Filmske novosti...

Filmski prizori iz života Ingmara Bergmana, RI

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Datum:
Wednesday, January 24, 2018 - 19:00
Link:
https://www.art-kino.org
Art-kino, Krešimirova 2, Rijeka

Program: Filmski prizori iz života Ingmara Bergmana

OSMIJESI LJETNE NOĆI / SOMMARNATTENS LEENDE (Švedska, 1955., 108 min) - romantična komedija

režija: Ingmar Bergman

scenarij: Ingmar Bergman

uloge: Ulla Jacobsson, Eva Dahlbeck, Harriet Andersson

fotografija: Gunnar Fischer

montaža: Oscar Rosander

glazba: Erik Nordgren

produkcija: Svensk Filmindustri (SF)

Sorentino zvezda 11. Kustendorfa

http://seecult.org/vest/sorentino-zvezda-11-kustendorfa

Oldman kao Čerčil u bioskopima



Istorijska drama “Najmračniji čas”, u kojoj lik britanskog premijera Vinstona Čerčila tumači Geri Oldman, dobitnik nagrade Zlatni globus za najbolju mušku ulogu, biće od 11. januara na redovnom repertoaru u više bioskopa u Beogradu, kao i u Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima u Srbiji, a takođe i u Podgorici, Budvi i Nikšiću, te Prištini i Prizrenu.

U režiji Džoa Rajta, a prema scenariju Antonija Makartena, uloge u filmu “Najmračniji čas” igraju i Kristin Skot Tomas, Lili Džejms, Stiven Dilan, Ronald Pikap, Ben Mendelson.

Film je fokusiran na segment Čerčilovog života u prvim godinama Drugog svetskog rata. Samo nekoliko dana nakon što je imenovan za premijera Ujedinjenog Kraljevstva, Čerčil mora da se suoči sa jednom od najvažnijih odluka: da istraži pogodnosti mirovnog sporazuma sa nacističkom Nemačkom ili da bude odlučan u borbi za ideale i slobodu svog naroda. Dok nemačke trupe prolaze Zapadnom Evropom i raste pretnja od invazije, britanska javnost je nespremna, kralj skeptičan, a iz Čerčilove stranke se organizuju zavere i spletke. Čerčil mora da izdrži svoj najmračniji čas, okupi naciju i pokuša da promeni tok istorije, navela je u najavi distributerska kuća “Taramaunt Film”.

Vinston Čerčil, značajan član britanskog parlamenta, imao je 65 godina kada je po hitnom postupku stupio na dužnost premijera 10. maja 1940. godine.

Inspiracija za filmski scenario bila su tri govora koja je napisao i održao od maja do juna te godine.

Za Gerija Oldmana je rad na toj ulozi bio ozbiljan izazov: “Čerčil me je oduvek fascinirao jer je on zaista naš najveći državnik... Želeo sam da izgovorim te reči. Čerčilovi govori, koje je sam pisao, neki su od najboljih tekstova na engleskom jeziku“, izjavio je Oldman.

"Počeo sam sa glasom. Morao sam da ubedim sebe da zvučim kao on. Tako sam uzeo jedan njegov govor i diktafon i započeo eksperiment. Onda sam uronio u pisane materijale. Morao sam da ga upoznam na psihološkom i intelektualnom nivou”, objasnio je Oldman kako se pripremao za ulogu.

Oldman je osetio da je pronikao u Čerčilov karakter, ali da mu fizička pojava zadaje poteškoće. U tome mu je pomogao Kazuhiro Cudži, veliki majstor za maske i protetiku, koji je dva puta bio nominovan za Oskara.
Povukao se iz filmske industrije 2012. godine kako bi se posvetio savremenom hiperrealističkom vajarstvu, ali se odazvao na Oldmanovu molbu.

“Nisam mogao da kažem ne Geriju. Za razliku od mnogih on shvata koliko je maska važna i poštuje proces izrade“, izjavio je Cudži.

Reditelj Džo Rajt podseća da je Čerčil karijeru započeo kao novinar i da je pisanje njegov prvi talenat. Njegovi govori iz maja 1940. mobilisali su milione, delovi tih govora se i danas citiraju, jer nisu izgubili na snazi, simbolici i sposobnosti da nadahnu.

Čerčil se bavio državnim poslovima duže od 50 godina, napisao je više od 50 knjiga, dobio je Nobelovu nagradu, a odlikovan je u četiri rata.

(SEEcult.org)

Kinoteka ustupila projektor Domu kulture u Gračanici



Jugoslovenska kinoteka ustupila je Domu kulture u Gračanici novi mobilni digitalni filmski projektor, vredan 4,2 miliona dinara, koji je obezbeđen sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a namenjen je za projekcije i u drugim sredinama sa srpskim stanovništvom na Kosovu u kojima postoje mogućnosti za prikazivanje filmovima.

Protokl o poslovnoj saradnji tim povodom potpisali su 12. januara direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić i direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević, u prisustvu ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, filmskih poslenika i medija.

Pantelić je precizirao da Kinoteka ustupa na korišćenje DCP projektor sa pratećom opremom koju čine hard disk set, objektiv za projektor i digitalno analogni konvertor, koji košta 4.207.000 dinara i na kojem se prve projekcije u Gračanici očekuju do kraja januara.

