Ko je trenutno na forumu
Imamo 54 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 54 Gosta :: 2 ProvajderiNema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 359 dana Sub Okt 05, 2024 7:41 am
Zadnje teme
Kontrolni panel
Profil |
Članstvo |
Privatne poruke |
Ostalo |
Traži
Priče za sećanje
4 posters
Strana 1 od 1
Priče za sećanje
Evo jos jednog prikrivenog spomenika, koji malo ljudi zna.....
Spomenik je na Drini u Starom brodu i Milosevicima iz 1942 godine, prolece.......
Spomenik je na Drini u Starom brodu i Milosevicima iz 1942 godine, prolece.......
Svarog- Profi član
- Broj poruka : 2116
Datum upisa : 04.11.2014
Re: Priče za sećanje
Zlocini Ustasa u okolini Livna na Ognjenu Mariju
Bacali su u jame zive ljude, devojke silovali i decu su bacali.... 6 nedelja su bili preziveli u jami medju lesevima i 6 njih je izvadjeno zivo.... Pali su u jamu duboku 50 metara i preziveli....
Bacali su u jame zive ljude, devojke silovali i decu su bacali.... 6 nedelja su bili preziveli u jami medju lesevima i 6 njih je izvadjeno zivo.... Pali su u jamu duboku 50 metara i preziveli....
Svarog- Profi član
- Broj poruka : 2116
Datum upisa : 04.11.2014
Re: Priče za sećanje
ПРЕЋУТКИВАНИ ЗЛОЧИНИ: Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
http://slobodnahercegovina.com/precutkivani-zlocini-kako-su-sava-kovacevic-i-dragica-pravica-zaigrali-kolo-nad-pobijenim-zrtvama-radackog-brijega/
laza- Stepski vuk
- Broj poruka : 13716
Datum upisa : 14.05.2010
Godina : 59
Re: Priče za sećanje
Zlocin nad 105 Srba....
Svarog- Profi član
- Broj poruka : 2116
Datum upisa : 04.11.2014
Re: Priče za sećanje
СВЕДОЧАНСТВО ПРИПАДНИКА КНОЈ-А, МИЈЕ ПЕТРОВИЋА, О КОМУНИСТИЧКИМ ЗЛОЧИНАМА
Припадник КНОЈ-а, Мија Петровић из села Бадњевац код Крагујевца, стражарио је шест месеци испод Авале, гледајући како ОЗНА сваке ноћи стреља цивиле довезене камионима из Београда. Довозили су их око 9-10 часова увече, сакупљали их у подрумима кућа београдских трговаца са леве стране крагујевачког друма, а онда свлачили и изводили на стрељање.
„Слушао сам и плач и јаук тих жртава док су их ти београдски ознаши тукли, рукама, ногама и кундацима, јер су се они једва кретали, а јака зима, они јадници голи„, сведочио је Петровић. Он је такође показао масовну гробницу, односно некадашњи немачки ров за стојећи став дуг око километар и по, од скретања за Раљу према Београду, тик изнад друма. Како је која група стрељана, ров је затрпаван, а и данас се виде касније настала улегнућа.
„За оних шест месеци док сам ја био по стражама, верујем да је побијено најмање 10.000. А колико је у новембру и децембру, па и у октобру 1944. пострељано, не знам, али сам слушао од других да су за та два-три месеца стрељали масовније“, каже Мија Петровић.
Припадник КНОЈ-а, Мија Петровић из села Бадњевац код Крагујевца, стражарио је шест месеци испод Авале, гледајући како ОЗНА сваке ноћи стреља цивиле довезене камионима из Београда. Довозили су их око 9-10 часова увече, сакупљали их у подрумима кућа београдских трговаца са леве стране крагујевачког друма, а онда свлачили и изводили на стрељање.
„Слушао сам и плач и јаук тих жртава док су их ти београдски ознаши тукли, рукама, ногама и кундацима, јер су се они једва кретали, а јака зима, они јадници голи„, сведочио је Петровић. Он је такође показао масовну гробницу, односно некадашњи немачки ров за стојећи став дуг око километар и по, од скретања за Раљу према Београду, тик изнад друма. Како је која група стрељана, ров је затрпаван, а и данас се виде касније настала улегнућа.
