Filmske novosti...

Filmski festival Mala Pula 2018, BG

UK Parobrod, Kapetan Mišina 6a, Beograd

Filmski festival MALA PULA 2018 (5/6.10.2018.)

učestvuju: Neda Arnerić, Mira Karanović, Snežana van Houwelingen, Nikica Gilić, Milutin Petrović, Gordan Kičić, Dragan von Petrović, Đorđe Bajić, Zoran Janković, Ivan Velisavljević...

11.00-13.00 Šta to manjinske koprodukcije predstavljaju danas? Šta nam donose i da li nešto i odnose? Kako stoje stvari na tom polju na konkretnim primera? - razgovor

Milutin Petrović postavlja pitanja Snežani van Houwelingen i Gordanu Kičiću (koproducentima filma Aleksi)

17.00 Dobra žena (Zlatna arena za najbolji film i glumačko ostvarenje u sklopu programa manjinskih koprodukcija na 63. Pulskom filmskom festivalu 2016. godine) i razgovor sa autorima

19.00 Industry projekcija filma Aleksi (ovogodišnja hrvatsko-srpska koprodukcija koja je otvorila Pulski filmski festival 2018. godine) i razgovor sa autorima

http://www.ukparobrod.rs

Kanski pobednik otvara 24. FAF



Film “Kradljivci” japanskog reditelja Hirokazua Korede, nagrađen Zlatnom palmom, svečano će otvoriti 24. Festival autorskog filma (FAF), koji će od 23. do 30. novembra prikazati još niz ostvarenja koja su obeležila Kanski i ostale svetske festivale, a najavio je i par domaćih premijera, među kojima je i veoma ocekivani film “Teret” Ognjena Glavonića.

Među filmovima koji su za sada najavljeni na 24. FAF-u su i “Slikovnica” Žan Lika Godara, za koju je dobio specijalnu Zlatnu palmu, zatim “Zalazak sunca” - novi film autora “Šaulovog sina” Lasla Nemeša, koji je prikazan na nedavnoj Mostri u Veneciji, kao i “Klimaks” uvek kontroverznog Gaspara Noea.

Među domaćim premijernim naslovima, osim Glavonićevog “Tereta”, koji je prikazan na 71. Filmskom festivalu u Kanu u okviru selekcije Petnaest dana autora, najavljen je i film “Granice, kiša” Nikole Mijovića i Vlastimira Sudara.

“Teret” prati priču Vlade, vozača kamiona, koji u toku NATO bombardovanja Srbije 1999. godine prolazi kroz nepoznate predele, okružen posledicama rata. Vlada ne zna i ne želi da zna šta je to što prevozi, ali taj tovar vremenom postaje njegov teret. Glavnu ulogu tumači Leon Lučev, a u sporednim se pojavljuju i Pavle Čemerikić, Tamara Krcunović, Igor Benčina, Radoje Čupić, Jovo Maksić, Stefan Trifunović, Tanja Pjevac, Ljubiša Milišić, Novak Bilbija i Ivan Lučev.



Kanski pobednik “Kradljivci”, krimi-drama kojom će 24. FAF biti otvoren 23. novembra, predstavlja priču o socijalno ugroženoj porodici koja živi na ivici egzistencije u predgrađu Tokija. Da bi preživeli, bave se sitnim krađama i upravo posle jedne takve, nailaze na napuštenu devojčicu i prihvataju je kao člana svoje porodice. Iako su siromašni i u konstantnoj borbi za opstanak, kada su zajedno, svi izgledaju kao vrlo srećna porodica. Njihove tajne počinju da se otkrivaju nakon jednog incidenta i tada njihov porodični sklad biva ugrožen.

24. FAF će biti održan na najvećem broju lokacija do sada, a kao i prethodnih godina, ponudiće raznovrstan program koji čine ostvarenja sa najprestižnijih svetskih filmskih festivala. Publiku će, prema najavi organizatora, zaintrigirati kako nagrađena, tako i nova ostvarenja stranih i domaćih reditelja.

FAF je prikazao 2017. godine rekordnih više od 90 filmova, a Gran pri “Aleksandar Saša Petrović" dobio je film “Felisite” francuskog reditelјa Alena Gomeša, za režiju je nagrađena rumunsko-srpska koprodukcija “Vojnici. Priča iz Ferentarija” Ivane Mladenović, a najhrabrijim filmom na Balkanu proglašen je “Kratki izlet” Igora Bezinovića iz Hrvatske, pobednik Pulskog filmskog festivala.

(SEEcult.org)

Pobednici 15. Balkanime

http://www.seecult.org/vest/pobednici-15-balkanime

Preminula Milena Dravić



Diva srpskog i jugoslovenskog glumišta Milena Dravić, koja je ostvarila bezmalo 200 uloga na filmu, televiziji i u pozorištu, preminula je u Beogradu u 79. godini.

Milena Dravić preminula je u Kliničko-bolničkom centru na Bežaniji, gde je bila na lečenju, a prema navodima Blica, nekoliko poslednjih dana joj je bilo loše i lekari nisu mogli da joj pomognu.

Proteklog leta Milena Dravić bila je zvezda festivala u Puli, na Paliću i u Herceg Novom, kao počasna gošća koja je pozravljena ovacijama publike. Na sva tri festivala priredjena je izložba fotografija “Milena” autora Maje Medić i Stefana Arsenijevića, te promovisana monografija koju je priredila Tatjana Nježić povodom nagrade Dobričin prsten za životno delo, koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije.

Na 65. Pulskom filmskom festivalu bila je zvezda na svečanom otvaranju 14. jula, a više od 5.000 posetilaca je višeminutnim aplauzom izrazila poštovanje prema njenom radu i karijeri koju je rado predstavljala u Puli. Slavna glumica prethodno je u Srpskom kulturnom centru u Puli prisustvovala otvaranju izložbe fotografija i promociji monografije, a nakon PFF-a, bila je i gošća jubilarnog 25. Festivala evropskog filma Palić, a potom i 32. Hercegnovskog filmskog festivala.

Na Paliću je primila jubilarni srebrnjak povodom 25. izdanja tog festivala, čija je bila dugogodišnja predsednica Saveta i prva dobitnica nagrade “Aleksandar Lifka” 2000. godine za izuzetan doprinos evropskom filmu. Publiku je tom prilikom pozvala da pomogne da FEF Palić ni jednog trenutka ne bude doveden u pitanje.



Foto: FEF Palić

Tada je, na otvaranju izložbe o svojoj karijeri, rekla i da je dobila mnogo nagrada, ali da joj je “najvažnije bilo da je unutar sebe zadovoljna ulogom koju igra”.

“Mogli su to da budu i oskari i zlatni lavovi, sve to ne bi vredelo, ako ja nisam zadovoljna”, rekla je Milena Dravić, koja je ostvarila oko 160 filmskih i televizijskih uloga, počev od filma “Vrata ostaju otvorena” Františeka Čapa, koji će dogodine obeležiti 60 godina od premijere.

Već od filma "Prekobrojna", za koji je dobila Zlatnu arenu u Puli, bilo je "jasno da je jugoslovenski film dobio jednu izuzetnu glumačku osobenost. Iste godine je snimila i ‘Kozaru’, a 1966. čudo od filma ‘Rondo’. Tokom 60-ih i 70-ih snimala je i po 40 filmova za deceniju, u 80-im nešto manje, ali od 90-ih do danas jedva dvadesetak. Da li je to samo zbog manje produkcije? Činjenica je da su Milena i Dragan bili deo svakog mitinga i protesta”, rekao je na promociji monografije o Mileni Dravić Radoslav Zelenović i podsetio u tom kontekstu da je 2000. godine, kada je Mileni Dravić dodeljena nagrada “Aleksandar Lifka” na Palićkom festivalu, njemu kao direktoru skretana pažnja da to ne bi bilo dobro. “Ali pokazali smo da se ne bojimo”, dodao je Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke.



