Filmske novosti...

Preminuo Marko Nikolić



Srpski glumac Marko Nikolić, prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu koji će ostati zapamćen i po brojnim filmskim i televizijskim ulogama, preminuo je 2. januara u 73. godini.

Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni, objavilo je Narodno pozorište, čiji je član postao 1970. godine.

Nikolić je ostvario niz antologijskih uloga u pozorištu, na televiziji i filmovima, od "Devojačkog mosta", preko "Užičke republike", "Petrijinog venca" i "Dnevnika uvrede 1993.", do filmova "Montevideo, Bog te video", "Za kralja i otadžbinu"...

Rođen 20. oktobra 1946. godine u Kraljevu, Nikolić je diplomirao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

Ostavio iza sebe oko 70 filmova i televizijskih serija, a ogromnu popularnost i naklonost publike stekao je likom Dragiše Gige Popadića u TV seriji “Bolji život”, kao i ulogom Karađorđa u seriji "Vuk Karadžić". Karađorđa je igrao i u filmu "Karađorđeva smrt", kao i predstavi "Vožd Karađorđe i knjaz Miloš".

Igrao je i u serijama “Doktorka na selu”, “Svetozar Marković”, “Šesta brzina”, “Srećni ljudi”, “Kraj dinastije Obrenović”, “Gore dole”, “Budva na pjenu od mora”, “Senke nad Balkanom”, “Komšije”... Poslednje uloge na televiziji ostvario je u serijama “Pogrešan čovek” i “Žigosani u reketu”.

Dobitnik je nagrade "Pavle Vuisić" 2012. godine za izuzetan doprinos umetnosti glume na domaćem filmu i mnoštva drugih nagrada.

Na sceni Narodnog pozorišta ostvario je niz uloga, od kojih se izdvajaju Nikolaj Rostov (Rat i mir), Henri (Ričard Treći), Serdar Janko (Gorski vijenac), Aleksa Žunjić (Sumnjivo lice), Grof Cezar fon Muk (Mefisto), Ljubomir Vulović (Apis), Baron (Na dnu), Jaša Tomić (Je li bilo kneževe večere), Džordž, vojvoda od Klorensa (Ričard Treći), Lebedev (Idiot), Sokolović (Izbiračica), Dorn (Galeb), Berald (Uobraženi bolesnik), Šimurina (Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja)…

U njegove antologijske pozorišne uloge ubraja se i lik Abela Znorka u “Zagonetnim varijacijama”, prema tekstu Erika Emanuela Šmita, u režiji Božidara Đurovića. Za ulogu u toj duodrami, koju je sa kolegom Borisom Pingovićem odigrao 293 puta od premijere 2. maja 1998. godine do juna 2015. godine, dobio je i prestižno glumačko priznanje - nagradu “Raša Plaović”.

Osim staleških nagrada, Nikolić je dobio i Zlatnu medalju za zasluge, koju mu je u februaru 2018. godine uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, povodom Dana državnosti.

*Foto: NP Beograd

(SEEcult.org)

Preminuo Ivo Gregurević



Hrvatski glumac Ivo Gregurević, koji je igrao u više od 90 filmova, ali i na televiziji i u pozorištu, preminuo je 2. januara u Zagrebu u 67. godini.

Gregurević je preminuo iznenada, preneli su hrvatski mediji, navodeći da je poslednjih dana protekle godine snimao novi film Ivana Gorana Viteza.

Rođen 1952. godine u Donjoj Mahali kod Orašja, Gregurević je studirao na Akademiji dramskih umetnosti u Zagrebu, a debitovao je 1977. godine u filmu "Ne naginji se van" Bogdana Žižića, i to glavnom ulogom provincijalca na radu u Nemačkoj. Iste je godine snimio film "Mećava" Antuna Vrdoljaka u kojem je igrao lik Ivana.

Tumačio je grube "narodske tipove", poput otmičara u "Osuđenima" (1978) Zorana Tadića i istražitelja u filmu "Život sa stricem" (1988) Krste Papića. Ostaće zapamćen i po glavnoj ulozi u filmu “Čaruga” (1991) Rajka Grlića.



Gregurević je igrao u dvadesetak TV serija, uključujući u popularnom “Velom mistu”, u režiji Joakima Marušića.

Ostvario je i tridesetak pozorišnih uloga, a 1986. godine postao je član ansambla Drame HNK u Zagrebu. Igrao je, između ostalog, u dramama Šekspira, Čehova, Gogolja, Krleže i Držića.



Gregurević je 1998. godine dobio nagradu Hrvatskog društva dramskih umetnika za ulogu u filmu "Šokica" i 2006. za ulogu u filmu i istoimenoj seriji "Duga mračna noć". Dobitnik je i nagrade “Vladimir Nazor”.

U rodnom Orašju 1995. godine pokrenuo je festival Dani hrvatskog filma.

(SEEcult.org)

Dobitnici Zlatnog globusa



Biografski mjuzikl “Boemska rapsodija” o Frediju Merkjuriju, pokojnom frontmenu grupe Kvin, osvojio je nagradu Zlatni globus za najbolju dramu, a glavni glumac Rami Malek za najbolju mušku ulogu. Na 76. dodeli Zlatnog globusa u Los Anđelesu, trijumfovao je i film “Zelena knjiga”, koji je proglašen najboljom komedijom.

Uz Maleka, Zlatni globus osvojili su i Glen Klouz za ulogu u drami “Žena” (The Wife), te Kristijan Bejl koji je nagrađen za najboljeg glumca u komediju/mjuziklu “Vajs” (Vice) - biografiji bivšeg američkog potpredsednika Dika Čejnija. Olivija Kolman dobila je Zlatni globus za najbolju glumicu u komediji-mjuziklu, za ulogu u filmu “The Favourite” Jorgosa Lantimosa, kojim će, inače, biti otvoren 47. Fest u Beogradu.

“Boemska rapsodija” trijumfovala je uprkos mešovitim kritikama i problemima koji su pratili produkciju, budući da je prvobitni reditelj Brajan Singer otpušten zbog navodnog sukoba sa Malekom tokom snimanja, a zamenio ga je Dekster Flečer. Malek prilikom uručenja Zlatnog globusa nije pominjao Singera, odajući priznanje pre svega grupi Kvin. Nagradu je posvetio Merkjuriju, koji je preminuo 1991. godine od side.

Trijumf “Boemske rapsodije” iznenađenje ne za mnoge u Holivudu, budući da je glavnim favoritom smatran film “Zvezda je rođena” (A Star Is Born), koji je imao pet nominacija, uključujući za najbolju glumicu (Lady Gaga). Osvojio je samo nagradu za najbolju originalnu pesmu (Shallow).



Jedno od iznenađenja večeri stoga je bila i pobeda Glen Klouz u trci za nagradu za najbolju glumicu, budući da je Lejdi Gaga smatrana favoritom. Glen Klouz je iskoristila priliku da u emotivnom govoru na ceremoniji pozove žene da slede svoje snove i ne zadovoljavaju se ulogom domaćica.



Film “Zelena knjiga”, koji je trijumfovao u kategoriji komedije-mjuzikla, a osvojio je i nagrade za najbolji scenario i najboljeg epizodnog glumca (Mahershala Ali), priča je o afroameričkom muzičaru koji unajmljuje vozača italijanskog porekla za turneju na jugu.


Nagradu za najbolji strani film odneo je Alfonso Kuaron za "Rim".

Najboljom TV dramom proglašena je “The Americans”, a “The Kominsky Metod” najboljom TV komedijom. Zvezda te produkcije Netflixa, Majkl Daglas, proglašen je najboljim glumcem u TV muziklju/komediji, a nagradu je posvetio supruzi, takođe poznatoj glumici Ketrin Zita Džons.

Najboljom glumicom u kategoriji TV drame proglašena je Sandra Oh, za ulogu u “Killing Eve”, a u emotivnom govoru, u kojem je ukazala na rasnu nejednakost u filmskoj industriji, zahvalila je svojim korejskim roditeljima, koji su bili u publici.

Nagrada “Sesil B. Demil” za životni doprinos filmu dodeljena je glumcu Džefu Bridžisu.

https://twitter.com/Independent/status/1082245371919777792

Ceremonija dodele Zlatnog globusa protekla je u apolitičnom tonu, izuzev momenta kada je Kristijan Bejl zahvalio satani za inspiraciju u građenju lika Dika Čejnija. Na tom mu je već uzvratila preko društvenih mreža Čejnijeva ćerka Liz Čejni, članica Kongresa iz Republikanske partije, koja je objavila na Tviteru da je i Bejla “verovatno inspirisao satana za neke stvari”, a uz tu ocenu objavila je novinske natpise o njegovom hapšenju 2008. zbog sukoba sa majkom i sestrom.



