Filmske novosti...

Maraton kratkog kvir filma

http://seecult.org/vest/maraton-kratkog-kvir-filma

Trijumf Kvadrata na dodeli EFA

http://seecult.org/vest/trijumf-kvadrata-na-dodeli-efa

Španjolski kratkometražni film, ZG

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Studentski centar, Zagreb
Datum:
Thursday, December 21, 2017 - 17:00
Link:
http://sczg.unizg.hr/kultura
ÉRAMOS POCOS / MALO NAS JE (16 min, 2005) - kandidat za nagradu oscar.

r: Borja Cobeaga

EQUIPAJES / PRTLJAGA (11 min, 2006)

r: Toni Bestard

A O B / A ILI B (9 min, 2011)

r: Leticia Dolera

OJOS QUE NO VEN / OČI KOJE NE VIDE (15 min, 2012)

r: Natalia Mateo

besplatno

Veliko interesovanje autora za Martovski festival



Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma – Martovski festival, čije će 65. izdanje biti održano od 28. marta do 1. aprila 2018. godine, već je dobio više od 500 prijava filmova, što pokazuje, prema oceni umetničkog direktora Marka Popovića, da se dobro kotira i da je opravdan koncept koji je 2016. godine uveden, a usmeren je na domaće i mlade autore.

“Napravljen je pomak, te je 64. Martovski festival bio uspešan i po brojkama i po atmosferi. Nastavićemo da gradimo platformu za domaće autore”, rekao je Popović 12. decembra na konferenciji za novinare u Domu omladine Beograda, koji je ponovo izvršni producent Martovskog festivala.

Popović je izjavio da je neosporna potreba za jakim nacionalnim festivalom.

Pominjući nedavni veliki uspeh srpskog dokumentarnog filma “Druga strana svega” Mile Turajlić na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), Popović je ocenio da “festival kao što je Martovski - ako je razvijen, može da pomogne da takvih uspeha bude i više”.

“Za svaku kinematografiju je važno da ima nacionalni festival. To je prilika da publika vidi ovu vrstu filma, ali i da se oni predstave stranim distributerima i producentima”, rekao je Popović, reditelj i producent, podsetivši da je 64. Martovski festival održan 2016. godine prema novom konceptu, koji je uveo tadašnji umetnički direktor, a sada specijalni savetnik Boban Jevtić, inače direktor Filmskog centra Srbije.

Ističući da su na 64. Martovskom festivalu dva filma prodata su tom prilikom stranim TV kućama, Popović je rekao da će i na naredni festival doći važni gosti iz sveta filmske industrije.

Konkurs za prijavljivanje filmova, koji je raspisan 1. decembra, traje do 15. januara, a program će birati selektorski tim u sastavu: Jovana Nikolić (dugometražni dokumentarci), Iva Plemić Divjak (kratki dokumentarni), Ivan Stefanović (kratki igrani), Iva Ćirić (animirani) i Marta Popivoda (eksperimentalni film i video art). Za jedinu međunarodnu takmičarsku selekciju – kratki igrani film, zaduženi su Maša Nešković i Nenad Popović.

Predsednik Odbora Martovskog festivala i zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović istakao je da je taj festival jedan od najstarijih na ovim prostorima.

“Ponosni smo što Beograd ima takav festival. Grad je u protekle četiri godine prepoznao značaj manifestacija poput ove, Festa, Bemusa, Džez festivala i radi na tome da podigne njihov nivo. U budžetu svake godine planiramo više sredstava, a obezbedili smo i više sponzora”, rekao je Mladenović, dodajući da to nije lako kada je u pitanju kultura, ali da je reč o širem interesu i da Grad Beograd ima tu odgovornost.

Mladenović je izrazio zadovoljstvo načinom na koji je DOB organizovao 64. izdanje Martovskog festivala i posebno pomenuo radionice koje su omogućile susret mladih autora i iskusnih stvaralaca.

Gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, zamenica načelnika Gradske uprave Beograda, saopštila je da je iz gradskog budžeta izdvojeno za naredni Martovski festival šest miliona dinara (koliko je bilo i 2016. godine), a da će tri miliona dobiti iz republičkih sredstava - od Filmskog centra Srbije, odnosno Ministarstva kulture i informisanja, kao i da se radi na obezbeđivanju sredstava od društveno odgovornih kompanija.

Ivona Jevtić najavila je i povećanje ukupnog gradskog budžeta za kulturu.

“Gradski budžet za kulturu za sledeću godinu je daleko veći. Prošle godine smo imali povećanje za šest-sedam procenata. Ove godine će to biti i više, kako za konkurse za sufinansiranje projekata, tako i za festivale, manifestacije od značaja za Grad Beograd, a takođe i za rad 30 ustanove kulture kojima je Grad osnivač”, rekla je Ivona Jevtić.

Ivona Jevtić zahvalila je Gradskoj upravi što je, kako je navela, imala sluha za kulturu i napomenula da je kulturna ponuda povezana i sa turizmom, u kojem Beograd beleži sve veću posetu, a to uzvratno puni gradski budžet.

V.d. direktor DOB-a Nenad Dragović podsetio je da je za 64. Martovski festival bio prijavljen 551 film, a za naredni je već stiglo više od 500 prijava.

Dragović je podsetio i da je na 64. Martovskom festivalu više žirija dodelilo 13 nagrada, a programe je pratilo više od 2.500 ljudi.

“Povećana je vidljivost Festivala u stručnoj i široj javnosti. Imali smo 33 medijska pokrovitelja, mada smo kasno ušli u pripreme. Ovoga puta krećemo ranije i očekujemo još bolje rezultate”, rekao je Dragović.

Odbor Martovskog festivala i Dom omladine raspisali su 1. decembra konkurs za podnošenje prijava u selekciji domaćeg takmičarskog programa (dokumentarnog do 50 minuta, dokumentarnog preko 50 minuta, TV dokumentarnog, kratkog igranog, animiranog, eksperimentalnog filma i video arta).

Konkurs je otvoren i za autore i produkcije iz inostranstva, za selekciju međunarodnog takmičarskog programa u kategoriji za kratki igrani film, a prijavljivanje je do 15. januara isključivo preko sajta martovski.rs

Kako su najavili organizatori, svi prostori DOB-a postaće tokom pet festivalskih dana mesto podrške domaćim autorima, tačka susreta filmskih profesionalaca i pasioniranih gledalaca, te prostor za brojne projekcije, radionice i predavanja, kao i mesto razgovora, dogovaranja i razvoja novih ideja, upoznavanja novih tehnologija, ukrštanja mišljenja i razmene kreativnih energija.

Prošle godine, na 64 Martovskom festivalu, najboljim dugometražnim dokumentarnim filmom proglašen je “Dubina dva” Ognjena Glavonića o masovnoj grobnici kosovskih Albanaca u Batajnici, koji je nagrađen i za montažu Jelene Maksimović. Gran pri za kratki dokumentarni film dodeljen je “Papirnom životu” Zorana Tairovića, dok je najboljim stranim igranim filmom proglašen belgijski “State of Emergency Motherfucker” Sébastiena Petretija, a najboljim domaćim “Samo devojčice plaču” Vladimira Milovanovića. Dodeljene su i nagrade za najbolje filmove u kategorijama animiranog i eksperimentalnog filma i video arta, kao i specijalna priznanja.

(SEEcult.org)

Subverzija u YU filmu



Festival Alternative film/video predstavlja 13. i 14. decembra retrospektivu “Subverzija u YU filmu”, čiji je selektor reditelj Slobodan Šijan, a ukazaće na korene radikalne formalne subverzije filmskih kodova začete pokretom Antifilm i filmovima Mihovila Pansinija, Tomislava Gotovca i drugih, ali i na početke subverzije političkog sistema u filmovima Dušana Makavejeva i Želimira Žilnika, kasnije nazvanim Crni talas.

