremene socijalne misli, koji je i dalje nezaobilazan međaš u savremenoj teoriji. Habermas se suočava sa najznačajnijim teoretičarima društva (Veber, Mid, Dirkem, Marks, Parsons, Alfred Šic, Horkhajmer, Adorno...), i to ne samo da bi bilansirao njihove domete, već i da bi ono što je, prema njegovom shvatanju upotrebljivo, iskoristio za svoju tezu o komunikativnom delovanju, kao srži simboličke reprodukcije društva. To je ujedno na konceptualnom nivou i najkrupnija i najdalekosežnija inovacija koju Habermas ovde nudi.



Akademska knjiga objavila je Habermasovu “Teoriju komunikativnog delovanja” u susret 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, koji će biti održan od 22. do 29. oktobra.

(SEEcult.org)

Banda neželjenih ljubimaca - Jedna strašna priča

Od Uglješe Šajtinca, dobitnika Evropske nagrade za književnost, Nagrade Politikinog zabavnika, Vitalove i Nagrade Bora Stanković, stiže nova knjiga za decu. Romanom „Banda neželjenih ljubimacaˮ, u izdanju Izdavačke kuće Pčelica, Šajtinac stilski nastavlja započeto nagrađenim romanom „Čarna i Nesvetˮ, koji je takođe objavila Pčelica.



Roman „Banda neželjenih ljubimacaˮ privući će pažnju svih čitalaca svojom jednostavnom narativnošću koja ne pretenduje da zbuni i superiorno se nametne. Zapravo, Šajtinac intelektualno bogatstvo svog romana, kao što je to bio slučaj i u prethodnom ostvarenju za decu, u romanu „Čarna i Nesvetˮ, zasniva na višeslojnoj priči i motivima koji imaju visok značenjski potencijal. Na taj način roman će se prividno prilagođavati čitaocu nudeći mu onoliko značenja koliko je on u mogućnosti da u njemu prepozna, nijednog trenutka ga ne ostavljajući zbunjenog i sa osećajem da je nešto propustio ili da nije razumeo. Zbog toga je roman „Banda neželjenih ljubimacaˮ odličan primer romana koji može imati starosno univerzalnog receptora. Šajtinac je toga svestan i kao autor za sebe kaže da je pisac za decu „svih uzrastaˮ.

Uslovna podela tema na one koje su za decu i one koje pripadaju svetu odraslih romanom „Banda neželjenih ljubimacaˮ srušena je kao banalna i površna. Šajtinac ne prihvata odomaćenu tabuiziranost izvesnih tema u književnosti za decu, niti ih eufemizira. Takvim postupkom autor uzdiže male čitaoce dajući im, s jedne strane, mogućnost, a s druge strane, sposobnost da razumeju takozvane velike teme, koje su tradicionalno pripadale svetu odraslih. Bolest, patnja, stradanje, smrt – u ovom romanu su noseći motivi, a tradicionalno su tumačeni kao motivi neprimereni dečjem svetu. Кao antitezu ovih motiva Šajtinac postavlja borbenost, zajedništvo, trud, život, rađanje i time mladim čitaocima prikazuje kompleksnost i punoću doživljaja života, koji nije ni crni ni beo, ni veseo ni tužan.

Priču o napuštenim kućnim ljubimcima, o takozvanoj Bandi neželjenih ljubimaca, Šajtinac smešta u postapokaliptični ambijent bez čoveka. Misteriozna katastrofa koja je uklonila čoveka, ali ostavila njegove tragove, nebitna je kao i njeni razlozi. Bitno je šta se u takvom svetu dešava nakon kataklizme. Dešava se to da je život nastavljen i da teži da se održava. Potrebno je obezbediti elementarne uslove za život – napuniti stomak i pronaći bezbedno sklonište. Кroz niz avantura i avanturica, zgoda i nezgoda, Banda neželjenih ljubimaca dokazuje svojevrsnu inteligenciju života na biološkom nivou koja je od bića o kojima je drugi brinuo stvorila bića koja se bore za svoj opstanak. Nesrećne sudbine pojedinih članova Bande tu su da podsete na prolaznost materijalnog i smrt kao normalan i logičan kraj. Ipak, kompozicionim rasporedom motiva autor postiže da tragične sudbine ne nametnu čitaocu pesimizam. Zbog toga na kraj romana smešta motiv rađanja – umiruća zmija rađa mladunce i time simbolično unosi optimizam, a smrt prikazuje samo kao energiju metamorfoze.

Autopoetičkim uvodom i krajem Šajtinac stvara realni okvir za svoju fikciju. Strašna priča, kako je on na početku imenuje, zapravo i nije toliko strašna. To je priča borbe za život koji pobeđuje. Alegorija o životinjama koje su prepuštene same sebi i bore se za svoj opstanak bez većih problema može se preslikati na svet ljudi. Autopoetički dodatak o dečaku koji je pobedio u velikoj borbi za život daje nam puno pravo za takvo tumačenje.

Posle neimenovane katastrofe koja je zadesila spoljni svet, životinje ostaju same u prodavnici kućnih ljubimaca. Alegorična slika neobjašnjivih sukoba u ljudskom svetu preneta je na junake ovog romana. Iako različitih životinjskih vrsta, različitih karaktera i različitih pogleda na život, shvataju da jedino ujedinjeni mogu naći izlaz iz naizgled bezizlazne situacije i preživeti.

Aleksandra Bojović

Pisci i rok autori o doživotnoj slobodi



Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori okupila je početkom oktobra pisce i rok autore iz regiona na temu “Doživotna sloboda”, a nakon intenzivnog druženja, razgovora, neformalnih i javnih nastupa, ulazi u završnicu literarno-rokenrol hepeningom 8. oktobra u Budvi.

Intenzivirajući dijalog poezije, proze i rokenrola na temu doživotne slobode, u budvanskom kafeu Casper predstaviće se autori koji trenutno borave na rezidenciji u selu Čelobrdo iznad Svetog Stefana: Asja Bakić iz Zagreba i Đorđe Šćepović iz Podgorice, lider crnogorskog alt-rok benda Autogeni trening Dino Kapetanović, rok poeta i muzičar Nikola Vranjković, nekadašnji frontmen beogradskog benda Blockout, koji je nastavio uspešnu solo karijeru, te Nebojša Simeunović, lider rok benda Dža ili Bu iz Beograda. Gost večeri biće pesnik Braco Subotić, član sastava Vrpca i dua Beatz & Rhymes iz Podgorice.

Među učesnicima književne rezidencije u Čelobrdu, koju organizuju Zemunski mali umetnički centar – ZMUC iz Beograda i Za druga iz Petrovca, bili su proteklih dana i književnici Zvonko Karanović i Vladimir Jovanović iz Beograda, Faruk Šehić iz Sarajeva, Katarina Sarić iz Budve, te osnivač i tekstopisac splitskog hip-hop benda TBF Saša Antić.

Učesnici su se predstavili pozvanoj publici u ambijentu kuće na Čelobrdu, kao i u džez-klubu Evergreen u Kotoru, a održani su i javni intervjui u Otvorenom ateljeu budvanskih umetnika koje je vodio Đorđe Gregović, jedan od organizatora.