„За оних шест месеци док сам ја био по стражама, верујем да је побијено најмање 10.000. А колико је у новембру и децембру, па и у октобру 1944. пострељано, не знам, али сам слушао од других да су за та два-три месеца стрељали масовније“, каже Мија Петровић.
laza- Stepski vuk
- Broj poruka : 13716
Datum upisa : 14.05.2010
Godina : 59
Re: Priče za sećanje
Див јунаци са Кошара
ГДЕ СУ ДАНАС КОШАРЕ?
Где су данас Див јунаци са Кошара? Где су данас српских 300 Спартанаца?
Јесу ли они који су крвљу натопили Проклетије заслужили да се забораве?
Јесу ли браниоци својеврсног српског Термопила заслужили да их не помињемо или им се на достојан начин одужимо?
За News Front, Бошко Козарски — оснивач српско-руског образовног центра.
«Живот пише романе, силе намећу драме, а хероји кроз историју мењају већ изрежиране догађаје. Тако је било и на Кошарама 1999.године, у бици о којој готово и не говоримо у јавности, а још мање којом се јавно поносимо и чије хероје, који су остали тамо попут вечних стражара, још не помињемо.
У плановима НАТО снага јасно је стајала тачка – копнена инвазија!
Испречио се српски војник. И то њих 100 на самом почетку, а до краја битке, пред ту оружану силу стало је око 1200 српских војника. Црвена линија иза које није било повлачења „офарбана“ је српском крвљу.
„Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку према томе колика ме сила напада, већ колику светињу браним“
А која је то сила била!
Пре око годину дана, проф. др Душко Томић, шеф катедре за безбедност ФИМ-а, изнео је чињенице да је караулу Кошаре напала оперативна група „Јастреб“ из састава НАТО снага, која је бројала око 5000 људи, уз око 5000 припадника ОВК, па чак и припадника регуларне албанске војске, чинили су заиста респектабилну силу, а о опреми и наоружању нема потребе много причати. У њиховом саставу су били хеликоптери „Апач“ и „Блек хоук“ и авионе А10 (Тандерболд) који су иначе намењени за уништавање тенкова, тј. оклопно-механизованих јединица.
А тек која је то светиња тражила одбрану!
Иза леђа августовске класе редовних војника, који су захваћени ратом остали на даљем одслужењу војног рока, посебно оних из 63. и 72. специјалне бригаде, стајали су мајке, очеви, сестре, браћа, ћерке, синови, огњишта, Дечани, Пећаршија, Љевишка, Грачаница, Газиместан, Краљево, Крагујевац, Београд…стајала је мајка, Србија.
ВБА је на врхунском нивоу пружала контра-обавештајну заштиту јединица, подручно 3.армије, а њиховим врхунским оперативним радом откривени су припадници француске обавештајне службе, која је, верује се, управо припремала операцију на Кошарама.
Једно, међутим, није могло да се предвиди, чак ни у најоптимистичнијим прогнозама — надљудска одбрана див-јунака са Кошара.
Време хероја је наступило… Кошаре, својеврсни српски Термопил, јунаци ове битке утврдили су као вечну црвену линију, својом крвљу.
Имена 108 страдалих припадника наше војске, претежно двадесетогодишњака, уписана су у вечни списак хероја који почиње са Кнезом Лазаром, преко Милоша Обилића и коме до данас нема краја.
Хероји са Кошара немају споменик.
Само спомен и сећање које бледи и бледеће уколико се у камен не уклеше, у филм не преточи, у књигу не утисне, у стихове испева, и понавља, понавља сваке године, гласно попут завета на Видовдан 1389., попут сведочења Принциповог пуцња у тиранију…
Ове године, 14.јуна 2017. по први пут, Србија jе на достојанствен начин обележила Дан сећања на хероје са Кошара.
