Smešne dosetke, priče...

djavolica ::Kako da djeca imaju pravo usmjerenje kada :
- Pinokio samo laze.
- Snjeguljica zivi sa 7 tipova
- Pepeljuga sakrivecki ode iz kuce i vraca se u ponoc
- Ljepotica se zaljubi u zvijer
- Maceha zeli ubiti svoju pokcerku da bi bila najljepsa
- Ruzno pace se mora pretvorit u labuda da bi ga svi voljeli
- Ona crvena seta sama po sumi...

Ko god da je smislio, svaka mu čast!  

- Podrška
Postovana tehnička podrško,
Prošle godine sam unapredila svoj Dečko 5.0
program u verziju Suprug 1.0 i primetila sam
da novi program pravi neočekivane promene
u radu, ograničio je pristup Cveće i Nakit
aplikacijama koje su radile savršeno pod
verzijom Dečko 5.0
Povrh svega, Suprug 1.0 je deinstalirao većinu
mojih programa
kao sto su Romantika 9.9, a instalirao neke
module koje ni sama ne znam šta znače, kao
sto su NFL 13 i NBA pro, sa druge strane
Dijalog 8.0 i Čišćenje Kuće 2.6 jednostavno
sruše ceo sistem.
Probala sam da situaciju očistim programom
Zvocanje 5.3, 5.4 i
5.5 ali na žalost nisam ništa postigla. Molim
vas da mi pomognete.
Poštovana korisnice,
Niste obratili pažnju na deklaraciju, Dečko 5.0
je zabavni paket, a
Muž 1.0 je operativni sistem. Pokušajte da
unesete sledeće
komande C:/MISLILA SAM DA ME VOLIŠ i
instalirate programe Suze 6.2 Tada bi trebalo
da sistem Muž 1.0 automatski pokrene
program Krivica 3.0 i Romantika 7.0. Ali
upamtite, preterana upotreba ovog metoda
moze da pokrene Neprijatnu Tišinu 2.5 i Pivo
6.1.
Posebno je Pivo 6.1 naporna aplikacija!
Nikako ne instalirajte
Taštu 1.0 i ne pokušavajte da reinstalirate
neku od starijih verzija aplikacije Dečko.
Obe ove aplikacije nisu podržane i samo će
srušiti Muž 1.0 sistem.
U suštini, to nije loš program, ali ima
ograničenu memoriju i ne
može da nauči nove aplikacije tako brzo.
Porazmislite o nabavci novog softvera, lično
preporučujem Začinjenu hranu 5.3 i
Seksi donji veš 1.0. Oprezno koristite
aplikaciju Zvocanje jer onda može doći do
tajne instalacije virusa Ljubavnica koji jedino
možete da obrišete Privatnim detektivom 5.8
ili čak Advokatom 9.8. To je veoma teško
izvesti pravilno jer može doći do resetovanja
sistema Muž 1.0 koje je bespovratno i zahteva
instalaciju Muža 2.0

Srdačan pozdrav.

   

Mi zene smo PERFEKTNE zato sto

- ne postajemo CELAVE,
- imamo INTERANCIONALNI dan,
- mozemo obuci i ROZE i PLAVO bez problema,
- mi smo sigurne da su nasa deca NASA,
- imamo PRVENSTVO u slucaju brodoloma,
- ne placamo racune u kinu ili restoranima,
- prve smo oslobodjene u slucaju da smo u grupi taoca,
- ako smo prevarene mi smo ZRTVE,
- ako prevarimo oni su ROGONJE,
- mi mozemo prespavati sa prijateljicom bez da nas odmah osude kao HOMOSEKSUALKE,
- mi mozemo obratiti paznju na VISE STVARI u isto vreme.

- Zena ambasadora je AMBASADORKA, a sta je muz ambasadorke?
- Zena predsednika je PRVA ZENA, a sta je muz predsednice?
- Ako resimo da radimo "muske" poslove mi smo PIONIRKE, a muskarac koji resava "zenske" poslove, za nas je "ZLATAN" a za muskarce "PEDER".
- I najzad, mi smo sposobne da radimo apsolutno sve sto muskarci rade i to na STIKLAMA!

google

Toma Zdravkovic- Jelena..
Toma Zdravkovic- Ej Branka, Branka..
Toma Zdravkovic- Danka..
Toma Zdravkovic- Za Ljiljanu..
Toma Zdravkovic- Secas li se Sanja?!

Toma Zdravkovic- Ostao sam sam..

PA RED JE BIO...