Nagrade Zlatni globus, za koje je glasalo oko stotinu članova Udruženja stranih dopisnika u Holivudu, tradicionalno se smatraju važnim pokazateljem uoči dodele Oskara.

(SEEcult.org)

Nagrada Nebojša Popović uručena Milanu Vlajčiću



Nagrada “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture za 2018. godinu svečano je uručena 11. januara filmskom i književnom kritičaru, publicisti i novinaru Milanu Vlajčiću, koji je istakao zasluge Nebojše Popovića (1958-2015) za predstavljanje autora i autorskog filma na televiziji i u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC).

Zahvaljujući svima na dolasku “u velikom broju po ovom kijametu i ovoj nesreći u kojoj živimo”, Vlajčić je istakao da je divno što su nagradu “Nebojša Popović” podržali KCB, Filmski centar Srbije, Jugoslovenska kinoteka i desetak drugih važnih ustanova i festivala.

“Nijedna nagrada u ovoj zemlji, a ima ih oko 400, nema taj niz osnivača i onih koji je podržavaju”, rekao je Vlajčić, kome je priznanje uručio u DKC-u direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, predsednik žirija. Prethodno je direktor festivala Slobodna zona Rajko Petrović podsetio na lik i delo Nebojše Popovića, u prisustvu članova njegove porodice i mnogobrojnih ličnosti iz kulturnog života Beograda, među kojima su bili i prvi laureati te nagrade – Svetlana i Zoran Popović, osnivači Centra za vizuelne komunikacije Kvadrat i Festivala evropskog filma “Sedam veličanstvenih”.

Vlajčić je ispričao da je Popovića upoznao u njegovoj ranoj fazi, kada je kao mladi novinar početkom 80-ih godina radio na Televiziji Beograd, u “Beogradskoj hronici”, koja je uglavnom okrenuta komunalnim problemima.

“Ali Nebojša je od prvog trenutka uspeo da se probije i da saopštava svoje utiske, opservacije, sažete kritike. Tako je stigao do važnijih festivala, do važnijih izveštaja. Godine 1997. dobio je Zlatno pero za najbolju filmsku kritiku”, podsetio je Vlajčić, posebno ističući Popovićev serijal “Drugi vek”.

“To je fantastičan izbor dokumentarnih portreta filmskih stvaralaca, urađenih sa velikim poznavanjem sagovornika i tema, sa velikom merom. Preporučujem Jugoslovenskoj kinoteci da taj niz portreta digitalno transferuje, jer je to dragocen izvor snimaka i podataka o onome što se događalo u ovoj kulturi”, rekao je Vlajčić.

Vlajčić se osvrnuo i na istorijat Dvorane KCB-a, u kojoj je Popović prvih godina novog milenijuma bio urednik filmskog programa.

Kulturni centar Beograda, podsetio je Vlajčić, otvoren je 1963. godine, a 1968. krenula je da radi Dvorana, u kojoj je pre toga bilo skladište.

“Tadašnji bioskop nije bio ovako luksuzan kao sada, ali je bio mesto gde je rođen Fest. Milutin Čolić je tu 1970. priredio nulto izdanje, desetodnevnu reviju svetskih filmova koja ja izazvala ogroman odjek. Milan Vukos, tadašnji ministar kulture - vidite kakve smo nekada ministre imali, rekao je Čoliću: ‘Hajde da napravimo međunarodni filmski festival’. Tako je dogodine, 8. januara 1971. počeo prvi Fest”, prisetio se Vlajčić.

Napominjući da je svojevremeno planirano da DKC uđe u sastav preduzeća “Beograd film”, Vlajčić je konstatovao da DKC više ne bi postojala da je to ostvareno, jer je “Beograd film” sa 14 bioskopskih dvorana “prodat kao staro gvožđe i danas više nemamo ‘Zvezdu’, ‘Jadran’, ‘Balkan’, ‘20 oktobar’”… “Sreća da je KCB odlučio da zadrži dvoranu”, istakao je Vlajčić.

Popović je, kako je naglasio, uspeo i da, povezujući se sa ambasadama i stranim kulturnim centrima, obezbedi da DKC uđe u mrežu “Europa Cinema”, što znači da ovde stižu autorski filmovi u premijernom izdanju, u dobroj reprodukciji slike i tona, u adekvatno opremljenoj dvorani.

“To je velika Nebojšina zasluga, pored onoga što je uradio na televiziji”, rekao je Vlajčić, prenevši porodici Popovića i svim prisutnima i pozdrave doajena srpskog filma Puriše Đorđevića.

Vlajčić je nagrađen za višedecenijsko kritičko razmatranje aktuelne filmske problematike i širenje svesti o značaju filmske umetnosti u širokom kulturnom i civilizacijskom kontekstu.

Kako je naveo žiri, koji su uz Pantelića činili i Mara Prohaska Marković i Stefan Ivančić, u dodeli nagrade “Nebojša Popović” Vlajčiću postoji vrsta simbolike - učenik odaje priznanje učitelju.

“Jer, Milan Vlajčić bio je uzor ne samo Nebojši Popoviću, već i mnogim filmskim kritičarima tokom poslednjih decenija; on je živi primer da su za dobru filmsku kritiku podjednako potrebni i znanje i ljubav prema ‘pokretnim slikama’. Takvim sveobuhvatnim pristupom prema filmskoj umetnosti Vlajčić je uvek bio pouzdani oslonac ne samo filmskim poslenicima i kritičarima filma, već je postao omiljen i među svojim mnogobrojnim čitaocima Politike, u kojoj se oglašavao skoro 20 godina, a zatim u poslednjih 15 godina privilegiju da čitaju Vlajčićeve kritike i kulturne komentare imaju čitaoci Blica. Za sve njih, ali i za televizijske gledaoce, kad je učestvovao u mnogim debatama ili davao intervjue u raznim medijima, Vlajčić je uvek predstavljao, a i dalje predstavlja onoga kome se veruje, bilo da je kritički razmatrao aktuelnu filmsku problematiku ili širio svest o značaju filmske umetnosti u širokom kulturnom i civilizacijskom kontekstu. On je uvek otkrivao suštinske stvari u svetu filma, govorio o njegovim stvaraocima, ali ne izbegavajući da nam prikaže i onaj efemerniji i blještaviji deo filmske pozornice”, istakao je žiri, koji je jednoglasno odlučio o dodeli nagrade Vlajčiću.

Uz KCB, osnivači nagrade “Nebojša Popović” su i FCS, RTS, Jugoslovenska kinoteka, Festival evropskog filma Palić, Festival autorskog filma, Slobodna zona, Beldoks i Popovićeva porodica.

U slavu Popovića, 11. januara u DKC-u je priređen maraton filmova koje su zbog sprečenosti prošlogodišnjeg dobitnika, prof. Vladimira Vlade Petrića, izabrali članova žirija.

(SEEcult.org)

Milionska gledanost digitalno restaurisanih klasika



Klasici domaće kinematografije, koji su digitalno restaurisani u okviru projekta Vip Kinoteka, ostvarili su milionsku gledanost na prvom programu RTS-a, a posebno veliko interesovanje bilo je za filmove “Maratonci trče počasni krug” i “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana i “Nacionalna klasa” Gorana Markovića.

Prema zvaničnim podacima, Šijanovi filmovi i “Nacionalna klasa” privukli su više od 1,5 milion ljudi, dok je “Lepotu poroka” Živka Nikolića i “Varljivo leto ’68“ Gorana Paskaljevića gledalo više od 1,3 milion ljudi. Klasike “Specijalno vaspitanje” Gorana Markovića, te “Petrijin venac” i “Miris poljskog cveća“ Srđana Karanovića, kao i ostvarenje “Kad budem mrtav i beo” Živojina Pavlovića, gledalo je bezmalo milion ljudi.

Ti čuveni filmovi, koje su režirali neki od najpoznatijih srpskih reditelja i u kojima su uloge ostvarili slavni glumci sa prostora bivše Jugoslavije, prikazani su na RTS-u od 8. do 12 januara.

Osim što je veliko interesovanje pokazalo da su i dalje rado gledani i da se replike iz tih filmova i dalje citiraju, potvrđen je i značaj digitalne restauracije filmske baštine, koju je Jugoslovenska kinoteka pokrenula i sprovela uz podršku kompanije Vip mobile.

Izuzetna gledanost klasika domaće kinematografije pokazala je stoga koji značaj za publiku ima kvalitet slike i tona tokom prikazivanja, istakla je Kinoteka u saopštenju.