Foto: PFF

Milena Dravić bila je i heroina spektakularnih partizanskih epopeja i muza subverzivnih filmova crnog talasa.

"Bila je i Hasanaginica i savremena žena, i velika tragetkinja i očaravajuća komičarka. Glumila je i dive, i radnice, i intelektualke, i žene iz naroda, i sportistkinje“, rekao je reditelj Stefan Arsenijević, koautor izložbe o njenom fascinantnom opusu.

Bila je i jedina glumica iz bivše Jugoslavije čije je ime uvršteno u Larusovu Svetsku enciklopediju filma, jedina glumica sa ovih prostora koja se našla na naslovnoj strani Njujork tajmsa i jedina sa ovih prostora koja je osvojila nagradu na Kanskom filmskom festivalu - za ulogu u filmu "Poseban tretman" Gorana Paskaljevića prema scenariju Duška Kovačevića.

U maju je u Jugoslovenskoj kinoteci otvoren Legat Milene Dravić i Dragana Nikolića (1943-2016), sa kojim je činila najslavniji glumački i bračni par srpske i jugoslovenske kinematografije. U društvu mnogobrojnih kolega, glumaca i reditelja, prijatelja i poštovalaca, Milena Dravić govorila je tada o nagradama, izazovima i dilemama u karijeri, uslovima rada nekada i sada…



Kao najveću nagradu, navela je ljubav publike. “Mene je nekako više pratila sreća što se tiče nagrada nego Dragana. Njega su puno puta mimoišli za neke zaista sjajne uloge. Ali zato njegov boravak u Parizu, trogodišnji rad u francuskom teatru i velike role koje je tamo odigrao pokrivaju nedobijanje nekih nagrada. Ponosna sam na njegov rad i na svoj rad i na sve ljude bez kojih ja ne bih postojala. Mislim i na publiku i na vas prisutne. Vi ste deo ovog Legata, jer gde bih bila bez vas. Publika nas je zaista podržala, volela i pratila, dočekivala nas sa puno ljubavi i to je ustvari ona najveća nagrada”, istakla je Milena Dravić.

Govoreći o svojoj karijeri, priznala je da “bila malo i kukavica da ode u inostranstvo”. “Imala sam ponude posle ‘WR: Misterije organizma’. Nedostajalo mi je hrabrosti, a trebalo je da probam, pa kako bude. Ali ostala sam u svojoj zemlji koja mi je tada pružala sve - da igram i na filmu punom parom i u pozorištu, a uz to i na televiziji. Ne verujem da bih imala tu šansu napolju da igram i u pozorištu i na televiziji“, rekla je Milena Dravić, koja je dobila stojeće ovacije od kolega i prijatelja i prilikom uručenja nagrade "Dobričin prsten" Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo, koja joj je uručena u decembru 2017. godine na dirljivoj svečanosti u prepunom Zvezdara teatru.

Milena Dravić je "glumica onog najvećeg formata koji prelazi i prevazilazi granice medija, žanrova i uloga. Ona nastupa u ratnim spektaklima i kamernim dramama, od popularnih šou programa i urnebesnih komedija do lirskih tragedija. Od urbanih pobunjenica do učiteljica, direktorki pozorišta i banaka, devojčica, devojaka, žena, ljubavnica, majki, do kraljice i večne Mod - njene transformacije neograničene su i neponovljive. Za više od pola veka glumačkog staža sa izuzetnim talentom i šarmom odigrala je blizu 200 uloga na pozorišnim scenama, filmskom platnu i televizijskom ekranu”, istakao je, između ostalog, žiri za dodelu tog prestižnog priznanja, kojim je predsedavao Predrag Ejdus, glumački velikan koji je takodje nedavno preminuo u Beogradu.

(SEEcult.org)

U slavu Bergmana u Kinoteci



Retrospektiva restaurisanih filmova Ingmara Bergmana, slavnog švedskog reditelja, producenta i scenariste, svečano je otvorena 16. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci povodom stogodišnjice njegovog rođenja koja se obeležava u gotovo svim zemljama u kojima Švedska ima diplomatsko predstavništvo.

Ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin izjavio je pred mnogobrojnom publikom da je Bergman u svojim filmovima “rušio tabue i prikazivao dušu čoveka u najogoljenijem izdanju, onako kako je on to video”.

Izražavajući izuzetnu čast što ima priliku da otvori manifestaciju koja je deo najvećeg međunarodnog jubileja jednog filmskog autora u 2018. godini, Lundin je istakao da je Bergman nesumnjivo bio među najpoznatijim Šveđanima u svetu, a i u svojoj zemlji.

“Bio je velikan. Govoreći o velikanima, Srbija je ovih dana izgubila veliku Milenu Dravić, izvanrednu glumicu i velikog čoveka. Kada nas takvi ljudi napuste, na nama je da to njihovo mesto na sceni velikana sačuvamo i obeležavamo”, rekao je Lundin.

Ističući da organizacija takvih događaja “nije nužnost, nego je želja i obaveza”, jer daje šansu za predstavljanje Bergmana i novim generacijama ljubitelja filma, Lundin je rekao da je Bergman kroz oko kamere video i beležio odnose muškaraca i žena, deteta i majke, sestara i braće, prijatelja… “A šta su ti odnosi ako ne ono što možemo prepoznati u svima nama”, dodao je ambasador.



Retrospektiva Bergmanovih filmova sa restaurisanih kopija počela je njegovim oproštajnim filmom “Saraband” (2003), koji se bavi krajem života, a slavni reditelj je to muzičko-matematičko organizovano delo režirao u svojoj 85. godini.



“Saraband” je 2003. godine prvi put emitovan kao TV film. Scenario je nastavak Bergmanovih “Prizora iz bračnog života” (1973) i vraća se likovima Johana i Mariane, ponovo u tumačenju Liv Ulman i Erlanda Jozefsona, prikazujući njihov susret tri decenije nakon razvoda, podsetila je na otvaranju profesorka filmskih studija Maret Koskinen koja slovi za jednog od najvećih poznavalaca Bergmanovog dela.

Prema njenim rečima, u tom filmu je “snažno prisustvo prošlosti i straha od budućnosti, jer šta je budućnost za starog čoveka nego smrt, tako da “Saraband” govori o strahu od smrti, ali na određeni način i o nadi u ponovno rođenje”.

Maret Koskinen je istakla da je malo onih koji nisu gledali Bergmanove filmove, ali da čak i oni znaju za njegovo ime i za bar neke naslove, među kojima je svakako ikonični “Sedmi pečat” (1957) o putovanjima srednjovekovnog viteza i partiji šaha koju igra sa personifikacijom Smrti.

“Sedmi pečat” na programu je 20. oktobra, a retrospektiva obuhvata do 21. oktobra i filmove “Persona” (1966), “Divlje jagode” (1957), “Jesenja sonata” (1978), “Leto sa Monikom” (1953), “Fani i Aleksander” (1982) i dokumentarni film “Ostrvo Bergman” (2004) rediteljke Mari Nirerod.



Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović rekao je da je publika mnoge Bergmanove filmove verovatno već videla, ali ne sa restaurisanih kopija.