“U ime Kinoteke i svih onih koji se na bilo koji način bave kulturom u Srbiji, želim vam da gledate dobre filmove, ali i da se naša saradnja ne zaustavi na ovome. Jugoslovenska kinoteka je u svakom trenutku spremna da izađe u susret i da učestvuje u projektima sa zajedničkim ciljem, a to je u ovom slučaju promocija i uživanje u kvalitetnim ostvarenjima sedme umetnoati”, istakao je Pantelić u Kinoteci.

Ministarstvo kulture, kako je objasnio Vukosavljević, obezbedilo je sredstva i dalo ih Kinoteci, a ona je kupila i ustupila na korišćenje Domu kulture u Gračanici savremeni uređaj za prikazivanje filmova.

“Ovo je važno iz više razloga - pokazali smo da možemo efikasno da sarađujemo na institucionalnom nivou, da izlazimo u susret potrebama srpske kulture u svim oblastima gde živi srpski narod i omogućili jednom vrlo aktivnom kulturnom činiocu na srpskom prostoru, a to je Dom kulture Gračanica, da za kulturne potrebe našeg naroda na Kosovu i Metohiji obezbedi projektovanje filmova i srpske, i međunarodne kinematografije, novih ostvarenja i onih iz fondova Kinoteke”, naveo je ministar.

Kako je dodao, procenjuje se da u srpskim sredinama postoji oko 15 naseljenih mesta sa prostorima koji omogućavaju prikazivanje filmova.

“Time će se kulturni život našeg naroda na Kosovu i Metohiji u određenoj meri popraviti. Dakle, uspeli smo da bar u jendom malom segmentu poboljšamo kulturnu ponudu”, rekao je Vukosavljević i zahvalio svim učesnicima u ovom projektu.

Vukosavljević je naglasio da je povezivanje u oblasti kulture u okviru srpskog kulturnog prostora jedan od principa politike za koju se zalaže Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da je taj povod prilika da se podseti da je “Srbija nesumnjivi utemeljivač i glavni mecena i patron filma na Kosovu i Metohiji”.

Filmske sekcije koje su pratile srpsku vojsku 1912. godine “zabeležile su žive slike Gazimestana, naših svetinja i u istoriju upisale neizbrisiv trag borbe našeg naroda za oslobođenje, a ta časna uloga koju je imala srpska kamera ujedno je i prvi filmski zapis sa područja Kosova i Metohije”, izjavio je Đurić, dodajući da je - kako onda, tako i danas, “Srbija jedna od glavnih mecena, patrona i podržavalaca filma na Kosovu i Metohiji”.

“Sve naše institucije nastoje da film u našoj južnoj pokrajini bude živ, da ono što imamo od filmske građe ostane sačuvano i dostupno, a posebno je važno i da naš narod ima priliku da uživa u savremenim ostvarenjima filmske umetnosti”, rekao je Đurić, dodajući da bi novi DSP projektor u nekom drugom delu Srbije značio samo jedan dodatni sadržaj, ali da “na Kosovu i Metohiji on predstavlja i jedan od simbola ulaganja u budućnost”.

“Sve novo što tamo napravimo poručuje da tamo želimo da ostanemo, da popravljamo uslove, jer tamo vidimo svoju budućnost”, istakao je Đurić.

Direktor Doma kulture Gračanica Živojin Rakočević izjavio je da za njih mobilni DSP znači “jednu vrstu novog prozora na getu i nove svetlosti”.

“To daje mogućnost da gde god možemo da zamračimo neku sobu u nekoj našoj enklavi - tamo dobijemo bioskop. Za Gračanicu, to je mogućnost izbora. U getu nema izbora, ali ako možete da birate u okviru kulture vi ste u jednu ruku slobodan čovek, bez obzira što živite u getu”, rekao je Rakočević.

Prema njegovim rečima, ideja je potekla prilikom prve posete reditelja Danila Bećkovića, producenta Marka Paljića i glumca Slaviše Ćurovića Domu kulture u Gračanici, kada su rekli da žele da budu “u životu svake srpske enklave”.

Rakočević je opisao posetu selu Suvo Grlo u Srbici, improvizovanje bioskopske sale pomoću ćebadi na prozorima i razdraganu decu koja su tražila autograme.

“Tu se po prvi put čulo: ‘Hoću da budem glumac’, ‘Hoću da budem glumica’, ‘Hoću da budem producent, mada još ne znam tačno šta je to’. U getu se inače ne misli o tome - hoću da budem. Ali, film i filmska magija omogućavaju da i najugroženiji - hoće da bude. Zato je za nas ovo izuzetno važno”, istakao je Rakočević.

Producent Marko Paljić izjavio je da se ne bi složio sa Rakočevićem oko pitanja geta.

“Već četiri godine odlazimo u Gračanicu i prikazujemo naše filmove, organizujemo filmske škole. Mi se tamo nikada nismo osetili kao u getu, jer smo videli kako jedan kulturni centar na način na koji je organizovan u Gračanici ljudima pruža nešto što sa čim se nismo susreli u centralnoj Srbiji. To je mesto pravog saborovanja, mesto gde dolazi verna publika koju je razvio taj kulturni centar”, rekao je Paljić.