Uz pozitivne ocene projekta Vip kinoteka, zabeležene su i pohvale za ljude koji su radili restauraciju dela starih i do 50 godina. Taj složeni posao obavlja se u Odeljenju za digitalizaciju i digitalnu restauraciju u Arhivu Jugoslovenske kinoteke.

Digitalno restaurirane verzije tih filmova prethodno su izazvale i veliko interesovanje na specijalnim projekcijama u Jugoslovenskoj kinoteci tokom 2018. godine.

(SEEcult.org)

Dan domaćeg dokumentarnog filma u 8 gradova



Filmski centar Srbije i DOK Srbija organizuju 24. januara, u okviru programa Dan domaćeg filma, projekcije dokumentarnih ostvarenja u osam gradova širom Srbije.

Program podrazumeva besplatne filmske projekcije i razgovore sa autorima, a biće održan u Nišu, Vranju, Novom Sadu, Novom Pazaru, Čačku, Vrnjačkoj Banji, Leskovcu i Zrenjaninu.

Niška publika ima priliku da vidi dokumentarac “Enkel” Aleksandra Reljića, u Vranju će biti prikazan film “Dugo putovanje u rat” Miloša Škundrića, u Novom Sadu “Najvažniji dečko na svetu” Tee Lukač, a u Novom Pazaru “Wongar” Andrijane Stojković.



U Čačku su najavljeni filmovi “Tako mi na istoku” Katarine Mutić i “Dnevnik jednog kamiondžije” Miloša Ljubomirovića, u Vrnjačkoj Banji “Gora” Stefana Maleševića, u Leskovcu “Pejzaži rata, pejzaži mira” Arona Sekelja i “Siguran posao” Igora M. Toholja, a u Zrenjaninu “Okupirani bioskop” Senke Domanović.



Cilj Dana domaćeg filma je promocija dokumentarnih filmova koji nisu imali široku bioskopsku distribuciju, a zaslužuju da budu viđeni.

Nakon projekcije, gledaoci će imati priliku da razgovaraju sa nekim od članova autorskog tima.

(SEEcult.org)

Preminuo Jonas Mekas



Legendarni filmski autor Jonas Mekas, svestrani umetnik, pesnik i pisac, jedan od pionira američkog avangardnog filma, preminuo je 23. januara u Njujorku u 97. godini.

Mekas je bio i jedan od osnivača Arhiva antologijskog filma u Njujorku, jedne od globalno najvažnijih institucija za čuvanje, proučavanje i prikazivanje nezavisnog, eksperimentalnog i avangardnog filma. Arhiv je i objavio vest o Mekasovoj smrti na Tviteru, navodeći da je umro mirno u svom domu, okružen porodicom.

Rođen 1922. godine u Litvaniji, Mekasa i njegovog brata nacisti su 1944. godine odveli u radni logor u Elmshornu. Posle rata je studirao filozofiju na Univerzitetu u Majncu, a 1949. godine emigrirao je sa bratom u SAD.

Mekas je ubrzo kupio prvu 16mm kameru i počeo da snima kratke događaje iz života, koje je nastavio kontinuirano da beleži i narednih decenija.

Bio je deo uticajne njujorške umetničke scene 70-ih godina, uključujući legendarni Studio 54. Radio je sa umetnicima kao što su Endi Vorhol, Salvador Dali, Džon Lenon...

Posebno je bio poznat po intimnim dnevničkim filmovima, u kojima su se pojavljivale mnoge ikone umetničke scene, uključujući Džeki Kenedi, Alena Ginsberga, Marinu Abramović i Bjork.

Mekas je imao mnogobrojne izložbe i retrospektive u prestižnim muzejima i galerijama, a dobitnik je i niza nagrada, uključujući Gran pri u Veneciji 1964. godine za film “The Brig”. Njegovi radovi predstavljani su i na izložbi Documenta 2002. i 2017. u Kaselu, kao i na Bijenalu umetnosti u Veneciji 2003. i 2005. godine.



Među njegovim filmovima su i "Walden" (1969), "Reminiscences of a Journey to Lithuania" (1972), "Lost Lost Lost" (1975), "Scenes from the Life of Andy Warhol" (1990), "Scenes from the Life of George Maciunas" (1992), "As I was Moving Ahead I saw Brief Glimpses of Beauty" (2000), "Letter from Greenpoint" (2005), "Sleepless Nights Stories" (2011) and "Out-takes from the Life of a Happy Man" (2012).

Mekas je 2007. završio seriju od 365 kratkih filmova koje je objavljivao svakodnevno na internetu, a i nakon toga nastavio je da stavlja nove radove na svoj sajt jonasmekas.com

Mekas je govorio da je u Litvaniji poznat kao pesnik, jer “oni ne mare za njegov film”. “U Evropi ne znaju moju poeziju – za Evropu, ja sam filmski autor. Ali, ovde, u SAD, ja sam samo čudo!”, izjavio je svojevremeno Mekas.

Počast Mekasu odale su mnogobrojne kolege na društvenim mrežama.

Jim Jarmusch
@JimJarmusch
Sadly we have lost Jonas Mekas, one of the most inspiring artists I have ever encountered -- the poets' version of a Kung Fu master. Long live #JonasMekas! @AnthologyFilm

7:43 PM - Jan 23, 2019

(SEEcult.org)

Skandinavska premijera Granica kiše



Film “Granice kiše” autora Nikole Mijovića i Vlastimira Sudara imaće skandinavsku premijeru na 42. Filmskom festivalu u Geteborgu, koji počinje 25. januara, a prikazaće u narednih deset dana 450 filmova iz 80 zemalja.

Geteborski festival - najveći u Skandinaviji, odabrao je iz regiona ove godine samo film “Granice kiše”, koji će biti prikazan u okviru programa Novi glasovi, saopštila je producentska kuća Balkan kino.

Film “Granice kiše” je i sponzorisan od Filmskog festivala u Geteborgu, kada je kao projekat u razvoju dobio nagradu u okviru programa CineLink koji se odvija u okviru Sarajevo Film Festivala (SFF).

Posle svetske premijere u Montrealu, te regionalne na SFF-u, film “Granice kiše” prikazan je do kraja 2018. godine na ukupno 13 festivala, na kojima je osvojio četiri nagrade. U Srbiji je premijerno prikazan na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu, a videla ga je publika i na festivalima u Somboru, Beogradu, Podgorici i Skoplju, kao i u Engleskoj, Rusiji i Nemačkoj, dok bi se u bioskopskoj distribuciji mogao naći krajem proleća, najavili su producenti.

Radnja film “Granice kiše” smeštena je u danas napuštena sela na tromeđi Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Glavna junakinja Jagoda stiže iz grada da poseti rodbinu i sprema ispite, a njeno prisustvo donosi promene i nadu svima koje sretne, razotkrivajući svakodnevne strahove, predrasude i netrpeljivost lokalnog stanovništva prema drugačijem.



U toj priči o ljubavi i nadi, nastaloj u koprodukciji Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, glavne uloge tumače mladi glumci Kristina Stevović, Vahidin Prelić i Robert Budak, a prvi put na filmu se pojavljuju dečaci iz Trebinja Nedjeljko Milović i Ognjen Vujović.

Koautor filma Vlastimir Sudar izrazio je zadovoljstvo zbog nastavka prikazivanja “Granica kiše” po svetu, jer ta “topla priča tamo nosi neku drugačiju sliku našeg regiona od one koje su već dugo nametali mediji”. “Nadamo se će film naići na dobar prijem kod publike i u Švedskoj, kao što je to i bio slučaj na festivalima do sada”, dodao je Sudar.

Sudar je na 24. Festivalu autorskog filma u Beogradu istakao da film “Granica kiše” predstavlja pokušaj da se granice prevaziđu. "One će na neki način uvek postojati, ali ne treba da nas spreče da budemo ljudi i da budemo dobri jedni prema drugima”, naglasio je tada Sudar.

(SEEcult.org)

 Preminuo Dušan Makavejev



Proslavljeni i svojevremeno zabranjivani filmski reditelj Dušan Makavejev, jedan od glavnih protagonista crnog talasa na prostoru bivše Jugoslavije, preminuo je 26. januara u Beogradu u 87. godini.

Jedan od najvećih, svetski najpoznatijih filmskih autora Jugoslavije i Srbije, Makavejev potpisuje filmove kao što su “Čovek nije tica” (1965), “Ljubavni slučaj ili Tragedija službenice PTT-a” (1967), “Nevinost bez zaštite” (1968), te “WR: Misterije organizma” (1971), koji je bio zabranjen u Jugoslaviji zbog političkog i seksualnog sadržaja i primorao ga na egzil, zatim “Sweet Movie” (1974), “Montenegro” (1981), “Coca-Cola Kid” (1985), “Gorila se kupa u podne” (1993), “Rupa u duši” (1994)...