“Kolege iz Švedskog instituta uradile su izuzetan posao i Bergmanovi filmovi ponovo izgledaju kao u vreme njihovih premijera”, rekao je Vujović, izražavajući zadovoljstvo nastavkom izuzetno uspešne saradnje sa ambasadom Švedske, u okviru koje su u Kinoteci i prethodnih godina kontinuirano predstavljana nova i starija ostvarenja švedske kinematografije.

Program u Kinoteci obuhvata i panel diskusiju “Ingmar Bergman - danas - globalna i lokalna perspektiva”, koji će biti održan 17. oktobra uz učešće Maret Koskinen. Moderatorka će biti glumica i rediteljka Jelena Mila.



Povodom sto godina od rođenja Bergmana, ambasada Švedske pripremila je bogat program na više lokacija.

Osim retrospektive u Jugoslovenskoj kinoteci, do 3. novembra biće održan i program pozorišnih predstava, javnih čitanja Bergmanovih drama, kreativnih radionica, okruglih stolova i predavanja o značaju i uticaju tog autora.

Organizatori festivala posvećenog najznačajnijem švedskom filmskom autoru su, osim ambasade Švedske i Jugoslovenske kinoteke, i Švedski institut, Kulturni centar Grad, Eho Animato i M.A.M.M.A Production.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program Bergmanove retrospektive nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Nagrade 9. MikroFAF-a

http://www.seecult.org/vest/nagrade-9-mikrofaf

14. Slobodna zona sa više od 50 angažovanih filmova

http://www.seecult.org/vest/14-slobodna-zona-sa-vise-od-50-angazovanih-filmova

Pobednici 14. Slobodne zone



Najboljim filmom u međunarodnoj selekciji 14. Slobodne zone proglašen je “Ukus cementa” sirijskog reditelja Zijada Kaltuma, dok je u regionalnoj konkurenciji pobedio “Aga” Milka Lazarova iz Bugarske, a posebno priznanje dobio je dokumentarac “Srbenka” Nebojše Slijepčevića iz Hrvatske.

Na ceremoniji zatvaranja 14. Slobodne zone, koja je od 7. do 12. novembra prikazala oko 50 angažovanih filmova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dodeljena je i nagrada za ljudska prava ostvarenju “Švajcarac Kris” Anje Kofmel, kao i nagrada srednjoškolskog žirija filmu “Časna reč” Luka Pikardija iz selekcije 14+. Nagradu publike osvojio je film “Ćutanje drugih” Almudene Karakedo i Roberta Bahara o epskoj borbi žrtava španske diktature pod generalom Frankom, koje nastavljaju da traže pravdu sve do danas.

Nagrada za najbolji film u međunarodnoj selekciji pripala je filmu “Ukus cementa” uz obrazloženje žirija da “na vrlo pametan način promatra rat i izbeglice, iz perspektive građevinskih radnika u Bejrutu”. “Ovo je film zapanjujuće vizuelne naracije i snažnog narativa, koji problematici priče daju posebnu estetičnost. Razlika u odnosu na druge filmove iz kompeticije jeste u tome što nešto što je užasavajuće izgleda drugačije, pozivajući nas istovremeno da iznova preispitujemo sadržaj filma i da se vežemo za likove koji čine fokus priče”, naveo je žiri koji su činili direktorka Međunarodnog festivala ljudskih prava u Nirnbergu Andrea Kun, reditelj Ognjen Sviličič iz Hrvatske i novinar, pisac, scenarista i urednik kulture u nedeljniku NIN Dragan Jovićević.



Nagradu za najbolji film u regionalnoj selekciji dobio je “Aga” Milka Lazarova koji je “očaravajuć, sporiji film pun simbolizma, film koji vodi u svet nama nepoznat, svet u kome su ljudi retki, ali ljudskost nije, a ljudska toplota je nužna da se prežive hladni uslovi”, naveo je žiri koji su činili koordinator međunarodnog programa podrške holandskog fonda Movies That Matter Eric van de Giessen, rediteljka i direktorka fotografije Eva Kraljević iz Hrvatske i montažer i reditelj Dragan von Petrović.



Isti žiri dodelio je i nagradu za ljudska prava filmu “Švajcarac Kris” Anje Kofmel, jer vodi gledaoce “na inteligentno, hrabro i lično putovanje zvano rat”.

Posebno priznanje u regionalnoj selekciji dodeljeno je Nebojši Slijepčeviću za dokumentarni film “Srbenka” koji govori o nacionalizmu i ksenofobiji prateći probe potresne predstave “Aleksandra Zec” Olivera Frljića u Rijeci.



Slobodna zona završena je premijernom projekcijom filma “S ljubavlju Sesil” u Dvorani Kulturnog centra Beograda, gde će 13. novembra biti prikazani na bis filmovi koji su izazvali najveće interesovanje publike

Festival je otvorio 7. novembra poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, koji je istakao važnost poštovanja ljudskih prava - za šta se i sam borio poslednjih 14 godina. Kao prvi državni funkcioner koji je otvorio Slobodnu zonu, s obzirom da su tu ulogu do sada imali ljudi iz sveta umetnosti, Šabić je rekao da mu poziv organizatora predstavlja izuzetno priznanje, jer je reč o festivalu koji radi posao sličan njegovom – bori se za ljudska prava, i to na markantan način.

Najbolji filmovi 14. Slobodne zone krenuće na turneju od aprila do juna 2019. godine u 50 gradova i opština širom Srbije.

*Foto: Tanja Drobnjak

(SEEcult.org)

Dosad najobimniji FAF, Žilniku nagrada za životno delo



Festival autorskog filma (FAF) prikazaće od 23. do 30. novembra dosad najobimniji program, uključujući deset filmova u konkurenciji za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović”, te retrospektive francuskog reditelja Žaka Riveta i domaćeg autora Želimira Žilnika, dobitnika nagrade za životno delo.

Među 26 ostvarenja u Glavnom programu 24. FAF-a je i Žilnikov novi film “Najlepša zemlja na svetu” koji će, prema njegovoj želji, biti prikazan van konkurencije.

“Ovaj film o migrantima, u austrijskoj produkciji, nastavlja se na Žilnikove teme iz nekoliko poslednjih filmova. Kao što je napisao koselektor Greg de Kjur, Žilnik je heroj evropskog filma, i onog alternativnog i onog nezavisnog, autor koji konstantno traži prava za sve koji su obespravljeni u ovom svetu. Zato se njegova retrospektiva s pravom zove Žilnikova internacionala”, istakao je 14. novembra na konferenciji za novinare umetnički direktor FAF-a Srđan Vučinić.



Kao što je ranije najavljeno, 24. FAF će otvoriti ovogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu, film japanskog reditelja Hirokazua Kore-ede “Kradljivci”, koji je van konkurencije, a tom prilikom će u Kombank dvorani Žilniku biti i uručena nagrada za životno delo.

Van konkurencije su i filmovi “Suton” Lasla Nemeša, koji je dobio Gran pri žirija u Veneciji, zatim “Svi znaju” Ašgara Farhadija, kao i filmovi drugih zvezda velikih svetskih festivala.

“Za naš takmičarski program odlučili smo se uglavnom za debitantski ili drugi film nekog reditelja, uz dva izuzetka, kako bismo pojačali tu selekciju, a to su ‘Ajka’ Sergeja Dvorcevoja, čiji je film ‘Tulpan’ dobio Gran pri FAF-a 2009. godine, i ‘Ne zanima me da li ćemo se upisati u istoriju kao varvari’ poznatog rumunskog reditelja Radua Žudea”, rekao je Vučinić.