Tema “Doživotna sloboda”, zasnovana na tezi srpskih nadrealista s početka 20. veka da se o slobodi ne može diskutovati ako nije potpuna i neograničena, razmatrana je tokom diskusija kroz autorski pristup učesnika.

Prema navodima organizatora, polemisanje na temu doživotne slobode pokazalo je da se o slobodi pojedinca i zajednice može govoriti i sa filozofskim stavom, ali i otvoreno kroz lični kredo učesnika.

Suprotstaviti se konvencijama i ljudskim slabostima koje generišu neslobodu čoveka u savremenom društvu – bio je suštinski idiom promišljanja među autorima. Tročasovni književni maraton u konobi rezidencije u Čelobrdu, koji je privukao aktivnu publiku, predstavljao je suštinu okupljanja raznovrsnih autora.

Četvrta Mobilna književna rezidencija traje do 10. oktobra, a organizovana je uz podršku međunarodne literarne mreže Traduki.

Reč je o nastavku međunarodnog projekta “Mobilne rezidencije / Pokretne kolonije” koji ZMUC realizuje od 2013. godine u saradnji sa Za drugom i Zeta centrom iz Tirane, u okviru kojeg je u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji učestvovalo vise od 80 umetnika, a održano je više od 40 prezentacija, izložbi i koncerata.

Projekat se ove godine realizuje kroz dva programa posvećena temi “Doživotna sloboda” - Godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi, koji je održan od 15. do 25. septembra, i četvrtu Mobilnu književnu rezidenciju u Crnoj Gori, koja će trajati do 10. oktobra na Čelobrdu.

Učesnici su, kao i prethodnih godina, objavljivali i priloge kraće forme preko bloga Mobilne književne rezidencije na portalu SEEcult.org

(SEEcult.org)

Novi roman Vide Ognjenović o javnom progonu



Novi roman Vide Ognjenović “Maksimum”, koji govori o mehanizmima hajke i javnog progona, objavljen je u izdanju Arhipelaga.

Iako izmešten na prvi pogled iz aktuelnog vremenskog konteksta, novi roman Vide Ognjenović, objavljen u ediciji Zlatno runo, sugestivno svedoči višestruko ukrštenim pričama i ljudskim sudbinama koje iznosi o iskustvu nekoliko generacija suočenih sa autoritarnim društvom i isključivostima vlastite sredine, saopštio je Arhipelag.

Junak romana je Maksimilijan Vajner Maksimum, slikar i svetski priznat stručnjak za umetnost, koji iznenada biva optužen da je falsifikator i da je na tržištu slika naivne umetnosti podmetnuo svoje slike pod imenom misteriozne umetnice koja u isto vreme volšebno nestaje. Od tog trenutka javnog napada Maksimuma napuštaju i napadaju neke kolege i prijatelji, dok mediji od njega prave slučaj, dovodeći u pitanje njegov ugled, autoritet i stručno znanje. Javnost koja je godinama slavila Maksimuma, prepoznajući u njegovom stručnom mišljenju i umetničkom ukusu nesporni autoritet, sada, zbog nekoliko novinskih tekstova u kojima se iznose slabi argumenti, izlaže bespoštednoj sumnji sve što je uradio u svojoj javnoj i umetničkoj karijeri.

Izložen napadima i podmetanjima, bez mogućnosti da istinu predstavi javnosti u kojoj obmane i laži imaju jednako pravo građanstva, Maksimum započinje priču u koju staje društvena, umetnička i javna istorija poslednjih pola veka ove zemlje, naveo je izdavač u opisu novog romana Vide Ognjenović, istaknute književnice i rediteljke.



Roman “Maksimum” oblikovan je u vrtložnom nizanju ukrštenih priča i umnoženih glasova. Pred čitaocima se, u intenzivnim i dramatizovanim govornim partijama, smenjuju junaci i pripovedači čije se priče dopunjuju i prožimaju, sukobljavaju i osporavaju, stvarajući moćnu i mozaičku sliku jednog složenog vremena i uskomešanih ljudskih sudbina u njemu.

Novi roman Vide Ognjenović dolazi sedam godina posle njenog prethodnog romana “Posmatrač ptica”, čije je novo izdanje ovih dana objavio Arhipelag.

Arhipelag je u proteklih nekoliko godina objavio najveći deo proznog opusa Vide Ognjenović: romane “Preljubnici” i “Posmatrač ptica”, knjige priča “Otrovno mleko maslačka” i “Živi primeri”, kao i knjige eseja “Nasuprot proročanstvu” i “Visoka voltaža”.

(SEEcult.org)

Dnevnik o Dobrici Ćosiću, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Thursday, October 19, 2017 - 19:00
Link:
https://www.nb.rs
Narodna biblioteka Srbije, Skerlićeva 1, Beograd

Stojan Berber: DNEVNIK O DOBRICI ĆOSIĆU - predstavljanje knjige

(Prometej, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, 2017)

učestvuju: prof. dr Miloš Đorđević (Beograd), prof. dr Milivoj

Pavlović (Beograd), prof. dr Tihomir Petrović (Sombor), Dragoljub Stojadinović (Beograd), Vladimir Jerković, direktor GB „Karlo

Bijelicki“ i Stojan Berber, autor

 Jeleni Lengold uručena Andrićeva nagrada

Beograd, 10. oktobra 2017. – Jeleni Lengold uručena je Andrićeva nagrada za najbolju knjigu priča objavljenu u 2016. godini. Nagrada je ovoj autorki pripala za knjigu priča Raščarani svet koju je Arhipelag objavkio u jesen 2016. godine.
Nagrada je uručena Jeleni Lengold na svečanosti koja je održana u Zadužbini Iva Andrića.
Pred velikim brojem okupljenih, među kojima je bio i čitav niz ranijih dobitnika ove prestižne nagrade, odluku žirija pročitao je Mileta Aćimović Ivkov.
O nagrađenoj knjizi Raščarani svet govorio je predsednik Žirija dr Aleksandar Jovanović, naglašavajući da pripovetke Jelene Lengold, kako nove, tako i one u ranijim knjigama, predstavljaju lep vidik i iskorak u savremenoj srpskoj proznoj književnosti.
Andrićevu nagradu Jeleni Lengold uručio je Miro Vuksanović, predsednik Upravnog odbora Zadužbine Iva Andrića.
Zahvaljujući na nagradi, Jelena Lengold je kazala:
– Kada sam dobila vest o Andrićevoj nagradi, ponovo sam se vratila Andrićevim pričama. Čitala sam ih u raznim prilikama i u različitim vremenima. Uvek sam mislila kako je nepravedno što velike pisca, a Andrić je svakako među njima, čitamo u ranom detinjstvu, u školi. Tada često nismo spremni za njih, a posle bez razloga verujemo da smo ih pročitali. Sada to mislim još više, i svako novo čitanje Andrića uverava me u to, jer iznova otkrivam stvari koje ranije nisam videla. Svaki srpski pisac trebalo bi svakog meseca da pročoita barem po jednu Andrićevu priču ako želi da spase dušu svoju.
Jelena Lengold je potom, umesto besede, pročitala svoju pesmu „L‘esprit d‘escalier“.

