Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Nova verzija Netflix-a ne radi na rootovanim Android uređajima



Ljubitelji Netflix-a i rootovanih Android uređaja moraće se odreći jednog od toga. Naime, iz Netflix-a su potvrdili kako od nove verzije svoje mobilne aplikacije, brojčane oznake 5.0, njihovu Android aplikaciju neće biti moguće instalirati na uređaje koji nisu sertifikovane od strane Google-a, pomoću Widevine DRM sistema za licenciranje i kontrolu autorskih prava.

Drugim rečima, ako imate rootovani Android, od sada više s Google Play-a nećete biti u mogućnosti preuzeti Netflix-ovu aplikaciju – ona će vam se prikazivati kao nekompatibilna s takvim uređajem. Verzija 5.0, kažu, sada radi samo s sertifikovanim uređajima koji poštuju sve Android zahteve. Oni koji na rootovanim telefonima već imaju neku stariju verziju, ona bi trebala da nastavi da normalno funkcioniše.

Ovaj potez su u Netflix-u verovatno povukli kako bi zaštitili svoje video sadržaje od piraterizovanja, pogotovo iz razloga što mobilne aplikacije sada nude i preuzimanje filmova i serija za offline gledanje – pa bi dozvoljavanje preuzimanja na rootovane uređaje moglo predstavljati rizik da bi sadržaji mogli da budu neovlašćeno kopirani.

Stručnjaci povezuju WannaCry ransomware sa Severnom Korejom




Ransomware WannaCry proteklih dana je uzrokovao velike probleme na nezakrpljenim računarima širom sveta, kao i onima sa Windows-om XP, koja su bila ranjiva na ovu vrstu napada. Podaci pokazuju kako velik broj zaraženih računara u Kini i Rusiji nije slučajan, budući da je u te dve zemlje visok udeo piratskog softvera – a poznato je da se nadogradnje, pa tako i one bezbednosne, najčešće ne mogu (ili ih barem nije jednostavno) instalirati na piratske Windows računare.

Neki stručnjaci su došli do podataka, istražujući izvorni kod WannaCry ransomwarea, da je njegova izvorna verzija nastala u vremenskoj zoni 9 sati ispred vremena nultog meridijana (GMT), što znači negdje na Dalekom istoku. Sumnje su tako pale na Japan, Filipine, Indoneziju, Južnu Koreju, Rusiju, ali i na – Severnu Koreju.

Dodatno, analize koda pokazale su da su u WannaCry-u korišćeni delovi malwarea Lazarus, koji se odavno povezuje sa severnokorejskim hakerima, a iste su naznake bile vidljive i u hakovanju Sony-ja krajem 2014. i nedavnom napadu na banke u Bangladešu.

Istraga se sada fokusira na tok novca, odnosno bitcoina. Sve transakcije u ovoj kriptovaluti beleže se u blockchainu i moguće je proveriti kada određeni iznosi stignu u ucenjivački wallet. Isto tako, biće moguće analizirati i kuda će sredstva i kada odatle otići, pa će i to dovesti do identificiranja mogućih krivaca.

Ipak, istraživači koji rade na ovom slučaju ostavljaju mogućnost i da su tragovi koje su pronašli ostavljeni namerno, baš kako bi zavarali istragu i naveli je na pogrešan put. S druge strane, iniciranje ovako velikog napada i lažno svaljivanje krivice na Severnu Koreju bio bi vrlo hrabar potez za bilo kojeg hakera, kažu stručnjaci.

Motivi napada i dalje su nepoznati, a u slučaju da je zaista reč o severnokorejskim hakerima, moguće je da su ga pokrenuli samo kako bi pokazali svoju snagu i otkrili slabosti mrskog im neprijatelja, "zapada".

Koliko i od čega zarađuju najveća imena tehnološkog svijeta



Svaki tehnološki pismen pojedinac zna da Apple, Google i Microsoft zarađuju ogromne svote novca. Isto tako je poznato da se radi o kompanijama s najvećom vrijednošću mjerenom tržišnom kapitalizacijom, no jeste li se ikad zapitali koja je struktura njihovih prihoda?

Visualcapitalist donosi zanimljivu i preglednu infografiku, iz koje je vidljivo da Apple najviše prihoda ostvaruje prodajom iPhonea, i to čak 63%, dok Mac računala zauzimaju samo 11%. Otprilike isto toliko ostvaruje prodajom iPada i prodajom usluga. Također je zanimljivo da Appleova tržišna kapitalizacija u ovom trenutku iznosi preko 800 milijardi dolara, čime se opasno približava ostvarenju želje da postane prva kompanija s vrijednošću preko bilijun dolara. Apple je također tehnološka kompanija koja ostvaruje najveću zaradu. U 2016. godini ona je iznosila 46 milijardi dolara.

Druga po vrijednosti je Googleova krovna kompanija Alphabet, s tržišnom kapitalizacijom od 651 milijarde dolara. Googleov core business je oglašavanje, tako da ne čudi podatak o 88% njegovog udjela u ukupnim prihodima. 11% otpada na Google Play trgovinu, Android i prodaju Pixel uređaja. Ukupna zarada lani je iznosila 19 milijardi dolara.

S tržišnom kapitalizacijom od 536 milijardi dolara, Microsoft se smjestio na treće mjesto. Ova kompanija najviše zarađuje prodajom Office usluga, koja čini 28% ukupnih prihoda. 22% ostvaruju Windows Server i Microsoft Aura, a 11% Xbox. Windows operativni sustav čini 9% Microsoftovih prihoda, a oglašavanje 7%. Na Surface uređaje otpada 5% prihoda, dok svi ostali poslovi zajedno donose čak 18%. Ovdje treba primijetiti da Microsoft ima najraznolikiju strukturu prihoda, što mu jamči veći stupanj stabilnosti u odnosu na Apple i Google. Ukupna zarada za 2016. godinu iznosila je 17 milijardi dolara.