Vučinić je istakao da su u konkurenciji i tri filma u srpskoj produkciji ili koprodukciji – “Teret” Ognjena Glavonića, “Ti imaš noć” Ivana Salatića i “Granice, kiše” Vlastimira Sudara i Nikole Mijovića.



Prema rečima Vučinića, filmove u konkurenciji povezuju priče sagledane iz drugačije perspektive.

“Mi ne pravimo neki određeni koncept selekcije. Naš glavni koncept je da to bude autorski film. Ipak, ove godine pojavila se zajednička crta, a to je da su priče sagledane iz drugačije perspektive. Bilo da prikazuju svet visoko tehnologiziranog društva kao što je Japan ili neki svet prošlosti kao što je Austrougarska u ‘Sutonu’, ovi filmovi to čine iz drugačijeg ugla, koji će vas možda iznenaditi. To je bilo presudno da izaberemo neke od filmova za Glavni program”, istakao je Vučinić, napominjući da se u takvu koncepciju uklapa i nagrada za životno delo Žilniku.

Direktor FAF-a Igor Stanković izjavio je da 24. festivalsko izdanje nudi “fenomenalan program, najveći do sada”. “I po obimu i po kvalitetu ovo bi mogao da bude jubilarni festival”, rekao je Stanković, dodajući da je sa renoviranom Kombank dvoranom povećan i broj sala – ukupno 11 dvorana u osam bioskopa.

U kreiranju programa aktivno su učestvovali, kao i ranijih godina, članovi Saveta FAF-a reditelji Srdan Golubović, Stefan Arsenijević i Vladimir Perišić, koji nisu mogli da prisustvuju susretu sa novinarima zbog rada na svojim novim filmovima.

FAF nudi i programe “Hrabri Balkan”, “Bande a part”, “Cinéfondation”, ACID, kao i specijalne projekcije, koje je najavila operativna direktorka FAF-a Milena Debeljković.

U okviru ACID programa, u saradnji s Francuskim institutom uvedena je novina - ACID pop, čiji je cilj otvaranje dijaloga publike i autora.

Svojevrsni master klas za gledaoce održaće reditelj Filip Tardije, koji je i član žirija. Imena ostalih članova žirija, kao i lista gostiju biće saopšteni naknadno.

FAF prikazuje i retrospektivu velikog francuskog reditelja Žaka Riveta, koju će otvoriti film “Kaluđerica” 25. novembra u Svečanoj sali Jugoslovenske Kinoteke. Pre projekcije biće predstavljeno prvo izdanje knjige Fakulteta za medije i komunikacije “Žak Rivet: Tekstovi i razgovori”.

Glavna lokacija 24. FAF-a biće Kombank dvorana, a festival će biti održan i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopima “Fontana” i “Vlada Divljan”, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Art Kolarčeve zadužbine i u Kinoteci.

Prošle godine Gran pri “Aleksandar Saša Petrović" 23. FAF-a dobio je film “Felisite” francuskog reditelјa Alena Gomeša, za režiju je nagrađena rumunsko-srpska koprodukcija “Vojnici. Priča iz Ferentarija” Ivane Mladenović, a najhrabrijim filmom na Balkanu proglašen je “Kratki izlet” Igora Bezinovića iz Hrvatske, pobednik Pulskog filmskog festivala.

FAF je osnovan 1994. godine sa ciljem da domaćoj publici predstavi najbolja savremena dela sedme umetnosti. Ostvarenja koja se prikazuju drugačija su od većine filmova sa redovnog bioskopskog reperotoara - ne teže pukoj zabavi, već traganju za dubljom, istinitijom i kompleksnijom slikom današnjeg sveta i čoveka.

(SEEcult.org)

Najbolji zeleni filmovi



Nagradu publike 9. Međunarodnog festivala zelene kulture “Green fest” u Beogradu za najbolji dugometražni film osvojio je dokumentarac “Riverblue: Da li moda može da spase planetu?” Dejvida Mekilvrida i Rodžera Vilijamsa o uticaju proizvodnje farmerki na reke, ali i o inovativnim rešenjima u odevnoj industriji koja mogu da dovedu do “etičke i održive mode”.

Deveti “Green fest”, završen 16. novembra u Domu omladine Beograd filmom “Mladi i nezaustavljivi” rediteljke Slejter Džul-Kemker, prikazao je od 13. novembra sedam dugometražnih i 54 filma kratkog i srednjeg metra, uz niz izložbi, radionica, predavanja i panel diskusija, te goste iz osam zemalja.

Za nagrade “Green festa”, održanog pod sloganom “Plastika nije igračka. Promeni igru!”, takmičilo se ukupno 1.486 filmova iz čak sto zemalja, koliko je bilo prijavljeno na konkurs.

Nagradu za najbolji kratki film osvojio je Filip Filković iz Hrvatske za “The Last Well”, dok je nagradu za najbolji omladinski film dobio Burak Erdogan iz Turske za “The Nest”.

Najbolji film u trajanju do jednog minuta je “Scream” reditelja Gonzaga Legoa iz Francuske. Nagrada za najbolji animirani film dodeljena je Meindardesu Valkevičiusu iz Litvanije za film “Look”.



Najbolji srpski film je “Crna senka zelene energije” reditelja Dragana Gmizića.

Nagrada za najbolji film o prirodi dodeljena je američkim rediteljima Nilu Losinu i Nejtanu Dapenu za “Snows of the Nile”.

Pored toga, žiri “Green festa”, koji su činili Marko Volf iz Slovenije, Pjotr Biedron iz Poljske i Alberto Gutierez Diaz iz Španije, dodelio je i specijalno priznanje filmu “A Day in the Park” reditelja Diega Porala Soldevije iz Španije.

Festival je održan uz pomoć Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Sekretarijata za kulturu, francuske ambasade i Francuskog instituta, Delegacije Evropske unije, Nemačke organizacije za međunarodnju saradnju, Fondacije Hajnrih Bel, kao i uz podršku mnogobrojnih partnera i prijatelja.

(SEEcult.org)

Žilnik: Nagrada FAF-a ohrabrenje

http://www.seecult.org/vest/zilnik-nagrada-faf-ohrabrenje

Brave Heart ::  14. Slobodna zona sa više od 50 angažovanih filmova

http://www.seecult.org/vest/14-slobodna-zona-sa-vise-od-50-angazovanih-filmova

Bila na otvaranju. "Leto" odličan film kao i muzika.

Evo i zabeleženog prizora:

Preminuo Bernardo Bertoluči



Proslavljeni italijanski reditelj Bernardo Bertoluči preminuo je 26. novembra u Rimu u 78. godini.

Bertoluči je preminuo od kancera, saopštila je njegova predstavnici za medije.

Jedan od najuticajnijih italijanskih reditelja i scenarista, Bertoluči je posebno poznat po filmovima “Poslednji tango u Parizu” (1972) i “Poslednji kineski car” (1987), koji je osvojio devet Oskara. Taj biografski film sa Piterom O-Tulom u glavnoj ulozi, bio je prvii italijanski film koji je osvojio Oskara za režiju.

Autor filmova kao što su “Dvadeseti vek”, “Pre revolucije”, “Konformista”, “Čaj u Sahari”, “Mali buda”, “Ukradena lepota”, “Opčinjeni”,“Sanjari”... dobitnik je i nagrade Evropske filmske akademije dodelila za životno delo, za “jedinstven i posvećen doprinos svetu filma”.

Rođen u Parmi 1941. godine, Bertoluči je počeo karijeru kao asistent Pijera Paola Pazolinija 1961. godine, a već naredne je završio scenario za prvi film "The Grim Reaper", koji je prikazan u Veneciji.