NAJČEŠĆE IZREKE NAŠIH RODITELJA:

Iščupat ću ti kablove!
Imat ćeš i ti svoje dijete, pa ćeš vidjeti!
Gledaj me dok pričam s tobom!
Ne odgovaraj mi!
Ne interesuju me druga djeca, već ti !
Sine, ja ti ovo ne pričam uzalud, već u tvoju korist!
Vidiš li ti koliko je sati?
Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?
Nemoj dugo...
Imaš li ti kuću?
Nista ne učiš.
Spusti ton!
Nemoj da ja šta čujem.
Ja: Odoh ja, ćao! Mama: Pamet u glavu!
Dok si pod mojim krovom...
ZARADI PA TROŠI!
Da se nacrtaš za sekundu ispred mene...
''Gasi to i marš na spavanje''

Juče sam samo na minut ušao u pekaru da kupim hleb, kad ono pandur kači kaznu ispod brisača. Ja mu kažem:
• Ej, skloni to!
On će:
• Ko vam je kriv što ste se pogrešno parkirali!
• Ali ušao sam samo na tren u pekaru!
• Ne zanima me, gospodine!
• Konju jedan!
• Za ovo dobijate još jednu kaznu zbog vređanja službenog lica!
• Ma jedi govna!
• Evo još jedne!
• Ma j.bem ja tebi mater!
• Gospodine, neću se više raspravljati sa vama! Doviđenja!

Mislim da se pandur baš iznervirao, ali mene iskreno nije ni briga, ja sam došao peške u pekaru...

Proslavlja se 60 godina mature, on je udovac, a ona udovica. Znaju se od školskih dana i redovno sreću na svim proteklim godišnjicama. Ovu 60-ogodišnjicu obeležavaju u prisustvu dvoje školskih vršnjaka, koji su takođe ostali bez bračnih partnera. Veče je bilo izuzetno, njihovo raspoloženje izvanredno. Udovac joj je često upućivao poglede divljenja, ona bi mu uzvraćala, smešeći se.


Konačno je prikupio hrabrost i upitao je: Hoćeš li da se udaš za mene? Posle 6 sekundi pažljivog razmišljanja, odgovorila je: Da, hoću!

Veče se za udovca završilo izuetno lepo. Međutim, sledećeg jutra bio je u nevolji. Da li je rekla Da ili Ne? Nije bio u stanju da se seti. Pokušavao je, ali bez uspeha.

Prisećao se kompletnog razgovora prethodne večeri, ali kad god bi došao do ključnog dela, njegovo sećanje bi bilo kao izbrisano. Sa zebnjom ju je pozvao telefonom. Objasnio joj je da ga memorija ne služi više kao pre. Pošto se malo ohrabrio, upitao je: Kada sam te pitao da li bi se udala za mene, šta si odgovorila?

Oh, ne budi luckast, rekla sam da hoći i mislila sam to zaista iskreno – odgovori ona. Udovac je bio presrećan.

A ona je potom dodala: Tako sam srećna što si zvao, jer nisam mogla da se setim ko me je to pitao!