“Vreme naših filmskih projekcija je ograničeno, a subverzivnih amaterskih i kratkometražnih YU filmova nije malo. Zato sam za ovu priliku birao samo najspecifičnije primere za ilustrovanje glavnih pravaca subverzije i smestio sam ih u dva programa: Subverzija u amaterskom filmu 1953-73. i Subverzija u kratkometražnom filmu”, naveo je Šijan povodom retrospektive jugoslovenskih subverzivnih ostvarenja.

Drugi deo Šijanove selekcije čine filmovi nastali u filmskim preduzećima i na 35 mm filmskoj traci, ali se isti pravci subverzije prepliću i pojavljuju u oba programa.

U sklopu programa Subverzija u amaterskom filmu, uz uvodnu reč Šijana, publika ima priliku da vidi prvog dana festivala Alternative film/video ostvarenja: “Pečat” (1955) i “Spomenicima ne treba verovati” (1958) Dušana Makavejeva, “Posle XII probe atomske bombe” (1955) Dušana Stefanovića (koautori Vojislav Lukić i Zoran Fotić), “Rok” (1960) Divne Jovanović, “Ruke ljubičastih daljina” (1962) Save Trifkovića, “Ekstaza” (1963) Petra Aranđelovića, “K3 - čisto nebo bez oblaka” (1963) i “Scusa Signorina” (1963) Mihovila Pansinija, “Most” (1963) i “Sretanje” (1963) Vladimira Peteka, “Pravac” (1964) Tomislava Gotovca, “Mali oglasi / In Memoriam” (1971) Ivice Matića, “Manijak 7001” (1971) Božidara Mandića, te “Ljubavni film (Obiteljski film II, kraća verzija)” (1973) Gotovca, u saradnji sa Šijanom.

Program Subverzija u kratkometražnom filmu, koji je na repertoaru festivala Alternative film/video 14. decembra, obuhvata filmove “Život i smrt holivudskog statiste broj 9413” (1928) Slavka Vorkapića i Roberta Floreya, “Parada” (1962) Dušana Makavejeva, “General i resni človek” (1962) Vlade Kristla, “Pioniri maleni mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava” (1968) Želimira Žilnika, “Gratinirani mozak Pupilije Ferkeverk” (1970) Karpa Aćimovića Godine, “Beli ljuđe” (1970) Naška Križnara, “Kolt 15 GAP” (1971) Jovana Jovanovića i Miodraga Mike Miloševića, te “In continuo” (1971) Vlatka Gilića.

Festival novog filma i videa Alternative film/video u 35 godini postojanja održava se od 13. do 17. decembra pod sloganom “Alternativni film kao subverzivna umetnost”, a uz retrospektivu “Subverzija u YU filmu”, počinje i otvaranjem izložbe video-instalacija “S druge strane” umetnice Anice Vučetić, te izložbe “Subverziji ne treba verovati”, čiji su autori Miriam de Rose i Greg de Cuir (Greg de Cuir Jr).

Za zvanično otvaranje festivala Alternative film/video odabran je najnoviji kratki eksperimentalni film proslavljenog makedonskog autora Milča Mančevskog “The End of Time”, snimlјen na Kubi.

Tema ovogodišnjeg izdanja festivala Alternative film/video prilika je da se revalorizuju filmovi koji su svojom estetikom, ali i sadržajem, rušili ustaljene filmske kodove.

Uz takmičarski program, koji će ocenjivati i uticajna nemačka umetnica i teoretičarka umetnosti Hito Štejerl (Steyerl), festival Alternative film/video nudi i bogat prateći program, uključujući retrospektive subverzivnih filmova Bojana Jovanovića, Miloja Radakovića i Miroslava Bate Petrovića.

Publika će imati priliku da vidi i klasična remek-dela srpskog subverzivnog igranog filma “Rane radove” Želimira Žilnika, “W.R. misterije organizma” Dušana Makavejeva i “Plastični Isus” Lazara Stojanovića, kao i retrospektivu video-radova Sonje Savić, ostvarenu u saradnji sa Umetničkom galerijom “Nadežda Petrović” iz Čačka, koja će biti inicijacija za dodelu nagrade sa imenom te rano preminule glumice.