Četvrti je Amazon, koji 72% prihoda ostvaruje prodajom svega i svačega, sa zaradom od 2 milijarde dolara. Peti je Facebook, kojemu čak 97% prihoda čini oglašavanje, a zarada iznosi 10 milijardi dolara.

Realni VR tek za 20 godina

Na nedavno završenoj GPU technology konferenciji u jednom od intervjua, Jason Paul, generalni menadžer za VR strategiju kompanije NVIDIA dao je neočekivanu izjavu vezanu za budućnost VR tehnologije.



Naime, Paul je govorio o planovima ove kompanije za VR kacige, o poboljšanju njihovih rezolucija, ali i realnim mogućnostima, pa smo došli do procene da na osnovu današnjih mogućnosti i očekivanom tehnološkom proboju, posebno u GPU tehnologiji, ne treba očekivati da realni VR bude dostupan bar još 20 godina. Kada kažemo realni, mislimo toliko dobar da naše oči ne razlikuju VR od realnosti.



Problem je što ljudske oči detektuju i najmanje nedoslednosti u percepciji, a i biće potrebno da GPU-ovi postanu manji, kao i kacige, kako bi celokupno iskustvo bilo mnogo realnije. NVIDIA takođe testira alternativne tehnologije koje bi mogle značajno da smanje ovaj očekivani period koji nas deli od od idealne VR rezolucije.

Izvor: TweakTown

Google predstavio Lens – sustav umjetne inteligencije koji prepoznaje svijet oko sebe



Danas je Google započeo svoj I/O event na kojem se najprije pohvalio kako je u svijetu trenutno aktivno dvije milijarde Android uređaja, što je zaista impresivna brojka. Ne samo zbog Androida kao takvog, već zbog činjenice što i korisnici starih «običnih» mobitela u slabije razvijenim zemljama, polako počinju koristiti smartfone.

Što se konkretnih proizvoda tiče, jedan od zanimljivijih je svakako Google Lens. Ovaj sustav koristi umjetnu inteligenciju kako bi kroz kameru uređaja prepoznao svijet oko sebe. Primjerice, ako kroz kameru svog smartfona gledate neki objekt, Google Lens bi ga trebao prepoznati i o njemu ponuditi adekvatne informacije, od čega će mu od presudne koristi biti vaša trenutna lokacija. Isto tako, Google Asistent će na temelju prikupljenih informacija iz više aplikacija moći izvršavati dodatne radnje.

Pored toga, iz Googlea najavljuju da će Lens na temelju okolnih informacija moći prevesti ono što Google prevoditelj nije mogao. Primjerice, s japanskog će moći prevesti naziv hrane ukoliko u kadru uoči bilo kakvu dodatnu informaciju, poput uličnog znaka.

Primjena ove tehnologije puno je šira. Još jedan primjer je povezivanje uređaja na WiFi. Bit će ga dovoljno samo usmjeriti prema podacima o korisničkom imenu i šifri, a Lens će za vas odraditi ostatak posla.

U Googleu navode da će zahvaljujući umjetnoj inteligenciji Lens konstantno učiti, i na temelju prikupljenih informacija sam sebe unaprijediti.

Lens će se najprije pojaviti u Google Fotografijama i Asistentu, a kasnije će ga biti moguće korsititi i u drugim aplikacijama.

Android O: Developer Preview 2 dostupan za preuzimanje



Nakon što je završio prvi dan I/O eventa, Google je pustio drugu fazu testiranja novog Androida O. Tako je sada za preuzimanje dostupan Developer Preview 2, i to za Pixel i Nexus uređaje.

Ukoliko ste već instalirali prvi Developer Preview, ova nadogradnja dolazi u OTA obliku, dakle automatski, a ukoliko niste, morate se prijaviti u Googleov Android O Beta Program i preuzeti potrebne datoteke.

Imajte na umu da se ovim sportom možete baviti samo ako posjedujete sljedeće uređaje: Nexus 5X, Nexus 6P, Nexus Player, Pixel, Pixel XL i Pixel C.

Android O: što donosi Developer Preview 2



Nakon što je Google omogućio instalaciju Developer Preview 2 verzije Androida O na odgovarajuće uređaje, pogledajmo što ona donosi.

Picture in Picture iliti slika u slici, omogućuje neprekidno praćenje videa u maloj sličici, bez obzira što ste u međuvremenu počeli raditi s nekom drugom aplikacijom. Tako sada ne morate prekidati video chat ili YouTube video.



Slično rješenje smo već vidjeli kod nekih drugih smartfona, ali je bilo ograničeno samo na aplikacije samo tog proizvođača, poput video playera. Sada je podržano na razini operativnog sustava, što otvara vrata mnogim drugim aplikacijama.



Dots je nova funkcionalnost koja omogućuje brzi pogled na nepročitane obavijesti. Nakon što primite notifikaciju, na gornjem desnom kutu ikonice aplikacije će se pojaviti mala točka. Ako ikonu pritisnete i zadržite, iskočit će se novi mali prozorčić s detaljima. U tom trenutku možete pročitati sadržaj obavijesti, reagirati ili ju jednostavno ukloniti.