Napisao je potom scenario za film Serđa Leonea “Bilo jednom na Zapadu” (1967) i režirao “Strategiju pauka” i adaptaciju romana Alberta Moravije “Konformista”. Filmom “Poslednji tango u Parizu”, sa Marijom Šnajder i Marlonom Brandom, ostvario je veliki uspeh, ali je naišao i na kontroverzne reakcije, pa je to ostvarenje neko vreme bilo zabranjeno i u njegovoj rodnoj Italiji.

Bertoluči je predsedavao žirijem 70. Filmskog festivala u Venecija 2013. godine, a tu dužnost imao je i 1983. godine, kada je Zlatnog lava dobio Žan-Lik Godar (Jean-Luc Godard) za “Karmen”.

Bertoluči je izjavio svojevremeno da je 80-ih želeo od filmova pre svega iznenađenje i uživanje, a od tada se, kako je naveo, nije mnogo promenio.

(SEEcult.org)

Teret suočavanja sa istinom

http://www.seecult.org/vest/teret-suocavanja-sa-istinom

Filmom protiv novih granica



Film “Granice kiše“ Nikole Mijovića i Vlastimira Sudara naišao je na odličan prijem publike 24. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu, kako zbog priče o opusteloj tromeđi Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore i nadi da bi veze među ljudima na tom prostoru ipak mogle da ožive, tako i zbog same lepote tog područja uhvaćene kamerom, ali i zbog muzike koja podseća na neka srećnija vremena.

Filmska priča o ljubavi i nadi prati urbanu devojku koja tokom leta dolazi u posetu rodbini u planinama iznad Jadranskog mora i kao neka dobra vila ponovo stvara veze među ljudima podeljenim nedavno formiranim granicama. Film “Granice kiše” prikazuje na realističan, ali istovremeno i na emotivan način stanje na tom prostoru koji s jedne strane propada, a s druge strane svedoči da postoji nada u mogućnost ponovnih kontakata.

Autori su zamislili “Granice kiše” kao “ljubavno pismo ovim prostorima”, kako je izjavio Sudar 25. novembra uoči beogradske premijere u takmičarskom programu 24. FAF-a.

“Nikola je iz Crne Gore, ja iz Bosne, a našli smo se u Londonu, gde smo studirali dok su se ovde događale dramatične promene. Tamo smo živeli sa nekim slikama ovog prostora koje su nama bile malo strane. Prva ideja za ovaj film bila je da se uradi nešto zajedničko, kao neko ljubavno pismo ovim prostorima, kao nekakav pokušaj da se te slike s kojima smo tamo bili suočeni okrenu naopačke, da se da humana crta ovim prostorima”, rekao je Sudar na konferenciji za novinare u Kombank dvorani.



Prostor na kojem se dešava radnja filma poznat je Sudaru još iz detinjstva - iz doba kada se išlo na školske ekskurzije u Dubrovnik ili Herceg Novi.

“Za vreme socijalizma postojalo je čak slavljenje tromeđe. Taj sistem je pokušao da nekako nauči taj narod da živi zajedno. Onda se desilo sve što se desilo, pa je bilo interesantno videti kroz film kako ta granica funkcioniše danas”, izjavio je Sudar.

Napominjući da je, nažalost, tema granica postala univerzalna, Sudar je ispričao da mu je posle projekcije u Londonu prišla jedna engleska humanitarna aktivistkinja koja je prepoznala situacije sa tromeđe Jordana, Libana i Sirije, gde svi govore sličnu varijantu arapskog jezika, ali su podeljeni čvrstim granicama.

“Naš film o ljubavi je pokušaj da se granice prevaziđu. One će na neki način uvek postojati, ali ne treba da nas spreče da budemo ljudi i da budemo dobri jedni prema drugima”, naglasio je Sudar.

Proces nastanka filma, prikazanog do sada u Montrealu, Rejndensu u Londonu, te u Sarajevu, Leskovcu, Nišu i Somboru, bio je veoma komplikovan i trajao je deset godina.

Kao projekat u razvoju, dobio je nagradu na Sarajevo film festivalu još 2008, snimanje je počelo 2011, ali je prekinuto, pa nastavljeno 2015. godine.



Foto: Krsto Mandušić

Jedan od producenata Predrag Karlo Kalezić priznao je da je već pomišljao da nikada neće završiti projekat, ali da je srećom ekipa izgurala. “Krenuli smo na festivale, svetska premijera je bila u Montrealu, a regionalna u Sarajevu. Svuda smo dobro prošli, glavna glumica Kristina Stevović je i nagrađena. Srećan sam da se sada predstavljamo i u Beogradu”, rekao je Kalezić.

Glumac Vahidin Prelić, koji igra glavnu mušku ulogu, izjavio je da je lik Zdravka dijametralno suprotan njemu privatno, a da mu je velika pauza u snimanju nešto i doprinela.

“Moj pristup i ljubav prema njemu se nije promenio. Mislim da je u međuvremenu nešto i sazrelo, pa je ispalo još bolje. Gledao sam film pet puta, ulovio sam neke greške, ali sam uveren da publika neće primetiti koje su scene snimane 2011, a koje 2015. godine”, kazao je Prelić.

U filmu učestvuje i operska pevačica Dušica Bijelić, koja je pevala u Kraljevskoj operi u Londonu.

“Sudaru se svidelo moj nastup u ‘Figarovoj ženidbi’ i rodila se ideja o saradnji. Oduvek me privlači gluma, što je i vrlo povezano sa operom. U filmu je druga vrsta muzike. Imala sam samo jedan dan snimanja i ponela vrlo lepo iskustvo”, rekla je ona.

Sudar je i autor knjige o reditelju Aleksandru Saši Petroviću “Portret umjetnika kao političkog disidenta: život i delo Aleksandra Petrovića”, zasnovane na doktorskoj tezi koju je odbranio na Univerzitetu u Sent Andreji u Škotskoj. Budući da su i Mijović i on filmski istoričari i teoretičari, i dobro poznaju jugoslovensku kinematografiju i redovno prate savremenu produkciju, Sudar je naveo da je teško reći ko je i šta je sve uticalo na njihov debitantski film. “Uticaji su različiti – od fragmentarne naracije do načina da se postigne atmosfera vrućine. Od Saše Petrovića smo možda najviše preuzeli dokumentaristički odnos i želju za autentičnošću. Zato u filmu imamo puno naturščika, uz nekoliko strateški raspoređenih profesionalnih glumaca”, rekao je Sudar.

U filmu igraju i Robert Budak, Nedjeljko Neno Milović, Ognjen Ogi Vujović, Nada Pavićević, Momo Pićurić, Marta Pićurić… kojima je Sudar zahvalio na lojalnosti i spremnosti da se posle duge pauze ponovo koncentrišu na likove.

Posebnost filmu “Granice kiše” daje fotografija za koju je zaslužan Miloš Jaćimović. Naročito znakovita je i muzika, što iz bivše Jugoslavije, što iz novijeg perioda, koja pojačava poruke filma, ali ne u smislu nostalgije, već kao činjenica jednog vremena bez današnjih granica.

Film “Granice kiše”, koprodukcija BiH, Crne Gore, Srbije, Švedske i Velike Britanije, deo je takmičarskog programa 24. FAF-a sa još devet ostvarenja koja su u konkurenciji za Gran pri "Aleksandar Saša Petrović".

Pored Glavnog programa, koji ukupno nudi 26 filmova, 24. FAF prikazuje i selekcije Hrabri Balkan, Bande à part i ACID. Posebni programi su Cinéfondation, retrospektive Želimira Žilnika i Žaka Riveta, omaž Živojinu Pavloviću, In Focus – Filip Grandrije i Priča i autorski film.