Najavljeni su i okrugli sto i istraživački forum koji će biti mesta gde će se teorijski i istorijski istražiti subverzija u umetnosti filma.

Faund-futidž (found footage) radionicu pravljenja filmova od materijala pronađenih na internetu vodiće Neozoon kolektiv, ženski umetnički duo osnovan 2009. godine u Berlinu i Parizu. Polaznici će, istražujući internet, stvarati svoje faund-futidž video radove, uzimajući u obzir sociološke pojave i paradokse kulturnih normi.

Festival Alternative Film/Video osnovan je kao jugoslovenski festival eksperimentalnog filma, a danas je međunarona manifestacija sa težištem na regionalnom povezivanju autora koji istražuju i inoviraju filmski jezik, istražujući njegove granice i predstavlјajući svoje lične, intimne svetove koje je moguće stvoriti samo inovativnim mogućnostima novih digitalnih medija.

Ulaz na sve programe je besplatan.

Festivalski sajt je alternativefilmvideo.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf)

*Foto: Slobodan Šijan, Alternative film/video 2016, Jovan Nedeljkov

(SEEcult.org)

Nagrade Merlinke, bis u DKC-u



Godišnju nagradu festivala Merlinka za najbolji kvir film koji je prikazan na svim festivalima u Srbiji dobilo je francusko ostvarenje “120 otkucaja u minutu” Robena Kampilja, dok je specijalnu nagradu dobio film “Vojnici. Priče iz Ferentarija” Ivane Mladenović, a godišnju nagradu za najbolji kvir dokumentarac “Kvirkor: Kako pankovati revoluciju” Jonija Lajzera.

Nagradu za najbolji kratki film dodeljen je indijskom ostvarenju “Riblji kari” Abišeka Varne, a specijalnu nagradu dobio je češki film “Približavanje” Tereze Pošpilove, na osnovu odluke žirija koji su činili Barbara Miler, Verner Borkes i Dimitrije Vojnov.

Festival Merlinka, koji će od 15. do 20. decembra prikazati program na bis u Dvorani Kulturnog centra Beograda, dodelio je specijalnu nagradu domaćem filmu “Želim da ti kažem” Stefana M. Mladenovića.

Portal Noizz dodelio je Noiz Maker nagradu domaćem filmu “Slutnja anđela” Branislava Principa.

Program na bis devetog izdanja Merlinke počinje 15. decembra islandskim horor-trilerom “Sumrak”, a do 20. decembra biće prikazani i jermenski film “Voćnjak kajsija”, brazilski dokumentarac “Divne dive”, najbolji kvir dokumentarac “Kvirkor: Kako pankovati revoluciju” i holandska komedija “Kraljica Amsterdama”.



Festival Merlinka prikazao je od 7. do 13. decembra više od 70 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a protekao je u znaku gostovanja kanadskog andergraund režisera Brusa LaBrusa, koji je predstavio film “Mizandristkinje”, kao i francuskog reditelja Robina Kampilja, koji je boravio u Beogradu u vreme jubilarne ceremonije dodele nagrada Evropske filmske akademije, na kojoj je nagradjen za montažu svog filma “120 otkucaja u minutu”, dobitnika Gran prija ranije ove godine u Kanu.

Deveti festival Merlinka završen je filmom “Grejs Džons” britanske rediteljke Sofi Fajns, a organizatori su već najavili jubilarno, deseto izdanje za decembar 2018. godine pod sloganom “Uprkos svemu”.

(SEEcult.org)

Ponos i seta ekipe Ko to tamo peva



Specijalna projekcija digitalno restaurisane kopije filma “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana održana je 14. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci, u prisustvu autora i članova ekipe koji su se pred mnogobrojnim zvanicama iz kulturnog i javnog života sa zadovoljstvom, ali i sa setom prisetili nastanka tog kultnog ostvarenja iz 1980. godine čije dijaloge pamte različite generacije gledalaca iz celog regiona.