Makavejev je koristio neuobičajene metode subverzije, utemeljene u filmskom jeziku koji izaziva nelagodu establišmenta. Osnovni motiv njegovih filmova bila je borba za slobodu pojedinca, borba protiv totalitarizma i protiv apsurda, ali i borba samog autora za slobodu autorskog izraza.

Makavejev je rođen 13. oktobra 1932. u Beogradu, a prve filmove snimio je u Kino klubu Beograd 50-ih godina. Prve profesionalne filmove snimio je u produkciji Zagreb filma. Nakon što je 1973. godine zbog političkih reakcija na “Misterije organizma” emigrirao iz zemlje, snimao je uglavnom u međunarodnim koprodukcijama (Sweet Movie, Coca-Cola Kid).



Makavejev je za svoja izvanredna dostignuća dobio veliki broj domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima su: Oktobarska nagrada grada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, “Luis Bunjuel” u Kanu, Srebrni Hugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke i mnoge druge.

Osim kao reditelj i scenarista, delovao je i kao autor teorijskih i analitičkih tekstova iz oblasti filma i filmske umetnosti, urednik knjiga.

Makavejev je diplomirao psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Univerziteta umetnosti u Beogradu, koji mu je 2018. godine dodelio i počasni doktorat. Filmovi Makavejeva, kako je istakao tada Savet UU u obrazloženju, predstavljaju vrhunska dela srpske umetnosti i srpskog filma. Njegova filmska snaga, izvanredno odabrane teme, narativi kojima su ispričane, transdisciplinarni metodski pristup, specifična “montaža atrakcija” – srpski rez, duhovitost, stil, energija, radost stvaranja – uživanje u invenciji, u širenju perspektiva i horizonata očekivanja, jeste ono što ga čini izuzetnim umetnikom, čije će delo biti iznova i iznova čitano i otkrivano.

Na predstojećem, 47. Festu premijerno će biti prikazan dokumentarni film “Slučaj Makavejev” Gorana Radovanovića koji ispituje poziciju umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji, a posebno je fokusiran na političku i socijalnu klimu koja je dovela do toga da film “W.R. Misterije organizma” bude nezvanično zabranjen. Okosnica filma su četiri audio trake, tajno snimljene na debati održanoj nakon specijalne projekcije filma, koja je dovela do nezvanične cenzure. Iako zvanično nikad nije bio zabranjen i bio je jedan od najuspešnijih jugoslovenskih filmova u inostranstvu, film “W.R. Misterije organzma” prikazan je u Jugoslaviji tek 1988.



Makavejev je imao problema i sa stranim producentima, pa je tako u Francuskoj imao suđenje zbog tužbe producenata filma “Sweet Movie” da ne snima ono što su oni mislili da treba, već po svojoj intuiciji, pa su smatrali da je njihov novac ugrožen. Želimir Žilnik tada je bio pozvan da posvedoči da je Makavejev uračunljiv i da ume da režira.

Prema pričanju Žilnika, Makavejev je na sudu izjavio da je on reditelj, umetnik i da ima pravo da traga, da osluškuje i posmatra svet oko sebe kako bi pronalazio najbolja rešenja za svoj film. Presuda je glasila: “Ovo je Francuska, zemlja Remboa i Lotreamona. Producent je taj koji ponekad dobija, ponekad gubi. U ovom slučaju dužan je da obezbedi Makavejevu da napravi ovaj film jer je Dušan Makavejev umetnik”, preneo je na Festivalu autorskog filma 2016. godine Srdan Golubović, povodom specijalne projekcije filma “Sweet Movie”, koji je nastao kao koprodukcija Francuske, Kanade i Nemačke.



Za razliku od današnjih mladih autora, Makavejev je, kako je svojevremeno rekao, pravio filmove koji su bili toliko jeftini da niko nije mogao da ga mrzi i ni kod koga nije konkurisao.

“Filmovi su zabava za svakoga. U bioskopu smo svi isti. Postojbina filma je najjeftinija zabava. Nekada ste za pet centi mogli da uđete u bioskop u Njujorku. Samo da se ogrejete... Voleo bih da, kada govorimo o filmu, ne zaboravimo i tu vulgarnu stranu života”, rekao je Makavejev na 40. Festu, na promociji knjige “Teror i radost” koju je australijska autorka Lorejn Mortimer posvetila njegovim filmovima.

Makavejev je govorio da film mora da bude zabava, jer mora da ima gledaoce da bi se isplatio. “Film mora da bude svima razumljiv, pa i ako ga svi ne razumeju, važno je da su se dobro zabavili... Da bi film mogao da se gleda, mora da ima dobru sliku, dobre glumce i dinamiku. Može da bude i glup, ali to mora da ima”, rekao je Makavejev, dodajući da se filmovi prave za gledaoca od 12 godina i da “film nema posao da bude kvalitetan, već da se dobro proda, kao povrće na pijaci”.

“Ja nisam prodavac, ali u takvom sam poslu. Vrlina kvalitetnog umetnika je da napravi film koji će svi da gledaju. A ono što ja radim je neki šlag”, rekao je Makavejev, koji ima iza sebe i niz scenarija koji nisu mogli da budu urađeni.

“Kod nas si uvek morao da pitaš nekoga iz Centralnog komiteta da bi snimio film. Nisi morao da ih nosiš, ali uvek je bilo nekog iz CK ko je u nekom savetu, ko voli film... Sa oficirima u ‘Zastava filmu’ nisi imao problema, jer su znali šta je dobar film, ali su znali da kažu i šta ne može”, dodao je Makavejev, koji je na prvim izdanjima Festa vodio program “Konfrontacije”. Ispričao je tom prilikom i nekoliko anegdotskih događaja sa Kočom Popovićem, koga je jedne večeri u Parizu, nakon što je sa suprugom Bojanom Marijan, ugostio braću Pjera i Žaka Prevera, upoznao sa Kopolom koji mu je tom prilikom doneo bio da pročita scenario za “Apokalipsu”.

O Makavejevu je snimljeno i nekoliko filmova, među kojima je i dokumentarac “Misterija Makavejev” (2011) beogradskog redatelja Dragomira Zupanca, u produkciji Radio-televizije Srbije. To je kolažni portret Makavejeva u kojem se pojavljuju mnogi akteri poletnih filmskih 1950-ih, turbulentnih 1960-ih i 1970-ih, ali i kasnijih decenija (Svetozar Cvetković, Branko Vučićević, Miša Radivojević, Pega Popović, Eva Ras, Zdravko Randić, Slobodan Šijan, Želimir Žilnik i drugi).

(SEEcult.org)

Jugoslovenska kinoteka i Fest u čast Makavejeva



Jugoslovenska kinoteka nazvaće svoju svečanu salu imenom reditelja i scenariste Dušana Makavejeva, a na izuzetan i beskompromisan opus tog filmskog autora, jednog od najistaknutijih predstavnika crnog talasa, podsetiće velikom retrospektivom. I Međunarodni filmski festival Fest odaće počast Makavejevu – kako se ispostavilo posthumno, budući da je nameravao da mu uruči na predstojećem izdanju nagradu za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti “Beogradski pobednik”.

Jugoslovenska kinoteka je 2012. godine već uručila Makavejevu svoje najviše priznanje - Zlatni pečat, a ovih dana, na predlog direktora Jugoslava Pantelića, Upravni odbor te ustanove kulture odlučio je da Svečana sala u Uzun Mirkovoj ponese ime “Makavejev”.

U obrazloženju odluke, objavljene na sajtu Kinoteke, ističe se da je Makavejev tokom svog stvaralaštva, pored ostalog, na najbolji način afirmisao korišćenje arhivske filmske građe i na taj način promovisao pionirske napore filmskih stvaralaca u našoj sredini.

Povodom smrti Makavejeva, Jugoslovenska kinoteka prikazaće 28. januara u svom Muzeju filmove “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" (u 18 sati) i "WR: Misterije organizma" (u 20.30). Takođe, Kinoteka će od 1. februara prirediti veliku retrospektivu Makavejeva, koji je preminuo 25. januara u Beogradu u 87. godini.

Makavejevu je dodeljena i nagrada Festa za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti “Beogradski pobednik”, koja je trebalo da mu bude uručena na 47. izdanju tog festivala.

Originalnim stilom i beskompromisnim autorskim stavom, Makavejev je već na početku karijere oduševio kritiku, ali je subverzivnost njegovog dela kojim je rušio tabue, kako političke, tako i seksualne, izazvala cenzuru. Zabranjivan i osporavan u svojoj zemlji karijeru je gradio i u Evropi.