Book Fest u Poletu, BG

Vrsta dogadjaja:
Festival
Datum:
Sunday, October 15, 2017 - 16:00
Link:
https://www.facebook.com/polet.art.district/
Polet, Cetinjska 15, Beograd

Book Fest u Poletu/ Mini-sajam knjiga / Prodaja / Razmena

Drugi po redu Poletov Book Fest, događaj zamišljen sa ciljem da promoviše knjigu i čitanje. Posetioci će imati priliku da, nedelju dana pred veliki Beogradski sajam knjiga, uživaju u sniženim cenama i popustima domaćih izdavačkih kuća, koje će predstaviti izdanja svoje, kako stare, tako i aktuelne produkcije.

U saradnji sa Book Square-om / ex Book Buvljak, biće organizovana i prodaja i razmena novih i polovnih, pročitanih knjiga za sve zainteresovane posetioce.

Arhipelag na Book Festu u Poletu

Beograd, 14. oktobra 2017. – Arhipelag učestvuje na Mini-sajmu knjiga Book Fest u Poletu (Cetinjska 15) koji se održava u nedelju 15. oktobra od 16 do 21 čas.
Arhipelag će predstaviti svoju novu produkciju iz oblkasti savremene srpske i svetske književnosti, međ kojima su i knjige koje su dobile neke od najvažnijih domaćih i stranih književnih nagrada. Arhipelag je za čitaoce pripremio i posebne cene.
Nakon letnjeg, u nedelju, 15. oktobra od 16 do 21h, biće održan drugi po redu, jesenji Poletov Book Fest, događaj zamišljen sa ciljem da promoviše knjigu i čitanje. Posetioci će imati priliku da, nedelju dana pred veliki Beogradski sajam knjiga, uživaju u sniženim cenama i popustima domaćih izdavačkih kuća koje će predstaviti izdanja svoje kako stare, tako i aktuelne produkcije.
Pored prodajnog segmenta, Poletov Book Fest ima i i deo posvećen razmeni knjiga. U saradnji sa Book Square-om / ex Book Buvljak, biće organizovana i prodaja i razmena novih i polovnih, pročitanih knjiga za sve zainteresovane posetioce.

48. Smederevska pesnička jesen

Vrsta dogadjaja:
Festival
Datum:
Thursday, October 19, 2017 - 11:00
Link:
http://smederevskapesnickajesen.org
48. Međunarodni festival poezije SMEDEREVSKA PESNIČKA JESEN (17-19.10.2017.)

PROGRAM
http://smederevskapesnickajesen.org/SPJ-program-2017.pdf

Arhipelag književnosti nemačkog jezika

Beograd, 17. oktobra 2017. – Arhipelag i Dom omladine Beograda, u susret 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, na kome je nemački jezik počasni gost, organizuju razgovor Arhipelag književnosti nemačkog jezika u sredu 18. oktobra u 19 časova u Klubu DOB. U ovom razgovoru biće predstavljene knjige koje su poslednjih godina prevedene s nemačkog jezika i objavljene u izdanju Arhipelaga.
Pred čitaocima će se naći knjige u širokom rasponu od romana Jozefa Rota Kapucinska grobnica, remek-dela jednog od evropskih klasika prve polovine XX veka, preko poeme poznatog austrijskog pesnika Fridriha Caunera Kad ti pokuca, onaj, svojom koščatom rukom, istoriografske rasprave o poetikama i postupcima istoriografije u XX veku Georga Igersa Istorijska nauka u XX veku, do romana Terezije Mora Jedini čovek na kontinentu i upravo objavljenog romana Barbi Marković Superherojke koji je napisan na nemačkom, ali se jednim delom odigrava u Beogradu.
Panel Arhipelag književnosti nemačkog jezika prilika je da se podsetimo knjiga koje su odlično primljene među čitaocima i u kritici, ali i da se, uoči samog susreta sa ambicioznim sajamskim predstavljanjem književnosti nemačkog jezika, podsetimo tematskog, izražajnog i poetičkog raspona ovih literatura.
U razgovoru učestvuju Maria Glišić, prevoditeljica s nemačkog jezika, pisac i kritičar Mića Vujičić i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović.

56. Sarajevski dani poezije

Vrsta dogadjaja:
Festival
Datum:
Sunday, October 22, 2017 - 13:00
Link:
http://zdraviportal.ba/drustvo-pisaca-u-bih-56-sarajevski-dani-poezije
56. SARAJEVSKI DANI POEZIJE (18-22.10.2017.)

Promocija radova kritičke radionice

organizacija: Društvo pisaca u Bosni i Hercegovini

Razgovor o haiku poeziji, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Monday, October 23, 2017 - 20:00
Link:
http://www.serbianpen.rs
Srpski PEN centar, Terazije 29/II, Beograd

Razgovor o haiku poeziji sa gostima iz Japana

TAKEAKI HORI, dugogodišnji generalni sekretar Međiunarodnog PEN

JOŠIHARU FUĐIVARA poznati japanski književni kritičar i istoričar književnosti

organizacija: Srpski PEN centar i Ambasada Japana u Srbiji

Zbornik Srbi i Nemci u 20. veku, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Wednesday, October 25, 2017 - 12:00
Link:
https://www.nb.rs
Narodna biblioteka Srbije, Skerlićeva 1, Beograd

Zbornik radova SRBI I NEMCI U 20. VEKU. U SENCI ZVANIČNE POLITIKE, knj. 3 - razgovor

urednik: Gabriela Šubert

(Narodna biblioteka Srbije, 2017)

učestvuju: prof. dr Gabriela Šubert, prof. dr Dušan Ivanić, prof. dr Dragan Simeunović, dr Vesna Matović