Buran aplauz dobili su reditelj Slobodan Šijan, scenarista Dušan Kovačević, direktor fotografije Božidar Bota Nikolić, glumci Neda Arnerić i Boro Stjepanović i dramaturg Filip David.

Kao iznenađenje, nastupili su muzičari iz filma Miodrag i Nenad Kostić koji su uoči projekcije uživo izveli čuvenu numeru “Za Beograd, s firmom Krstić”.

“Ko to tamo peva” je prvi od deset filmova koje Jugoslovenska kinoteka restauriše u saradnji sa kompanijom Vip mobile, a prikazaće ih sukcesivno u narednih godinu dana.

Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je značaj projekta “Vip Kinoteka” za očuvanje srpske filmske baštine, kao i složenost posla digitalne restauracije, za koji Kinoteka ima profesionalno obučene kadrove. “Izuzetno nam je zadovoljstvo što smo u ovom važnom poslu našli odličnog partnera u kompaniji Vip mobajl i nadam se da ćemo još dugo raditi zajedno”, izjavio je Pantelić.

Generelni direktor kompanije Vip Dejan Turk rekao je da projekat “Vip Kinoteka” predstavlja pokušaj povezivanja onoga što je bilo najbolje u prošlosti sa budućnošću, kroz digitalizaciju. “U narednih godinu dana biće najmanje deset restauriranih filmova. Drago mi je da je prvi film baš ‘Ko to tamo peva’, uz koji ide puno mojih emocija, uz koji sam odrastao kao dečak u Sloveniji”, rekao je Turk.

Kako je dodao Turk, ideja je potekla iz kafane Kod lepog Miće (Kostića), uz čije je pesme započeo sa kolegama razgovor o tome kako sačuvati “Ko to tamo peva” i druge velike filmove.

“Hteli smo da pomognemo da se ti filmovi digitalizuju, a tu je Jugoslovenska kinoteka najbolji mogući partner. Ovo je tek početak jedne sjajne i duge priče”, izjavio je Turk.

Slobodan Šijan je primetio da je u procesu digitalne restauracije popravljana slika, ali nije popravljen sam film.

“Film je isti kao što je i bio. Nadam se da još uvek funkcioniše. I ja ću sada da ga pogledam u kontinuitetu i videćemo da li se to drži”, rekao je Šijan i pomenuo kolege zahvaljujući kojima je uspeo da napravi tako dobar film, prisutne, ali i one kojih više nema - scenografa Veljka Despotovića i kostimografa Miru Čohadžić.

Dušan Kovačević je naveo da se uz ponovnu premijeru oseća donekle tužno, a uporedio je i vreme nastanka filma “Ko to tamo peva” sa današnjim.

“Sve one priče – nemamo ovoga, nemamo onoga, pa mi u principu nikad ništa nismo imali. Sada isto nemamo, ali treba ovi novi klinci da se prilagode tome da može da se pravi film pre svega iz osećanja lepote”, rekao je Kovačević, ocenjujući da je “Ko to tamo peva” dragocen film zato što u sebi spaja nekoliko žanrova, i da je “tu tajna njegove uspešnosti tokom gotovo 40 godina”.

“To je i muzički film i komedija, drama i ratni film, uz to je i roud muvi i sve ono što nas podseća na sjajne američke filmove na kojima smo odrasli. I naravno uz naše sjajne glumce. Da njih nije bilo, ovaj film ne bi valjao ništa”, izjavio je Kovačević.

Božidar Nikolić se prisetio veselih detalja sa snimanja, ali i toga kako mnogi nisu verovali u taj film.

“Samo je Pavle Vuisić potpuno verovao, hrabrio i držao celu ekipu na okupu”, rekao je Nikolić, dodajući da nije bilo lako snimati po ceo dan u autobusu u Deliblatskoj peščari.

Neda Arnerić je priznala da stvarno nisu verovali.