Na 47. Festu, inače, premijerno će biti prikazan dokumentarni film “Slučaj Makavejev” Gorana Radovanovića koji ispituje poziciju umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji, a posebno je fokusiran na političku i socijalnu klimu koja je dovela do zabrane filma “W.R. Misterije organizma”. Okosnica filma su četiri audio trake, tajno snimljene na debati održanoj nakon specijalne projekcije filma, koja je dovela do nezvanične cenzure. Iako zvanično nikad nije bio zabranjen i bio je jedan od najuspešnijih jugoslovenskih filmova u inostranstvu, film “W.R. Misterije organzma” prikazan je u Jugoslaviji tek 1988.



Među tridesetak dokumentarnih i igranih filmova Makavejeva su i “Parada” (1962), “Čovek nije tica” (1965), “Ljubavni slučaj illi tragedija službenice PTT” (1967), “Nevinost bez zaštite” (1968), “Nedostaje mi Sonja Heni” (1972), “Sweet Movie” (1973), “Koka-kola Kid” (1985), “Manifesto” (1988), “Gorila se kupa u podne” (1993)...

Rođen 13. oktobra 1932. u Beogradu, Makavejev je prve filmove snimio u Kino klubu Beograd 50-ih godina. Među njima je i horor “Pečat” (1956). Veću pažnju skrenuo je na sebe dokumentarcem “Parada”.

U filmu “Čovek nije tica” vidi se njegova karnevalska poetika, kombinovanje dokumentarnog i igranog materijala, česta upotreba kamere iz ruke, ironija, razigranost, bizarni detalji, politička i erotska provokativnost. Seksualnost je često propitivao u svojim filmovima, a najradikalniji primeri su “WR: Misterije organizma”, koji je bio u bunkeru čak 16 godina (1971-1987) i “Sweet Movie”, koji je bio nekoliko godina zabranjen i u Velikoj Britaniji.

U filmske antologije ulaze i “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” i “Nevinost bez zaštite”, za koji je osvojio Srebrnog medveda u Berlinu i nagradu međunarodne kritike.



Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih priznanja kao što su Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, Filmska legenda Festivala filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu…

Dobitnik je i titule počasnog doktora Univerziteta umetnosti u Beogradu 2018. godine.

Makavejev je bio urednik i saradnik mnogih listova, među kojima su “Student”, “Književne novine” i “Danas”.

(SEEcult.org)

47. Fest – Bez zaštite, u slavu Makavejeva



Međunarodni filmski festival Fest u Beogradu prikazaće od 22. februara do 3. marta 125 filmova u dve takmičarske i devet revijalnih celina, nudeći reprezentativan presek protekle produkcione sezone, ali i filmove novih autora, najavio je umetnički direktor i selektor Festa Jugoslav Pantelić.

Fest će posebnu počast odati filmskom velikanu Dušanu Makavejevu, koji je preminuo 25. januara, a nedavnom odlukom festivalskog Odbora dodeljena mu je nagrada “Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. To priznanje biće predato 25. februara u Kombank dvorani, uoči premijere dugometražnog dokumentarnog filma “Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali” Gorana Radovanovića.

Na konferenciji za novinare 28. januara, koja je i počela minutom ćutanja u znak odavanja pošte Makavejevu, saopšteno je da je tom legendarnom filmskom autoru i jednom od ključnih aktera crnog talasa posvećen i vizuelni identitet 47. Festa, autorke Simone Dašić Raca.

Tokom 47. Festa, čiji je slogan “Bez zaštite”, Svečana sala Jugoslovenske kinoteke biće nazvana 23. februara imenom Makavejeva, rekao je Pantelić, koji je i direktor Kinoteke.



Strani dobitnik “Beogradskog pobednika” je britanski glumac i reditelj Rejf Fajns, jedan od najčešćih gostiju Festa, a to priznanje će mu biti uručeno 23. februara u Sava centru, uoči projekcije filma “Bela vrana” o Rudolfu Nurejevu, kojim učestvuje u Glavnom takmičarskom programu.

Festival će, kako je već ranije najavljeno, otvoriti film “Miljenica” Jorgosa Lantimosa 22. februara u Sava centru, a na zatvaranju će na istom mestu biti prikazan film “Oni” Paola Sorentina, jednog od miljenika publike Festa.

Takmičarski programi biće održani u Kombank dvorani, nekadašnjoj Dvorani Doma sindikata, gde je Fest i započet 1971. godine.

Među 14 naslova iz Glavnog takmičarskog programa, Pantelić je, uz “Belu vranu”, istakao i argentinski “Crni anđeo” Luisa Ortege, koji će u Beogradu predstaviti glumac Ćino Darin, zatim francuske filmove “Dvostruki život” Olivijea Asajasa i “Granice sveta” Gijoma Niklua, sa snažnom antiratnom porukom, kao i film “Fabrika” ruskog reditelja Jurija Bikova, jednog od ranijih laureata na Festu (za film “Idiot” iz 2014. godine).



Pantelić je skrenuo pažnju i na australijski film o terorističkom napadu “Hotel Mumbaj” Antonija Marasa, u kojem je, kako je ocenio, Armi Hemer ostvario ulogu karijere, zatim na izuzetan argentinski film “Spokoj” Pabla Trapera, koji “dramaturški podseća na tele-novele, ali je mnogo više od toga”, kao i na iznenađenje iz Slovenije – “Posledice” Darka Štantea, “film sa aktuelnom pričom i prepoznatljivim miljeom, koji će izazvati burne reakcije”, a čija će ekipa gostovati na Festu. Istakao je posebno i hrvatski film “Osmi poverenik” Ivana Salaja, te nemački “Brushalter” Vejta Helmera, u kojem igra srpski glumac Predrag Miki Manojlović...

Libanski “Kapernaum” odabran je za 47. Fest pre nego što je nominovan za Oskara za najbolji strani film. Rediteljka Nadin Labaki, inače, jedna je od 22 autorke čiji filmovi učestvuju na 47. Festu, što “nije stvar selektorske korektnosti već stanja stvari u produkciji”, rekao je Pantelić.

Glavni takmičarski program ocenjivaće žiri u sastavu: reditelj Bojan Vuletić (Srbija), glumica Milena Zupančič (Slovenija), rediteljka Iona Urikaru (Rumunija) glumica Nada Šargin (Srbija) i glumac Goran Bogdan (Hrvatska).



U Glavnom programu, ali van konkurencije, biće prikazan dokumentarni film Emira Kusturice “Pepe, jedan uzvišeni život”, portret bivšeg urugvajskog predsednika Hozea Muhike.

Takmičarski program Srpski film (Srbija i prijatelji) obuhvata 13 srpskih i koprodukcija, uključujući one u kojima je Srbija manjinski koproducent i na taj način, kako je istakao Pantelić, napokon dobija obrise kakve je zamislio na početku mandata, imajući u vidu nedostatak nacionalnog filmskog festivala u Srbiji.

Pantelić je izdvojio nemačko-srpski fim Angele Šanelek “Bio sam kod kuće, ali...”, koji će premijeru imati na Berlinalu, a ekipa će posle Berlina gostovati u Beogradu.

Premijere na 47. Festu imaće i “Delirijum tremens” Gorana Markovića, “Reži” Koste Đorđevića, “Šavovi” Miroslava Terzića, “Pijavice” Dragana Marinkovića, “Psi umiru sami” Nikole Petrovića, kao i pomenuti dokumentarac “Slučaj Makavejev” Gorana Radovanovića.

Odluku o nagradama doneće žiri čiji su članovi profesor Vang Jao (Kina), filmolog Daniel Rafaelić (Hrvatska), reditelj Lazar Bodroža (Srbija), koji je nagrađen na Festu 2018. za film “Ederlezi Rising”, te umetnički direktor festivala u Hamburgu Albert Videršpil (Nemačka) i glumac Milan Marić (Srbija), izabran među “dolazeće zvezde” na predstojećem Berlinalu.

Na 47. Festu biće dodeljena i nagrada “Nebojša Đukelić” za najbolji film iz regiona, bez obzira na to u kojem se programu prikazuje. Članovi žirija za to priznanje su književnik i filmski kritičar Jurica Pavičić (Hrvatska), dekan Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Miloš Pavlović i novinarka Radio Beograda i filmska kritičarka Nevena Matović.

Pantelić je istakao da 47. Fest nudi veliki broj vrlo različitih filmova, namenjenih različitim ciljnim grupama i ukusima, pa ima i filmova koji “nisu za svačije oči”, kao što je “Kuća koju je Džek sagradio” Larsa fon Trira.