Arhipelag na Sajmu knjiga

Stvarne knjige u neposrednoj nestvarnosti
55 knjiga između dva Sajma, dve nove edicije, Mali Arhipelag, preko 30 domaćih i stranih pisaca na autorskim danima na štandu Arhipelaga
Beograd, 21. oktobra 2017.
Arhipelag je u 2017, u kojoj obeležava deset godina, između dva Beogradska sajma knjiga, objavio pedeset pet novih i obnovljenih izdanja, pokrenuo dve nove edicije, organizovao novo izdanje Beogradskog festivala evropske književnosti, kao i gostovanja i srpske turneje nekoliko velikih svetskih pisaca među kojima su Čarls Simić i Klaudio Magris. Knjige Arhipelaga dobile su više domaćih i međunarodnih književnih nagrada, među kojima su međunarodna književna nagrada „Man Buker“ za roman Davida Grosmana Konj ulazi u bar, Evropska nagrada za književnost za roman Darka Tuševljakovića Jaz i Andrićena nagrada za najbolju knjigu priča za Raščarani svet Jelene Lengold. Arhipelag je u ovoj godini objavio novo i kapitalno važno istraživanje mladog istoričara Miloša Bruna Beograd u Velikom ratu: očima savremenika, uzbudljivu priču o svakodnevnom životu u Beogradu tokom Prvog svetskog rata datu kroz svedočenja savremenika, memoare, pisma i dnevnike, književne tesktove i ondašnje novine.
Zastupajući prava svojih domaćih autora, Arhipelag je potpisao sa poznatim izdavačima od Norveške i Nemačke do Brazila, od Poljske i Francuske do Kine, od SAD do Turske, od Rumunije i Albanije do Danske, od Italije i Španije do Rusije ugovore o pravima i prevodima 23 knjige svojih pisaca na 12 jezika.
Arhipelag je učestvovao na šest međunarodnih sajmova knjiga i stručnih konferencija u oblasti izdavaštva (Geteborg, Lavov, Zagreb, Ljubljana, Podgorica i Herceg Novi).
Arhipelag je objavio osam štampanih izdanja Arhipelag magazina i nastavio razvoj elektronskog izdanja ovog magazina za književnost, kulturu i nove ideje.
Rad na velikom međunarodnom projektu 100 slovenskih romana, čiji je Arhipelag najaktivniji nacionalni izdavač, pokazuje se u novim izdanjima i novim prevodima, kao i u velikim međunarodnim promocijama, pri čemu je ova edicija dobila i svoje izdanje na engleskom i španskom jeziku SLAWA.
Klub čitalaca Arhipelag je u vremenu između dva Sajma knjiga u Beogradu imao jednu od svojih najuzbudljivijih godina. Pamtićemo tu godinu po energiji i posvećenosti novih i starih članova Kluba čitalaca Arhipelag.
Arhipelag je u ovoj godini objavio knjige nekih od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca. U godini u kojoj je David Grosman dobio veliku međunarodnu nagradu „Man Buker“, jedno od najvažnijih svetskih književnih priznanja, Arhipelag objavljuje srpsko izdanje nagrađenog piščevog romana Konj ulazi u bar. Ovaj roman je velika i snažna, ljudska priča o bolu i smehu, o zabavljaču, stend-ap komičaru koji se ne smeje, o priči u koju staje čitav jedan život.

Sajamsku premijeru doživeće i novi roman velike ruske književnice Ljudmile Ulicke Jakovljeve lestve. Za ovaj roman, preveden već na više svetskih jezika, Ulickoj su ruski čitaoci dodelili „Veliku nagradu“, najvažnije rusko književno priznanje. U Jakovljevim lestvama, koje delimično počivaju na pronađenoj porodičnoj arhivi i na autobiografiji Ljudmile Ulicke, stao je čitav jedan vek, uzbudljivo vreme od 1911. do 2011. u istoriji Rusije i Sovjetskog Saveza, ali i porodice Osecki. Jakovljeve lestve su tako postale nova velika porodična saga ruske i evropske književnosti.
Na Sajmu će biti predstavljen i roman Superherojke Barbi Marković, Beograđanke koja živi u Beču i koja je svoj roman napisala na nemačkom, kao i roman ruskog pisca Romana Senčina Područje za potapanje, priča o raseljavanju sibirskih naselja zbog izgradnje velike hidrocentrale iza koje stoje ruski oligarsi.

Tokom godine objavljeni su novi roman Klaudija Magrisa Obustavljen postupak, možda najznačajniji roman o Španskom građanskom ratu Salaminski vojnici Havijera Serkasa, kao i roman „rumunskog Kafke“, Maksa Blehera Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti, što je prvi prevod ovog pisca na srpski jezik.
Neposredno pred Sajam knjiga pojavio se novi roman Vide Ognjenović Maksimum. Kroz priču o nepravedno optuženom slikaru i profesoru opisuje se moćni mehanizam hajki i progona, ali i drama karaktera i mentaliteta, društvene nužnosti i strahovi oživljeni radom političke moći i istorijskih sila.

U novije vreme objavljeni su i novi romani Mladena Vurune Košulja sa likom Če Gevare, čija je radnja smeštena na sami kraj osamdesetih godina uoči velikog praska istorije koja je promenila naše živote, kao i istorijski roman Nikole Moravčevića Braća Anđelovići o dvojici braće koji su se pred konačan pad srpske despotovnine našli na različitim stranama: jedan je komandant srpske vojske, drugi je veliki vezir turskog carstva.
Nova knjiga priča Mihajla Pantića Kada me ugleda ono što tražim otvorila je izdavačku sezonu u kojoj je objavljeno nekoliko izvrsnih pripovedačkih knjiga. Nove knjige priča Veselina Markovića Prošlost nikad ne prođe, Uglješe Šajtinca Žena iz Huareza i Darka Tuševljakovića Naknadne istine, zajedno s novim, smelim i intrigantnim romanom Srđana V. Tešina o terorizmu u našoj svakodnevici Gori gori gori, oličavaju neke od najizrazitijih ostvarenja i glasova nove srpske književnosti.

Arhipelag je jedini tržišni izdavač u Srbiji koji objavljuje poeziju. Ove godine čitaocima predstavlja čak šest knjiga pesama domaćih i stranih pesnika. Pored novih pesničkih knjiga Stevana Tontića Hristova luda i Živorada Nedeljkovića Uspon, tu su i knjige hrvatskog pesnika Branka Čegeca Pun mjesec u Istanbulu, makedonskog pesnika Rista Lazarova Mrak i pesnički roman mađarskog pesnika Gabora Šejna Kula ludaka u ediciji Element, dok se u novoj ediciji Izbor objavljuju izabrane pesme poznatog izraelskog pesnika Amira Ora Reci i ja ću biti.

Nova knjiga aforizama Ratka Dangubića Crveni tepih predstavlja jednog od najznačajnijih savremenih srpskih aforističara u punoj zrelosti koji oblikuje ironijski razuđenu društvenu hroniku sačinjenu od suočenja s društvenim i istorijskim kontekstom, karakterom i mentalitetom.
Modernost je stalni izazov za poznatog slikara Miliju Belića u njegovim esejima u knjizi Izazov modernosti u kojima se suočava i sa svojom stvaralačkom avanturom i sa opusima velikih srpskih, evropskih i svetskih umetnika.
Knjiga Duška Lopandića Evropska integracija između nacije i globalizacije jeste istorija nastanka i dosadašnjeg razvoja Evropske unije, rasprava o njenom sadašnjem stanju i mogućem razvoju događaja, kao i o zakasneloj integraciji Srbije i Zapadnog Balkana.
Poznati ekonomista Goran Nikolić ispitivao je u knjizi Razbijanje ekonomskih mitova najčešće i najtvrdokornije ekonomske mitove i legende, stereotipe i omaške. Njegova knjiga otuda je provokativna i zanimljiva rasprava o izazovnim pitanjima sadašnjeg trenutka i o krizi ekonomskih mitova.