Први не сме остати и једини пут, јер ако заборавимо Кошаре, ако заборавимо хероје који утврдише међу државе, части, образа, правде и истине, изградићемо основ да нам се историја понови.
Хероје са Кошара у уџбенике! На филм! Помен на камен!
Без тих путоказа, лутамо и са истим питањем – ГДЕ СУ ДАНАС КОШАРЕ?»
За News Front, Бошко Козарски оснивач српско-руског образовног центра
ГДЕ СУ ДАНАС КОШАРЕ?
Где су данас Див јунаци са Кошара? Где су данас српских 300 Спартанаца?
Јесу ли они који су крвљу натопили Проклетије заслужили да се забораве?
Јесу ли браниоци својеврсног српског Термопила заслужили да их не помињемо или им се на достојан начин одужимо?
За News Front, Бошко Козарски — оснивач српско-руског образовног центра.
«Живот пише романе, силе намећу драме, а хероји кроз историју мењају већ изрежиране догађаје. Тако је било и на Кошарама 1999.године, у бици о којој готово и не говоримо у јавности, а још мање којом се јавно поносимо и чије хероје, који су остали тамо попут вечних стражара, још не помињемо.
У плановима НАТО снага јасно је стајала тачка – копнена инвазија!
Испречио се српски војник. И то њих 100 на самом почетку, а до краја битке, пред ту оружану силу стало је око 1200 српских војника. Црвена линија иза које није било повлачења „офарбана“ је српском крвљу.
„Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку према томе колика ме сила напада, већ колику светињу браним“
А која је то сила била!
Пре око годину дана, проф. др Душко Томић, шеф катедре за безбедност ФИМ-а, изнео је чињенице да је караулу Кошаре напала оперативна група „Јастреб“ из састава НАТО снага, која је бројала око 5000 људи, уз око 5000 припадника ОВК, па чак и припадника регуларне албанске војске, чинили су заиста респектабилну силу, а о опреми и наоружању нема потребе много причати. У њиховом саставу су били хеликоптери „Апач“ и „Блек хоук“ и авионе А10 (Тандерболд) који су иначе намењени за уништавање тенкова, тј. оклопно-механизованих јединица.
Српски Спартанци-хероји са Кошара
А тек која је то светиња тражила одбрану!
Иза леђа августовске класе редовних војника, који су захваћени ратом остали на даљем одслужењу војног рока, посебно оних из 63. и 72. специјалне бригаде, стајали су мајке, очеви, сестре, браћа, ћерке, синови, огњишта, Дечани, Пећаршија, Љевишка, Грачаница, Газиместан, Краљево, Крагујевац, Београд…стајала је мајка, Србија.
ВБА је на врхунском нивоу пружала контра-обавештајну заштиту јединица, подручно 3.армије, а њиховим врхунским оперативним радом откривени су припадници француске обавештајне службе, која је, верује се, управо припремала операцију на Кошарама.
Једно, међутим, није могло да се предвиди, чак ни у најоптимистичнијим прогнозама — надљудска одбрана див-јунака са Кошара.
Време хероја је наступило… Кошаре, својеврсни српски Термопил, јунаци ове битке утврдили су као вечну црвену линију, својом крвљу.
Имена 108 страдалих припадника наше војске, претежно двадесетогодишњака, уписана су у вечни списак хероја који почиње са Кнезом Лазаром, преко Милоша Обилића и коме до данас нема краја.
Хероји са Кошара немају споменик.
Само спомен и сећање које бледи и бледеће уколико се у камен не уклеше, у филм не преточи, у књигу не утисне, у стихове испева, и понавља, понавља сваке године, гласно попут завета на Видовдан 1389., попут сведочења Принциповог пуцња у тиранију…
Ове године, 14.јуна 2017. по први пут, Србија jе на достојанствен начин обележила Дан сећања на хероје са Кошара.
Први не сме остати и једини пут, јер ако заборавимо Кошаре, ако заборавимо хероје који утврдише међу државе, части, образа, правде и истине, изградићемо основ да нам се историја понови.
Хероје са Кошара у уџбенике! На филм! Помен на камен!