“Mislili smo da radimo samo jednu od priča koja se događa filmskom glumcu u dugoj karijeri. Bili smo vrlo opušteni, lepa su bila putovanja na snimanje, a putovali smo svaki dan jer nije bilo para da boravimo na lokaciji. U autobusu iz Beograda do Deliblatske peščare bilo je zabavno, za razliku od filmskog autobusa. Sećam se vrućine, smoga, suza od dima iz peći. Međutim, kada je film napravljen, većina nas je rekla: ‘Vau, pa ovo je genijalno’”, ispričala je Neda Arnerić.

Boro Stjepanović je izjavio da je uzbuđen i tužan.

“Projekat ‘Vip Kinoteka’ je velika stvar jer spasava od propadanja značajne filmove, ali došao sam ovde pre svega zato što sam prebrojao koliko nas je malo iz glumačke ekipe živih”, rekao je Stjepanović.

“Hteo bih da spomenem i Taška (Načića) i Paju (Vuisića) i Batu (Stojkovića) i Gagu (Nikolića), Boru (Todorovića), Aliju (Slobodana Aligrudića). Oni su stvarne legende, velike uloge su napravili. Ipak, ne bih se složio sa Duškom da je sva zasluga na glumcima. Igrali smo mi u mnogim filmovima, ali nikada tako dobro, tako duhovito i uzbudljivo kao po ovom scenariju, u ovoj režiji i sa ovom kamerom”, istakao je Stjepanović.

Filip David je naglasio da je rad na scenariju za “Ko to tamo peva” bio nešto najlepše i najduhovitije u njegovom životu.

“Smejao sam se sa Šikijem i Duškom dok smo razgovarali o tim scenama i već smo ih videli kao film. Gotov film sam gledao bar 20-30 puta i uvek mi je bilo kao prvi put, vremenom nije ništa izgubio”, rekao je David.

Publika će restaurisanu verziju filma “Ko to tamo peva”, koji je proglašen za najbolji srpski igrani film ikada, moći da vidi u Jugoslovenskoj kinoteci i 20. decembra.

(SEEcult.org)

Ovacije Mileni Dravić na uručenju Dobričinog prstena



Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo Dobričin prsten uručena je Mileni Dravić 15. decembra na dirljivoj svečanosti u prepunom Zvezdara teatru, a mnogobrojne kolege, prijatelji i obožavaoci pozdravili su stojećim ovacijama divu srpskog i jugoslovenskog glumišta.

Predsednik UDUS-a Vojislav Brajović istakao je da je čarobnica naše scene Milena Dravić jubilarni, 30. laureat ove najznačajnije glumačke nagrade, koja se dodeljuje od 1980. godine, a među dobitnicima su bili Ljuba Tadić, Mira Stupica, Mija Aleksić, Zoran Radmilović…

Zlatnu repliku prstena koji je pre tačno 80 godina dobio bard srpskog glumišta Dobrica Milutinović (izrada Zlatare Jokić) i unikatnu oslikanu diplomu (rad Geroslava Zarića), Mileni Dravić su uručili Voja Brajović i predsednik žirija Predrag Ejdus, koji je i pročitao obrazloženje.

“Milena Dravić je glumica onog najvećeg formata koji prelazi i prevazilazi granice medija, žanrova i uloga. Ona nastupa u ratnim spektaklima i kamernim dramama, od popularnih šou programa i urnebesnih komedija do lirskih tragedija. Od urbanih pobunjenica do učiteljica, direktorki pozorišta i banaka, devojčica, devojaka, žena, ljubavnica, majki, do kraljice i večne Mod - njene transformacije neograničene su i neponovljive. Za više od pola veka glumačkog staža sa izuzetnim talentom i šarmom odigrala je blizu 200 uloga na pozorišnim scenama, filmskom platnu i televizijskom ekranu”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija koji je odluku doneo u novembru 2016. godine.

Primivši nagradu Milena Dravić je istakla da je “lepo opet stajati na sceni Zvezdara teatra” (gde je ostvarila izuzetnu ulogu u predstavi Lari Tompson, tragedija jedne mladosti) i to “sa prstenom Dobrice Milutinovića, velikana i legende srpskog glumišta”.