“Ovo je mala stvar koju smo mi uradil za naš narod na Kosovu i Metohiji, a nama bi bila velika stvar kada bi Živojin Rakočević i njegovi saradnici ovde organizovali radionicu o tome kako se vodi kulturni centar”, naglasio je Paljić.

Direktor distributerske kuće “Megakom film” (MCF) i član Upravnog odbora Jugoslovenske kinoteke Igor Stanković napomenuo je da na manje od deset kilometara od Gračanice postoji multipleks - u Prištini, ali sa titlovima na albanskom jeziku.

“Mobilni DSP je jedini način da Gračanica i druge srpske sredine na Kosovu i Metohiji dobiju film u isto vreme kada se prikazuje u Beogradu, da dobiju festivale, ali i blokbastere, sinhronizovane filmove za decu”, rekao je Stanković i najavio da će MCF donirati prenosnu kutiju za putovanje filma, kakva se koristi i za mobilni bioskop po Srbiji, platno u odgovarajućem formatu, 300 naočara i sistem za 3D projekcije.

*Foto: Kinoteka

(SEEcult.org)

Crna komedija o rijalitiju

http://seecult.org/vest/crna-komedija-o-rijalitiju

Neputovanja premijerno na Berlinalu



Kratki film “Neputovanja” (Untravel) Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg iz Srbije imaće svetsku premijeru u programu “Generacija” 68. Berlinala, pet godina nakon što je njihov animirani film “Rabbitland” osvojio Kristalnog medveda.

Srpsko-slovački film “Neputovanja” realizovan je u zahtevnoj stop-motion tehnici, sa brižljivo izrađenim figurama od plastelina, a prema rečima autora, priča je o jednoj izolovanoj zemlji, ograđenoj visokim zidom, iz koje je veoma teško, skoro nemoguće putovati. Međutim, Devojčica koja je glavni lik, sve vreme pokušava do otputuje zauvek u savršeni svet koji se zove Inostranstvo.

“Da li će uspeti da ode ili ne? Videćete u filmu. Iako je inspiracija za film nastala pre par godina, na osnovu lokalnih priča i trauma, zaista je izazov danas snimati film sa ovakvom tematikom, kada se skoro svakog dana negde na svetu pojavi neki novi zid…”, naveli su autori, čiji je prethodni zajednički projekat “Rabbitland” prikazan na više od sto festivala širom sveta, na kojima je osvojio brojne druge nagrade.

Film “Neputovanja” finansiran je od Filmskog centra Srbije, te podržan od Slovačkog filmskog fonda i televizije ZDF/Arte. Producent filma je Jelena Mitrović (Baš Čelik), a koproducenti su Eva Pavlovičova i Peter Badač. Muziku je komponovao Dušan Petrović, a Milina Trišić je montirala taj devetoipominutni film. Za dizajn zvuka bili su zaduženi Vladimir Janković Slonče i Aleksandar Protić. Naratorka je Maša Mileusnić.

Za program “Generacija” 68. Berlinala prijavilo se više od 2.000 ostvarenja iz čitavog sveta, a odabrano je 65 najboljih dugometražnih i kratkometražnih filmova iz 39 zemalja, koji će se takmičiti u podselekcijama “Generacija Kplus” i “Generacija 14plus”.

Film “Neputovanja” uvršten je među 16 kratkih filmova u selekciji “Generacija 14plus”, čiji će program otvoriti film “303” Hansa Vajngartnera, dok će takmičarski program selekcije “Generacija Kplus” početi danskim animiranim filmom “The Incredible Story of the Giant Pear” grupe autora (Philip Einstein Lipski, Amalie Næsby Fick i Jørgen Lerdam).

Iz regiona će u programu “Generacija Kplus” biti prikazan film “Sneg za vodu” (Snow for Water), koprodukcija Bosne i Hercegovine i Velike Britanije, u režiji Kristofera Vilersa.

Filmove u programu “Generacija” objedinjuje tematski okvir “Reflektovanje realnosti”, koji se odnosi kako na razvoj filmske umetnosti, tako i na aktuelne društveno-političke prilike. Raznovrsnost sadržaja i formi takođe reflektuje složenost i stalnu promenljivost današnjeg sveta, pružajući mogućnost za različite interpretacije. U zoni između realnosti i imaginacije, kako su naveli organizatori, autori odabranih filmova otvaraju vrata za alternativne opcije – ne samo za mlade protagoniste.

Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi osvojili su na Berlinalu 2013. godine Kristalnog medveda za animirani film “Rabbitland” - crnohumornu priču o zečevima bez mozga koji svakodnevno glasaju i srećni su nezavisno od toga šta se događa. Dan provode glasujući na slobodnim i demokratskim izborima koji se u njihovoj zemlji održavaju jednom dnevno, budući da je to veoma uređena demokratija...

“Rabbitland” je prikazan na više od sto festivala širom sveta, na kojima je osvojio brojne druge nagrade.

Berlinski filmski festival biće održan 68. put od 15. do 25. februara, a među filmovima u glavnom takmičarskom programu, kako je ranije saopšteno, prikazaće u rusko-poljsko-srpski film “Dovlatov” Alekseja Germana mlađeg, u kojem glavnu ulogu tumači srpski glumac Milan Marić.

