Zen priče

Pouka poslednjeg

U stara vremena u Japanu su se koristili fenjeri od bambusa
i papira u kojima su gorele sveće.
Jednom slepom čoveku na kraju posete svom prijatelju, ovaj
ponudi fenjer da ga ponese sa sobom jer je bila noć.
"Ne treba mi fenjer", reče mu. "Bila tama ili svetlo-meni je
svejedno."
"Znam da ti fenjer nije potreban da bi pronašao put", odgovori
mu prijatelj ali ako ga nemaš,
neko bi mogao da naleti na tebe, zato ga moraš uzeti."
Slepi čovek krenu sa fenjerom i pre no što je i odmakao, neko
se sa njim sudari.
"Pazi kuda ideš!", uzviknu on nepoznatom. "Zar ne vidiš ovaj
fenjer?"
"Sveca ti je dogorela, brate", odgovori nepoznati.

Dete i zen svet

Za doruckom, gledajuci kako to odrasli rade, jedna dvogodišnja devojcica - recima:
"Hocu to!" - zatraži kašiku mleka u prahu da je stavi u svoju šolju caja.
Promešan, caj trenutno pobele, a dete zagledano u šoljicu - u neverici zapita: "Gde mi je caj?"

Tri stotine lula

Neki covek, poznat kao nepopravljivi ženskaroš, pred pretnjom porodice da da ce biti iskljucen iz nasledstva ako se ne okane svog poroka - ode zen mudracu da zatraži savet. Stigavši dao njega, požali mu se na svoj problem:

- Morate mi pomoci da se oslobodim svog poroka! Recite mi koliko je žena coveku zaista potrebno da bi istinski bio srecan?

Zen ucitelj pocuta malo pa rece:

-  Ja sam strastveni kolekcionar lula vec više od 40 godina. Koliko u ovoj sobi vidiš lula?

Prodje neko vreme u tišini koliko je coveku bilo potrebno da prebroji ovecu kolekciju.

Na posletku, ne bez cudenja rece:

- Tri stotine!
- Tri stotine i bice ih još! - dopuni ga mudrac. Koliko onda misliš da je strastvenom lulašu kakav sam ja potrebno lula da bi zaista bio zadovoljan?
- Ne znam Ucitelju...Verovatno vrlo, vrlo mnogo!- sada vec ozaren odgovori covek.
- Dovoljna je jedna! - presece ga mudrac.
- Ali Ucitelju...Vi imate tri stotine lula i kažete da ce ih biti još!?! Kako onda možete da tvrdite da je dovoljna samo jedna?
- Da, imam ih tri stotine. Ali gde je ona Jedna?

Leteća strela nepomično stoji.

Sad nije možda zen ali je po meni čist haiku   

PS
ZENonov paradoks

jao.. gde joj je čaj..   divno...   

Зен сваког трена

Ученици зена су са својим учитељима најмање десет година пре него што се усуде да подучавају друге.
Нан-ина посети Тено који је, прошавши своје учење, постао учитељ. Задеси се да тај дан буде кишовит, па Тено обу кломпе и понесе кишобран. Пошто га је поздравио, Нан-ин примети: "Претпостављам да си своје кломпе оставио у предворју. Хтео бих да знам да ли ти кишобран стоји лево или десно од кломпи."
Тено, збуњен, немаде брз одговор. Схватио је да није способан да сваког трена уз себе има зен. Поста Нан-инов ученик, учивши још шест година да би досегао присуство зена у сваком трену.

Narav

Jedan učenik zena dođe Benkei, žaleći se: učitelju imam neobuzdanu narav. Kako da je izlečim? To je nešto vrlo čudno, odgovori Benkei. Pokaži mi da vidim šta to imaš. Ne mogu sada da ti pokažem, odgovori ovaj. Kada možeš da mi pokažeš, upita Benkei. Pojavljuje se neočekivano, odgovori učenik. Onda, zakljuci Benkei, mora biti da to nije tvoja prava priroda. Da jeste, mogao bi mi je pokazati bilo kada. Kad si se rodio, nisi je imao, i tvoji roditelji ti je nisu dali. Razmisli o tome.

jedna kratka prica iz zen filma diva

Размена мишљења за преноћиште

У случају да покрене и добије расправу о будизму са онима код којих је, сваки лутајући свештеник може да остане у зен храму. Ако је поражен, мора да оде.
У једном храму у северном делу Јапана живела су заједно два брата свештеника. Старији је био учен, а млађи приглуп и без једног ока.
Један лутајући свештеник наиђе и замоли их за преноћиште, прописно их позвавши на дискусију о узвишеном учењу. Старији брат, уморан од напорног рада тог дана, рече млађем да га замени. "Иди и захтевај разговор у тишини", упозори га.
Тако млади свештеник и странац одоше до олтара и седоше.
Убрзо после тога путник устаде, отиђе до старијег брата и рече му: Твој брат је диван младић. Поразио ме је."
"Препричај ми разговор", рече старији брат.
"Па", објасни путник, "прво сам ја подигао један прст, представљајући Буду, просветљеног. Онда он подиже два прста, означавајући Буду и његово учење. Ја подигох три прста, представљајући Буду, његово учење и његове следбенике о хармоничном животу. Затим он продрма својом стиснутом песницом пред мојим лицем, показујући да сви поменути потичу из једне суштине. Тако он победи, и ја немам права да останем овде." Ово рекавши, путник отиђе.
"Где је тај човек?", запита млађи, дотрчавши до свог старијег брата.
"Чух да си добио дискусију."
"Ништа ја нисам добио. Испребијаћу га."
"Реци ми тему дискусије" запита старији.
"Зашто ли је, чим ме је угледао, подигао један прст, вређајући ме да имам само једно око. Пошто је странац, помислих да треба да будем учтив према њему, па подигох два прста, честитајући му што он има оба ока. Онда тај неучтиви бедник подиже три прста, сугеришући да нас двојица имамо само три ока. Ја се наљутих и пођох да га ударим, али он побеже напоље и то оконча ствар!"