Filmske novosti...

Zafranović gost Martovskog, predstavlja 100. film]Zafranović gost Martovskog, predstavlja 100. film



Istaknuti jugoslovenski i hrvatski reditelj Lordan Zafranović biće specijalni gost 66. Martovskog festivala u Beogradu, čijoj će publici premijerno predstaviti novi dokumentarni film “Duh vremena” (Zeitgeist, 2018), kao i izbor svojih kratkih filmova.

Polučasovni dokumentarac “Duh vremena” u švajcarskoj produkciji nastao je na osnovu izložbe “Gradovi u pokretu” koja kroz arhivsku foto-građu i dnevne listove prati svakodnevni život u Beogradu, Sarajevu, Istanbulu i Ankari tokom 20-ih i 30-ih godina XX veka, nakon raspada Otomanskog carstva.

Autorka izložbe, scenaristkinja i producentkinja filma Nataša Mišković, profesorka Univerziteta u Bazelu, takođe će biti gošća 66. Martovskog festivala, a to je njen prvi, dok je Zafranoviću čak stoti film.

Reč je o edukativnom, ali i kreativnom kratkometražnom dokumentarcu o svakodnevnom životu u Sarajevu, Istanbulu, Beogradu i Ankari nakon pada Otomanskog carstva. Na podlogu sastavljenu od fascinantnih, ali nepoznatih fotografija objavljenih u ondašnjoj turskoj i jugoslovenskoj dnevnoj štampi, Zafranović i Nataša Mišković dodaju glas pevača Boža Vreća kako bi dočarali radost i tugu, bogatstvo i siromaštvo, osmansku prošlost i modernizaciju Jugoistočne Evrope nakon Velikog rata.

Film “Duh vremena” i putujuća izložba “Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe” rezultati su velikog istraživačkog projekta koji istražuje urbani prostor nekoliko gradova kroz oči fotoreportera. Bavila se i pokretom Nesvrstanih i prijateljstvom Tita, Nehrua i Nasera. Autorka izložbe Nataša Mišković autorka je i knjige o istoriji Beograda u 19. veku “Bazari i bulevari”.




Zafranović, Duh vremena

Prema rečima Zafranovića, sasvim slučajno je prisustvovao otvaranju izložbe “Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe”, koja ga je fascinirala.

“Nataša je uložila ogromnu energiju i ljubav istražujući fotografije iz prošlosti i pokazala je veliku odgovornost prilikom priprema za ovu predivnu izložbu. Pomislio sam kako bi bilo šteta da sve to nakon par nedelja završi opet u rafovima i predložio sam da se snimi film. Bilo mi je zadovoljstvo da radim s njom, koliko god bio skroman budžet, i da usaglasim svoju filmsku viziju sa njenom istoriografskom preciznošću”, naveo je Zafranović, koji će novi film premijerno predstaviti 29. marta u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

Publika Martovskog festivala imaće priliku da pogleda i njegove kratke filmove “Ljudi u prolazu” (dokumentarni, 1967) - profesionalni 35-milimetarski film koji je replika filma “Portreti u prolazu”, “Poslepodne (puška)” (igrani, 1967), “Valcer (moj prvi ples)” (igrani, 1970), te “Lica terakota” (dokumentarni, 2003) o arheološkom čudu XX veka – otkriću glinene vojske kineskog cara Ćina Ši Huanga.

Zafranović će 30. marta od 12 časova u sali Amerikana DOB-a održati i masterklas, na kojem će govoriti o unutrašnjoj filmskoj formi na promeru nekoliko izabranih konstrukcionih planova i filmskih inserata iz sopstvenog, obimnog dela. Masterklas je otvoren za sve zainteresovane, ali je potrebno najaviti prisustvo na imejl: jovan.pantovic@martovski.rs (ime i prezime, jedna do tri rečenice o sebi).


Nataša Mišković, Božo Vrećo i Lordan Zafranović

Najpoznatiji po ratnoj trilogiji “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije” i “Večernja zvona”, Zafranović je filmsku režiju diplomirao na Filmskoj akademiji (FAMU) u Pragu 1971. godine u razredu “oskarovca” Elmara Klosa. Magistar je režije. Od 1971. godine živi i stvara u Zagrebu, a 1991. odlazi u Pariz gde živi do kraja 1994. U Beču provodi 1992, a od 1995. stalno je nastanjen u Pragu.

Zafranović je i scenarista većine svojih filmova za koje je dobio veliki broj odlikovanja i nagrada.

Martovski festival – 66. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma biće održan od 27. do 31. marta u Domu omladine Beograda, a prikazaće filmove raspoređene u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film, za koji postoji i međunarodna selekcija.

Festivalski sajt je martovski.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Retrospektiva Žilnika u Centru Pompidu

http://www.seecult.org/vest/retrospektiva-zilnika-u-centru-pompidu

Nagrade 66. Martovskog festivala

http://www.seecult.org/vest/nagrade-66-martovskog-festivala

Kino Europa ipak otvoren do juna, program redukovan



Kino Europa, nakon iznenadne najave zatvaranja vrata zbog spora sa gradskim vlastima u vezi sa planiranim renoviranjem, ipak će nastaviti program od 10. aprila do početka juna, prilagođen novonastaloj situaciji.

Najava zatvaranja Kina Europa od 7. aprila, zbog čega je i svečano otvaranje Festivala tolerancije pomereno u Studentski centar, izazvala je burne reakcije u javnosti, a preko Fejsbuka je organizovano i okupljanje ispred te bioskopske dvorane kojom od 2008. godine upravlja udruženje Zagreb film festival (ZFF).

Direktor ZFF-a Boris T. Matić, kako je prenela HRT, izjavio je da će Kino Europa ipak nastaviti da radi od 10. aprila, i to sve dok traje ugovor o zakupu, a do početka juna preduzimaće i druge akcije. “Možda će nam i netko iz grada pružiti ruku. Iz Ministarstva kulture imamo potporu, a i sprovodimo programe koje ono sufinansira”, rekao je Matić.

Ministarka kulture Hrvatske Nina Obuljen Koržinek prethodno se usprotivila zatvaranju Kina Europa, koje je Matić najavio nakon obaveštenja nadležnih gradskih vlasti o isteku ugovora o najmu i obavezi vraćanja prostora Gradu 1. juna.

“Program Kina Europa izuzetno je vredan i bogat, to je sigurno najposećeniji nezavisni bioskop u Hrvatskoj. Pre dve godine dobili su i nagradu Europa Cinema za najbolji program nezavisnog bioskopa u Evropi u toj godini. Tu se održavaju brojni festivali koje podržava HAVC, a Ministarstvo je sada odobrilo i sredstva iz Evropskog socijalnog fonda. Verujem i nadam se da će se naći rešenje da se ti vredni programi nastave u dvorani Kina Europa, koje je sigurno jedno od najlepših u Hrvatskoj”, rekla je ministarka i naglasila da gradovi moraju voditi računa da je prostorima kulture vrlo teško da se takmiče sa komercijalnijim aktivnostima i da se u centrima gradova moraju čuvati bioskopi i galerije, antikvarijati, pronalaziti prostore za knjižare.