Glavna lokacija 24. FAF-a je Kombank dvorana, a održava se do 30. novembra i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopima “Fontana” i “Vlada Divljan”, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini i u Jugoslovenskoj kinoteci.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Kinoteka u slavu Bertolučija



Jugoslovenska kinoteka, povodom smrti slavnog italijanskog i evropskog filmskog umetnika Bernarda Bertolučija (1941-2018), koga ističe kao svog dokazanog prijatelja, prikazaće od 2. do 7. decembra neke od njegovih najznačajnijih filmova iz višedecenijske karijere.

Omaž Bertolučiju obuhvata 11 ostvarenja, a počinje 2. novembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke filmom “Ukradena lepota” (1986) sa Liv Tajler i Džeremijem Ajronsom, koji će biti prikazan i poslednjeg dana tog ciklusa.

Biće prikazani i filmovi “Strategija pauka” (1970), “Konformista” (1970), “Poslednji tango u Parizu” (1972), “XX vek” prvi i drugi deo (1974), te “Mesec” (1979), “Poslednji kineski car” (1987), “Čaj u Sahari” (1990) i “Mali Buda” (1993), najavila je Kinoteka.

Za završnicu programa posvećenog sećanju na Bertolučija, jednog od velikana svetskog filma, najavljeni su “Sanjari” iz 2003. godine.



Bertoluči je preminuo 26. novembra u Rimu u 78. godini.

Dobitnik je Oskara za režiju i za scenario za film "Poslednji kineski car", koji je osvojio ukupno devet nagrada Američke filmske akademije.

Među njegovim mnogobrojnim nagradama su i počasna Zlatna palma u Kanu 2011. i nagrada za životno delo Evropske filmske akademije 2012. godine.

I Beograd je imao čast da ugosti Bertolučija – 1977. godine na Festu je prikazan njegov antologijski film "Dvadeseti vek“, a ponovo je gostovao i 1980. godine, kada je prikazao "Mesec".

Bertoluči je po opredeljenju bio marksista i ateista, javno se zalagao za ideje levice.

O njegovim stavovima svedoči i pismo podrške koje je uputio Jugoslovenskoj kinoteci u aprilu 1999. u vreme NATO bombardovanja Srbije.

"Zaglušen ratnom kakofonijom i s naporom pokušavajući da se oduprem talasima nerazuma koji rastu na obe strane, hteo bih da podsetim stratege koji svakodnevo planiraju bombardovanje, na značaj Jugoslovenske kinoteke. Ovo je jedan od tri najvažnija filmska arhiva na svetu, bitan segment pamćenja ovog veka. Uništiti pamćenje, kao što to čine oni koji uništavaju krštenice stotina hiljada ljudi, znači i uništenje istorijskog identiteta, budućnosti kao i prošlosti. Važno je takođe upamtiti da svi zaposleni u ovom arhivu nastavljaju, kao da je sve normalno, da rade svoje svakodnevne poslove na konzervaciji i zaštiti zbirke kojoj svet priznaje vrednost nenadoknadivog kulturnog blaga“, poručio je tada Bertoluči u svom pismu.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Radivojeviću nagrada Crnogorske kinoteke

http://www.seecult.org/vest/radivojevicu-nagrada-crnogorske-kinoteke

Novi ciklus Muzičkog bioskopa



Novi ciklus Muzičkog bioskopa Jovana Bačkulje u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu počinje 7. decembra projekcijom dokumentarnog filma “Zoffski Grč” o riječkog grupi Grč, uz razgovor sa autorom Zoranom Kremom.

Reč je o dokumentarnom filmu o kontroverznom frontmenu riječke rok grupe Grč Zoranu Štajduharu Zoffu, koji je poznat kao “najsuroviji” među hrvatskim rok pesnicima, a specifičnim scenskim nastupom je zaradio odrednicu nepristupačnog grubijana.

Film “Zoffski Grč”, u produkciji Udruge Okodoko (2013), otkriva i drugu stranu priče, prateći i dogodovštine kultne riječke grupe na njihovim koncertima i putovanjima, dok se Zoff i ostali članovi benda prisećaju priča od osnivanja do današnjih dana.

Kao gosti u filmu se pojavljuju: Nereo Superina, Davor Mandić, Mario Kovač, Damir Čargonja-Čarli, Igor Gržinčić-Čuf, E.N.I, Plava trava zaborava, Jadranka Čubrić, Oliver Dragojević, Nikša Bratoš, Zvonimir Kalinić, Iva Roman…

Program CZKD Bioskop ima za cilj osvajanje prostora prikazivanja filma koji ne robuje imperativu samoodrživosti mašine kulturnih industrija, već evocira specifičnu tradiciju gledanja i proizvodnje filma koju su negovali kino klubovi i filmske škole, uticući na celokupnu filmsku kulturu upravo odnosom poštovanja prema svim učesnicima i elementima filmskog procesa.

CZKD Bioskop se realizuje u 2018. godini uz podršku Ministarstva kulture i medija Srbije.

(SEEcult.org)

Kralj Petar Prvi u bioskopima

http://www.seecult.org/vest/kralj-petar-prvi-u-bioskopima

U slavu različitosti, uprkos svemu



Jubilarni, deseti međunarodni festival queer filma “Merlinka”, koji prikazuje više od sto ostvarenja iz 35 zemalja, svečano je otvoren 6. decembra u punoj Velikoj sali Doma omladine Beograda, uz podsećanje na razliku u okolnostima u kojima se održava u odnosu na pre deset godina, kada je u publici bilo više policije nego filmofila.

“Pre deset godina otvarali smo prvi Merlinka festival u maloj, Tribinskoj sali, i bilo je više policije nego ljudi u publici. Deset godina kasnije, Merlinka je mnogo napredovala, a i mi sa njom, mada mi se čini da ima još puno da se radi na tom polju”, rekao je otvarajući “Merlinku” direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić, koji je u vreme prvog izdanja tog festivala radio kao urednik filmskog programa DOB-a.

“Merlinka”, kako je istakao, možda ne može da promeni sveti, ali je tu da “stalno podseća društvo da svet treba i može da se menja, da može biti tolerantniji i da prihvata različitosti”.

Publika desetog festivala “Merlinka”, koji i sloganom “Uprkos svemu” ukazuje na probleme sa kojima se suočavao, ima priliku da pogleda do 9. decembra mnoge nagrađivane filmove na najprestižnijim svetskim festivalima, poput Berlinala, Kana i Sandensa, uz fokus na nemačku kinematografiju.


Boban Jevtić

Prema rečima Predraga Azdejkovića, umetničkog direktora i osnivača festivala “Merlinka”, slogan “Uprkos svemu” govori da nije bilo lako doći do dvocifrene brojke.

“Festival se i danas percipira kao geto LGBT populacije iako se mi trudimo da Merlinku predstavljamo kao svaki drugi filmski festival u Beogradu, koji pre svega slavi kvalitetan film, što naš ovogodišnji program svakako dokazuje”, istakao je Azdejković.

Publici se obratio i šef političkog odeljena nemačke ambasade u Srbiji Matijas Šikorski, a gestivalski program počeo je premijerom filma “Srećni princ”, rediteljskog debija glumca Ruperta Evereta o poslednjim godinama Oskara Vajlda. U muzičkom delu programa svečanog otvaranja nastupile su Bojana Stamenov i Dajana Ho, beogradska dreg kraljica.

