Priče Isusa Hrista

Александар Лазић: Како сам схватио значење Приче о блудном сину

Једна од Христових прича коју годинама нисам успевао да схватим била је прича о блудном (или изгубљеном) сину. Никако ми, признајем, није улазило у главу како и зашто је „већа радост на небу за једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање“ (Лк. 15,7).

Погледајмо прво причу, Јеванђеље по Луки:

Човек неки имађаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми део од имања што припада мени. И он им подели имање. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мојега имају хлеба и сувише а ја умирем од глади! Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим – прими ме као једнога од најамника твојих. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. А син му рече: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим. А отац рече слугама својим: изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите тело угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити. А син његов старији беше у пољу, и долазећи, кад се приближи кући, чу певање и играње. И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то? А он му рече: Брат твој дође; и отац твој, закла теле угојено што га је здрава дочекао. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никада ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим. А кад дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено. А онму рече: Чедо, тиси свагда са мном, и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати се, јер овај брат твој мртав беше и оживе; изгубљен беше, и нађе се (Лк. 15, 11-32).

Себе сам видео као „овцу која мирно пасе и не губи се“ и као оног који „служи толико година и никад не преступи заповест“, па сам се често питао за тумачење приче: моја приручна теорија била је да се више цени „неко ко проба друго па закључи да је оно прво добро“. Чух и друга објашњења али ни за једно у срцу не осетих да ми је до краја растумачило логику која није с овог света: како се грешник награђује и зашто се праведник срди?

И онда просветљење: причу нисам схватио јер сам је гледао из погрешног угла, мислећи да је за праведност довољно бити „штребер“ и мирно пасти у свом дворишту па да не будеш „изгубљена овца“; нисам продао никакво имање, али јесам био у „земљи далекој“, или макар не довољно близу Бога. Нисам ја био старији син који се срди, већ бејах блудни син!

Нећу вам рећи име духовног оца који ме (у име Оца) примио и саслушао моје кајање – не само што „нећу издати тајну непријатељима Твојим“ већ и зато што је сам отац рекао да о томе не говорим; остаће тајна и који ми је поклон (уместо „угојеног телета“) отац дао кад сам „дошао себи“ и потражио га; као и у правој Причи о изгубљеном сину, остаје отворено и шта се дешава са блудним сином после „примања назад“ – да ли престаје да греши.

Stanje stvari

Prica o izgubljenom sinu je jedna od parabola koje je Isus rekao da bi ljudi lakse razumeli. Zato je u Luci 15: 1-32 poruka za sve.

Covek je imao dva sina. Jedan je bio poslusan, vredan i nikada nije ucinio nesto sto bi oca rastuzilo. Za njega se znalo, po njegovim delima, da ce uci u Carstvo nebesko. Medjutim, drugi sin je ucinio nesto suprotno. Zatrazio je od oca imanje. Otisao. Radio vrlo lose svari. Potrosio novac. Tada je morao da cuva svinje da bi imao sta da jede /poznato je da je za Jevreje najvece ponizenje biti svinjar/. Shvatio je da je pogresio, pokajao se. Uvideo da je otac bio u pravu i da je on napravio nesto vrlo lose iz cega nema drugi izlaz osim smrti.

Vratio se kuci. Otac mu se obradovao i pripremio gozbu. Medjutim, drugi sin, koji je uvek bio odan i poslusan, nije razumeo. Bio je ljut i to rekao ocu. Nije razumeo sta znaci kada se jedan gresnik pokaje i vrati na pravi put.

Otac je objasnio: 'Sine, ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje /31/. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav bejase, i ozivlje; i izgubljen bjese i nadje se.'

Postoji jos primera slicne sadrzine i poruke u Novom Zavetu Isusa Hrista.

U ovom slucaju mogli bismo reci da se radi o Gospodu Bogu. O jednom vernom sluzi koji se trudi da izvrsava zapovesti i ne odstupa od njih. Drugi je odstupio od svega pravednog i od Oca /Boga/. Sve sto je dobio nije sacuvao. Bavio se nemoralom i drugim porocima. Na kraju, kada je ostao bez svega, pretila mu je smrt od gladi. Vise nije imao nista. Izgubivsi novac, ostao je sam. Ponizen i ocajan. Vratio se, pokajao, i radost Oca je bila neizmerna. Da to nije ucinio, zavrsio bi u paklu. Zato i pise: 'Bejase mrtav i ozive /jer se pokajao i vratio na pravi put/. Bejase izgubljen i nadje se. Izgubljen, jer je njegov zivot pre pokajanja ocigledno bio put u propast.

Gospod oprasta nase grehe ako se pokajemo i zivimo pravednim zivotom. On nas voli i svako ljudsko bice je dragoceno za njega. Svaki pojedinac, ako skrene sa puta istine, zalosti Gospoda. Neizmerna je radost naseg Stvoritelja kad se bar jedan gresnik pokaje. Prizna svoje grehe i vise ne odstupa od Zakona.

Bog je ljubav. Mi smo njegova deca. Amen.