“Dovodimo one koji su već potvrđeni kao najbolji, ali treba i otkriti filmove. Tu ne mislim samo na publiku i kritiku, već i na distributere i urednike televizijskih programa. Gosti dolaze da promovišu svoje filmove, ali treba iskoristiti i mogućnost za dogovore o saradnji”, rekao je Pantelić u Skupštini grada, pominjući da će i ove godine biti održan industrijski program Festa.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl podsetio je da novi Odbor Festa radi od pre dva-tri meseca, a pored njega i direktora Cebefa Damira Handanovića, koji su članovi po funkciji, tu su i medijski stručnjak Dragan Karadžić, urednik filmskog programa TV Pink Dragan Jeličić i reditelj, producent i marketinški stručnjak Miloš Đukelić.

Glavni zadatak Odbora i Sekretarijata za kulturu biće da sistemski reši neke probleme na koje je Fest nailazio u prethodnom periodu, rekao je Karl, dodajući da je na predlog Sekretarijata za kulturu dosadašnjem umetničkom direktoru Jugoslavu Panteliću produžen mandat za još dve godine, odnosno za 2019. i 2020. godinu.

Grad Beograd izdvojio je 35 miliona dinara za 47. Fest, a na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Srbije aplicirano je za devet miliona dinara, kao i prošle godine.

S obzirom na povratak Festa u centar grada - u renoviranu Kombank dvoranu, Karl je rekao da je ideja da festivalske dvorane imaju profilisane programe, pa će tako Sava centar biti mesto za Fest gala, revijalne filmove i oskarovce, dok je Kombank dvorana “mesto budućnosti Festa koja je već počela pre četiri godine uvođenjem takmičarskog programa”.



Prvi Fest u Dvorani Doma sindikata, 1971.

Dom omladine i Dvorana Kulturnog centra Beograda prikazivaće uglavnom DokuFest, Fokus Evropa i druge, Kinoteka – Fest klasik, ali i druge programe, među kojima su Fest 47, Fest predstavlja, Fest za mlade i Specijalne projekcije. Programi 47. Festa biće održani i u više bioskopskih sala.

Direktor Centra beogradskih festivala Damir Handanović najavio je više od 500 projekcija u 13 dvorana.

Handanović je zahvalio Gradu Beogradu i poimence Goranu Vesiću na podršci, a izjavio je da se nada velikoj posećenosti, kao i gostima iz inostranstva.

(SEEcult.org)

15. ZagrebDox sa više od 100 dokumentaraca

http://www.seecult.org/vest/15-zagrebdox-sa-vise-od-100-dokumentaraca

Šavovi na Berlinalu, pa na Festu



Film “Šavovi” o nestalim bebama, u režiji Miroslava Terzića, prema scenariju Elme Tataragić, imaće svetsku premijeru 11. februara na 69. Berlinalu, u okviru programa Panorama, a potom će biti prikazan i na 47. Festu u Beogradu i ući u bioskopsku distribuciju.

Inspirisan isitinitom pričom jedne od majki nestalih beba, film “Šavovi” sa elementima trilera i melodrame bavi se temom novorođenih beba nestalih iz bolnica koje su godinama, a prema svedočenjima stotina roditelja, proglašavane umrlim, a zapravo prodavane na usvajanje. Scenario je inspirisan svedočanstvom krojačice iz Beograda, koja već skoro dve decenije traga za svojim “umrlim sinom”, boreći se protiv bolničke administracije i lekara, policije, sudova i opštinskih funkcionera kako bi dobila ispravnu umrlicu koja bi pružila dokaz gde joj je dete sahranjeno. Nepunih 20 godina kasnije, ona veruje da je pronašla svog sina u naselju u predgrađu Beograda…

To je jedini film iz regiona bivše Jugoslavije u selekciji Panorama 69. Berlinala, a nastao je u produkciji kuće West End iz Beograda, u koprodukciji sa Bosnom i Herecegovinom, Hrvatskom i Slovenijom.

Film “Šavovi” imaće četiri projekcije na 69. Berlinalu, na kojem iz regiona učestvuje u glavnom takmičarskom programu i makedonski film “Gospod postoji, ime joj je Petrunija”, čija je koscenaristkinja takođe Elma Tataragić, uz rediteljku Teonu Strugar Mitevsku.



Prema rečima reditelja Miroslava Terzića, njegova želja da snimi “Šavove” krenula je da se ostvaruje nakon niza godina, kada je upoznao Drinku Radonjić čija ga “skromnost i hrabrost razoružava”.

“Takođe sam imao sreću da radim sa sjajnom glumačkom ekipom i saradnicima. Od samog početka, još tokom rada na scenariju sa Elmom Tataragić, želeo sam da ulogu Ane igra Snežana Bogdanović. Snežana je ispred kamere postala druga osoba, ne štedeći se i ne plašeći se da se potpuno poništi i prepusti Ani i da u tom procesu ponekad gotovo povredi sebe. Potpuno predavanje. Drug, borac i veliki glumac”, izjavio je Terzić, saopštio je MegaCom Film, najavljujući “Šavove” od 14. marta i u bioskopima.

Prema rečima Milene Trobozić Garfield, koja je sa Uliksom Fehmiuom na čelu producentske kuće West End production - glavnog producenta filma, ulazak “Šavova” u selekciju Panorama velika je potvrda vrednosti tog filma i veliki uspeh reditelja, celog autorskog tima i glumačke ekipe na čelu sa Snežanom Bogdanović.

“Naravno, i svih nas koji kao producenti stojimo iza ovog filma, kao i za one koji su nas podržali, pre svega tu mislim na Filmski centar Srbije”, dodala je ona, napominjući da se danas u svetu proizvodi 40.000 do 50.000 filmova godišnje, te da u takvom okruženju postaje sve teže, naročito filmovima koji dolaze iz malih kinematografija sa malom promotivnom snagom i malim budžetima, da budu primećeni i odabrani u zvanične selekcije najznačajnijih festivala, kao što su Berlin, Kan i Venecija.



“Šavovi” će na 47. Festu imati domaću premijeru 1. marta, nakon čega će ući u redovnu bioskopsku distribuciju i započeti prikazivanje na filmskim festivalima u zemlji i svetu.

Pored Snežane Bogdanović, u filmu igraju i Marko Baćović, Jovana Stojiljković, Vesna Trivalić, Dragana Varagić, Ksenija Marinković, Jelena Stupljanin, Petar Benčina, Radoslav Milenković, Rade Marković, Petar Čemerikić.

Osim Filmskog centra Srbije, film su podržali i Hrvatski audio-vizualni centar, Slovenački filmski fond i Fondacija za kinematografiju Sarajevo.

(SEEcult.org)

Zlatni medved Lapidovom filmu o nacionalnom identitetu

http://www.seecult.org/vest/zlatni-medved-lapidovom-filmu-o-nacionalnom-identitetu

Preminuo Bruno Ganc



Švajcarski glumac Bruno Ganc, dobitnik nagrade Evropske filmske akademije za životno delo, preminuo je u 78. godini u Cirihu.

Ganc je preminuo 15. februara u svojoj kući, posle dugogodišnje borbe sa kancerom.

Uz mnogobrojne kolege koje su na društvenim mrežama izrazili tugu povodom smrti Ganca, zvezde filmova kao što su “Nebo nad Berlinom” Vima Vendersa i “Hitler: Konačan pad” Olivera Hiršbigela, počast mu je odao i 69. Filmski festival u Berlinu.

Ganc je, kako je istakao Berlinale, učestvovao u stvaranju istorijske svetskog filma kao jedan od najvećih i najsvestranijih glumaca. “Tužni smo zbog gubitka Bruna Ganca, koji je inspirisao generacije filmofila. Sada je zaista na nebu nad Berlinom”, izjavio je direktor Berlinala Diter Koslik.

Berlinale
@berlinale
Bruno Ganz was one of the greatest and most versatile actors "who inspired generations of film fans", said festival director Dieter Kosslick. We are incredibly saddend by the loss of a long-standing festival companion and outstanding figure of the international film history. pic.twitter.com/CSJkIsavfy

3:55 PM - Feb 16, 2019

Ganc je bio jedan od najistaknutijih glumaca sa nemačkog govornog područja. Poslednju ulogu ostvario je u filmu Larsa fon Trira “The House that Jack Built” (2018).

Najpoznatiji je po ulozi Adolfa Hitlera u filmu o poslednjim danima nacističkog lidera u berlinskom bunkeru, koji je zaradio više od 90 miliona dolara na blagajnama bioskopa širom sveta. Ganc je izjavio svojevremeno da je proveo četiri meseca pripremajući se za tu ulogu i proučavajući istorijske spise, ali i posmatrajući ljudi sa Parkinsonovom bolešću od koje je Hitler – kako se veruje, bolovao.