Knjiga Miloša Bruna Beograd u Velikom ratu: očima savremenika otkriva Beograd koji se malo zna. To je svakodnevni Beogradu toku Prvog svetskog rata. Zainteresovan za to kako su savremenici videli udes Beograda u Velikom ratu i kako su taj udes preživeli, Miloš Brun je istraživao istorijsku građu i arhive, ali je posebnu pažnju posvetio svedočenjima. Neka od tih svedočenja pronašao je u dnevnicima, memoarima i pismima onovremenih Beograđana, dok su se kao posebno dragocen izvor pokazale novine iz tog doba. Jedan nedovoljno istraženi deo beogradske i srpske istorije oživljava pred nama zahvaljujući ovoj odličnoj knjizi i lepom istraživačkom poduhvatu.
Deset godina rada nije samo prilika da se napravi retrospektiva i da se još jednom osmotri pređeni put. To je odlična prilika da se nađete i na jednom novom početku. Arhipelag je takav početak prepoznao u pokretanju nove edicije Mali Arhipelag i čitave jedne oblasti u svom programu. To su knjige za decu i osetljive. Jedna serija ovih knjiga biće posvećena deci od 6 do 9 godina, dok će druga biti namenjena tinejdžerima. Sajam knjiga je prilika da se predstave prve knjige u ovoj ediciji, romani Jelene Rosić Babicino unuče i Mari Luiz Gej i Dejvida Homela Putujući cirkus, kojima će se pridružiti najpoznatija knjiga za decu Davida Grosmana Zagrljaj s predivnim ilustracijama Mihal Rovner.

Tako su stvarne knjige, u kojima se mogu prepoznati autentične događaje savremene literature i poziv na neobuzdanu avanturu čitanja, ispunile neposrednu nestvarnost u kojoj nastaju i u kojoj se objavljuju. Još jednom se pokazalo: „Nije sve loše, dobre su knjige.“

10. Međunarodni sajam Biblioteke XX vek, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
CZKD, Beograd
Datum:
Friday, October 27, 2017 - 19:00
Link:
http://www.bibliotekaxxvek.com
10. Međunarodni sajam Biblioteke XX vek

Biće izložena nova i više od 100 drugih izdanja Biblioteke XX vek, kao i knjiga Borke Pavićević „Glava u torbi“

Brojeve tradicionalne sajamske tombole izvlače Vesna Mališić, urednica NIN-a i Branko Cvejić, glumac

Sajam će svečano otvoriti književnik Saša Stojanović

organizacija: Centar za kulturnu dekontaminaciju i Bibloteka XX vek

Muzej umetnosti - 30.000 godina stvaralaštva u jednoj knjizi

http://seecult.org/vest/muzej-umetnosti-30000-godina-stvaralastva-u-jednoj-knjizi

Programi Arhipelaga na Sajmu knjiga

<h2>Mesto gde su vidljivi pisci knjige i čitaoci</h2>
<em>Autorski dani na štandu Arhipelaga, promocije, programi za Školski dan.</em>
<em>Beograd, 21. oktobra 2017.</em>
Autorski dani na štandu Arhipelaga
Ponedeljak, 23. oktobra 2017, 15-17 časova
Ljubodrag Dimić (Jugoslavija i Hladni rat)
Nikola Moravčević (Braća Anđelovići)
Goran Nikolić (Razbijanje ekonomskih mitova)
Mileta Prodanović (Vitiligo)
Ana Ristović (Čistina)
Utorak, 24. oktobra 2017, 15-17 časova
Milija Belić (Izazov modernosti)
Ratko Dangubić (Toliko toga je već tamo)
Dragoljub Mićunović (Život u nevremenu I-III)
Živorad Nedeljković (Uspon)
Sreda, 25. oktobra 2017, 15-17 časova
Laslo Blašković (Prasvršetak)
Neven Cvetićanin (Državništvo modernog doba / Politička mehanika i veština državništva)
Dejvid Homel (Putujući cirkus)
Duško Lopandić (Evropska integracija između nacije i globalizacije)
Nemanja Rotar (Poslednji Romeji / Sutradan posle detinjstva)
Četvrtak, 26. oktobra 2017, 15-17 časova
Miloš Brun (Beograd u velikom ratu)
Branko Čegec (Pun mjesec u Istanbulu)
Božo Koprivica (San ulice)
Stevan Tontić (Hristova luda)
Mladen Vuruna (Košulja sa likom Če Gevare)
Petak, 27. oktobra 2017, 15-17 časova
Barbi Marković (Superherojke)
Veselin Marković (Prošlost nikad ne prođe)
Amir Or (Reci i ja ću)
Uglješa Šajtinac (Žena iz Huareza)
Srđan V. Tešin (Gori gori gori)
Darko Tuševljaković (Naknadne istine / Jaz)
Subota, 28. oktobra 2017, 15-17 časova
Aleksandar Baljak (Zidovi na horizontu)
Jelena Lengold (Raščarani svet)
Vida Ognjenović (Maksimum)
Mihajlo Pantić (Kada me ugleda ono što tražim)
Promocije na Sajmu knjiga
Ponedeljak, 23. oktobra 2017.
Štand Rumunije 17:00-18 časova
Maks Bleher: Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti (Arhipelag, 2017):
predstavljanje knjige
Govore: Gojko Božović i Đura Miočinović
Utorak, 24. oktobra 2016.
Plato Laze Kostića, Hala 1A
13-13.50 časova
Dejvid Homel: Putujući cirkus (Arhipelag, 2017):
predstavljanje knjige
Govore: Dejvid Homel, Gojko Božović, otpravnik poslova Ambasade Kanade Brajan Ebel, Vesna Roganović
Sreda, 25. oktobra 2017.
Plato Laze Kostića, Hala 1A
14-14.50 časova
100 slovenskih romana i SLAWA:
predstavljanje edicija
Govore: Julija Sozina, Laslo Blašković, Gojko Božović
Četvrtak, 26. oktobra 2017.
Plato Laze Kostića, Hala 1A
14-14.50 časova
Mali Arhipelag: Knjige za decu i osetljive (Arhipelag, 2017):
predstavljanje nove edicije Arhipelaga
Govore: Gojko Božović, Dejvid Homel, Vesna Roganović, Jovana Nožinić
Petak, 27. oktobra 2017.
Sala „Borislav Pekić“, Hala 1A
14-14.50 časova
Amir Or: Reci i ja ću biti (Arhipelag, 2017):
predstavljanje knjige
Govore: Amir Or, Vida Ognjenović, Gojko Božović
Programi za Školski dan
Četvrtak, 26. oktobra 2017.

štand Arhipelaga
11-12 časova
– Knjige za lektiru u izdanju Arhipelaga
12-16 časova
– Predstavljanje nove edicije za decu i mlade Mali Arhipelag
Mari-Luiz Gej, Dejvid Homel Putujući cirkus
Jelena Rosić Babicino unuče
David Grosman Zagrljaj
16-17 časova
– Programska akcija Biblioteka za škole
Plato Laze Kostića, Hala 1A
14-14.50 časova
Mali Arhipelag: Knjige za decu i osetljive (Arhipelag, 2017):
predstavljanje nove edicije Arhipelaga
Govore: Gojko Božović, Dejvid Homel, Vesna Roganović, Jovana Nožinić

Noviteti edicije 100 slovenskih romana

Međunarodna edicija 100 slovenskih romana, upravo dopunjena srpskim izdanjem romana ruskog pisca Romana Senčina “Područje za potapanje”, biće predstavljena 25. oktobra na 62. Sajmu knjiga u Beogradu, a o tom poduhvatu govoriće urednica Julija Sozina iz Rusije, jedan od zastupljenih pisaca Laslo Blašković, čiji je roman “Madonin nakit” nedavno doživeo rusko i slovenačko izdanje, te glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović.