Lakši pristup widgetima je nešto što čekam još od ranih verzija Androida s kraja prošlog desetljeća. Umjesto beskrajnog kopanja po inače vrlo nepreglednim izbornicima widgeta, što je ovisilo i o softverskim nadogradnjama sučelja, sada je widget moguće dodati jednostavnim duljim pritiskom na ikonu aplikacije, nakon čega se otvara pristup widgetima vezanim uz konkretnu aplikaciju. Zaista izvrsna mogućnost. Šteta što kasni skoro skoro 10 godina.



Oblik ikonica. Google je novi Android obogatio mogućnošću odabira izgleda ikonica. Sada u postavkama možete birati okrugle, valjkaste ili četvrtaste ikonice, te četvrtaste s ovalnim stranicama.



Od novosti možemo spomenuti još i redizajnirani izbornik brzih postavki, koji sada koristi novu paletu boja, a tu su još i novi emotikoni za sve one koji žive u u Instagramu i chat aplikacijama. Za svjetske putnike tu je nova Gboard tipkovnica, koja je dobila mogućnost brze transkripcije latinskog u nekolicinu azijskih pisama.

Pojavila se velika baza ukradenih lozinki, proverite da li je i vaša tu



Stručnjaci iz Centra za istraživanje i analizu bezbednosti Kromtech sarađujući sa Troyjem Huntom naišli su na ogromnu bazu podataka u kojoj se nalazi preko 560 miliona e-mail adresa i lozinki koje je prikupila i objavila nepoznata osoba (nazivaju je Eddie).

Većina informacija već je pronašla mesto na Huntovoj stranici Have I Been Pwned(https://haveibeenpwned.com/), koja omogućava korisnicima da provere jesu li im lozinke ukradene u jednom od proteklih provala u bezbednosne sisteme.

Većina podataka koji se nalaze u ovoj velikoj bazi podataka ukradeni su tokom hakovanja naloga na LinkedIn-u, LastFM.u, Dropbox-u i Tumblr-u.

ERP 2.0

https://pcpress.rs/erp-2-0/

Singi u akciji protiv ransomware napada

Zbog sve učestalijih ransomware napada, kompanija Singi je kreirala posebne Singi AntiRansomware (SARP) pakete koji će vam pružiti dodatni nivo zaštite i smanjiti mogućnost upada i šifrovanja podataka na minimum.



Prednost ovog paketa jeste u tome što pored napredne antivirusne zaštite klijenti mogu prethodno backup-ovane podatke dodatno zaštititi od ransomware napada.

U zavisnosti od potreba klijenata Singi može da kreira posebne pakete s određenim brojem licenci.

Kompletan cenovnik možete videti na linku: http://www.singi.rs/singi-proizvodi?korisnici=poslovni

Nazad pod suncobran!

Sa razvojem tehnologije, tendencija ljudi je da sve više brine o svom zdravlju: šta jedemo, šta pijemo, koliko smo aktivni, koliko smo na suncu, da li dovoljno spavamo i slično. U sprezi sa modernim tehnologijama tu su uvek novi gedžeti koji nam pomažu da u nekoj meri pratimo sve te aktivnosti.



Kompanija La Roche-Posay predstavila je juče prvi povezani „rastegljivi i nosivi uređaj“ nazvan MY UV-PATCH. U pitanju je interaktivna UV nalepnica koja služi da vas obavesti da li ste previše vremena proveli na suncu i da li je vreme da idete u hladovinu. UV nalepnica je fleksibilna i može da se nalepi neposredno na bilo koje područje na koži. Ona “traje” pet do sedam dana i ponaša se isto ako i naša koža. Površina nalepnice otprilike iznosi jedan kvadratni centimetar, dok je njegova debljina 50 mikrometara, što je srazmerno polovini prosečne debljine dlake. Flaster sadrži fotosenzitivne boje, koje se prilagođavaju osnovnom tenu kože i menjaju boju kada su izloženi UV zracima, pri čemu označavaju različite nivoe izloženosti suncu.



Nalepnica funkcioniše tako što slikate flaster i prebacite sliku u mobilnu aplikaciju, nakon čega aplikaciju La Roche-Posay MY UV Patch koja, tokom višednevne upotrebe, analizira fotosenzitivne kvadratiće različitih boja i određuje količinu UV zraka kojima je korisnik izložen. Time podstiče odgovorno ponašanje na suncu.



Povodom predstavljanja ove jedinstvene tehnologije održana je panel rasprava pod nazivom #SaveYourSkin na kojoj su učestvovali priznati stručnjaci iz ove oblasti. Prof. dr Željko Miljušković, predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije (UDVS), govorio je o edukaciji stručne javnosti kao prvom koraku ka edukaciji šire javnosti o brojnim opasnostima UV zraka. Prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, predsednik Euromelanoma borda Srbija, govorila o tome koliko je javnost u Srbiji osvešćena po pitanju melanoma, kao i koliko ima prostora u unapređivanju odgovornog ponašanja na suncu, dok se doc. dr Dušan Škiljević, potpredsednik UDVS-a i član Euromelanoma borda Srbija, osvrnuo na podatke iz IPSOS studije o navikama ljudi pri izlaganju Suncu.



U okviru panela učešće su uzeli i Marko Ranisavljević, IT ekspert i Marko Stamenović, La Roche-Posay medical area manager, koji su podvukli značaj i upotrebu nosive tehnologije i istakli da se ova potpuno nova tehnologija pojavila u vreme kada je izloženost suncu veliki zdravstveni problem, pri čemu 90 odsto nemelanomskih rakova kože povezujemo sa izloženošću ultraljubičastom (UV) zračenju sunca*, kojeg takođe pripisujemo poteškoćama pigmentacije kože i foto-starenja. U okviru studije koju je IPSOS sproveo 2015. godine, La Roche-Posay je utvrdio da, uprkos činjenici što je 88 odsto populacije širom sveta svesno opasnosti pri izloženosti suncu bez zaštite, čak četiri od deset osoba ne razmišljaju o upotrebi proizvoda za zaštitu od sunca kada nisu na odmoru.