Debitovao je na filmu 1960. godine, a ostvario je više od 120 uloga na filmu i televiziji, sarađujući sa rediteljima kao što su Verner Hercog (Nosferatu), Teo Angelopulos (Večnost i jedan dan), Silvio Soldini (Hleb i lale)... U krimi komediji "Po redu nestajanja" (2014) Hansa Petera Molanda glumio je srpskog mafijaškog bosa, a partner mu je bio Sergej Trifunović.

Ganc je 2010. godine dobio nagradu EFA za životno delo, a dobitnik je još niza nagrada, među kojima je i Zlatna arena Pulskog filmskog festivala koju je dobio 2001. godine kao najbolji glumac u međunarodnoj selekciji, za ulogu u filmu "Hleb i lale".

Bio je poznat, između ostalog, i po ulogama u filmovima “Čitač”, “Mandžurijski kandidat”, “Američki prijatelj”…

Ganc je decenijama je radio i sa uticajnim pozorišnim rediteljima, poput Petera Zadeka ili Klausa Pejmana, a u režiji Petera Štajna igrao je 2000. godine Fausta u predstavi koja je snimljena i za televiziju.

(SEEcult.org)

Nagrada Europa Cinemas za Šavove na Berlinalu



Srpski film “Šavovi” Miroslava Terzića o krađi beba osvojio je nagradu “Europa Cinemas Label” na 69. Berlinalu, kao najbolji evropski film u programu Panorama, u okviru kojeg je imao svetsku premijeru.

Nagradu filmu “Šavovi”, koprodukciji Srbije sa Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, dodelio je 15. februara žiri koji su činile Juha Elomäki (Arthouse Cinema Niagara, Tampere, Finska), Daniela Zuklic (Thalia Programm Kino, Potsdam, Nemačka) i Marlena Gabryszewska (Kino Elektronik, Varšava, Poljska).

Prema navodima žirija, “Šavovi” je “dobar primer moći filma kao vida umetnosti”.

“Sjajna režija, fotografija, montaža i vrhunske glumačke kreacije. Ovaj film je zasnovan na istinitim događajima i pokazuje da postoji mnogo nepravde u svetu, ali i da, ako verujete u sebe i svoje emocije, možete da srušite te zidove. Priča slama srca. Kada pogledate ovaj film, on će dugo ostati u vama. Šta biste vi uradili da se to dogodi vama? Hrabrost lika majke u ovom filmu je istinski vanserijska. Sve čestitke reditelju Miroslavu Terziću”, istakao je žiri.



Zahvaljujući nagradi na Berlinalu, film “Šavovi” će imati promotivnu podršku mreže Europa Cinemas zahvaljujući finansijskom podsticaju te mreže bioskopa da ga uvrste na svoje repertoare.

Nagrada “Europa Cinema Label” dodeljuje se od 2005. godine na Berlinalu, a ustanovljena je dve godine ranije u Kanu kao vid pomoći evropskim filmovima u bioskopskoj distribuciji, odnosno povećanju njihovog dometa do publike i medija. Od 2004. godine dodeljuje se i u Veneciji.

Film “Šavovi”, prema scenariju Elme Tataragić, bavi se temom tek rođenih beba nestalih iz bolnica u Beogradu koje su godinama, prema svedočenju stotina roditelja, proglašavane mrtvima, a zapravo prodavane na usvajanje. Scenario je inspirisan svedočenjem jedne od majki koja veruje da joj je dete oteto. Nakon što je godine provela na sudovima pokušavajući da dokaže svoju sumnju, veruje da je konačno, nakon dve decenije potrage i borbe, uspela da pronađe svog nestalog sina – mladića od 20 godina koji živi sa svojom novom porodicom u okolini Beograda.



Glavnu ulogu igra Snežana Bogdanović, a u ekipis glumaca su i Marko Baćović, Jovana Stojiljković, Vesna Trivalić, Dragana Varagić, Ksenija Marinković, Jelena Stupljanin, Petar Benčina, Radoslav Milenković, Rade Marković, Petar Čemerikić...

Film je nastao pod okriljem producenata Uliksa Fehmiua i Milene Trobozić Garfield (West End Production) iz Srbije, a finansijski je podržan i od fonda Eurimages, kao i od Filmskog centra Srbije, te Hrvatskog audio-vizuelnog centra, Slovenačkog filmskog fonda i Fondacije za kinematografiju Sarajevo.

Nakon Berlinala, film “Šavovi” imaće 1. marta domaću premijeru na 47. Festu, a od 14. marta najavljen je u bioskopima, u distribuciji MegaCom Filma.

*Foto: MCF

(SEEcult.org)

Dokumentarci o filmskim ikonama na 47. Festu

http://www.seecult.org/vest/dokumentarci-o-filmskim-ikonama-na-47-festu

Počeo 15. ZagrebDox



Međunarodni festival dokumentarnog filma ZagrebDox predstavlja u 15. izdanju više od sto naslova, a svečano je otvoren filmom “Te smo noći pali” u prisustvu danske autorike Cille Hannibal, koja je rekla da je tim ostvarenjem želela da ukaže na važnost razgovora, koji ujedno i smatra smislom dokumentarnog filma.

U prisustvu brojnih gostiju, okupljene u bioskopu Kaptol Boutique Cinema, pozdravio je osnivač i direktor ZagrebDoxa Nenad Puhovski, kratko se osvrnuvši na proteklih 15 festivalskih godina. “Bilo je u tih 15 godina svega – pregledali smo oko 20.000 filmova, prikazali ih više od 2.000 iz 77 zemalja za 290.000 gledalaca, te uveli čitav niz novosti u naš festivalski život”, istakao je Puhovski, saopštili su organizatori.

U prigodnom, rođendanskom videu svoja razmišljanja o ZagrebDoxu, svojim filmovima, kao i o dokumentarizmu uopšte, sa gostima na otvaranju podelili su, između ostalih, i doajeni hrvatskog filma – Krsto Papić, Veljko Bulajić, Zoran Tadić, Bogdan Žižić, Tomislav Radić, Petar Krelja, te srednja i mlađa generacija autora – Vinko Brešan, Dalibor Matanić, Igor Mirković, Goran Dević, Irena Škorić, Ognjen Sviličić, Vlatka Vorkapić, Damir Čučić, Zrinko Ogresta, Tatjana Božić, Tiha Klara Gudac, Đuro Gavran, Robert Zuber, Ivan Ramljak i Tonći Gaćina.

To su, takođe, učinili i neki od najpoznatijih regionalnih, evropskih i svetskih dokumentarista – Marcel Lozinski, Jon Alpert, Jay Rosenblatt, Joshua Oppenheimer, Želimir Žilnik, Mila Turajlić, Talal Derki, Jon Bang Carlsen, Kim Longinotto, Vitalij Manski, Erik Gandini, Yann Arthus-Bertrand, Nino Kirtadze, John Appel, Audrius Stonys, te eksperti Hrvoje Turković, Tue Steen Müller, Rada Šešić, Oliver Sertić, Leena Pasanen, Stefano Tealdi, Silvestar Mileta, Nikica Gilić, Marion Döring, kao i političari Milan Bandić, Duško Ljuština, Ivo Josipović i ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek.


Želimir Žilnik, Nenad i Vesna Puhovski, foto: Niko Goga

Gradonačelnik Zagreba Milan Bandić je zvanično i otvorio 15. Zagrebdox, navodeći da program tog festivala predstavlja “pouzdan prozor u svet”.

“ZagrebDox je važna platforma za upoznavanje gledalaca s domaćom dokumentarnom produkcijom. Osim toga, ZagrebDox uvek otvara važne i aktuelne društvene teme, pa je festival umetnički introspektivni prikaz života savremenog društva i problema savremenog čoveka”, istakao je Bandić.


Milan Bandić, Nenad Puhovski, foto: Julien Duval

ZagrebDox do 3. marta prikazuje 104 dokumentarna filma raspoređena u 16 selekcija, uz niz atraktivnih zvaničnih i posebnih filmskih programa, predavanja, razgovore sa autorima i koncerte.

Uz međunarodnu i regionalnu konkurenciju, te Biografski dox i druge redovne programe (Majstori doxa, Muzički globus, Kontroverzni dox, Stanje stvari, Happy Dox, ADU DOX i Teen Dox), ZagrebDox nudi i nove posebne programe - Poznati o poznatima donosi filmove slavnih autora o još slavnijim protagonistima, Slow Dox nudi gledaocima posebnu vrstu doživljaja, a Ljubav & moda donosi dokumentarce o najvažnijim imenima iz sveta mode. Autorsko veče posvećeno je nagrađivanom domaćem dokumentaristi Nebojši Slijepčeviću, autoru nagrađivanog filma “Srbenka”, a filmovi ukrajinskog reditelja Sergeja Loznice, jednog od najistaknutijih evropskih dokumentarista današnjice i žestokog kritičara ruske politike, obuhvaćeni su retrospektivom.