Godišnjice: Vladislav Petković Dis, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Monday, October 30, 2017 - 20:00
Link:
http://www.skd.rs
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Godišnjice: VLADISLAV PETKOVIĆ DIS (1880-1917): DIS U PREVODU

učestvuju: Kajoko Jamasaki, Boris Lazić, Kolja Mićević

uređuje i vodi: Dejan Simonović

Amir Or gost Arhipelaga na Sajmu knjiga

Beograd, 26. oktobra 2017. – Amir Or, poznati izraelski pesnik, gost je Arhipelaga na 62. Beogradskom sajmu knjiga.
Amir Or je autor jedanaest knjiga poezije, među kojima su: Gledam kroz oči majmuna, Lica, Otkup mrtvih, Dakle!, Pesma, Dan, Tahirina pesma, Muzej vremena, Srce zver, Proročanstvo jednog ludaka, Pohara i Krila.
Za poeziju Or je dobio Premijerovu nagradu, Bernštajnovu nagradu, Fulbrajtovu nagradu za pisce, Međunarodnu književnu nagradu „Stefan Mitrov Ljubiša“, Nagradu „Evropki atlas lirike“, kao i priznanje „Plejada“ za značajan doprinos modernoj svetskoj poeziji.
Na srpskom jeziku upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga, u novoj ediciji Izbor, knjiga izabranih pesama Amira Ora Reci i ja ću biti u prevodu Vide Ognjenović i Davida Albaharija i sa pogovorom Gojka Božovića. Izabrane pesme Amira Ora, posle tri knjige pesama objavljene ranije u izdanju Arhipelaga, na celovit način predstavljaju pesnički opus ovog autora.
– Moglo bi se kazati da Orove pesme jesu pesme iskustva, u onom rilkeovskom smislu, ali to iskustvo, nimalo paradoksalno, nije samo lično i doživljeno, jer pesnikovi dijalozi sa kulturom i istorijom, sa vremenom i trajanjem pokazuju koliko je to proživljeno i autentično iskustvo. Neko vreme je minulo, ali u tokovima poezije Amira Ora sva vremena su tu, pred nama, u jezičkoj magiji stihova, oživljena i podrazumevana, prizvana ili čak imenovana. Suočen sa velikom masom vremena, lirski subjekt Orove poezije suočava se, spreman i ispunjen, sa čistim jutrom, sa svakodnevnim čudima, sa obiljem jednog ljudskog dana ili pak sa mrakom, tom „matericom bez zidova“, kako kaže pesnik, sa ljubavlju i drugim. Ne prihvatajući da bude pesnik trenutka, Amir Or u kulturno-istorijski utemeljenoj celovitosti iskustva prepoznaje mogućnost da svaki trenutak prizvan u svojoj poeziji projektuje na velikom ekranu vremena – kaže u pogovoru knjizi Reci i ja ću biti Gojko Božović.
Knjige Amira Ora prevedene su na više od četrdeset jezika, a njegove knjige objavljene su na osamanest jezika u Evropi, Aziji i Americi.
Amir Or živi u Tel Avivu.
Tokom boravka u Beogradu Amir Or će imati promociju knjige izabranih pesama Reci i ja ću biti u petak 27. oktobra u sali „Borislav Pekić“ (Hala 1A) u 14 časova. Zajedno sa Amirom Orom, u razgovoru o knjizi učestvuju Vida Ognjenović i Gojko Božović.
Amir Or će imati susret s čitaocima i potpisivanje knjiga na štandu Arhipelaga na Sajmu knjiga u petak od 15 do 17 časova.

Barbi Marković na Sajmu knjiga

Beograd, 27. oktobra 2017. – Barbi Marković, Beograđanska koja živi u Beču i piše na nemačkom jeziku, boraviće naredna tri dana na Sajmu knjiga u Beogradu, gde će promovisati svoj novi roman Superherojke koja je sajamsku premijeru doživeo u izdanju Arhipelaga u prevodu Marie Glišić.
Rođena u Beogradu 1980. godine, Barbi Marković je studirala germanistiku u Beogradu i u Beču. Radi u Udruženju javnih biblioteka Austrije (BVÖ).
Njen prethodni roman Izlaženje, objavljen 2006. godine, nastao je tako što je autorka prevela na srpski jezik novelu Tomasa Bernharda Hodanje inkorporirajući svoje likove i radnju u Bernhardove rečenice. Ova nesvakidašnja knjiga-eksperiment ušla je u širi krug za NIN-ovu nagradu 2006. Izlaženje je prevedeno na nemački jezik i objavljeno u izdanju Suhrkamp-a.
Roman Superherojke objavljen je na nemačkom jeziku 2016. godine. Tri junakinje u romanu Superherojke žive u Beču, druže se neprekidno i pokušavaju da zajedničkim snagama osmisle svoje živote. One su duboko uronjene u zahuktali moderni urbani život, ali vrlo samosvesno istražuju dinamiku i karakter gradova koje doživljavaju kao velike pozornica svojih života, iskustava i izazova. Otuda ove junakinje imaju živo čulo za savremene događaje, nezavisno da li je reč o politici i društvu, modi i marketingu, ali i za svoje ranije lične istorije pre nego što su došle u Beč. Susreti u bečkim kafeima i kafanama predstavljaju okosnicu njihovog društvenog života, ali i pokretač mnogobrojnih priča u kojima se pojavljuju lica evropskih gradova: od Beča od Beograda, od Sarajeva do Berlina. Širom otvorenih očiju svaka od superjunakinja iz ovog romana čita slojeve grada u kome se zatekla ili jedno vreme živela, prati i razumeva grafite, ulične natpise i političke i marketinške kampanje otkrivajući iza toga pravu prirodu grada i suštinu izazova s kojima se on suočava. Superherojke su retka, inteligentna, oštra, uzbudljiva knjiga.
– Superherojke su roman o gradovima, siromaštvu i migraciji. Priča je nastala iz 200 strana sirovog materijala koji sam prepisivala sa trgova Sarajeva, Beograda, Berlina, Beča (i drugih gradova koji nisu ušli u knjigu). Nedeljama i mesecima sam stajala na trgovima i prepisivala u svesku rukom sva pravila, sve zabrane, grafite, cene proizvoda itd. Tako sam dobila grad kao tekst koji možeš da prevedeš, montiraš, uporediš sa drugim gradom-tekstom. Tek iz tog materijala (i iz meni poznatih iskustava) nastala je priča o tri nezadovoljne žene sa posebnim moćima koje očajnički streme srednjem sloju društva – kaže Barbi Marković povodom srpskog izdanje svoje knjige u Arhipelagu.
Barbi Marković će danas na štandu Arhipelaga od 15 do 17 časova potpisivati primerke romana Superherojke i razgovarati sa čitaocima.
U subotu 28. oktobra Barbi Marković na štandu počasnog gosta Sajma knjiga od 15 do 15:30 časova razgovara o romanu Superherojke sa prevoditeljskom Marijom Glišić, dok u nedelju 29. oktobra takođe na štandu počasnog gosta od 16 do 17 časova u okviru programa Kafe Evropa, čiji je moderator kritičar Mića Vujičić, razgovora sa Melindom Nađ Abonji.