Novi centar za inovacije kompanije Endava

https://pcpress.rs/novi-centar-za-inovacije-kompanije-endava/

IDJDigital pod krovom kompanije UnitedMedia

https://pcpress.rs/idjdigital-pod-krovom-kompanije-unitedmedia/

YouTube sada svakome omogućava live stream preko mobilne aplikacije



YouTube Go Live opcija prenosa uživo s mobilnih uređaja na YouTube, od sada je dostupna svima i bez ograničenja. Uslov od 1000 pretplatnika sada je ukinut.

YouTube je ako se sećate, nekad mogućnost prenosa uživo s mobilnih uređaja na YouTube ograničavao brojem pretplatnika. Tako je najpre trebalo imati čak 10.000 pretplatnika, a kasnije 1000.

Sada su te restrikcije potpuno ukinuli pa prenos uživo direktno s telefona mogu da rade baš svi.

Jedini preduslov za Go Live opciju su da vam je korisnički profil verifikovan te da u zadnjih 90 dana niste imali Go Live restrikcija zbog neprikladnih sadržaja, povrede autorskih prava ili sličnih kršenja pravila.

EU kaznila Facebook zbog davanja lažnih podataka



Kada je 2014. godine Facebook preuzimao WhatsApp, morao je da traži odobrenje evropskih regulatora, jer ga je pripajanje ogromne korisničke baze lako moglo staviti u monopolistički položaj. Tada su iz Facebook-a izvestili Evropsku uniju da velik broj korisnika WhatsApp-a neće utiecati na snagu Facebook-a jer oni nemaju mogućnost automatski spojiti baze korisnika jedne i druge usluge.

Otprilike dve godine nakon što je EU dala odobrenje za pripajanje WhatsApp-a Facebook-u, kompanija je lansirala uslugu koja se oslanja upravo na spajanje korisničkih profila s jedne i druge mreže. WhatsApp je tada počeo da sa Facebook-om deliti podatke o korisnicima, njihove telefonske brojeve i kontakte.

Zbog toga je pokrenuta istraga, a juče je objavljena i presuda – Facebook je dužan da plati kaznu u visini od 110 miliona evra zbog davanja lažnih informacija.

Iz kompanije kažu da greška nije bila učinjena namerno, te kako smatraju da je ovom kaznom to pitanje zatvoreno. Ovo je već treća kazna Facebook-u u Evropskoj uniji u nešto više od nedelju dana. Podsetimo, prošle nedelje Italija im je odredila kaznu od 3 miliona evra zbog nedozvoljenog deljenja podataka između WhatsApp-a i Facebook-a, a nedugo zatim Francuska ih je kaznila sa 150.000 evra zbog nepoštivanja privatnosti korisnika i odavanja njihovih podataka oglašivačima.

Adylkuzz koristi isti WannaCry propust, ali ima drugi način zarade



I dalje se sležu utisci oko velikog ransomware napada virusa WannaCry, koji je za širenje iskoristio propust u Windows-u. Autori ovog virusa su od otkupnina do sada zaradili manje od 100.000 dolara, što je malo u odnosu na broj zaraženih računara širom sveta. Ali, čini se kako su neki sposobniji hakeri uspeli da iskoriste isti propust kako bi brže i bezbolnije došli do novca.

Saznalo se, naime, kako WannaCry virus ima "rođaka", malware koji iskorišćava isti bezbednosni propust Eternalblue u starijim i neažuriranim Windows sistemima kako bi se proširio, ali imao je sasvim druge namere. Ovaj virus, nazvan Adylkuzz, jednom kada se "naseli" u računaru žrtve, počinje da koristi njegove resurse za rudarenje manje poznate kriptovalute Monero.

Adylkuzz je navodno u distribuciji još od aprila, ali je njegovo širenje prošlo neprimećeno, budući da su zaraženi računari svojim vlasnicima ostali više-manje funkcionalni. Jedini simptomi eventualnog postojanja ovog malwarea na računaru bili su nedostupnost SMB komunikacije (kroz port iskorišćen za zarazu), kako bi se sprečilo neki drugi malware da zarazi isti računar i prekine rudarenje, kao i pad performansi zaraženog računara.

Stručnjaci procenjuju da je ovom metodom do sada moglo biti proizvedeno "monera" u vrednosti od oko milion dolara, pretvarajući napadnute računare u veliku bot-mrežu za rudarenje virtuelnog novca koji se sliva na račun autora malwarea.

IT vesti

Što nas čeka 15. lipnja, nakon ukidanja naknada za roaming? Saznajte detalje!



Manje od mjesec dana je ostalo do ukidanja roaming naknada unutar Europske unije. 15. 6. 2017. godine europsko tržište telekomunikacija postaje jedinstveno, što znači da ćemo u svim zemljama članicama moći trošiti svoje minute, poruke i gigabajte kao kod kuće. Barem tako kažu regulatori, koji su zadnjih nekoliko godina i vodili postupak postupnog ukidanja naplate roaming naknada.

Ipak, kako bi se operateri zaštitili od prekomjernog korištenja njihovih usluga u drugim mrežama, uvedena su fair usage pravila, čija mantra glasi «Roam like at home». U svojoj najnovijoj publikaciji, EK je objavila detalje iz kojih je vidljivo da će određena ograničenja ipak postojati. Radi se o mogućim naplatama manjih iznosa pri korištenju podatkovnog prometa, ali i načina na koji koristite usluge.