(SEEcult.org)

Produžen rok za prijavu filmova na 65. Martovski festival


Monday, January 15, 2018 - 23:45 to Monday, February 5, 2018 - 23:45

Odbor Beogradskog festivala kratkometraznog i dokumentarnog filma - Martovskog festivala i Dom omladine Beograda, kao organizator, saopšili su da je rok za podnošenje prijava za selekciju takmičarskog programa 65. Martovskog festivala produžen do 5. februara 2018. godine.

Konkurs je bio raspisan u periodu od 1. decembra 2017. do 15. januara 2018. godine, ali je zbog velikog interesovanja autora i produkcija koji su do kraja januara u fazi postprodukcije svojih ostvarenja, doneta odluka da se rok produži kako bi im bilo omogućeno da prijave filmove za ovogodišnji festival.

Konkurs je otvoren za selekciju domaćeg takmičarskog programa (dokumentarnog do 50 minuta, dokumentarnog preko 50 minuta, TV dokumentarnog, kratkog igranog, animiranog, eksperimentalnog filma i video arta), kao i za selekciju međunarodnog takmičarskog programa u kategoriji za kratki igrani film.

Prijavljivanje je isključivo preko sajta martovski.rs.

Producenti ili autori filmova čiji filmovi budu selektovani za učešće u 65. Martovskom festival biće o tome obavešteni do 15. marta 2018.

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_160fc8af47a%3A38e21a5%3A3c0bb656&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Produ%C5%BEen%20rok%20za%20prijavu%20filmova%20na%2065.%20Martovski%20festival&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fproduzen-rok-za-prijavu-filmova-na-65-martovski-festival

Omaž sovjetskoj montaži



Film “Montažna groznica” (Montage Fever) Pavla Levija i Srđana Keče, svojevrsni omaž revolucionarnoj kinematografiji SSSR-a, biće prikazan 23. januara u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, uz razgovor o značaju i nasleđu sovjetske montaže.

U razgovoru će učestvovati filmski reditelj Slobodan Šijan, istoričari umetnosti Branislav Dimitrijević i Dejan Sretenović, te autori Pavle Levi i Srđan Keča (putem video veze).

Dvadesetpetominutni film “Montažna groznica” (2017) je svojevrstan omaž sovjetskoj revolucionarnoj kinematografiji, oličenoj u praktičnim i teorijskim dometima autora kakvi su Sergej Ajzenštajn, Dziga Vertov, Esfir Šub, Vsevolod Pudovkin i drugi.

Nastala čitav vek nakon Oktobarske revolucije, “Montažna groznica”, poput kakvog udžbenika, nastoji da osnovne ideje i postulate “sovjetske montažne škole” učini prijemčivim savremenom gledaocu. U tom cilju, a u duhu radikalne umetničke prakse na koju se poziva, montaža u tom filmu igra dvostruku ulogu: ona je ne samo predmet, već i metod istraživanja, saopštio je MSUB.



Projekcija filma je u Sali “Miodrag B. Protić” u 18 časova.

(SEEcult.org)

5. Dani igre u Kinoteci

http://seecult.org/vest/5-dani-igre-u-kinoteci

Velikani svetskog filma: Roman Polanski, BG

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Jugoslovenska kinoteka, Beograd
Datum:
Tuesday, February 13, 2018 - 18:00
Link:
http://www.kinoteka.org.rs
Velikani svetskog filma: ROMAN POLANSKI (11-21.2.2018.)

18:00 ROZMARINA BEBA (SAD, 1968)

Rosemary's Baby

ul: Mia Farou (Mia Farrow), Džon Kasavetes (John Cassavetes)

r: Roman Polanski (Roman Polanski)

20:30 MAGBET (VB/SAD, 1971)

Macbeth

ul: Džon Finč (John Finch), Frančeska Anis (Francesca Annis)

r: Roman Polanski (Roman Polanski)

Ciklus japanskog filma, NS

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
CK13, Novi Sad
Datum:
Monday, January 29, 2018 - 18:00
Link:
http://ck13.org
Ciklus japanskog filma ŽIVETI (29-31.1.2018.)

29.1.

Yasujirō Ozu
18.00 TOKYO STORY
20.30 FLOATING WEEDS

30.1.

Kenji Mizoguchi
18.00 SANSHO THE BAILIFF
20.30 UGETSU

31.1.

Akira Kurosawa
18.00 IKIRU
20.30 YOJIMBO

besplatno

Kad budem mrtav i beo na Berlinalu

http://seecult.org/vest/kad-budem-mrtav-i-beo-na-berlinalu

Neda Arnerić zvezda 46. Festa



Srpska glumica Neda Arnerić, dobitnica nagrade 46. Festa Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, ostvarila je više od 110 filmskih i 40 pozorišnih uloga, obeleživši zlatne godine jugoslovenskog filma.

Rođena je 15. jula 1953.godine u Knjaževcu, od malih nogu pokazivala je interesovanje prema glumi i sceni. Već kao 13-godišnjakinja snimila je svoj prvi film “San”, čime je osvojila najpre reditelja Purišu Đorđevića, a onda i celu Jugoslaviju.