Nagrade ULUPUDS-a na Sajmu knjiga



Žiri Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) dodelio je tradicionalne nagrade na Sajmu knjiga u Beogradu, nakon što je pregledao i pročitao oko sto novih naslova, a budući da je u nekim kategorijama primetio više vrednih izdanja, razdvojio ih je na veće celine, poput doprinosa istoriji umetnosti i doprinosa teoriji umetnosti.

Tako je nagrada za doprinos istoriji umetnosti dodeljena kući Platoneum iz Novog Sada za veliki poduhvat sukcesivnog objavlјivanja sedam naslova čije su teme umetnički spomenici u Srbiji pod zaštitom Uneska kao dela svetske kulturne baštine. Poslednje dve u nizu ovih knjiga su “Gračanica”, čiji su autori Milka Čanak Medić i Branislav Todić, i “Romulijana” (Gamzigrad) Milke Čanak Medić.

“Oba autora su međunarodno poznati i priznati istoričari umetnosti starije generacije, a njihovi tekstovi su originalni, sveži i temelјni. Fotografije koje čine jednako značajan element tih izdanja su posesbno snimane za ovu ediciju. Prezentacija naučnih i stručnih dela autora u okviru ove edicije istovremeno je i vanredno atraktivna i potpuno dostupna svakom čitaocu”, naveo je žiri, koji su činili David Vartabedijan (predsednik), Bogdan Maksimović i dr Zoja Bojić.



Nagrada za doprinos teoriji umetnosti dodeljena je prof. dr Slobodanu Markoviću za delo “Domeni estetske preferencije, od estetskog stimulusa do estetskog doživlјaja”, u izdanju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Dosijea Studio.

Stručna perspektiva autora, kako je istakao žiri, pruža čitaocu ne samo saznanja, već i otvara grupu pitanja o percepciji lepog i o percepciji umetničkog dela. Izdanje sadrži i veliki broj kolor reprodukcija prevashodno umetničkih dela, na koje se tekst prevashodno odnosi, iako je u raspravu uklјučen i pojam lepog van umetnosti. Nagrađeno izdanje, kako je istakao žiri, takođe može da posluži kao primer izvanredno preglednog preloma teksta, inkorporiranih kolor reprodukcija, crteža i grafikona.

Nagrada ULUPUDS-a za monografiju dodeljena je grupi autora za monografiju “Lainović, Na slici je samo nebo tvoje” u izdanju Službenog glasnika, posvećenu stvaralaštvu slikara Cvetka Lainovića. Četiri pisca i nekoliko kritičara su stvaraoci teksta ove monografije, dva fotografa su snimila likovna dela i reprodukovane portrete, a doprinos je dala i grupa fotografa, kao i nekoliko muzeja i arhiva u Srbiji i Crnoj Gori. Žiri je posebno izdvojio doprinos urednika fotografije Vukice Mikače i likovnog urednika Aleksandra Pribićevića zbog vanredne likovnosti tog izdanja, verne radu i viziji samog Lainovića.

Nagrada ULUPUDS-a za foto-monografiju dodeljena je fotografu Zoranu Vujoviću za knjigu “Deca srebrne emulzije, Fotovizija 1981-2000”, takođe u izdanju Službenog glasnika.

Vujović dokumentovao je analognim foto-aparatima muzičku i urbanu scenu Beograda 80-ih godina, a zatim pratio neke od njenih protagonista tokom sledeće decenije. Koautor tog izdanja je Petar Jončić koji je zapisao Vujovićeva svedočenja. Izdanje je likovno i estetski verno Vujovićevom dokumentarnom materijalu i predstavlјa svet urbanog Beograda sa početka 80-ih kakav je i bio. “Ako je protokom vremena taj svet poprimio mitske i legendarne osobine, ovo izdanje pokazuje koliko su ogolјeni junaci tog sveta sami stvarali sopstvenu mitsku polutamu”, istakao je žiri.

Nagrada ULUPUDS-a za kompletnu opremu knjige dodeljena je za “Kulturno blago Srbije u 1.000 slika”, u izdanju Vulkana. Urednica tog izdanja Stanka Janković Pivlјanin angažovala je na projektu pisanja teksta i sakuplјanja foto-materijala 67 institucija i pojedinaca. Sa Jasminom Živković i Dejanom Krivokapićem ona je stvarni autor tog, kako je istakao žiri, vanredno opremlјenog izdanja koje se po likovnim kvalitetima izdvaja ne samo iz ovogodišnje izdavačke produkcije.

Nagrada ULUPUDS-a za strip izdanje domaćih autora dodeljena je serijalu “Vekovnici”, koji je u devetoj knjizi “Zemlјa čuda” okupio 76 autora, a na Sajmu knjiga predstavlјen je u izdanju kuće Darkvud, u saradnji sa Gradom Leskovcem. Scenarista Marko Stojanović okupio je armiju crtača iz regiona, još jednom ponovivši utrvđenu i uspešnu formulu koja je taj serijal i proslavila. “Zemlјa čuda” ove godine obeležava deseto jubilarno izdanje.

“Visoki kvalitet ovog izdanja opravdava standard koji je ovaj serijal postavio zajedno sa svim dosadašnjim izdanjima i predstavlјa jedinstvenu zaostavštinu za devetu umetnosti u regionu i šire”, istakao je žiri.

Nagrada za ilustratora dodeljena je Aleksi Gajiću, koji je ove godine prisutan na Sajmu knjiga u čak četiri izdanja različitih izdavača.

“Želeli smo da nagradimo Aleksu kao ilustratora - umetnika koji godinama postavlјa nove standarde u struci, ispituje neistražene teritorije dok istovremeno nikada ne pruži priliku da nas očara bravurarama svog likovnog talenta”, naveo je žiri.

Nagrada za klasičnu ilustraciju dodeljena je knjizi Petra Meseldžije "Marko Kralјević i Zmaj" u izdanju Čarobne knjige. To je, kako je naveo žiri, autorova veoma lična vizija o herojima - herojima naše tradicije i herojima slikarske umetnosti.

Nagrada za dečju ilustraciju dodeljena je Marici Kicušić za knjigu “Male lјubavne pesme” Zorice Bajin Đukanović, u izdanju Kreativnog centra.

“Svojim smislom za boje, pažnju u obradi tema i lakoćom kojom ove ilustracije odišu Marica je napravila savršen pandan nežnim stihovima iskusne pesnikinje”, istakao je žiri, koji je plaketu - pohvalu za dečju ilustraciju dodelio “Enciklopediji praistorijskih životinja” Dušana Krtolice, u izdanju Male Lagune.

“Dušan je čudo od deteta čiji talenat i umeće nikog nije ostavio ravnodušnim i već ga učinili svetski poznatim. Nјegova ogromna lјubav prema praistoriji i slikanju ima neverovatnu širinu, koju je autor, kao četrnaestogodišnjak, natprosečno pretvorio u pravu pravcatu encikopediju od 175 strana, gotovo potpuno ispunjenu originalnim crtežima”, istakao je žiri.