Bilo je ovako, ko se seća-seća   

Ljubav u doba fiksnih telefona

"Pošto sam sinoć bila potpuno izgubljena sa dva, u tom trenutku,  neupotrebljiva telefona, usred Beograda odsečena od sveta, ko da mi neko  obe noge polomio, ruke prebio i jezik odsekao, istraumirala se,  istresirala, rešavala da se ubijem samo nisam znala kako, danas ceo dan  razmišljam, kako smo, bre, živeli bez mobilnih telefona, družili se,  ljubavisali, spašavali iz nepredviđenih, smrtno opasnih situacija kakvom  se meni činila sinoć moja.
Kako smo živeli. dobro da sam normalna!
Elem, izađeš, upoznaš dečka, dečko ti se udvara, isto praistorijski, ništa  ono što je danas moderno, odma' seks pa da razmislimo dal' tu može neka  veza, nego se taljigalo do tog seksa sve do one granice kad oboje  pomislimo da odustanemo. Dečko ti traži broj telefona, fiksnog, normalno,  pošto ovi mobilni, pametni, prepametni i što se prazne čim tvitneš par  puta nisu postojali. I kaže - zvaću te. Da pitaš kad, sramota, moraš se  praviš da ti je svejedno.
Ujutru se probudiš, protegneš, pomisliš na situaciju od sinoć i ukapiraš  da moraš da budeš u dobrovoljnom pritvoru da bi se javila na telefon kad  se on seti da pozove što će biti - pojma nemaš kad, možda odmah, a možda  za pet dana pošto i on mora da se pravi da mu nije baš stalo, takva bila  pravila udvaranja.
Zazvoni telefon.
Jel se sećete vi da su ti fiksni telefoni uvek stajali u hodniku, kad neko  razgovara da svi ostali mogu bez problema da čuju o čemu priča, sufliraju,  krste se, kolutaju očima, rukama pokazuju - glavu ću da ti otkinem, pa  onda očima pitaju - ko je to, pa pantomimom - jel za mene, uglavnom, dok  si razgovarao igrao si i pantomimu s ukućanima, totalno dekoncentrisan,  pokušavao da rastegneš onaj spiralni gajtan kojim je slušalica fiksirana  za fiksni telefon do granice mogućeg. Pa završiš razgovor, a oni te još  jednom isleđuju u vezi svega što su već čuli, ko zvao, što zvao, čiji je,  nemoj da praviš gluposti, pamet u glavu i dupe uza zid.
Nego, zazvoni telefon, ti se skomataš iz kreveta, zavrzeš za ćebiće i  posteljinu, odbauljaš ko vojnik na čistini, brzom brzinom da te ne strefi  metak, to jest, da stigneš pre svih i taman iz onog ležećeg položaja da  uhvatiš slušalicu, kad neka ruka odozgo bila brža. Naravno, nije za tebe,  ko još od udvarača zove ranom zorom. I tako ceo dan. Zvoni telefon, ti se  utrkuješ sa ukućanima, oni odma' skontaju da si sinoć imala udvarača. Ako  li trkneš iz kuće na dva minuta, stoposto si sigurna da je baš tad zvao,  pitaš kad se vratiš, onako ko da te boli uvo - je l' me tražio neko? - i  tako par dana dok se udvarač ne seti da mu je dovoljno bilo svejedno.
Pozove, il u vreme ručka, da se zadaviš kad se javiš, ili dok su te  driblali kako ništa ne radiš, pa si se verala po prozorima i javila ko da  te za gušu stežu, sva zadihana ili dok se tuširaš, uglavnom u neko  nevreme. Najčešće dok otac spava, pa sinhrono slušaš udvarača kako  predlaže viđenje i oca koji arlauče - ko sad zove, majkemuganabijem! Jel  to tebe zove neki majmun, majkemuganabijemnevaspitane! Kaži tom majmunu da  je vreme odmora! Mislim, u ono komunističko vreme u kome je fiksni telefon  zvonio dva puta dnevno tačno se znalo da ni pod razno ne sme da zazvoni od 14 do 17! Odmaramo!
Nekako se dogovorimo na kom ćošku da se nađemo, što je bilo živo mučenje  pošto ja sa ove strane zevam u bunovnog i ubijački nastrojenog oca i  odgovaram samo s da i ne. Otac saopšti da će mu  jebatinanunaninuikompletnufamiliju čim sledeći put pozove u vreme odmora,  čime te istraumira za sva sledeća zvanja.
I nađemo se, na nekom ćošku a da niko nikoga nije pet minuta pred sastanak  zvao da pita - gde si, jesi li blizu, je l' stižeš i sve one gluposti koje  danas pitamo zato što smo u mogućnosti. Nije bilo SMS-a čim te isprati do  zgrade, ni pred spavanje, ni ujutru; pa smo ljubavisali, sastajali se,  rastajali, svađali i nismo se traumirali da ćemo da završimo na Fejsbuku,  niti smo morali da menjamo statuse iz sam sam u - u vezi sam - pa u -  komplikovano da vam objašnjavam, ono u vezi sam, ali sam otvoren za nove  mogućnosti.
Tako je bilo i s poslom, dok si u kancelariji - u kancelariji si. Kad  izađeš, mogu da se slikaju do sutra, pa smo nekako privređivali.
Kad otputuješ, otac, majka, uža i šira familija imali su da gledaju u  pasulj kad ćeš da se javiš, ja danas ćerku zivkam na pola sata - jesi li  dobro, je l' te diro neko, ka'ćeš kući, s kim ćeš kući, kad je nedostupna  doživljavam mini nervrni slom i šaljem milion poruka koje ne može da  dobije, ali joj uredno poručujem da je idiot, neodgovorna, bezobrazna i  najgora na svetu, da pročita kad postane dostupna. I ona meni, srce moje,  čim postane dostupna uredno odgovori da nisam normalna. S naglaskom na  Ženo!
Bilo je divno to praistorijsko vreme! Ne ponovilo se!
Jer danas imamo svi bar po dva telefona, neprekidno smo zbog nečega na  vezi, da se ne pozaboravljamo slučajno, neprekidno jedni druge nerviramo  sa - 'de si, kad ćeš, kupi, je l' stižeš, što si nedostupan; jes' da me  nervira sve to ponekad, al' da ih nema ja bih sinoć jurila nekog čika  milicajca i plakala da me vodi kući, koliko sam bila izbezumljena..."