U Beogradu je završila Devetu gimnaziju, a 1968. godine upisala se na Akademiju za pozorište, film, radio, i televiziju. Pokazivala je interesovanje i prema umetnosti, pa je 1980. diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, što joj je omogućilo da 2005. postane umetnička direktorka “Niš art” fondacije. Od 1985. godine do 1999. vodila je sopstvenu galeriju Atrijum u Beogradu. Od 1998. godine predaje “Javni nastup” u Centru modernih veština u Beogradu.



Jedna od domaćih glumica sa najvećim brojem uloga, Neda Arnerić istakla se u filmovima “Jutro”, “Višnja na Tašmajdanu”, “Sutjeska”, “Ko to tamo peva”, “Sumnjivo lice”… Ipak, uloga koja ju uverila da je ispekla zanat i da je postala glumica, kako ističu organizatori Festa, bila je Delfina u filmu “Ispravi se, Delfina” u režiji Aleksandra Đurčinova.

Za ulogu Delfine nagrađena je na Filmskom festivalu u Puli Srebrnom arenom, a za ulogu u filmu “Haloa - praznik kurvi”, u režiji Lordana Zafranovića, jednog od članova žirija Glavnog takmičarskog programa 46. Festa, nagrađena je Zlatnom arenom. Takođe, dobitnica je nagrade “Carica Teodora” na Festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu. Dobila je i Plaketu Jugoslovenske kinoteke 2009. godine, a 2010. nagradu “Pavle Vuisić” za životno delo.

Bila je 2015. predsednica žirija Glavnog takmičarskog programa 43. Festa.



Nagrada Beogradski pobednik biće joj uručena na predstojećem Festu, koji će od 23. februara do 4. marta prikazati 116 premijernih naslova i deset klasika, među kojima je i film “Višnja na Tašmajdanu” Stoleta Jankovića u kojem je pre godina igrala Neda Arnerić.

Pod sloganom “Priđi bliže”, 46. Fest će početi 23. februara u Sava centru uručenjem nagrade Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti slavnom mađarskom reditelju Ištvanu Sabou, uoči projekcije crnohumorne drame “Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju” Martina Makdone, jednog od glavnih kandidata za Oskara.

Dobitnici priznanja Beogradski pobednik za dosadašnju karijeru su i ruski reditelj Karen Šahnazarov i britanski Roland Džofi, koji su takođe najavljeni kao gosti 46. Festa.

(SEEcult.org)

46. FEST, BG

Vrsta dogadjaja:
Festival
Datum:
Friday, February 23, 2018 - 19:00
Link:
http://www.fest.rs
46. Medjunarodni filmski festival FEST (23.2.-4.3.2018.) Beograd

PROGRAM
https://www.fest.rs/upload/document/program-fest-2018.pdf

Februar u Jugoslovenskoj kinoteci

http://seecult.org/vest/februar-u-jugoslovenskoj-kinoteci

Najtraženiji na 46. Festu



Najveće interesovanje publike 46. Festa od početka prodaje karata tokom vikenda izazvali su filmovi “Tri Bilborda ispred Ebinga u Misuriju”, kanski pobednik “Skver” i poetična ljubavna priča “Skrivena ljubav”.

Tradicionalno, najveće interesovanje publike je za film kojim će 46. Fest svečano biti otvoren 23. februara u Sava centru - “Tri Bilborda ispred Ebinga u Misuriju” koji je nominovan za Oskara u sedam kategorija, a priča je o majci koja javno proziva lokalnu vlast zbog nerasvetljenog ubistva svoje ćerke.

Zlatnom palmom ovenčani “Skver” (The Square) švedskog reditelja Rubena Estlunda takođe je jedan od favorita publike 36. Festa, kao i poetična ljubavna priča Luke Gvadanjina “Skrivena ljubav” (Call me by your name). Film “Oblik vode” (Shape of water) Giljerma del Tora, venecijanski pobednik i lider u nominacijama za Oskara (čak 13), takođe se našao na listi najtraženijih.

Festova publika, kako su istakli organizatori, već je navikla da očekuje kvalitet od kultnih reditelja, te su i ove godine siguran izbor dobro poznati autori i njihovi novi naslovi - Fatih Akin i film “Niotkuda” (In the fade), Pol Tomas Anderson i “Fantomska nit” (Phantom thread), kao i Roman Polanski i film “Prema istinitoj priči” (Based on a true story).

Popust od 10 odsto na komplete karata traje do 9. februara.

Omogućena je i onlajn kupovina karata za projekcije u Sava centru i Domu omladine putem sajta Eventima.

46. Fest prikazaće od 23. februara do 4. marta 116 premijernih filmova i deset klasika.

Cene karata su od 300 do 400 dinara – u zavisnosti od mesta i termina projekcije, dok 500 dinara koštaju za svečano otvaranje 23. februara u Sava centru.