Povodom burnih reakcija na najavu zatvaranja vrata Kina Europa reagovale su i gradske vlasti, navodeći da nema govora o prenameni objekta za neke druge sadržaje koji nisu u vezi sa bioskopskom delatnošću, jer se radi o zaštićenom objektu.

Ujedno, Gradski ured za imovinsko-pravne poslove i imovinu Grada Zagreba izrazio je žaljenje što je uprava Kina Europa na čelu sa Matićem odlučila da Festivalu jevrejskog filma zatvori vrata. “Ovu činjenicu nije potrebno komentirati”, navedeno je u saopštenju, u kojem je navedeno i da je Gradski ured za imovinsko-pravne poslove i imovinu Grada uputio 28. marta ZFF-u kao zakupcu prostora Kina Europa dopis sa zahtevom za predaju poslovnog prostora ukupne površine 1.389 metara, jer 1. juna ističe ugovor o zakupu.

S obzirom da je nužna obnova Kina Europa, gradske vlasti su navele da su preduzele pripremne radnje za renoviranje, što uključuje sanaciju krova zgrade koje je u lošem stanju oprokišnjava. Između ostalog, navedeno je i da su oprema i stolice u dvorani dotrajale i ne odgovaraju tehničkim i sigurnosnim standardima, te da kotlovnica radi na lož ulje što ugrožava sigurnost posetilaca i povećava troškove greanja.

“Namjera je Grada da prijavi Kino Europa na evropske fondove, a na tragu pozitivnih primera Prirodoslovnog, Etnografskog i Tehničkog muzeja. Za ovu proceduru važno je vlasništvo i posed nad nekretninama”, navedeno je u saopštenju.

Direktor ZFF-a Boris T. Matić izjavio je da je odluka o zatvaranju vrata Kina Europa doneta u stanju šoka, nakon obaveštenja dobijenog prethodnog dana o potrebi iseljenja zbog isteka ugovora.

“Nakon toga smo pod emocijama i u stanju šoka doneli odluku o prekidu projekcija, a na žalost zbog toga su nastradali naše kolege s Festivala tolerancije kojima se izvinjavamo. Oni su žrtve kao i mi”, dodao je Matić, najavljujući za 9. april obraćanje javnosti u velikoj dvorani Kina Europa. Tada će izneti celu hronologiju tog slučaja – od samog početka preuzimanja vođenja Kina Europa do danas.

(SEEcult.org)

13. Turneja Slobodne zone širom Srbije

http://www.seecult.org/vest/13-turneja-slobodne-zone-sirom-srbije

Preminula Bibi Anderson



Švedska glumica Bibi Anderson, jedna od muza čuvenog reditelja Ingmara Bergmana, preminula je 14. aprila u Stokholmu u 84. godini, saopštio je švedski Filmski institut.

Rođena 1935. godine kao Berit Elisabet Anderson, Bibi Anderson je u karijeri dužoj od pola veka ostvarila oko stotinu uloga na filmu i televiziji, u švedskim i inostranim produkcijama.

Najzapaženije uloge ostvarila je u Bergmanovim filmovima Sedmi pečat (1957), Divlje jagode (1957) i Persona (1966).

Bergman i Bibi Anderson, inače, započeli su saradnju kada je kao 15-godišnjakinja igrala u njegovim reklamnim spotovima za sapune.

Pamtiće se i njene role u filmu Nikada ti nisam obećao vrt pun ruža (1977) Entonija Pejdža, Kvintet (1979) Roberta Altmana… U novije vreme igrala je u filmovima Arn: Vitez templar (2007) i Arn: Kraljevstvo na kraju puta (2008) Petera Flinta.

Za ulogu u filmu Alskarinan (Ljubavnica) Vilgota Sjemana 1963. godine osvojila je Srebrnog medveda za najbolju glumicu na festivalu u Berlinu.

Višestruka je dobitnica švedske nacionalne filmske nagrade Guldbagge i drugih priznanja.

Predsednik Fondacije "Ingmar Bergman" Jan Holmberg rekao je da Bibi Anderson nije uvek dobijala uloge dostojne njene glumačke veštine ali ih je "prihvatala i od njih pravila nešto mnogo veće".

Mediji i sam Bergman često su govorili o glumcima iz njegovih filmova kao o "njegovim glumcima", dok mu Bibi Andesron nije odgovorila da "ona pripada jedino samoj sebi".

Bibi Anderson se pre devet godina povukla sa javne scene nakon preživljenog moždanog udara.

(SEEcult.org)

Nagrada FIAF-a Godaru



Međunarodna federacija filmskih arhiva (FIAF) dodelila je svoju nagradu za 2019. godinu legendarnom francusko-švajcarskom sineasti Žan-Liku Godaru.

Nagrada je uručena Godaru 11. aprila u Lozani, na svečanosti u sedištu Švajcarske kinoteke, tokom 75. godišnjeg kongresa FIAF-a, saopštila je Jugoslovenska kinoteka. Godar je posvetio nagradu uspomeni na Iris Barry (1895-1969), prvoj kustoskinji Muzeja moderne filmske umetnosti (Museum of Modern Art Film Library) u Njujorku od 1935. godine, koja je bila jedan od osnivača FIAF-a.

Direktor Švajcarske kinoteke Frederik Maire (nekadašnji čelnik filmskog festivala u Lokarnu) istakao je na ceremoniji da je Godarova kreativnost duboko ukorenjena u njegovom širokom poznavanju filmske istorije i u godinama koje je proveo kao kritičar u časopisu Filmske sveske (Cahiers du Cinéma). Kako je naveo Maire, Godar je duhovni sin Francuske kinoteka i njenog osnivača Anrija Lengloa. Pored toga, uvek je bio zainteresovan za filmske tehnologije, za razvoj kamera i tehnike snimanja.

Maire je podsetio da Godar ima dvojno državljanstvo i da je od sredine 70-ih godina, živeći blizu Lozane, obnovio veze sa Kinotekom Švajcarske i njenim direktorom Fredijem Buašeom. Neke od svojih filmova tokom 80-ih godina snimio je uz pomoć te kinoteke i koristeći materijale iz njenih fondova.



Godar je kroz svoj rad uvek ispoljavao veliko interesovanje i brigu za rad, misiju i ciljeve filmskih arhiva, a mnoga njegova ostvarenja odnose se na istoriju filma ili predstavljaju omaž klasicima sedme umetnosti.

Rođen 1930. u Parizu, Žan-Lik Godar jedan je od vodećih svetskih reditelja i jedan od poslednjih živih predstavnika francuskog novog talasa. Tokom karijere eksperimentisao je sa novim načinima pričanja priče i stvaranja filmova koji su uticali na čitav niz mlađih generacija filmskih umetnika.

Od 2001. godine, kada je FIAF nagradu dobio Martin Skorseze za izuzetan doprinos zaštiti filmske baštine, FIAF svoje priznanje dodeljuje ličnostima van sveta filmske arhivistike čija su iskustva i lična posvećenost filmu u duhu misije FIAF-a.