U okviru pratećeg programa, održana je tribina “Seksualno nasilje – zakon jače(g)”, te otvorena izložba fotografija “Životi u tranziciji – LGBTQ Srbija” autora Slobodana Ranđelovića, koji živi i radi u Njujorku.

Među atrakcijama “Merlinke” je i premijera dokumentarnog videa “Među ljudima: Život i gluma” reditelja Želimira Žilnika, koji će 8. decembra učestvovati i u razgovoru sa publikom. Video povodom izložbe “Shadow Citizens assemblage” ističe sećanja i komentare glumaca amatera u Zilnikovim filmovima u kombinaciji sa scenama u kojima su učestvovali kao “protagonisti”, pomešanim sa snimcima ekipe koja radi na setovima njegovih filmova. Video deluje kao podsetnik Žilniku o talentima i stvarnim iskustvima njegovih učesnika, koji su ga inspirisali da artikuliše svoje narativne teme i definiše svoje izmišljene likove. Istovremeno, video dokumentuje kako su učesnici filma doživeli nove susrete i solidarnost u “filmskom kolektivu”.



Među filmovima desete “Merlinke” je više aktuelnih dugometražnih igranih i dokumentarnih ostvarenja, poput paragvajskog filma “Naslednice”, dobitnika dva Srebrna medveda u Berlinu, francuskog filma sa Vanesom Paradi “Nož + srce”, nagrađivanog argentinskog filma “Merlinka”, irskog “Vita i Virdžinija” o ljubavnom životu Virdžinije Vulf, u Keniji zabranjivanog filma “Rafiki”, tajvanskog filma “Legenda o kamenu”, brazilskog “Tvrdokorna farba”…

Publika će imati priliku da pogleda 8. decembra film “Možete li mi mi ikada oprostiti?” rediteljke Marijele Heler, koji je upravo nominovan za dva Zlatna globusa – za najbolju glumicu u drami (Melisa Makarti) i za najboljeg muškog sporednog glumca (Ričard E. Grant). Film govori o životu i radu najpoznatije biografkinje poznatih ličnosti, Li Izrael, koju tumači Melisa Mekarti. Kada Li Izrael ne uspe da podiđe trenutnim ukusima, ona pretvara svoju umetnost u prevaru, falsifikujući intimna pisma preminulih poznatih ličnosti i pisaca.

Na svečanom zatvaranju desete “Merlinke” 9. decembra biće dodeljene nagrade, a najbolje filmove (igrani, dokumentarni, kratki, animirani, Noizzmaker i specijalna nagrada festivala) biraće žiri u sastavu: Aileen Pinkert (LGBT filmski festival Hamburg), Yony Leyser (reditelj i prošlogodišnji dobitnik nagrade za najbolji dokumentarac) i Vladana Vasić (Sarajevski otvoreni centar, koji organizuje Merlinku u Sarajevu). Takođe, prvi put publika će birati najbolji ultra-kratki film, koji traje do pet minuta.

Na ceremoniji svečanog zatvaranja nastupiće Ivana Rašić – Sajsi MC i Tijana Rašić.



Festival “Merlinka” održava se od 2009. godine u Domu omladine Beograda u znak sećanja na Vjerana Miladinovića Merlinku, zvezdu Žilnikovog filma “Marble Ass”.

Osim u Beogradu, “Merlinka” ima festivalska izdanja i u Sarajevu, Tuzli, Novom Sadu, Nišu i Podgorici.

Festivalski sajt je merlinka.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Monika Husar, uz dozvolu autorke.

(SEEcult.org)

London na filmu, u Kinoteci

http://www.seecult.org/vest/london-na-filmu-u-kinoteci

Rekordan budžet za srpski film



Budžet Filmskog centra Srbije (FCS) biće dodatno povećan u 2019. godini, a planirana su i dva nova konkursa - za debitanski i dečiji film, najavljeno je 24. decembra na godišnjoj sednici Grupacije za kinematografiju Udruženja za kreativne industrije Privredne komore Srbije, na kojoj je istaknuta i potreba daljeg unapređenja rada FCS-a, posebno konkursne procedure.

U prisustvu ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, predstavnika FCS-a i strukovnih udruženja, predsednik Grupacije za kinematografiju Dragan Bjelogrlić, glumac, reditelj i producent, ocenio je 2018. godinu kao jednu od najuspešnijih u novijoj istoriji srpskog filma, ukazujući na veliki pomak posebno u protekle četiri godine.

Bjelogrlić je podsetio da je Grupacija za kinematografiju i osnovana pre četiri godine, kada je budžet za kinematografiju bio najmanji. Dve godine FCS nije raspisivao konkurse, a danas se, kako je istakao, došlo do “rekordnog budžeta, kontinuiranog raspisivanja konkursa, dva nova konkursa (za nacionalni i komercijalni film), filma koji je vratio gledaoce u bioskope, predstavnika u Kanu, ekspanzije domaćih serija, povećanja podsticaja i stranih produkcija”.

Kao zadatak za sledeću godinu, Bjelogrlić je naveo rad na novom Statutu FCS-a kako bi bilo još preciznije definisano funkcionisanje te ustanove, posebno u pogledu izbora članova komisija, koje treba da čine ljudi od autoriteta.

Prema Zakonu o kinematografiji, komisije moraju da imaju po pet članova i dosta je teško naći toliki broj kvalitetnih ljudi, rekao je Bjelogrlić, koji smatra da bi taj broj mogao da se smanji na tri. Ocenio je da bi u pojedinim slučajevima mogla da odlučuje i samo jedna osoba i da bi to smanjilo mogućnosti manipulacije.

Uz ocenu da bi trebalo ojačati i Filmski centar Vojvodine, Bjelogrlić se zauzeo i za formiranje filmskih centara u drugim delovima zemlje kako bi se bavili lokalnim temama.

Budžet FCS-a za 2019. godinu, kako je rekao ministar, iznosi 1.105.040.000 dinara, što je povećanje od 9,93 posto u odnosu na ovu (1.005.230.000 dinara).

Za redovnu delatnost FCS opredeljeno je 48,8 miliona dinara, što je povećanje od 96,54 posto, dok je za programsku predviđeno 1.056.239.000 dinara, što je povećanje od 7,74 posto, rekao je Vukosavljević, najavljujući dalje povećanje budžeta za kinematografiju i u narednim godinama, u skladu sa mogućnostima države.

Vukosavljević je takođe istakao značaj povećanja odgovornosti i transparentnosti rada komisija koje odlučuju o raspodeli sredstava na konkursima FCS-a, ocenjujući da je potrebno “stvoriti atmosferu većeg poverenja u komisije”.

Predsednica Upravnog odbora FCS-a Jelena Trivan rekla je da se već radi na novom Statutu i Pravilniku, jer FCS-u trenutno, kako je konstatovala, “nedostaje jeste proceduralna uređenost”.

Jelena Trivan najavila je za 2019. godinu nove konkurse za debitanski film i dečji film, a 2018. godinu opisala je kao godinu velikog uspeha srpskog filma, pominjući bioskopske hitove kao što je “Južni vetar”, ali i dečji film “Zlogonje”, koji je ostvario i uspeh na festivalima, te filmove sa nacionalnim temama, kao što su “Kralj Petar Prvi” i “Zaspanka za vojnike”.

FCS je, inače, realizovao ove godine 27 konkursa, na kojima je podržano 18 dugometražnih igranih filmova, 31 kratki igrani film sa studentskim eksperimentalnim, 21 dugometražni dokumentarni, 12 kratkih dokumentarnih i 23 manjinske koprodukcije, rekao je direktor FCS-a Boban Jevtić, najavljujući da će kalendar novih konkursa biti objavljen krajem ove ili početkom sledeće godine.