(SEEcult.org)

Loving Vincent: Van Goghov misterij, BG

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Kulturni centar Beograda
Datum:
Sunday, February 11, 2018 - 19:00
Link:
http://www.kcb.org.rs
LOVING VINCENT: VAN GOGHOV MISTERIJ (VB, 2017, 94’) - prvi dugometražni animirani film nastao isključivo od slika u tehnici ulja na platnu! (svaki je prizor ručno oslikan, a u stvaranje filma i proces rada koji uključuje čak 62.450 originalnih slika oslikanih uljem bilo je uključeno čak 107 umetnika iz raznih krajeva svijeta, vrlo dobro upoznatih sa stilom van Gogha)

režija: Dorota Kobiela & Hugh Welchman

igraju: Daglas But, Džerom Flin

www.youtube.com/watch?v=nz6XhfjYJJ4

Najbolji srpski film po oceni kritike Rekvijem za gospođu J.



Najbolji srpski film u 2017. godini, prema oceni članova FIPRESCI Srbija, bio je „Rekvijem za gospođu J.“, u produkciji Nenada Dukića, a ta drama o tranziciji osvojila je i nagrade za najbolju režiju i scenario - Bojana Vuletića.

Srpska sekcija Međunarodnog udruženja novinara i kritičara FIPRESCI dodelila je 25. put tradicionalne godišnje nagrade, a svečano su uručene najboljima u 14 kategorija 8. februara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Nagradu za životno delo i trajni doprinos srpskoj kinematografiji primio je filmski i televizijski snimatelj Đorđe Nikolić. Isto priznanje posthumno je dodeljeno filmskom kritičaru i dramaturgu Aleksandru D. Kostiću (1962-2017).

U konkurenciji za najbolji film bilo je 12 naslova premijerno prikazanih u bioskopima i na festivalima u Srbiji tokom 2017. godine. U ostalim kategorijama nominovano je po pet ostvarenja.

Za najbolju režiju su, pored Vuletića, nominovani Emir Kusturica (Na mlečnom putu), Jug Radivojević (Zona Zamfirova 2), Predrag Velinović (Nigde) i Marko Kostić (Kozje uši), a ti filmovi su bili u konkurenciji i u više drugih kategorija.

Glumačke nagrade pripale su Slobodi Mićalović (Na mlečnom putu) i Srđanu Žiki Todoroviću (Prokleti pas). Sloboda Mićalović je pobedila u konkurenciji sa Brankicom Sebastijanović, Marijom Bergam, Goricom Popović i Mirjanom Karanović. Za najbolju glavnu mušku ulogu, pored Todorovića, nominovani su bili i Emir Kusturica, Milan Vasić, Nebojša Milovanović i Rade Ćosić (Afterparti).

Za najbolju fotografiju nagrađeni su Martin Šec i Goran Volarević i za scenografiju Goran Joksimović (Na mlečnom putu), za muziku Nemanja Mosurović (Prokleti pas), za montažu Đorđe Stanković (Afterparti), za kostim Jelena Stokuća (Zona Zamfirova 2).

Nagradu za najbolji dugometražni dokumentarac osvojio je film „Druga strana svega“ Mile Turajlić, koji je trijumfovao i na IDFA u Amsterdamu.

Najbolji strani film prikazan u Srbiji prošle godine bio je ruski „Bez ljubavi“ Andreja Zvjaginceva, u distribuciji MegaCom filma.

Primajući nagradu za „Rekvijem za gospođu J.“ producent Nenad Dukić, inače doajen filmske kritike, primetio je da su u jednom periodu mnogi glumci počeli da se bave produkcijom i uz osmeh dodao da je možda došao red na kritičare.

„Lepo je kada jedan film objedini nagrade – one koje na festivalima dodeljuju žiriji sastavljeni uglavnom od reditelja i glumaca i one o kojima odlučuju kritičari“, rekao je Dukić, podsećajući da je „Rekvijem za gospođu J.“ nagrađen na festivalima u Nemačkoj, Italiji i na beogradskom Festu, a dobio je i FIPRESCI nagradu na festivalu u Sofiji.

Kako je dodao, voleo bi kada bi u srpskoj kinematografiji bilo više društveno angažovanih filmova, kada bi reditelji i scenaristi veću pažnju posvećivali problemima u okruženju, jer ovo vreme nudi puno više izazova i tema nego u doba čuvenog crnog talasa 70-ih godina prošlog veka.

Bojan Vuletić je citirao slavnog poljskog sineastu Andžeja Vajdu da reditelj ima obavezu ako je film loš da kaže da je njegov, a ako je dobar, da govori – naš film.

„U tom smislu hvala celoj mojoj ekipi. Reditelj je na neki način samo prvi među jednakima. I scenario je samo jedan deo u nizu potrebnom za nastanak filma, ali jeste umetničko delo“, rekao je Vuletić.

Sloboda Mićalović je, zahvaljujući članovima žirija, izjavila da „glumci često kažu kako im kritika nije toliko važna, posebno kada su ocene loše“.

„Ova nagrada dobija na težini upravo zato što dolazi od stručne kritike, a pripada i celoj ekipi „Na mlečnom putu“ koja je uložila veliki trud tokom tri i po godine nastanka filma“, rekla je ona, dodajući da nagradu posvećuje svom pokojnom ocu, glumcu Draganu Mićaloviću.

Srđan Todorović izjavio je da je zatečen ovom nagradom i dodao da za njega to prizanje ima specifičnu težinu.