(SEEcult.org)

Arhipelag na 62. Beogradskom sajmu knjiga: Mesto na kome su vidljivi pisci, knjige i čitaoci

Beograd, 29. oktobra 2017. – Arhipelag je na 62. Beogradskom sajmu knjiga obeležio deset godina od svog osnivanja 2007. godine. Koktel povodom deset godina i otvaranje štnada Arhipelaga prvog dana Sajma bili su jedan od najposećenijih događaja na ovogodišnjem Sajmu knjiga.
Arhipelag je predstavio 55 novih knjiga i obnovljenih izdanja koji su objavljeni između dva Sajma knjiga, među kojima se nalazi i 18 knjiga koje su premijerno predstavljene na Sajmu knjiga.
Za Sajam je objavljeno i novo štampano izdanje Arhipelag magazina čije su prezentacije izazvale veliko interesovanje posetilaca.
Arhipelag je predstavio i novu ediciju Mali Arhipelag koja je posećena knjigama za decu i mlade. Ova edicija, na čijem se početku nalaze romani Dejvida Homela i Mari-Luiz Gej Putujući cirkus i Jelena Rosić Babicino unuče, privukla je veliku pažnju posetilaca svih generacija na Sajmu knjiga.
Gosti Arhipelaga na 62. Beogradskom sajmu knjiga bili su poznati kanadski pisac Dejvid Homel, Barbi Marković iz Austrije, izraelski pesnik Amir Or, hrvatski pesnik i esejista Branko Čegec, makedonski pesnik Risto Lazarov, kao i japanski pisac Takeaki Hori i ruska slavistkinja Julija Sozina. U okviru programa Sajma knjiga predstavljeni su edicija 100 slovenskih romana i njeno međunarodno izdanje na engleskom jeziku SLAWA. Posebne promocije na Sajmu knjiga imali su i edicija Mali Arhipelag, roman Putujući cirkus Dejvida Homela i Mari-Luiz Gej, knjiga pesama Amira Ora Reci i ja ću biti, kao i roman Maksa Blehera Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti.
Gosti Arhipelaga na Sajmu knjiga bili su i preko četrdeset vodećih savremenih srpskih pisaca, filozofa, istoričara, političkih teoretičara, sociologa, psihologa, ekonomista, prevodilaca, slikara, ilustratora, umetničkih fotografa i dizajnera. Oni su učestvovali u obimnom i ambicioznom programu Autorski dani na štandu Arhipelaga. Među učesnicima programa Autorski dani na štandu Arhipelaga nalaze se i Vida Ognjenović, Jelena Lengold, Aleksandar Baljak, Mihajlo Pantić, Nikola Moravčević, Goran Nikolić, Mileta Prodanović, Ana Ristović, Milija Belić, Ratko Dangubić, Dragoljub Mićunović, Živorad Nedeljković, Laslo Blašković, Neven Cvetićanin, Duško Lopandić, Nemanja Rotar, Miloš Brun, Stevan Tontić, Mladen Vuruna, Veselin Marković, Uglješa Šajtinac, Srđan V. Tešin, Vesna Roganović, Jovana Nožinić i Darko Tuševljaković. Tako je u toku sajamskih dana Arhipelag organizovao čitav jedan bogat i raznovrstan književni festival u kome su poznati domaći i strani pisci imali susrete i razgovore sa čitaocima. Štand Arhipelaga na Sajmu knjiga bio je jedan od retkih prostora na kome su u isto vreme bili vidljivi čitaoci, pisci i knjige.
Klub čitalaca Arhipelag, koji je u proteklih godinu dana između dva Sajma knjiga uvećan za nekoliko hiljada novih članova, privukao je veliko interesovanje novih članova, kao i programska akcije Biblioteka za škole koja je obuhvatila veliki broj osnovnih i srednjih škola i gimnazija u Srbiji.
Štand Arhipelaga je sve vreme bio jedan od najposećenijih štandova na Sajmu knjiga. Zamišljen kao mesto na kome će biti vidljivi pisci, knjige i čitaoci, štand Arhipelaga je privukao veliku pažnju publike predstavljenim knjigama i programima, kao i inovativnim modelima sajamske prezentacije.
Štand Arhipelaga je posetio i veliki broj ličnosti iz kulturnog, javnog, političkog, privrednog i diplomatskog života Srbije i regiona. Štand Arhipelaga posetio je i niz literarnih agencija iz inostranstva, kao i predstavnici nekoliko stranih izdavača.
Najtraženije knjige Arhipelaga na 62. Beogradskom sajmu knjiga bili su romani Vide Ognjenović Maksimum, Ljudmile Ulicke Jakovljeve lestve, Davida Grosmana Konj ulazi u bar i Salaminski vojnici Havijera Serkasa, kao i knjige priča Jelene Lengold Raščarani svet i Mihajla Pantića Kada me ugleda ono što tražim. Ogromno interesovanje čitalaca privukao je avanturistički roman za decu Putujući cirkus Dejvida Homela i Mari-Luiz Gej. Knjige Danila Kiša su ostale među najčitanijim knjigama na srpskom jeziku pronalazeći i na ovom Sajmu mnogo novih čitalaca u novim generacijama ili privlačeći još jednom svoje ranije čitaoce.
– Ovo je deseta godina Arhipelaga i naš jedanaesti Sajam knjiga. Mnoge stvari su se za to vreme promenile, vidimo da se i Sajam dramatično promenio, ali mi se nismo promenili: nismo promenili ni pisce, ni vrednosti, ni uverenja, ni kulturne i izdavačke standarde koje zastupamo sve vreme. Drago mi je da su to čitaoci prepoznali i na ovom Sajmu knjiga na kome se Arhipelag i na novom mestu koje je dobio na Sajmu pokazao da je uvek na svom mestu. Deset godina obeležili smo novim knjigama, novim edicijama, novim događajima i aktivnostima na promociji čitanja dobrih knjiga. U ovoj godini objavili smo i nove knjige vodećih pisaca savremene svetske književnosti kakvi su David Grosman, Ljudmila Ulicka ili Havijer Serkas, nove knjige vodećih savremenih srpskih pisaca poput Vide Ognjenović ili Mihajla Pantića, ali i knjige vodećih pisaca nove srpske književnosti poput Veselina Markovića, Srđana V. Tešina, Uglješe Šajtinca ili Darka Tuševljakovića. Mi smo jedini tržišni izdavač u Srbiji koji objavljuje ediciju poezije. A tokom godine, pa i na ovom Sajmu knjiga, organizujemo više kulturnih događaja nego mnoge kulturne institucije. Čitaocima je važno pružiti stvarnu mogućnost izbora. Otuda vrhunska književnost i humnistika ostaju naš trajni izbor čija je vrednost potvrđena i na ovom i ovakvom Sajmu knjiga – kaže Gojko Božović, osnivač i glavni urednik Arhipelaga, sumirajući utiske o nastupu Arhipelaga na 62. Beogradskom sajmu knjiga.

Isidora ::

Brave Heart ::  Preminuo Derek Volkot

 
45 views 

Čas - Derek Volkot
49 views

Knjiga o Kamiju: Poetika mere, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Dom kulture Studentski grad, Beograd
Datum:
Tuesday, November 7, 2017 - 19:00
Link:
https://dereta.rs
Jasmina Ahmetagić (Beograd, 1970): KNJIGA O KAMIJU: POETIKA MERE - razgovor o knjizi

(Dereta, 2017)

učestvuju: Vladimir Gvozden, Aleksandar Šurbatović i autorka