Osim što kroz filmske programe prati najkvalitetnije i najzanimljivije recentne i klasične dokumentarce, ZagrebDox je posvećen i načinima približavanja dokumentarnog filma raznolikoj publici i edukaciji filmskih profesionalaca putem platforme ZagrebDox PRO.


ZagrebDox, foto: Samir Cerić Kovačević

Prošle godine, na 14. ZagrebDoxu, trijumfovao je dokumentarni film “Druga strana svega” rediteljke Mile Turajlić iz Srbije, koji je proglašen najboljim u regionalnoj konkurenciji odlukom festivalskog žirija, kao i žirija filmskih kritičara FIPRESCI, a dobio je i najbolju ocenu publike.

ZagrebDox se održava uz podršku Grada Zagreba i Hrvatskog audiovizuelnog centra, a ZagrebDox Pro uz podršku potprograma Media programa Kreativna Evropa. Generalni sponzor ZagrebDoxa je Hrvatski Telekom.

Festivalski sajt je zagrebdox.net, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/259651607

Trijumf Zelene knjige i Rome na dodeli Oskara

http://www.seecult.org/vest/trijumf-zelene-knjige-i-rome-na-dodeli-oskara

Sudbina glumca, slika društva

http://www.seecult.org/vest/sudbina-glumca-slika-drustva

Kad je malo mnogo



Među filmovima u domaćem takmičarskom programu 47. Festa je i crnogorsko-srpski film “Između dana i noći”, sastavljen od tri nezavisne priče o odnosu oca i sina u tri vremenska razdoblja – krajem Drugog svetskog rata, u doba pada Berlinskog zida i posle raspada Jugoslavije.

Reditelj i scenarista Andro Martinović izjavio je da je film nastajao dugo, a rađen kratko, za samo 20 snimajućih dana i u četiri nedelje montaže.

“Crna Gora je ušla u proces obnove kinematografske proizvodnje tako da smo od Ministarstva kulture dobili sredstva. Ali, bila su vrlo skromna, što je uticalo i tematski i na strukturu filma”, rekao je 27. februara na konferenciji za novinare Martinović, direktor Crnogorske kinoteke i profesor na Fakultetu vizuelnih umetnosti u Podgorici.

Koproducenti su Ivan Đurović i Lazar Ristovski, koji u trećoj priči igra oca koji traži sina poginulog na ratištu da bi ga dostojno sahranio.



Andro Martinović, Lazar Ristovski, Tihomir Stanić, Ivan Đurović

Ristovski se našalio kako bi izgleda retko dobijao uloge da nije i producent, a zatim istakao da su manjinske koprodukcije postale nužan model bez kojeg gotovo da nije moguće snimiti film.

Ivan Đurović je pomenuo da je suma od 115.000 evra koju su dobili u Crnoj Gori izazvala skandal kao prevelika.

“To je zapravo malo. Imali smo tri različita seta, rekonstrukcije epohe. Bilo je teško, ali mislim da smo uspeli da uradimo ozbiljan posao”, rekao je Đurović.



U svakoj od priča u filmu “Između dana i noći”, otac i sin će se naći u osobenim, graničnim situacijama, u kojima dolazi do preispitivanja vlastite egzistencije. Odluke koje će morati da donesu, promeniće njihove živote zauvek.

U filmu igraju, uz Ristovskog, i Tihomir Stanić, Srđan Grahovac, Marko Baćović, Jovan Krivokapić...

Martinovic je autor nagrađivanih kratkometražnih filmova i dokumentarnog filma (u saradnji sa Brankom Baletićem) "Crna Gora i Veliki rat". Objavljuje tekstove kao kolumnista i saradnik u stručnim časopisima, a "Između dana i noći" je njegov prvi dugometražni igrani film, podržan od Ministarstva kulture Crne Gore i Filmskog centra Srbije.

Film “Između dana i noći” premijerno je prikazan na 42. Filmskom festivalu u Montrealu, a na Festu je na programu 28. februara i 1. marta u Domu omladine, 2. marta u Muzeju Jugoslovenske kinoteke i 3. marta u Centru za kulturu "Vlada Divljan".

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf).

*Foto: Fest

(SEEcult.org)

Najbolja rediteljka Berlinala na Festu



Dobitnica Srebrnog medveda za režiju na proteklom Berlinalu Angela Šanelek predstavila je i na 47. Festu film “Bio sam kod kuće, ali...”, nemačko-srpsku koprodukciju o 13-godišnjem dečaku koji posle smrti oca nestaje bez traga i pojavljuje se posle nedelju dana, a niko ne zna gde je bio i šta ga ja navelo da ode od kuće. Nagađajući da bi to moglo da ima veze sa smrću dečakovog oca, njegova majka i nastavnici suočavaju se sa nizom egistencijalnih pitanja.

Direktor fotografije u tom filmu bio je Ivan Marković, a jednu od uloga igra Dane Komljen, inače reditelj.

“Videla sam ranije neke kratke Komljenove filmove koje je snimao Ivan. Bila sam zaintrigirana, pozvala sam ga i dogovorili smo se o saradnji. I Daneta sam jednostavno samo pitala da li bi želeo da glumi u mom filmu”, kratko je objasnila rediteljka, scenaristkinja i producentkinja Angela Šanelek 3. marta na konferenciji za novinare zavrssnog dana 47. Festa.

Marković je došao na ideju da bi taj film mogao da se realizuje kao koprodukcija i tako je u projekat ušao srpski “Dart film”.

Autorka je rekla da je dugo tražila glavnog junaka i da je na kraju našla jednog dečaka na ulici, a ne preko agencije za mlade talente.

U filmu dečak nastupa u školskoj predstavi “Hamlet”. “Od samog početka sam zamislila kako dečak glumi u školi. Što se tiče odluke da to bude Šekspir, ja sam prevodila brojne njegove komade. Svako ko ih poznaje može naći mnogo razloga da Šekspirovi stihovi uđu u film”, rekla je Šanelek.



Glumica Maren Egert, koja igra dečakovu majku, izjavila je da je ovaj kompleksan lik izgrađen prilično spontano.

“Dosta sam razgovarala sa rediteljkom tokom priprema, pa je onda na snimanju sve teklo samo od sebe”, rekla je ona.

Ivan Marković je, povodom pohvala za poigravanje svetlom i za čarobnu kameru, istakao da je od početka bilo jasno šta žele i na koji način hoće da se grade slike u ovom filmu.

“Pristup je jako jednostavan i sveden. To je zahtevalo drugu vrstu koncentracije i preciznosti. Bilo je potrebno mnogo vremena za pripreme, za traženje lokacija, rad na scenografiji. U suštini želeli smo da u pristupu radu sa slikom ostavimo puno mesta tako da slika ne zarobljava radnju, da sve ostane otvoreno. To je teklo prilično jasno i intuitivno. Ne postoji vizuelni koncept koji bih mogao da opišem u jednoj rečenici”, izjavio je Marković.

Marković je primetio da je film “Bio sam kod kuće, ali...” zahtevan za publiku.

Rediteljka je napomenula da se, dok snima film, ne obraća nekoj posebnoj grupi.

“Uopšte nema smisla razmišljati o određenoj vrsti publike koju želite da privučete. I ja sam publika. Radim filmove o onome što želim da vidim. Vrlo sam normalna osoba, tako da nema razloga da mislim kako ono što ja želim da vidim u filmu neće hteti i neki prosečni gledalac”, izjavila je Angela Šanelek (1962), glumica, rediteljka i scenaritskinja, koja se svrstava u prvi talas berlinske škole novog nemačkog filma. Režirala je i napisala scenario za više igranih filmova i segmenata antologijskih filmova, kao što su "Mostovi Sarajeva" i "Germany 09: 13 Short Films about the State of the Nation".

Srebrnog medveda za režiju dobila je na 69. Berlinalu odlukom žirija kojim je predsedavala francuska glumica Žilijet Binoš.

Film “Bio sam kod kuće, ali...” deo je domaćeg takmičarskog programa na 47. Festu, koji se završava 3. marta u Sava centru svečanom dodelom nagrada i filmom "Oni" Paola Sorentinija o bivšem italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju.

(SEEcult.org)

Pobednici 15. ZagrebDoxa

http://www.seecult.org/vest/pobednici-15-zagrebdoxa

Mart u Jugoslovenskoj kinoteci

http://www.seecult.org/vest/mart-u-jugoslovenskoj-kinoteci-1

66. Martovski festival, tradicija i noviteti

http://www.seecult.org/vest/66-martovski-festival-tradicija-i-noviteti