„Mi glumci uglavnom dobijamo nagrade od žirija u kojima su drugi glumci ili reditelji, scenaristi, a ova mi je prva od filmske kritike, koju cenim i poštujem. Ne bih se složio sa Slobodom da nam kritika nije važna. Bitno mi je šta pročitam o svojoj ulozi u novinama. Naročito kad me pohvale“, kazao je Todorović.

Mila Turajlić je skrenula pažnju da je dokumentarni film od ove godine uvršten u stalne kategorije za nagrade FIPRESCI Srbija i izrazila zadovoljstvo što je domaća kritika prepoznala i odlučila da vrednuje tu vrstu filmskog stvaralaštva.

Na ceremoniji, koju je vodio Ivan Karl, prikazani su inserti iz nominovanih filmova, a nagrade – uramljene diplome uručivali su članovi FIPRESCI-ja.

Predsednik FIPRESCI Srbija Borislav Anđelić istakao je da mu je drago što je sa uspehom organizovana već jubilarna, 25. dodela nagrada tog udruženja i dodao da to u vremenima koja nisu naklonjena filmskoj kritici i filmskoj delatnosti uopšte.

„Hvala svim nagrađenima i svim prisutnima u ovoj sali koja nosi ime našeg dragog kolege, filmskog kritičara i autora Dinka Tucakovića, nekadašnjeg upravnika Muzeja Kinoteke kome se 19. februara navršava pet godina od smrti. Ovo mesto za nas ima poseban značaj i zato smo ostali verni sali u Kosovskoj ulici i sada kada postoji reprezentativnija u zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj“, rekao je Anđelić.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović zahvalio je u ime te institucije kulture FIPRESCI Srbija na dugogodišnjoj dobroj saradnji, izrazivši nadu da će tako biti i ubuduće.

(SEEcult.org)

Preminuo Nebojša Glogovac



Nagrađivani srpski glumac Nebojša Glogovac, koji je ostvario niz nezaboravnih uloga u pozorištu, na filmu i na televiziji, preminuo je u Beogradu u 49. godini, posle kraće i teške bolesti, prenela je RTS.

Glogovcu se zdravstveno stanje nedavno pogoršalo, a prema pisanju Blica, preminuo je na pulmologiji Kliničkog centra Srbije. Pre desetak dana hitno je primljen u Institut za onkologiju, a potom je navodno pušten na kućno lečenje.

Glogovac je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1996. godine, gde je od aktuelnih predstava igrao naslovnu ulogu u “Hamletu”, kao i u “Razbijenom krčagu”, “Sumnjivom licu” i “Metamorfozama”.

U JDP-u je ostvario još niz uloga: Ivan (Hadersfild), Gadni (Šine), Žak (Kako vam drago); K. (Zamak); Lutalica (Barbelo, o psima i deci); Vaska Pepel (Na dnu); Šarl Varle Lagranž (Molijer – još jedan život); Dan (Bliže); Andreja (Bure baruta); Ros, Judejci, Nazarećanin (Saloma); Troil (Troil i Kresida); Dima (Poloneza Oginjskog); Vladimir (U potpalublju); Simo (Rođaci iz najboljih dana); Niko Đurov (Lažni car Šćepan Mali).

Dobitnik je pet godišnjih nagrada JDP-a, Sterijine nagrade, nagrada “Miloš Žutić”, “Ardalion”, “Milivoje Živanović”…

Biće zapamćen po ulogama u filmovima "Bure baruta", "Nebeska udica", "Munje", "Kad porastem biću kengur", "Klopka", "Hadersfild", "Branio sam Mladu Bosnu", "Krugovi", "Do koske", "Enklava", "Ustav Republike Hrvatske"...



Za glavnu ulogu u filmu "Ustav Republike Hrvatske" Rajka Grlića dobio je 2017. godine Gran pri 52. Festivala glumačkih ostvarenja – Filmskih susreta u Nišu, za koju je dobio nagrade i na festivalima u Puli, kao i u Italiji i Engleskoj. Gran pri Naisa osvojio i na 45. Filmskim susretima 2010. godine za ulogu u filmu “Žena sa slomljenim nosem” Srđana Koljevića.

Među njegovim poslednjim ulogama je u TV seriji "Nemanjići – Rađanje kraljevine", koja će uskoro početi da se emituje na RTS-u, a izazvala je burne reakcije u javnosti. Tumačio je ulogu Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje.

Igrao je i u serijama "Porodično blago", "Moj rođak sa sela", "Vratiće se rode", "Vojna akademija", "Ubice mog oca", "Ravna gora"…

Rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju, u porodici sveštenika Milovana i krojačice Milene Glogovac, koja se potom preselila u Opovo, a potom Pančevo, Glogovac je prvu ulogu imao u popularnoj seriji "Bolji život" (1987).

Posle srednje škole je upisao studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a nakon dve godine studija predomislio se i 1990. godine upisao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Glogovac je iza sebe ostavio troje dece.

(SEEcult.org)

 JDP: Odlazak Glogovca nenadoknadiv gubitak



Jugoslovensko dramsko pozorište, matična scena iznenada preminulog velikog srpskog glumca Nebojše Glogovca, saopštilo je da je njegov odlazak tragičan i nenadoknadiv gubitak ne samo za srpski teatar, film i televiziju, nego i za kulturni i javni život čitavog podneblja.