Među dobitnicima su, prema odluci Izvršnog komiteta FIAF-a, bili i Ingmar Bergman, Majk Li, Hou Hsiao-Hsien, Piter Bogdanovič, Anjes Varda, Žan Pjer i Luk Darden, Kristofer Nolan, Apičatpong Verasethakul...

*Foto: Kinoteka/FIAF

(SEEcult.org)

Zemlja na kraju 7 veličanstvenih



Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih” završava se 15. aprila ostvarenjem “Zemlja” austrijskog dokumentariste Nikolausa Gejrhaltera - spektakularnim vizuelnim dokumentom o našoj planeti i drastičnoj promeni njenog lica pod uticajem ljudskog faktora.

Premijerno prikazan ranije ove godine na Berlinalu, gotovo dvočasovni film “Zemlja” jednog od najvećih majstora modernog dokumentarnog filma snimljen je Gejrhalterovim osobenim rediteljskim i snimateljskim stilom.

Podatak, koji impresionira i užasava istovremeno, da “ljudi pomere 156 miliona tona stena i zemlje dnevno, što čini da je čovečanstvo najodlučniji geološki faktor našeg vremena”, bio je pokretač Gejrhalterovog vanserijskog filmskog projekta.

“Zemlja” bi, kako navode organizatori 15. festivala “7 veličanstvenih”, mogla da se doživi kao prava autorska nadgradnja Gejrhalterovog prethodnog velikog rada “Homo sapiens”, ali za razliku od opominjuće postapokaliptične vizije planete, ovo je sada grandiozni prikaz ljudskih sveobuhvatnih poduhvata. Oni kao kolonije mrava na najrazličitije načine oblikuju zemlju na kojoj stojimo i na kojoj se uzdiže priroda i čitav ljudskom rukom stvoreni svet. Gejrhalter svojim studioznim posmatranjem ovoga puta usmerava pažnju i razmišljanja gledalaca na prizore nesagledivo opsežnih zahvata kojima armije kopača, bušača, rezača i lomilaca kamena, pojačane ogromnim neumornim mašinerijama, svakodnevno menjaju lice Zemlje. O svom radu, potpuno nesvesni njegovog globalnog učinka, pasionirani, posvećeni akteri pomeranja brda i planina svedoče na različitim jezicima sveta. U pažljivo umetnutim kadrovima između fascinantnih studija širokih prostora najbolji od tih majstora slave svoje podvige dajući ljudski ton zabrinjavajuće nesagledivoj geološkoj apokalipsi.



Gejrhalter kreira “Zemlju” kao maestralni film moćnih vizuelnih impresija koje, iako autentično dokumentarne, na velikom bioskopskom platnu postaju prizori naučno-fantastičnih filmova. Od prvih kadrova pejzaži izgledaju kao sa drugih planeta, a kopovi, jame i podzemni horizonti postaju prostori u kojima se mašine pretvaraju u samokontrolišuće robote dalekih svemirskih kolonija. Sniman pogledom koji je često kao sa nekog satelita, film “Zemlja”, kako su naveli organizatori “7 veličanstvenih”, kreira jedinstveno viđenje planete koja se postepeno pretvara u apstraktne likovne prizore lišene intenzivnih boja.



Festival “7 veličanstvenih” prikazao je od 9. aprila šest izuzetnih dokumentaraca u izboru Tue Stina Milera i direktora Zorana i Svetlane Popović, počev od nagrađivanog makedonskog filma “Zemlja meda” Tamare Kotevske i Ljubomira Stefanova, koji je ispraćen dugim aplauzom publike u punoj Kombank dvorani. Uz filmove u glavnom programu, prikazani su i nagrađivani dokumentarci Mile Turajlić “Cinema komunisto” i “Druga strana svega”.

Gosti “7 veličanstvenih” su, kao i prethodnih godina, razgovarali s publikom posle svake projekcije.

Ulaznice koštaju 400 dinara.

Festivalski sajt je magnificent7festival.org, a program sa satnicom nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

12. Subversive - Evropa na rubu

http://www.seecult.org/vest/12-subversive-evropa-na-rubu

Evropska različitost na 16. Crossing Europe



Filmski festival Crossing Europe u Lincu, posvećen predstavljanju različitosti evropske kinematografije, nudi od 25. do 30. aprila oko 150 dokumentarnih i igranih filmova iz gotovo 50 zemalja, uključujući angažovane društveno-političke, ali i umetnički ekscentrične radove, uz brojne goste, debate i predavanja.

Virtuelno putovanje širom Evrope, kako organizatori 16. Crossing Europe opisuju taj festival, održava se mesec dana uoči evropskih izbora koje mnogi smatraju presudnim, pa i u vremenu rasta desnice i populizma širom kontinenta, Crossing Europe ostaje čvrsto dosledan svom kredu predstavljanja različitosti Evrope i otvorenosti za drugačije poglede na njeno stanje i budućnost.

Takmičarski program igranih filmova sastoji se od 11 naslova koji će imati austrijsku premijeru, demonstrirajući širok spektar i tema i filmskih izraza. Publika će videti kako mladi ljudi traže mesto u svetu (Light as Feathers - Rosanne Pel, Aren't You Happy? - Susanne Heinrich), kako brakovi ili međuludski odnosi postaju bojno polje (Monsters - Marius Olteanu, Oray - Mehmet Akif Büyükatalay, The Man Who Surprised Everyone – Natasha Merkulova, Aleksey Chupov) kakav je položaj žena u vanrednim okolnostima (Bait – Mark Jenkin, Saf - Ali Vatansever), kako politička nestabilnost tokom vremena urušava društvo (Vulkan - Roman Bondarchuk)…



Takmičarski program dokumentarnih filmova sa 11 naslova pokazuje sadašnje stanje Evrope iz društvenog, političkog i ekonomskog ugla, ali i u kontekstu savremenog istorijskog trenutka. Među dokumentarcima u konkurenciji je film “Srbenka” Nebojše Slijepčevića o posledicama nacionalizma i ksenofobije na život dece srpske nacionalnosti u Hrvatskoj, koji prati probe potresne predstave “Aleksandra Zec” Olivera Frljića u Rijeci 2014. U trci za nagrade je i dokumentarno-animirani film “Švajcarac Kris” Anje Kofmel koja je istraživala priču o svom rođaku Krisu, ratnom reporteru koji je poginuo 1992. u Hrvatskoj kao pripadnik međunarodne grupe vojnika-plaćenika. U konkurenciji za nagrade su i “Domaće igre” Alise Kovalenko iz Ukrajine, “Mađarska 2018” Eszter Hajdú o kampanji uoči maarskih predsedničkih izbora, “Putinov svedok” Vitalija Manskija…



Program Evropska panorama čine dokumentarci i igrani filmovi iz cele Evrope koji su zapaženi u protekloj sezoni i nagrađivani na velikim festivalima, a takođe se premijerno prikazuju pred austrijskom publikom. Među njima je i film “Bog postoji, ime joj je Petrunija” rediteljke Teone Strugar Mitevske iz Makedonije i scenaristkinje Elme Tataragić iz BiH, čija je premijera bila ranije ove godine na Berlinalu.