Naime, da biste uživali u svim «roam like at home» benefitima, vaša potrošnja u roamingu ne smije biti veća od one kod kuće. Ukoliko se preselite u drugu zemlju članicu, dakle postanete tamošnji rezident, morat ćete početi koristiti i usluge jednog od tamošnjih operatera. Ukoliko pretjerate s korištenjem usluga matičnog operatera u roamimgu, on vas može upozoriti o naplati određenog iznosa. Ako unutar dva tjedna ponovo počnete pretežno koristiti domaću mrežu, nećete imati nikakvog dodatnog troška.

EK je također propisala maksimalnu dopuštenu veleprodajnu cijenu podatkovnog prometa od 7,7 Eura po gigabajtu. To je najveća cijena koju strani operater može naplatiti vašem, za promet kojeg ste potrošili u njegovoj mreži. Ukoliko je cijena vašeg paketa kod domaćeg operatera (bez PDV-a) manja od 7,7 eura, moguće je da će vam operater ipak naplatiti dodatni trošak. Koliki će taj trošak biti, za sada nije poznato, jer će ovisiti o svakom pojedinom operateru, ali neće smjeti biti veći od 7,7 eura GB po gigabajtu.

Kako trošiti već zakupljene pakete?

Ako u Hrvatskoj imate zakupljen podatkovni paket čija je cijena manja od 7,7 eura (bez PDV-a), operater će vas morati unaprijed informirati koliko prometa iz njega možete potrošiti. Najniža dopuštena količina podatkovnog prometa koju vam operater mora osigurati je dvostruki iznos od rezultata kojeg dobijete dijeljenjem cijene vašeg paketa sa 7,7.

Na primjer: ako cijena vašeg paketa od 5 GB iznosi 64 kune (51,2 kn ili 6,82 eura bez PDV-a), operater će vam u roamingu iz njega morati osigurati najmanje 1,77 GB bez ikakvih dodatnih troškova. Jednadžba u ovom slučaju glasi: 2*(6,82 / 7.7) =1,77. Nakon što potrošite ovih 1,77 GB, i dalje ćete smjeti surfati, ali će vam operater za to moći naplatiti naknadu koja neće smjeti biti veća od 7,7 eura (bez PDV-a) po gigabajtu.

Za očekivati je da će operateri neposredno prije 15.6. izaći s konkretnim cjenicima, u kojima će ovi iznosi vjerojatno biti zaokruženi, ali kao što je već rečeno, neće smjeti izlaziti iz zadanih okvira od 7,7 eura po gigabajtu. Dodajmo da ovaj limit od 7,7 eura vrijedi za ovu godinu, jer će se svaku narednu smanjivati, da bi do 2022. godine iznosio maksimalno 2,5 eura po gigabajtu.

Pogranična područja i rad u drugoj EU državi

Ako živite u pograničnim područjima gdje su prebacivanja na stranog operatera česta, nećete imati nikakvih ograničenja, dakle bit ćete tretirani da ste kod kuće ukoliko se vaš uređaj barem jednom dnevno spoji na matičnu mrežu. Ukoliko dulje ostanete u stranoj mreži, operater će vas na to morati upozoriti, kako biste izbjegli eventualne dodatne troškove.

Ovo vrijedi i u slučaju da živite u jednoj, a radite u drugoj EU državi, no tada ćete moći birati između operatera u vašoj ili u onoj gdje radite. Ostaje vam samo izračunati koji vam je isplativiji.

Prepaid

Ovdje vrijede ista pravila kao kod pretplate, s tim da se limit za potrošnju podatkovnog prometa određuje iz preostalog stanja kredita na vašem pre-paid računu. Na primjer: ako vam je u trenutku početka korištenja podatkovnog prometa u stranoj mreži na računu ostalo 100 kn (80 kn ili 10,6 eura bez PDV-a), limit za potrošnju u roamingu će vam iznositi 10,6/7.7=1.38 GB. Cijena poziva i SMS poruka ostaje ista kao kod kuće, ali naravno, u okvirima fair usage pravila.

Naknade za potrošnju izvan fair usage okvira

Ukratko, ako prekoračite sve gore navedene limite i prekršite fair usage pravila, vaš operater vam smije naplatiti:

3,2 centa po minuti poziva
1 cent po SMS poruci
7,7 eura po gigabajtu podatkovnog prometa

Još jednom ponovimo da su navedeni iznosi maksimalni, što znači da vam operater može zaračunati i manje. Iako je takav scenarij malo vjerojatan, neki od njih bi nižim naknadama mogli privlačiti nove korisnike. Isto tako je moguće da će operateri za podatkovni roaming ponuditi posebne pakete, koji mogu, ali ne moraju biti povoljniji od 7,7 eura po gigabajtu. U svakom slučaju, za očekivati je da će s detaljima izaći dan ili dva prije 15 lipnja.

Napomena: pored 28 država članica Europske unije, nova roaming regulativa se primjenjuje i na četiri države (Švicarska, Norveška, Island i Lihtenštajn),koje nisu formalne članice unije, ali su dio zajedničkog tržišta.

EC

Digital Day: Kupci u digitalnom svetu

Najveća i najznačajnija regionalna konferencija posvećena digitalnom i interaktivnom marketingu, Digital Day, održana juče u Domu omladine Beograda, okupila je eminentne predavače i zemlje i regiona koji su govorili o trgovini na internetu.