Jevtić je istakao i da je iz Media potprograma Kreativne Evrope povučeno 640.000 evra. Sedam firmi prvi put je uspelo da dobije sredstva iz tog programa, uz tri festivala, a prvi put je dobijena podrška za dečji film, što je jedinstven slučaj i u regionu.

Kao drugi veliki uspeh, Jevtić je naveo da je od Eurimaža dobijeno 800.000 evra za većinske koprodukcije, a sa manjinskim ta brojka premašuje milion evra.

Jevtić je najavio za 2019. godinu dve velike manifestacije: konferenciju Imago i dodelu nagrada direktora fotografija iz celog sveta, te EAVE - najznačajniju producentsku radionicu u svetu.

(SEEcult.org)

Najgledaniji filmovi 2018. ponovo u DKC-u



Dvorana Kulturnog centra Beograda prikazuje prvih dana 2019. najgledanije filmove iz protekle godine, počev od nagrađivanog dokumentarca Mile Turajlić “Druga strana svega” i čileanske “Fantastične žene” Sebastijana Lelia, dobitnika Oskara za najbolji strani film.

“Druga strana svega” i “Fantastična žena” na programu su 1. i 2. januara, a naredna dva dana u DKC-u je moguće pogledati britanski film “Najmračniji čas” Džoa Rajta, sa Gerijem Oldmanom u ulozi Vinstona Čerčila, te animirani biografski film “S ljubavlju Vinsent: Misterija Van Goga” o životu i kontroverznoj smrti Van Goga, ispričan preko njegovih slika i likova na njima.



Za 5. i 6. januar najavljeni su “Tri bilborda, ispred Ebinga u Misuriju” Martina MekDone, sa nagrađivanom Frensis MekDormand (Oskar, Zlatni globus, Bafta) u ulozi majke koja se bori za rasvetljavanje ubistva svoje ćerke, te švedski film “Skver” Rubena Ostlunda, pobednika Kanskog festivala 2017. i dobitnika Evropske filmske nagrade.

Za 7. i 8. januar najavljeni su italijanski dokumentarac “Groznica Ferante” Đakoma Durzija o fenomenu neverovatnog književnog uspeha misteriozne književnice koja piše pod imenom Elena Ferante, te francuski dokumentarni film “Marija Kalas” Toma Volfa.



Animirani biografski film o Van Gogu biće prikazan i 9. i 10. januara, uz špansko-bugarsku koprodukciju “Voleti Eskobara” Fernanda Leona de Aranoa, sa Penelope Kruz i Havijerom Bardemom, koja govori o emotivnoj vezi novinarke i jednog od najvećih narko bososva svih vremena Pabla Eskobara.

Projekcije su od 18 i 20 sati, a cena karte je 200 dinara.

(SEEcult.org)

Januar u Jugoslovenskoj kinoteci

https://t.co/oVbbeSIQxa

Lantimosov film otvara 47. Fest



Nagrađivani film “The Favourite” grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa, crnohumorna istorijska drama o dešavanjima na britanskom dvoru početkom 18. veka, otvoriće 22. februara 47. Fest u Beogradu.

Radnja filma, za koji je Lantimos dobio Gran pri 2018. godine u Veneciji, događa se za vreme vladavine malo poznate kraljice Ane, za čiju se naklonost, ali i vlast iz senke bore dve dvorske dame.

Lantimos je jedan od najoriginalnijih glasova savremenog autorskog filma, koji je popularizovao takozvani "čudni talas" grčkog filma. Beogradska publika imala je priliku da se upozna sa njegovim jedinstvenim pogledom na svet već na samom početku njegove karijere – na Festu 2010. prikazan je njegov “Očnjak” (Dogtooth), koji mu je doneo nominaciju za Oskara. Na Festu 2016. godine prikazan je “Jastog”, za koji je osvojio nagradu žirija u Kanu.

Jedan od najvećih aduta filma “The Favourite” je jaka glumačka postava koju predvode Olivija Kolman, Rejčel Vajs i Ema Stoun.



Kolmanova tumači kraljicu Anu, sasvim nesposobnu vladarku krhkog zdravlja i nestabilnog uma, koja nije preterano zainteresovana za politiku, već vreme radije troši na trke jastoga i brigu o 17 zečeva. Rejčel Vajs je lejdi Sara, Vojvotkinja od Marlboroa, kraljičina bliska prijateljica i savetnica koja zapravo upravlja kraljevstvom iz senke. Sarina rođaka Ebigejl (Ema Stoun) zapošljava se na dvoru kao sluškinja, ali ubrzo shvata da kraljičino stanje može vešto da izmanipuliše u svoju korist. Sara i Ebigejl će se pokazati kao dostojne protivnice, britke manipulatorke koje će se upustiti u beskrupuloznu borbu za prevlast i poziciju glavne kraljičine miljenice.



Od ideje do realizacije filma prošlo je čak 20 godina. Iako je scenario (Deborah Davis, Tony McNamara) fascinirao producente od samog starta, finansijeri svojevremeno nisu želeli da ga podrže jer nema mnogo muških uloga.

Potencijal scenarija prepoznao je i Lantimos koji je izjavio da ga je privukla prilika da stvori tri jedinstvena, kompleksna ženska lika, što se ne viđa često na filmu. “The Favourite” je prvi film koji je Lantimos režirao prema tuđem scenariju, ali je obojen specifičnim mračnim humorom i stilizovanom estetikom tog ekscentričnog autora. Ipak, kritičari ga nazivaju njegovim "najpristupačnijim" ostvarenjem dosad.



U iščekivanju zvaničnih nominacija za Oskara, uveliko se spekuliše da je “The Favourite” sigurno osigurao nominacije za najbolji film, režiju, scenario, i tri glavne glumice.

Olivija Kolman je u Veneciji dobila nagradu Volpi kup za najbolju glumicu, a sve tri su u trci za Zlatni globus.



47. Fest biće održan od 22. februara do 3. marta, a organizatori su najavili da će kompletan program objaviti 24. januara.

Fest je i prošle godine otvorio jedan od najzapaženijih filmova sezone – “Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju” Martina Mekdone. Nekoliko dana nakon što je beogradska publika premijerno pogledala tu dramu o ženi koja pokušava da otkrije ko je ubica njene ćerke, Frensis Mekdormand i Sem Rokvel nagrađeni su Oskarom za izuzetne uloge.

Prošle godine nagradu 46. Festa Beogradski pobednik dobio je u domaćoj konkurenciji debitantski film “Ederlezi Rising” reditelja Lazara Bodrože, koji je nagrađen i za reziju, kao i glumci te naučno-fantastične priče Sebastijan Kavaca iz Hrvatske i Džesika Stojadinović Stoja, američka porno glumica srpskog porekla. Nagradu žirija dobio je film “Banditi u potrazi za mamom” Koste Ristića, a za najbolji debi nagrađen je dečak Kristijan Garip za glavnu ulogu u tom filmu, koji je dobio i “Politikinu” nagradu “Milutin Čolić”.

Beogradskog pobednika u Glavnom takmičarskom programu odneo je danski film “Šarmer”, a reditelj Alami Milad nagrađen je i za scenario te psihološke drame o mladom Irancu koji očajnički pokušava da pronađe ženu kako bi osigurao ostanak u Danskoj.

Specijalna nagrada Beogradski pobednik uručena je mađarskom reditelju Ištvanu Sabou, a pretposlednje festivalske večeri srpskoj glumici Nedi Arnerić i ruskom reditelju Karenu Šahnazarovu, koji je dobio i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.

(SEEcult.org)