Без тих путоказа, лутамо и са истим питањем – ГДЕ СУ ДАНАС КОШАРЕ?»
За News Front, Бошко Козарски оснивач српско-руског образовног центра
Sky- Profi član
- Broj poruka : 1405
Datum upisa : 13.09.2017
Re: Priče za sećanje
Svaka ti cast za ovo Sky.
Kosovo i Metohija je oteto macem, macem cemo i povratiti. Siptari nisu nikakvi vojnici nikada bili ako ih ne vodi neka jaka sila.
Pre ili kasnije ce se promeniti stanje snaga na planeti pa ce Siptari ostati sami.
(K)
Kosovo i Metohija je oteto macem, macem cemo i povratiti. Siptari nisu nikakvi vojnici nikada bili ako ih ne vodi neka jaka sila.
Pre ili kasnije ce se promeniti stanje snaga na planeti pa ce Siptari ostati sami.
(K)
Svarog- Profi član
- Broj poruka : 2116
Datum upisa : 04.11.2014
Re: Priče za sećanje
Ta kojoj je svaka čast ne bi dupetom mrdnula. Najlakše je ostaviti nečije mišljenje kao svoje a onda joj aplaudirati.
Miševi se sećaju dok hrabri caruju.
Miševi se sećaju dok hrabri caruju.
Ostoja- Novi član
- Broj poruka : 25
Datum upisa : 26.11.2017
Re: Priče za sećanje
Ostoja ::
Miševi se sećaju dok hrabri caruju.
Najlakše je izbacivati ovakve floskule na internetu.
Ostoja ::Ta kojoj je svaka čast ne bi dupetom mrdnula. Najlakše je ostaviti nečije mišljenje kao svoje a onda joj aplaudirati.
Uz dužno poštovanje, Vi ne znate ništa o mom životu i iskustvima, a kamoli o gore pomenutom delu tela da bi ste išta mogli da pričate u moje ime
Sky- Profi član
- Broj poruka : 1405
Datum upisa : 13.09.2017
Re: Priče za sećanje
'štovana Sky, Vaš život me zanima kao lanjski sneg.
Moja rečenica nikada nije floskula već original, zapamtite to.
Mrdnite mozgom ako nemate valjanu guzicu.
Moja rečenica nikada nije floskula već original, zapamtite to.
Mrdnite mozgom ako nemate valjanu guzicu.
Ostoja- Novi član
- Broj poruka : 25
Datum upisa : 26.11.2017
Re: Priče za sećanje
Oprostite, ali moja kultura i vaspitanje mi ne daju da se spustim na Vaš nivo i da Vam odgovorim.
Prijatno
Prijatno
Sky- Profi član
- Broj poruka : 1405
Datum upisa : 13.09.2017
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Čet Jun 27, 2024 12:11 am od Johnny-Azra
» Moje otkriće
Čet Jun 27, 2024 12:02 am od Johnny-Azra
» Sta pevusite ovih dana?
Čet Jun 27, 2024 12:01 am od Johnny-Azra
» Podseća me
Sre Jun 26, 2024 11:57 pm od Johnny-Azra
» Ne može da vam dosadi
Sre Jun 26, 2024 11:56 pm od Johnny-Azra
» Ne kvarite mi temu dok se opustam...
Sre Jun 26, 2024 11:54 pm od Johnny-Azra
» Poklanjam ti pesmu
Sre Jun 26, 2024 11:44 pm od Johnny-Azra
» Moj hit danas
Sre Jun 26, 2024 11:37 pm od Johnny-Azra
» Odavno nisam čuo/čula
Sre Jun 26, 2024 11:32 pm od Johnny-Azra
» Accessories
Sub Jun 22, 2024 12:09 pm od Iskra69
» Muzika koja u vama izaziva jezu..
Sre Maj 29, 2024 10:48 am od hanijbanij
» Muzika i igra Rusije
Pet Maj 10, 2024 2:51 pm od Davidova
» Sta je to sto ljude cini ljudima?
Sub Maj 04, 2024 9:05 pm od hanijbanij