Tema ovogodišnje konferencije „Connected Shopper“ približila je publici aktuelne industrijske trendove, najbolje metode, praksu i iskustva u oblasti digitalnog marketinga. Od stručnjaka koji se bave istraživanjem tržišta, predstavnika regulatornih tela i telekomunikacionih operatera i menadžera velikih kompanija, preko kreativnih direktora i analitičara, do uspešnih preduzetnika koji stoje iza velikih i rastućih kompanija – Digital Day 2017 je pokrio sve: od teorije i edukacije do analize i prakse.



Ukoliko želimo da uspešno poslujemo, moramo prihvatati trendove dovoljno brzo, a ukoliko želimo da budemo među najuspešnijima, onda treba da postavljamo trendove. Okruženje je turbulentno, promenljivo i ne dozvoljava tradicionalne metode poslovanja. Po globalnim trendovima koje i Srbija prati, digitalno tržište će rasti, a pitanje je da li ćete vi biti deo njega ili sedeti po strani i gledati u svoje propuštene prilike. Agilni pristup, fleksibilno poslovanje, fokus ka mobilnom oglašavanju, prilagođavanje novom tipu sadržaja i konzumenata, samo su neki od elemenata bez kojih ne možete. Pored ljudi, živimo u okruženju u kojem polako, ali sigurno i mašine počinju da komuniciraju sa nama, ali i jedne sa drugima, generišući ogromnu količinu podataka, uglavnom o nama. Ti podaci se koriste kako bismo u najboljem trenutku dobili reklamu za ono što nas interesuje. Ali treba biti pažljiv, teži se transparentnosti i postavljaju se ograničenja i kada je prikupljanje podataka o kupcima u pitanju, kako bi svako u svakom trenutku bio svestan za šta se podaci o njemu koriste i kako ne bi došlo do zloupotrebe.



Kada je sadržaj u pitanju, razni algoritmi, analize i grafikoni pomažu nam da bolje shvatimo šta ljudi žele, kuda nas vode novi trendovi i šta ljudi brže prihvataju. Slušali smo i najuspešnije i čuli njihov put do zvezda, otkrili su nam svako svoju formuli poslovanja i primetili smo da iako različiti, mnoge stvari su im zajedničke: kupovina se pomera u online, dobar plan je ključ dobrog poslovanja, kao i konstantno unapređivanje usluga i proizvoda koje nudite. Ne zaboravite, dovoljne su dobra ideja, dobar plan i istrajnost, čak i kada svi sumnjaju u vas.

Excel kuhinjica – Hijerarhije, skupovi, KPI

https://pcpress.rs/excel-kuhinjica-hijerarhije-skupovi-kpi/

Ugašen i ExtraTorrent



U istoriju odlazi još jedna internet stranica za distribuciju za preuzimanje torrent datoteka, ExtraTorrent.

Do zatvaranja je to bila druga najpopularnija internet stranica (odmah iza The Pirate Bay-a) te vrste na svetu, a njeno zatvaranje samo je nastavak trenda u kojem su zatvorene i druge popularne stranice za distribuciju ili pretraživanje torrent datoteka kao što su KickassTorrents, Torrentz.eu, TorrentHound i What.cd.

Obaveštenje o trajnom gašenju objavljeno je na ExtraTorrent-ovoj početnoj stranici s popratnom informacijom o brisanju svih podataka, zahvalom dosadašnjim vernim korisnicima te upozorenjem o mogućoj pojavi lažnih ExtraTorrent stranica. Razlog gašenja stranice nije javno naveden.

Računari sa instaliranim Windows 7 OS-om su najčešća žrtva WannaCry-a



Stišavanjem cele priče oko nedavne globalne infekcije ransomware-om WannaCry stižu i prvi podaci i statistike vezane za taj napad.

Jedna od takvih je i ona koju je izradila kompanija Kaspersky Lab, a tiče se verzije operativnog sistema Windows koja je najčešće bila pogođena WannaCry-jem.

Tako se ističe da je na čak 98% računara koji su pogođeni ovim ransomwareom bio operativni sistem Windows 7 (podatak se odnosi na sve verzije sistema). Oko 1% svih infekcija ransomwareom otpada na Windows Server 2008 R2, 0,03% infekcija odnosi se na 64-bitnu verziju operativnog sistema Windows 10.

Broj infekcija na računarima koji još pokreću Windows XP (za koji je Microsoft ukinuo službenu podršku u travnju 2014, a ovih dana izdao vanrednu zakrpu upravo za rešavanje problema WannaCry ransomwarea) bio je zanemarivo mali.

Veličina foldera na disku

TreeSize je dobar uslužni program koji će vam pomoći kod čišćenja sadržaja hard‑diskova i oslobađanja slobodnog prostora, ili vam pomoći da proveriti koliki su prostor zauzeli određeni folderi. Program nudi dobar skup opcija za analizu sadržaja diskova i foldera, uz prikaz detaljnih informacija prostoru koji na disku zauzimaju „zahvaćeni“ fajlovi.



Po izboru određenog foldera ili čitavog diska, TreeSize će pretražiti kompletno stablo i prikazati podatke o veličini svakog foldera, broju fajlova i procentu koji zauzima u odnosu na nadređeni folder (ili kompletan disk). Po ovom spisku se može hijerarhijski kretati, a program nudi grafički prikaz u vidu mape stabla foldera, pitastih dijagrama i raznih tipova grafikona. TreeSize ima opcije za sortiranje i pretraživanje po različitim kriterijumima. Za čišćenje diska može da posluži opcije za pronalaženje identičnih fajlova (proverava se kontrolna suma), uz brisanje duplikata.