Glogovac je bio ne samo vodeći glumac svoje generacije, nego i jedan od najvećih u povesti srpskog glumišta, igrajući s podjednakim uspehom veliki klasični repertoar i savremene, generacijske uloge u predstavama i filmovima koji su snažno obeležili svoje vreme, ostajući u trajnom nasleđu budućih pokolenja, istaklo je JDP povodom smrti Glogovca, koji je igrao u tom teatru od sredine 90-ih.

Višestruko i višekratno nagrađivan svim važnim nagradama poput Sterijine, Zlatne arene u Puli, Cara Konstantina i Gran prija u Nišu, Nagrade grada Beograda, kao i desetinama drugih, Glogovac je preminuo 9. februara u Beogradu, posle kratke i teške bolesti, u 49. godini.

Vreme komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeno.

Glogovac je na pozorišnu scenu stupio ulogom u predstavi „Velika pljačka“ Džoa Ortona, u režiji Dejana Mijača, a potom zaigrao u predstavama JDP-a, čiji je član ubrzo postao.

Posle Nika Đurova u „Lažnom caru Šćepanu Malom“, po Njegošu i ponovo u Mijačevoj režiji, u JDP-u je odmah počeo igrati velike i važne uloge u nekim od najznačajnijih predstava ovog teatra, poput Vladimira u dramatizaciji „U potpalublju“ Vladimira Arsenijevića, Dime u Koljadinoj „Polonezi Oginjskog“, Troila u Šekspirovom „Troilu i Kresidi“, Andreja u „Buretu baruta“, Dana u „Bliže“ Patrika Marbera, Lagranaža u predstavi „Molijer, još jedan život“ po Bulgakovu... Raskoš njegovog ogromnog dara imala je vrhunce u predstavama „Šine“ Milene Marković, „Hadersfild“ Uglješe Šajtinca, koje su se na repertoaru zadržale više od deset godina, kao i u Nušićevom „Sumnjivom licu“ u kojem je igrao ulogu kapetana Jerotija, te u „Metamorfozama“ po Ovidiju i Klajstovom „Razbijenom krčagu“.

Njegova poslednja uloga i poslednja odigrana predstava u JDP-u bio je „Hamlet“ 13. decembra 2017.

Radio je sa najznačajnijim rediteljima sa ovih prostora, Dejanom Mijačem, Slobodanom Unkovskim, Egonom Savinom, Dušanom Jovanovićem, Aleksandrom Popovskim…

Glogovac je ostvario i niz nezaboravnih filmskih i televizijskih uloga.

Filmsku karijeru započeo je filmom “Vukovar, jedna priča“ Bore Draškovića, a prvu glavnu ulogu odigrao je u „Ubistvu s predumišljajem“ reditelja Gorčina Stojanovića.

Sledile su uloge u filmovima „Do koske“, „Munjama“, „Nebeska udica“, „Bure baruta“, „Kad porastem biću Kengur“, „Sutra ujutro“, „Krugovi“, „Kenjac“, “Ustav Republike Hrvatske” i desetinama drugih, u kojima je sarađivao sa Goranom Paskaljevićem, Rajkom Grlićem, Ljubišom Samardžićem, Radivojem Andrićem, Olegom Novkovićem, Srdanom Golubovićem i mnogim drugim.

*Foto: Nenad Petrović

(SEEcult.org)

Japanski eksperimentalni film, BG

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Dom kulture Studentski grad, Beograd
Datum:
Wednesday, February 7, 2018 - 20:00
Link:
http://www.dksg.rs
IZMEĐU KADROVA - JAPANSKI EKSPERIMENTALNI FILM: plodne godine 1975-1980.

Program uredio i predstavlјa: Kojo Jamašita (Koyo Yamashita), direktor Image Forum-a



ATMAN, Toshio Matsumoto, 1975, 16mm, 11 min.

MY MOVIE MELODIES, Jun’ichi Okuyama, 1980, 16mm, 6 min.

DUTCHMAN’S PHOTOGRAPH, Isao Kota, 1974, 16mm, 7 min, bez zvuka

SWITCHBACK, Nobuhiro Kawanaka, 1976, 16mm, 9 min.

FILM DISPLAY, Shunzo Seo, 1979, 16mm, 5 min, bez zvuka

HELIOGRAPHY, Hiroshi Yamazaki, 1979, 16mm, 6 min.

WHY, Keiichi Tanaami, 1975, 16mm, 11 min.

HIKARI, Nobuhiro Aihara, 1978, 16mm, 3 min.

STILL MOVIE, Yoichi Nagata, 1978, 16mm, 3 min, bez zvuka

XÉNOGÉNÈSE, Akihiko Morishita, 1981, 16mm, 7 min.

SPACY, Takashi Ito, 1981, 16mm, 10 min.

Više od 120 dokumentaraca na 14. ZagrebDoxu

http://seecult.org/vest/vise-od-120-dokumentaraca-na-14-zagrebdoxu

Retrospektiva Polanskog u Kinoteci

http://seecult.org/vest/retrospektiva-polanskog-u-kinoteci

Sa 68. Berlinala na 46. Festu

http://seecult.org/vest/sa-68-berlinala-na-46-festu

Počeo 68. Berlinale

https://t.co/r62SMOrpV2