Festival Crossing Europe nastavlja i tradiciju ukazivanja na radne uslove u vremenu globalizacije i ekonomske krize, a ovoga puta ta selekcija posvećena je ženama i radu. Među filmovima u tom programu je i “Njen posao” Nikosa Labôta iz Grčke, nastao u koprodukciji sa Francuskom i Srbijom.



Posebna festivalska selekcija posvećena je desetu godinu zaredom i odnosu arhitekture i društva, a među odabranim filmovima je i “Bigger Than Life” sarajevskog filmskog autora i vizuelnog umetnika Adnana Softića o makedonskom megalomanskom državnom projektu “Skoplje 2014”.

Crossing Europe treću godinu zaredom posvećuje poseban program vodećim ženskim autorima evropskog filma. Posle nagrađivane rediteljke Yeşim Ustaoğlu iz Turske i uspešne producentkinje Ade Solomon iz Rumunije, ovoga puta u fokusu je albanska autorka Iris Elezi, koja je gostovala u Lincu i 2015. godine, kada je predstavila debitantski igrani film “Bota”, koprodukciju Italije, Albanije i Kosova.

Festival Crossing Europe posebnu pažnju posvećuje i domaćim autorima, pa ovoga puta od čak 164 prijavljena filma, predstavlja 58 odabranih, od kojih će čak 19 imati svetsku premijeru.

Prošle godine Crossing Europe privukao je gotovo 23.000 posetilaca, kojima je ponudio više od 180 projekcija i dvadesetak pratećih programa.

(SEEcult.org)

Preminuo Miloš Paramentić



Ugledni filmski poslenik i publicista Miloš Paramentić preminuo je 26. aprila u Beogradu posle duge i teške bolesti u 65. godini.

Veliki zaljubljenik u sedmu umetnost, celu svoju karijeru posvetio je filmu i televiziji.

Rođen je 1954. godine u Valjevu, gde je završio Valjevsku gimnaziju, Paramentić je diplomirao 1976. etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je kasnije pohadjao postdiplomske studije moderne umetnosti - filma kod prof. Lazara Trifunovića.

Paramentić je bio urednik "Beograd filma", zatim i generalni direktor tog nekada najvećeg prikazivačkog preduzeća, a u dva navrata bio je odgovorni urednik u TV Beograd (Komercijalni program i Redakcija filmskog i stranog igranog programa).

Zatim je devet godina bio na celu Direkcije Festa, te vodio Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma i Sopotski filmski festival (Sofest).

Paramentić je objavio pet knjiga. Među njima su one filmsko-publicističkog karaktera: “Boja mraka”, “15 godina Boje mraka - Autori i glumci govore, Srpski igrani film od 1988. do 2003.", “Deset godina Direkcije Festa”.

Bio je jedan od koautora značajnog izdanja SANU i Jugoslovenske kinoteke "100 godina filma u Srbiji”. Objavio je više od 200 stručnih članaka o filmu (analiza, feljtona, kritika, razgovora, izveštaja) u časopisima i listovima NIN, Oko, Sineast, Filmograf, Večernje novosti, Blic, na Radio Beogradu...

Godine 2012. objavio je i “Tri knjige u jednoj”, koju čine moderan roman u 20 priča “Rastanci i susreti”, scenario za igrani biografski film o lirici i životu Desanke Maksimović pod naslovom “Tražim pomilovanje” i autobiografija “Bilo, jednom”.

U njegovom opusu su i dva televizijska projekta - “Bisko”, sa kratkim reklamno-filmskim emisijama (1986-87 ) i dokumentarno-igrana TV serija “Boja mraka - Srpski igrani film od 1988. do 2003."

Bio je producent dva domaća igrana filma - "Poslednji krug u Monci" i "Mala".

Ispraćaj posmrtnih ostataka Miloša Paramentića biće 30. aprila u 15 sati na Novom groblju u Beogradu.

(SEEcult.org)

Nagrade 16. Crossing Europe

http://www.seecult.org/vest/nagrade-16-crossing-europe

Jugoistočna Evropa u Holivudu

http://www.seecult.org/vest/jugoistocna-evropa-u-holivudu

Maj u Kinoteci u znaku Saše Petrovića, Kajtela, Delona…

http://www.seecult.org/vest/maj-u-kinoteci-u-znaku-sase-petrovica-kajtela-delona

Umetnički filmovi na Beldocsu



Među više od sto dokumentarnih filmova, koje premijerno predstavlja od 8. do 15. maja u Beogradu, 12. Međunarodni festival Beldocs nudi i izbor umetničkih filmova, odnosno filmova o umetnicima.

Prvi od njih je dokumentarac “Sanjajući sećanja na danas” (Dreaming the memories of now) vizuelnih umetnika Geske Brečević i Roberta Brečevića, koji je na programu 11. maja u 17.30 sati u Jugoslovenskoj kinoteci, a prikazuje njihov put sa petogodišnjom ćerkom u mitski prostor spoljnjih delova južnog Meksika, gde otkrivaju složene priče u kojima se vreme, sećanje i nostalgija kontinuirano obnavljaju.

“Sanjajući sećanja na danas” vodi gledaoce kroz zapanjujuće i duboko istraživanje umetničkog procesa stvaranja i eterične izjave ljubavi prema jednom mestu. Kako su naveli organizatori Beldocsa, to je eksperimentalni esej-film, rastežući žanr dokumentarnog filma, komponovan od dalekosežnih misli, suncem obasjanih slika i prizora misterije, vođen pesničkim glasom pripovedača i uzbudljivim, visceralnim zvukom. Pokušaj zaustavljanja vremena snimanjem uspomena na potomstvo pokazuje se kao istinska taština.

Geska Helena Brečević (1975) i Robert Brečević (1971) međunarodno su priznati umetnički duo Performing Pictures, čija se dela odnose na memoriju i pokret, povezujući jezik i pokretne slike na način koji progoni misli i koji često zahteva odgovor gledaoca. Njihov sve veći opus video animacija, filmskih ukazanja i usputnih zabeleški zamagljuje linije između medijskih formi, između nepomičnih i pokretnih slika, te između prolaznosti i trajnosti. Njihove slike su opipljive, često postavljene kao objekti izvan kruga likovnih umetnosti.



Film “Sanjajući sećanja na danas”, nastao u koprodukciji Meksika, Hrvatske, Islanda i Švedske, a nakon projekcije u Jugoslovenskoj kinoteci, sledi Q&A.