Program je dostupan u tri varijante sa različitim rasponom mogućnosti. Pod nazivom TreeSize Free distribuira se verzija koja se može besplatno koristiti i uključuje opcije za analizu diska, prikaz informacija sve do nivoa fajla i podršku za lokalne diskove. Napredna verzija Personal uključuje opcije za pronalaženje dupliranih fajlova i nudi korisne opcije za sortiranje rezultata, recimo po tipu odnosno ekstenziji ili top listi najvećih fajlova. Personal verzija uključuje i dodatne opcije za vizuelizaciju, izvoz podataka i poređenje sa prethodnim merenjima.

Najjača verzija Professional namenjena je prevashodno korišćenju na mrežama sa većim brojem računara i diskova. Ova verzija nudi brže skeniranje diskova, opcije za automatizaciju skeniranja i izvoza podataka, te podržava rad na Windows Server operativnim sistemima i skeniranje mrežnih diskova u okviru Windows domena. Brojevi verzija nisu usaglašeni, pa je nedavno objavljena nova verzija za TreeSize Free označena kao 4.0, dok je za napredne varijante programa aktuelna verzija 6.3. Za većinu korisnika besplatna varijanta može biti sasvim dovoljna, a u novoj verziji su dodata neka poboljšanja koja su ranije bila rezervisana za komercijalna izdanja, recimo hijerarhijski grafički prikaz.

TreeSize je delo nemačke softverske kompanije JAM Software, čiji je matični sajt www.jam‑software.com. Na ovoj adresi mogu se pronaći instalacije sve tri verzije programa, pri čemu je Free potpuno besplatna, dok su verzije Personal i Professional dostupne u trial obliku, koji možete koristiti do 30 dana, za koje vreme nude punu funkcionalnost ugrađenih opcija.

Uređuje Jovan Bulajić

Šta sve treba da znate o novoj Twitter politici privatnosti?

Twitter počinje da skladišti korisničke podatke o posetama van Twitter-a na nešto duži vremenski period, ali isto tako kompanija uvodi i novu kontrolu podataka i ukida podršku za „Do Not Track“.



Ovo faktički znači da kada posetite sajt koji ima ugrađen tvit ili tvit dugme, Twitter može da prepozna da ste posetili taj sajt i onda koristi tu informaciju da vas targetira oglasima. Sada će, pak, skladištiti te informacije nešto duže vremena, ali će vam pružiti više kontrole nad njima.



Twitter je nedavno ažurirao svoju politiku privatnosti tako da može da koristi informacije o pretraživanjima korisnika van Twitter-a i do 30 dana, za razliku od prethodnih maksimalnih 10 dana, prema ažuriranom dokumentu koji stupa na snagu 18. juna. Ovo produžavanje može da pomogne Twitter-u da osigura da se oglasi prikazuju ciljanim osobama što bi takođe pomoglo u borbi za privlačenje oglašivača sa direktnim odgovorom (direct-response advertisers) i tako poništi pad prihoda od oglašavanja.



Paralelno sa ovim ažuriranjem, Twitter je takođe dodao novu sekciju u svojim podešavanjima na meniju u svojim mobilnim aplikacijama u kojima se detaljno opisuju informacije koje Twitter koristi da targetira ljude oglasima. Ona takođe omogućava korisniku da ukloni pojedine kategorije individualnih interesovanja, kao i da zahteva listu kompanija koje koriste Twitter-ovu opciju prilagođavanja publike (Twitter’s Tailored Audience Option) kako bi ih targetirali oglasima baziranim na informacija kao što su e-mail adresa ili na osnovu toga da li su posetili sajt tog oglašivača, koristili aplikaciju i slično.



U isto vreme Twitter pruža korisnicima više kontrole nad time kako su targetirani. To podrazumeva uklanjanje podrške za „Do Not Track“, koji ljudi mogu da koriste na svakom sajtu koji posete ako ne žele da taj sajt prati njihovo ponašanje kako bi ih targetirao odgovarajućim oglasima. Twitter je napravio frku oko ove podrške maja 2012. tako da je sada ovaj preokret pravo iznenađenje – osim ako niste izabrali da budete deo talasa najvećih digitalnih platformi koje podržavaju oglase i odlučili se da ignorišete „Do Not Track“ zahteve.



Twitter je objasnio svoju promenu pozicije kroz ažuriranje „Do Not Track“ ulaska na svom sajtu za pomoć: „Iako smo se nadali da će naša podrška za „Do Not Track“ biti usvojena od strane industrije, ovaj pristup standardu u industriji se nije ostvario“ – rečeno je u kompaniji. To je otprilike isti razlog zbog koga su Hulu, Facebook, Google i drugi naveli da ne podržavaju „Do Not Track“, mada je ovaj standard najavljen da će postati zvanična preporuka od strane World Wide Web Consortium (W3C) avgusta 2017.



Iako Twitter više neće podržavati „Do Not Track“ kada njihova nova politika privatnosti stupi na snagu 18. juna, kompanija i dalje nudi opcije ljudima da onemoguće oglase bazirane na njihovim posetama van Twitter-a. Možete da otvorite meni za podešavanje na Twitter-u, izaberete „Privacy and Safety“, onda „Personalization and data“ i onda isključite „Personalize ads“. Taj meni takođe uključuje i opciju onemogućavanja Twitter-a da vidi kada neko posećuje sajt koji ima ugrađen tvit ili tvit dugme, kao i opciju koja sprečava Twitter da deli korisničke podatke sa drugim kompanijama, koristeći podatke bazirane na lokaciji radi personalizacije sadržaja i povezivajući podatke kroz različite uređaje koji se mogu koristiti za prijavljivanje na Twitter.