Beldocs premijerno predstavlja i film “Suma” (Summa) Andreja Kutsile, proglašen najboljim srednjemetražnim dokumentarcem na prestižnom IDFA u Amsterdamu 2018. godine, a biće prikazan 13. maja u 16.30 sati u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

To je priča o mladoj beloruskoj umetnici koja odlazi iz porodičnog doma u Minsku kako bi posetila prijatelja, starijeg slikara Andrzeja Strumillu u njegovoj idiličnoj kući u Poljskoj. Za nju je putovanje dobrodošlo skretanje misli s gradskog života, a za njega je prekid usamljenog postojanja obeleženog starošću. Prijatnu rutinu crtanja, razgovora, jahanja i poslova oko kuće prekidaju samo pozivi supruga umetnice, koji želi da se ona vrati kući. Ali ona želi da još ostane tu…

Reditelj Andrei Kutsila (1983) diplomirao je 2007. novinarstvo na državnom univerzitetu u Belorusiji, a 2009. završio je Belorusku državnu akademiju umetnosti. Trenutno radi kao frilenser za producentske kuće i TV. Snimio je više od deset kratkih i srednjemetražnih filmova. Bio je učesnik mnogih međunarodnih obrazovnih projekata (IDFAkademija, Berlinale talenti…).



Sa prošlogodišnjeg IDFA dolazi i film “Kraj radnog vremena” (Closing time) švajcarske rediteljke Nicole Vogele, koji je prikazan i u Lokarnu, a predstavlja filmsku meditaciju nad onim trenucima "između" - kaleidoskopsko putovanje koje se oslanja na boje, senzacije, životinje, tajfune i tamno nebo boje jorgovana - materijale života.

Gospodin Kuo i njegova supruga gospođa Lin kuvaju za besane njihovog grada. Oni rade celu noć i spavaju tokom dana, kao i mnogi drugi u uvek užurbanom Taipeiju. Sve dok jednog jutra, vraćajući se sa pijace, gospodin Kuo ne izađe sa autoputa na neki drugi izlaz... “Kraj radnog vremena” je pokušaj beleženja vremena, vežba posmatranja…

Rediteljka Nicole Vogele (1983) studirala je dokumentarni film na Filmskoj akademiji u Baden Virtembergu, a za prvi kratki dokumentarni film “Frau Loosli” osvojila je nagradu za postprodukciju za najbolji švajcarski film na festivalu Visions du Reel 2013. Njen drugi kratki film “In die Innereien” premijerno je prikazan na DOK Lajpcigu, a “Nebel” na Berlinalu 2014, na kojem je dobila počasno priznanje.

Film “Kraj radnog vremena” biće prikazan 14. maja u 21 sat u Dvorani Kulturnog centra Beograda, nakon čega sledi i razgovor sa publikom.

Beldocs će biti održan u više bioskopskih dvorana, a pored domaćeg i takmičarskog programa, nudi i muzičke, biografske i pejzažne dokumentarce, izbor savremenog portugalskog dokumentarnog filma, kao i u retrospektive japanskog autora Kazua Hare i Gorana Devića iz Hrvatske.

Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

XII Beldocs: Niski start u svet nepotkupljive istine

https://qlturnik.blogspot.com/2019/05/xii-beldocs-niski-start-u-svet.html

Na Beldoksu dokumentarac duži od osam sati



Dokumentarni film “Mrtve duše” reditelja Vanga Binga, koji traje duže od osam sati, a predstavlja svedočenja Kineza koji su preživeli radne logore iz vremena Mao Cedunga, biće prikazan na festivalu Beldoks 12. maja počev od 12 sati u Jugoslovenskoj kinoteci.

Ovo delo nastalo u francusko-švajcarsko-kineskoj koprodukciji najduže je u dosadašnjih 12 izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldoks i traje 496 minuta.

Kako se navodi u najavi Beldoksa, u provinciji Gansu na severozapadu Kine leže ostaci brojnih zatvorenika, napuštenih u pustinji Gobi pre 60 godina. Proglašeni za ultradesničare u kampanji Komunističke partije 1957. godine usmerene protiv desnice, oni su umrli od gladi u logorima Jiabiangou i Mingshui. Film poziva gledaoce da se sretnu sa preživelima iz logora kako bi iz prve ruke saznali ko su ti ljudi, kakve teške trenutke su bili primorani da izdrže i šta je to postalo njihova sudbina.

“Mrtve duše” se prikazuju u programu “Meteori”, selekciji hibridnih, igrano-dokumentarnih i arthaus filmova, koja je započeta 2018. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu kao jedna od novih selekcija Beldoksa. Ideja je da se publici približe drugačija shvatanja o filmu, kroz raznolike načine produkcije i nastanka audio-vizuelnih dela. Program je nastao po uzoru na saradnje između muzeja i festivala kao što su: Forum i Forum Expanded na Berlinalu (projekcije arthaus filmova u galerijama i muzejima u Berlinu), FID Marsej - MSU u Marseju, Film Society Of Lincoln Center u muzeju MoMA u Njujorku i Cinema du reel u Centru Pompidu u Parizu.

U programu “Meteori” prikazuju se, između ostalih, film “I dalje snimamo”, o dva studenta umetnosti koji tokom četiri godine rata u Siriji zapisuju istinu snimajući tok sukoba u gradu koji kontrolišu pobunjenici, koji je na festivalu u Veneciji osvojio sedam nagrada, zatim “Heimat je prostor u vremenu” u kojem reditelj Tomas Hejse pronalazi kofer sa pismima svoje porodice od kraja 19. veka do danas i iščitava ih u filmu koji obuhvata najmračniji period nemačke istorije, kao i “Kralj sunce” Alebrta Sera koji slika smrt francuskog kralja u modernoj umetničkoj galeriji, delo nagrađeno Gran prijem na FID Marseju, jednom od najvećih festivala za hibridne žanrove.

Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Kazuo Hara o svojim filmovima u Kinoteci



Japanski dokumentarista Kazuo Hara, gost ovogodišnjeg Beldocsa, će u sklopu festivala u subotu, 11. maja od 16 časova u Jugoslovenskoj kinoteci (Sala Makavejev), održati masterklas kao jedno svojevrsno putovanje kroz njegovo osvajanje autorske slobode. Sastavni deo Beldocs programa je retrospektiva njegovih filmova o kojima je čuveni japanski reditelj govorio na konferenciji za medije u Domu omladine Beograda.

Od njegovih pet filmova, Hara je kao najdraži izdvojio film Ekstremno privatni eros: Ljubavna pisma 1974: “Film Ekstremno privatni eros: Ljubavna pisma 1974 govori o meni, iako je kamera bila okrenuta od mene. Glavni lik je moja supruga sa kojom sam proveo tri godine bračnog života, tokom kojih su se dešavale neke stvari koje izazivaju stid. Okrenuvši kameru ka njoj mnoge intimne stvari, od kojih me je bilo stid, izašle su na videlo, a ja sam morao da se sučeljavam sa tim. “

Kazou Hara dodao je da su mu svi filmovi veoma bliski i dragi, a da je razlog zbog koga izdvaja Ekstremno privatni eros: Ljubavna pisma 1974 taj što je film nakon završetka bio najpribližniji njegovoj ideji kako treba da izgleda: “Uglavnom kada počinjem da pravim dokumentarne filmove imam neku sliku kako bih hteo to da izgleda, i uglavnom je to nakon montaže daleko od onoga što je bila moja prvobitna zamisao. Od mojih pet filmova jedini film koji je bio najbliži onom što sam želeo bio je Ekstremni privatni eros: Ljubavna pisma 1974 i u tom smislu mi je on možda malo više draži od ostalih.”