Izvor: Marketingland

Intranet portal

Uz više ili manje uspeha, korporativni portali već godinama na različite načine šire korporativnu kulturu i glavni su alat menadžmenta, korporativnih komunikacija, HR sektora ali i svih zaposlenih koji žele da se informišu ili sarađuju sa ostalim kolegama.



Da bi bio uspešan, portal mora da privlači zaposlene, podržava svakodnevne aktivnosti, dobro odslikava vrednosti kompanije i najvažnije – pomogne ljudima da završe posao. Svakako najbitnija odrednica za sadržaj i organizaciju portala jeste veličina firme – po pravilu, što je firma veća, veća je i korist od portala.

Privlačenje zaposlenih

Borba za pažnju vodi se s praktično celim Internetom, dakle na prvi pogled, unapred je osuđena na neuspeh, ali ne treba se predavati – na Internetu nema ni izbliza svih potrebnih informacija i sadržaja za zaposlene, naročito za interna pitanja. Sekcije kao što su Interne poslovne i privatne vesti, Interni adresar zaposlenih, Pitajte menadžment, Rođendani, Najčešća imena i prezimena, razna glasanja zaposlenih za određene predloge (tim bilding), Radnik‑ca‑ci meseca, promocija raznih aktivnosti koje sponzoriše firma mogu privući pažnju većeg broja zaposlenih… Interni adresar u većini implementacija jedna je od najvrednijih i najposećenijih stranica na korporativnom portalu – u većim firmama često se desi da idete na sastanak s kolegom kojeg ne poznajete. Slika, pozicija, kompetencije, interesovanja, projekti na kojima je radio neke su od vrednih informacija koje vam dobar adresar može pružiti.

Svakodnevne aktivnosti

U svakoj firmi postoji niz formulara za rešavanje najrazličitijih potreba zaposlenih – nema razloga da se oni ne nađu na portalu. Osim formulara, portal je tipično mesto gde se može naći ne samo važeća poslovna dokumentacija već i automatizovati njena izrada kroz uređen proces preispitivanja i odobravanja (ISO dokumentacija, ugovori, konkursne dokumentacije, ulazna poslovna dokumentacija, delovodnici, razni pravilnici, priručnici i slična dokumentacija). Pretraga i indeksiranje po ključnim opisnim podacima naprosto se podrazumevaju, kao i prava pristupa u skladu sa ovlašćenjima i politikom firme.

Većina firmi u kontinuitetu realizuje eksterne i interne projekte. Na portalu kakav je MS SharePoint, za svaki projekat može se otvoriti zasebna lokacija za saradnju na projektu, s posebnim mestom za dokumentaciju, zajedničkim kalendarom aktivnosti, listom zadataka, prostorom za diskusiju i komentare. Uz mogućnosti istovremenog zajedničkog rada na Word dokumentima (co‑authoring), te povezivanja sa Outlook, OneDrive i drugim Office i Office 365 aplikacijama, zaposleni, gde god da se nalaze, imaju alate za kolaboraciju na nivou koji je do pre samo nekoliko godina bio predmet mašte u poslovnom okruženju.

Portal je moguće povezati i s postojećim izvorima podataka firme, na primer ERP ili CRM sistemima. Može se koristiti i kao front‑end za prikazivanje različitih izveštaja s podacima koji se osvežavaju iz svih povezanih sistema.

To je i mesto za vesti o zbivanjima u firmi, poruke menadžmenta ili predsednika, a vesti o društveno odgovornom poslovanju, raznim nagradama, priznanjima i dostignućima mogu u vrlo kratkom roku doći do svakog zaposlenog.

Pomoć radnicima da završe posao

Kako to najčešće biva, na dobre stvari ljudi se brzo naviknu. To shvatite kada je, na primer, portal nedostupan pa za nekoliko minuta telefon u podršci ne prestaje da zvoni – ne radi portal! Ili nemate portal, a dođe u menadžment neko ko je u prethodnoj firmi imao portal i ne veruje kako se mučite s najbanalnijim stvarima – takav menadžer obično kao prvi prioritet na kolegijumu iznese uvođenje portala za efikasnije obavljanje poslova u firmi. Mada implementacija zahteva vreme i resurse, dobit u brzini i efikasnosti na nivou cele firme u svakoj interakciji zaposlenog s portalom veoma brzo vrati investiciju.

Bojan Miljković, direktor proizvodnje softvera

www.extreme.rs

Facebook nastavlja borbu protiv clickbait smeća



Facebook je još pre nekoliko godina počeo da smanjuje vidljivost vesti koje najavljuju tzv. clickbait naslovi. Fraze poput "nećete verovati…", "…i onda se dogodilo ovo" i slične ova društvena mreža, barem na engleskom jeziku, automatski prepoznaje i smanjuje njihov broj prikazivanja u korisničkom News Feed-u. Čak i izvori koji kontinuirano objavljuju zavaravajuće, preterano senzacionalističke ili jednostavno "spamerske" naslove bivaju kažnjeni i njihove se objave prikazuju ređe.

Sada, pak, Facebook uvodi još ponešto novosti u algoritme koji razvrstavaju normalne naslove od clickbaita. Kao prvo, uvodi se filtriranje na novou objave, a ne na nivou domena ili stranice, tako da će "kazne" dobijati samo loši naslovi a ne nužno i ostale objave njihovih autora. Novi sistem biće u stanju da prepozna radi li se o naslovu koji preteruje u senzacionalizmu ili namerno uskraćuje bitne informacije.

I treće, nama možda najvažnije, Facebook će svoje clickbait filtere početi da testira i na drugim jezicima. Nije poznato na kojima, te hoće li među njima, i kada, biti i srpski – ali jedno je sigurno – clickbait filteri nam zaista trebaju.