Na koferenciji za medije, čuveni reditelj najavio je novi film o ekološkoj katastrofi Minamato koji je nakon petnaest godina u procesu montaže, a o kome je takođe američki glumac Džoni Dep snimao film u Beogradu.

Retrospektiva njegovih dostupnih dokumentarnih filmova broji pet dela od kojih su u okviru Beldocsa do sada prikazani filmovi Ekstremno privatni eros: Ljubavna pesma 1974, Posvećeni život (1994), i Zbogom CP (Goodbye CP) (1972), film koji će imati još jedno reprizno prikazivanje tokom festivala.

Od danas će publika moći da pogleda filmove Careva ogoljena vojska i dalje maršira (1987), i Azbestno selo u Japanu (Sennan Asbestos Disaster) (2016), koji će po prvi put biti prikazani u Srbiji.

Careva ogoljena vojska i dalje maršira je remek delo o Japancu Kenzu Okazakiju, netipičnom veteranu Drugog svetskog rata, jednom od samo 30 preživelih pripadnika puka koji se kao okupacijska vojska borila u Novoj Gvineji. On biva angažovan na otkrivanju zavere koju su njegovi sunarodnjaci počinili tokom rata, poput ubijanja saboraca, pa čak i kanibalizma.

U dokumentarcu Azbestno selo u Japanu reditelj slika napore nekadašnjih radnika fabrike azbesta u Osaki da na sudu dobiju japansku vladu, tražeći naknadu štete zbog narušenog zdravlja.

Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

72. Kanski filmski festival

http://www.seecult.org/vest/72-kanski-filmski-festival

Preminula Doris Dej



Američka pevačica i glumica Doris Dej, jedna od najvećih holivudskih zvezda 60-ih, preminula je 13. maja u 98. godini u svojoj kući u Kaliforniji, saopštila je njena fondacija.

Doris Dej je snimila oko 40 filmova, a tokom 60-ih godina 20. veka važila za jednu od najvećih holivudskih zvezda.

Dobitnica je nagrade “Sesil B. Demil” za životno delo.

Filmska publika pamtiće je najviše po glavnoj ulozi u romantičnoj komediji “Šaputanje na jastuku” (1959) Majkla Gordona, za koju je nominovana za Oskara, a partner joj je bio Rok Hadson.

Među njenim najpoznatijim filmovima je i “Čovek koji je previše znao” (1956) Alfreda Hičkoka, gde je glavnu žensku ulogu igrala uz Džejmsa Stjuarta.

Rođena 3. aprila 1922. godine u Konektikatu kao Dori Meri En Kaplehof, muzičku karijeru započela je 1939. godine kao članica velikog benda, inspirisana Elom Ficdžerald. Njena popularnost je počela da raste sa prvim hit singlom “Sentimental Journey” iz 1945. godine. Zapamćena je i po pesmama "Secret Love" (1953) i “Que Sera Sera" (1956). Nakon što je napustila bend Lesa Brauna, započela je solo karijeru.

U periodu između 1947. i 1967. snimila je za “Kolumbija rekords” više od 650 pesama, postavši jedna od najpopularnijih pevačica 20. veka. Dobila je nagradu Gremi za životno delo i druga priznanja u muzičkom svetu.

Muzika ju je dovela i na film, gde je debitovala 1948. godine u muzičkoj komediji “Romansa na otvorenom moru” u režiji Majkla Kertisa i Bazbija Berklija.

Iz sveta šou biznisa povukla se još pre četiri decenije, ali je 2011. godine izdala album “My Heart”.

Doris Dej je 1978. osnovala fondaciju za zaštitu životinja koja nosi njeno ime.

*Foto: Studijski portret Doris Dej za film “Midnight Lace”

(SEEcult.org)

Preminuo Mihailo Miša Janketić



Dramski umetnik Mihailo Miša Janketić, jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca, preminuo je 15. maja u Beogradu u 80. godini, saopštilo je Jugoslovensko dramsko pozorište, u kojem je igrao od početka 60-ih.

Janketić je u bogatoj karijeri odigrao više od stotinu uloga u pozorištu, najviše u JDP-u, a ogroman trag ostavio je i na filmu, televiziji i radiju.

Dobitnik je svih najznačajnijih glumačkih i društvenih priznanja, uključujući Dobričin prsten, Oktobarsku nagradu, četiri Sterijine nagrade, nagradu “Pavle Vuisić” za životno delo…

Član ansambla JDP-a bio je od 1962. do 1998. godine, a u tom periodu ostvario je više od 60 uloga. Prvu ulogu na sceni JDP-a odigrao je 1961. u predstavi Ričard III, a poslednju premijeru imao je na 70-godišnjicu JDP-a u predstavi Kralj Betajnove, igrajući Krneca (2018).



Rođen 24. maja 1938. godine u Novom Sadu, Gimnaziju je završio u Beogradu, gde je upisao najpre studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je posle tri godine, 1958. postao student glume na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju. Diplomirao je 1962. godine u klasi profesora Mate Miloševića.

Na scenama JDP-a bio je Igo u Prljavim rukama Ž. P. Sartra, Uroš V u Smrti Uroša V S. Stefanovića, Ljuba Vrapče u predstavi Kad su cvetale tikve D. Mihailovića, Raskoljnikov u Zločinu i kazni F. M. Dostojevskog, Stenli u Tramvaju zvanom želja T. Viljamsa, Horvat u Krležinom Vučjaku, Alesandro Mediči u Lorencaču Alfreda de Mise, Vojvoda Mišić u Kolubarskoj bici i Valjevskoj bolnici D. Ćosića, Blagoje u Putujućem pozorištu Šopalović Lj. Simovića, Gavrilović u Sterijinim Rodoljupcima (1986) i Gradonacelnik u Gogoljevom Revizoru, Jevrem Prokić u Narodnom poslaniku i Obrad Đorđević u Tako je moralo biti B. Nusića...



Sa velikim uspehom igrao je i na scenama drugih pozorišta (Atelje 212, Narodno pozorište, Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko narodno pozorište, Zvezdara teatar...).

Oktobarska nagrada Beograda dodeljena mu je 1971. godine za ulogu Raskoljinkova u predstavi Zločin i kazna. Sterijine nagrade dobio je za uloge Jagoša Kralja (Klaustrofobična komedija, 1987, Zvezdara teatar), Jevrema Prokića (Narodni poslanik, 1991), Knjaza Nikole (Princeza Ksenija od Crne Gore, 1994, Crnogorsko narodno pozorište) i Čika Dragog (Smrtonosna motoristika, 2005, Atelje 212).

Dobitnik je i nagrada "Joakim Vujić", "Milivoje Živanović", "Raša Plaović", "Ljubiša Jovanović", statuete "Ćuran", Zoranovog brka, nagrade "Branislav Nušić" za životno delo...

Najznačajniju pozorišnu nagradu Dobričin prsten dobio je 2003. godine.



Janketić je na filmu srađivao sa najznačajnijim domaćim rediteljima, a 2014. godine dodeljena mu je nagrada Udruženja filmskih glumaca za životno delo "Pavle Vuisić".

U njegovoj filmografiji su San Puriše Đorđevića, Kako su se voleli Romeo i Julija? Jovana Živanovića, Opatica i komesar Gojka Šipovca, Horoskop Bore Draškovića, Ubistvo na svirep i podmukao način i iz niskih pobuda Žike Mitrovića, Devojka sa Kosmaja Dragovana Jovanovića, Svadba Radomira Šaranovića, Zimovanje u Jakobsfeldu Branka Bauera, Svetozar Marković Eduarda Galića, Kako sam sistematski uništen od idiota Slobodana Šijana, Početni udarac Darka Bajića, Seks – partijski neprijatelj br.1. Dušana Saboa, Peti leptir Milorada Milinkovića...

Igrao je i u TV dramama i u serijama: Dimitrije Tucović, Otpisani, Salaš u Malom Ritu, Nepokoreni grad, Sivi dom, Vuk Karadžić, Bolji život, Zaboravljeni, Srećni ljudi, Porodično blago, Ubice mog oca, Žmurke...



Janketić se bavio i pedagoškim radom kao profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Datum sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.

(SEEcult.org)

Doviđenja, kino Europa!



Kino Europa u Zagrebu, nakon odbijanja gradskih vlasti da produže Zagreb film festivalu ugovor o zakupu tog prostora i odluke da započnu njegovo renoviranje, zatvara 1. juna vrata na neodređeno vreme. Odbrojavanje do poslednje bioskopske predstave biće u znaku programa “Doviđenja, kino Europa!”, kojim taj nezavisni bioskop svečano zaokružuje 11 proteklih godina s publikom i zakoračuje u neizvesnu budućnost.

Poslednja nedelja zato je posvećena aktuelnim i važnim filmovima, počev od teskobnog trilera “Nadnica za strah” Anrija Žorža Kluzoa koji je 1953. godine nagrađen Gran prijem u Kanu i Zlatnim medvedom u Berlinu. Beznadežnost ljudske egzistencije, ali i malovrednost života u kapitalizmu, uzbudljivo su prikazani u priči o četiri pustolova koji se prihvate opasnog posla – prevoza eksplozivne tekućine do naftnih izvora udaljenih nekoliko stotina kilometara.

Nadahnut slavnom sudskom dramom “Dvanaest gnevnih ljudi”, i Branko Bauer u “Licem u lice” donosi priču koja se razvija na jednom dugom sastanku sa određenim brojem likova. Angažovana i društveno-kritička priča, nagrađena sa tri glavne nagrade na Pulskom festivalu 1963. godine, događa se na partijskom sastanku koji je sazvan zbog jednog buntovnog radnika i anonimnog pisma u kojem se kritikuje direkcija preduzeća.

Pravda nikada nije bila svečanije i moralnije utelovljena nego u liku malomeštanskog advokata Atikusa Finča koji je u kultnom romanu “Ubiti pticu rugalicu” stvorila autorka Harper Li, a na film prebacio američki reditelj Robert Maligan. Moralni advokat Atikus dobio je najteži zadatak u Alabami – da odbrani rnog mladića koji je optužen za silovanje bele žene. ta kultna drama o međurasnim sukobima na američkom jugu sredinom 30-ih godina bila je nominovana 1963. godine za sedam Oskara, a jedan od njih poneo je upravo Gregori Pek za portret hrabrog pojedinca u borbi protiv rasističkog aparata i netrpeljivih južnjaka.



Kino Europa započeo je filmske programe 2008. godine filmom (danas) znakovitog imena “Požuda, oprez” Anga Lija, a zatvoriće ga filmom čiji naslov govori još više. “Poslednja bioskopska predstava” Pitera Bogdanoviča nostalgična je drama o odrastanju u jednom teksaškom gradiću u 50-im godinama. Grad koji odumire i ekonomski i kulturno još uvek je čarobno mesto za par srednjoškolaca. Sve radosti i uzbuđenja odrastanja doći će, međutim, na kraju, kada ekipu sustignu životne nedaće. Kraj bezbrižnog doba simbolički će, naravno, obeležiti zatvaranje lokalnog bioskopa. Bogdanovičev film osvojio je dva Oskara i Zlatni globus 1972. godine.

Filmove će, kako je najavio Kino Europa, uoči projekcija predstaviti filmski kritičari Mario Kozina, Diana Nenadić i Nenad Polimac.



Uz programe u velikoj dvorani, poslednja sedmica u Kinu Europa biće obeležena i u dvorani Müller, u kojoj je najavljen film “Moj život s Džejmsom Dinom” (2017) iz programa Queer MoMenti, u organizaciji udruženja Domino, te kratki filmovi iz programa Moj prvi odlazak u bioskop, na kojima se i očekuju najmlađi gledaoci, kao i "Zlogonje" Raška Miljkovića.

U završnici programa u dvorani Müller najavljene su projekcije filmova umetnika i reditelja Kevina Džeroma Eversona, čiji opus čine angažovani filmovi koji na velika platna donose svakodnevicu uglavnom podzastupljene radničke klase Afroamerikanaca. Nakon retrospektiva u Muzeju Vitni, Tejt Modern, Centru Pompidu, Vijenalu i na Festivalu u Roterdamu, Multimedijalni institut organizuje prvo predstavljanje Eversonovog opusa u Hrvatskoj, u prisustvu autora, koji će gostovati, inače, i 4. juna u Novom Sadu i dan kasnije u Beogradu, povodom izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Za poslednji dan rad Kina Europa, 30. maj, najavljeno je gorko-slatko kolektivno druženje uz filmove, muziku i širom otvorena vrata.



Uprava Kina Europa saopštila je ranije da su gradske vlasti Zagreba odlučile da zatvore vrata tog najuspešnijeg hrvatskog nezavisnog bioskopa, uprkos nepostojanju plana za njegovo renoviranje i snažnoj pravnoj osnovi za produženje ugovora Umetničkoj organizaciji Zagreb Film Festival za zakup i dalje korišćenje prostora. ZFF i Kino Europa dobili su, posle prvih najava zatvaranja tog bioskopa, pisma podrške mnogobrojnih predstavnika hrvatskih i evropskih institucija, te niza osoba iz javnog života u regionu i šire.

I ministarka kulture Hrvatske Nina Obuljen Koržinek usprotivila se zatvaranju Kina Europa, koje je direktor ZFF-a Boris T. Matić najavio bio nakon obaveštenja nadležnih gradskih vlasti o isteku ugovora o najmu i obavezi vraćanja prostora Gradu 1. juna.

Kino Europa sagradila je 1924/25. godine zagrebačka porodica Müller u želji da napravi najlepši, najvažniji i najmoderniji bioskop na tom prostoru. Grad Zagreb otkupio je Kino Europa u oktobru 2007. godine, nakon uspešne akcije ZFF-a i Hrvatskog filmskog saveza "Daj mi kino". Upravljanje tim bioskopom sa dve dvorane, koji je domaćin više od 20 festivala i manifestacija, povereno je Umetničkoj organizaciji ZFF.

Ministarstvo kulture Hrvatske donelo je 2013. godine rešenje prema kojem je Kino Europa zaštićeno kulturno dobro i nacionalno blago Hrvatske. Enterijer tog bioskopa sa bogatim štukaturskim dekoracijama i postsecesijskim klasicističkim detaljima smatra se jednim od najlepših gradskih prostora.

Kino Europa dobitnik je nagrade mreže bioskopa Europa Cinemas za najbolji program 2016. godine, koju je dobio u konkurenciji sa čak 1.078 bioskopa u 644 gradova u 41 evropskoj zemlji.

(SEEcult.org)

Savremeni filmovi Španskog metra

http://www.seecult.org/vest/savremeni-filmovi-spanskog-metra

Bez Lake devojke na Festivalu francuskog filma



Film "Laka devojka" Rebeke Zlotovski izuzet je iz programa Festivala francuskog filma, nakon odluke rediteljke da ga vrati u proces finalne montaže.

Iako je nedavno premijerno prikazan u Kanu u okviru programa Directors Fortnight, privukavši pažnju kritike i javnosti, rediteljka je odlučila da film vrati u montažu. I ranije je bilo dorađivanja filmova nakon prikazivanja, a drastičan primer bio je "Dipan" koji je, nakon osvajanja Zlatne palme u Kanu 2015. godine, vraćen u montažu kako bi bio skraćen.

Festival francuskog filma svečano je otvoren 28. maja u Kombank dvorani filmom “Bez filtera” Erika Lavena, koji je pozdravio publiku i, u duhu komedije koja mu je svojstvena, najavio početak nove srpsko-francuske saradnje.

Publici se obratio i ambasador Francuske u Srbiji Frederiko Modoloni, kao i glumci Tamara Krcunović i Radivoje Raša Bukvić, "kumovi" novog Festivala francuskog filma.



Glavni program obuhvata i filmove “Jaovo putovanje” reditelja Filipa Godoa, “Kazanova, poslednja ljubav” Benoa Žakoa, “Osećam se dobro” Benoa Delepina i Gustava Kervena, “15 minuta rata” Freda Grivoa, te dokumentarac “Varda By Agnes” Anjes Varde, poslednji film te velike autorke, koji je imao premijeru na Berlinalu ranije ove godine. Nedavno preminuloj rediteljki Anjes Varda priređena je i obimna retrospektiva.

Festival će biti zatvoren filmom “Sibil” rediteljke Žistin Triet, koji je premijerno prikazan na proteklom Kanskom festivalu.

Cene ulaznica su 400 dinara po projekciji u okviru glavnog programa, a za filmove Anjes Varde cena će biti simboličnih 100 dinara.

*Kupljene karte za “Laku devojku” važe za projekciju filma koji je otovorio Festival francuskog filma "Bez filtera”, koji će biti prikazan 31. maja u 19.30. Karte se mogu i vratiti na blagajni ili zameniti za drugi film.

(SEEcult.org)

O(p)stanak Kina Europa, za sada



Dan nakon što je Kino Europa održao poslednju filmsku projekciju i oprostio se s publikom zbog prinudnog zatvaranja vrata usled spora sa gradskim vlastima o zakupu prostora, Trgovački sud u Zagrebu doneo je 31. maja privremeno rešenje kojim je omogućen nastavak rada tog nezavisnog bioskopa do okončanja parničnog postupka sa Gradom.

Direktor Umetničke organizacije Zagreb film festival Boris T. Matić objavio je sudsko rešenje na svom Fejsbuk profilu, i to par sati uoči predviđene primopredaje ključeva omiljenog zagrebačkog bioskopa predstavnicima gradskih vlasti.

“Ovo je neverovatno ... Upravo je stigla odluka Trgovačkog suda da zasad ipak ostajemo u kinu dok ročište ne završi...”, naveo je kratko Matić i priložio rešenje Trgovačkog suda, doneto na osnovu tužbe koju su protiv gradskih vlasti podneli ZFF i Propeler, kao zakupci prostora.



Prema navodima Trgovačkog suda, ZFF i Propeler su u roku podneli zahtev na koji je odgovor gradskih vlasti trebalo da stigne najkasnije 90 dana pre isteka roka na koji je ugovor o zakupu prostora sklopljen, što znači do 1. marta, odnosno 28. februara ove godine, a stigao je 28. marta. Čak i da nije zakasnio, odgovor gradskih vlasti nije dat u obliku koji je propisan zakonom, naveo je sud.



Kino Europa organizovao je dan ranije oproštaj od publike, navodeći da je njegova budućnost i dalje neizvesna, jer osim najave renoviranja prostora, za koju nije predstavljena projektna dokumentacija, niti su u gradskom budžetu alocirana sredstva, nikakvi konkretni odgovori od gradskih vlasti nisu došli.

“Naša dosadašnja upozoravanja na potencijalno štetne posledice zatvaranja Kina Europa usred godine – od otkazivanja planiranih programa i manifestacija, naglog prekida kontinuiteta posećenosti do davanja preuranjenih otkaza zaposlenima – nisu naišla na razumevanje gradskih vlasti”, saopštila je UO ZFF, koja je proteklih 11 godina upravljala Kinom Europa, a poslednjih nedelja dobila je snažnu podršku brojnih evropskih institucija, poput mreže Europa Cinemas i Evropske filmske akademije, ali i mnogobrojnih filmskih umetnika i drugih aktera kulturnog života u Hrvatskoj i regionu.

Uprava Kina Europa saopštila je ranije da su gradske vlasti Zagreba odlučile da zatvore vrata tog najuspešnijeg hrvatskog nezavisnog bioskopa, uprkos nepostojanju plana za njegovo renoviranje i snažnoj pravnoj osnovi za produženje ugovora Umetničkoj organizaciji ZFF za zakup i dalje korišćenje prostora.

Uoči očekivane predaje ključeva, poslednja majska nedelja rada tog bioskopa obeležena je programom “Doviđenja, kino Europa!”, kojim je zaokruženo 11-godišnje druženje s publikom.

Kino Europa sagradila je 1924/25. godine zagrebačka porodica Müller u želji da napravi najlepši, najvažniji i najmoderniji bioskop na tom prostoru. Grad Zagreb otkupio je Kino Europa u oktobru 2007. godine, nakon uspešne akcije ZFF-a i Hrvatskog filmskog saveza "Daj mi kino". Upravljanje tim bioskopom sa dve dvorane, koji je domaćin više od 20 festivala i manifestacija, povereno je Umetničkoj organizaciji ZFF.

Ministarstvo kulture Hrvatske donelo je 2013. godine rešenje prema kojem je Kino Europa zaštićeno kulturno dobro i nacionalno blago Hrvatske. Enterijer tog bioskopa sa bogatim štukaturskim dekoracijama i postsecesijskim klasicističkim detaljima smatra se jednim od najlepših gradskih prostora.

(SEEcult.org)