“Više od dve godine nisam nastupila. Sudbina je valjda tako htela, ali ono što znam je da su u ceo ovaj prostor, na sceni, u gledalištu, u garderobama, u zidovima Zvezdara teatra utisnute velike emocije, strepnje, treme, nadahnuća, radosti igranja, a pod budnim okom duša Bate (Stojkovića), Ruže (Sokić), Bore (Todorovića), Pere (Kralja), Cige (Jerinića), Đuze (Stojiljkovića), moga Dragana (Nikolića). Pošto smo tu da bismo negovali i podržali najbolje u glumačkoj umetnosti, želim da kažem da je u ovom pozorištu kome pripadam jako dobro to što nema prvake u hijerarhijskom smislu. Ovde igraju glumci iz svih beogradskih i ne samo beogradskih teatara. Prave se odlične podele sazdane od najiskusnijih do mladih, talentovanih glumaca. Samim tim, rasterćeni pritiska biti prvak osećamo se dobro, oslobođeno, nadahnuto, atmosfera je sjajna”, rekla je Milena Dravić.

Dobitnica mnogobrojnih nagrada u zemlji i inostranstvu istakla je da joj ovo priznanje posebno znači zato što je esnafsko.

“Hvala Udruženju. Strpljivo su me čekali i dali mi snagu da istrajem i budem danas ovde sa vama. Pored veličanstvenog prstena tu je još jedan veliki dar, knjiga koju je sa puno ljubavi, znanja, strpljenja i entuzijazma priredila Tatjana Nježić, u izdanju Udruženja dramskih umetnika Srbije”, rekla je Milena Dravić.

Ona je zahvalila i Miri Trailović što ju je uvela u pozorišni život u Ateljeu 212, Zvezdara teatru kojem, kako je rekla, pripada srcem i dušom, Centru za kulturu Tivat i Beogradskom dramskom pozorištu za divne predstave u kojima je igrala – “Bokeški D-mol” odnosno “Harold i Mod”, kao i “svim filmskim i televizijskim produkcijama širom zemlje koje više nema, a u kojoj sam ostavila sebe”.

“Draga publiko, hvala što ste došli da me podržite svojim prisustvom i ukažete mi čast prilikom uručenja ovog velikog priznanja. Duboko sam zahvalna i svim prijateljima i saradnicima koji su me danas toliko nahvalili, isuviše”, rekla je Milena Dravić.

Pre uručenja nagrade govorili su Dušan Kovačević, Dejan Mijač, Jagoš Marković, Jelisaveta Seka Sablić, Rade Šerbedžija, Radoslav Zelenović, Branka Petrić, Stefan Arsenijević, Jelena Đokić, Zdravko Šotra.

Svi oni su biranim i toplim rečima, sa puno emocija izražavali divljenje i poštovanje prema glumici briljantne karijere i časnoj osobi.

Reditelj Jagoš Marković primetio je da ostaje tajna kako Milena Dravić uspeva da bude istovremeno zvezda, a skromna, pritom dobar i čestit čovek, te podsetio na podršku koju su ona i Dragan Nikolić dali studentskim protestima 90-ih godina.

Glumica Branka Petrić istakla je njenu senzualnost i lepotu, reditelj Zdravko Šotra harizmu i pristup poslu na način vrhunskog profesionalca, a Seka Sablić da Milena u projekat uvek ulazi radosna i uzbuđena, sa ljubavlju prema kolegama, ali i zahtevom za perfekciju.

Vojislav Brajović je pročitao duhoviti “Traktat o Mileni” koji je poslao redtelj Dušan Makavejev, a Rade Šerbedžija je uz poetski nadahnutu besedu o heroini koja nas očarava, koja je protiv vlasti, a na strani naroda, izveo nekoliko pesama sa bendom Vasila Hadžimanova.

Prikazan je i “Mali film o velikoj Mileni”, u režiji Miloša Radovića, koji daje presek njene karijere kroz mnogobrojne filmske inserte, snimke iz predstava i emisije “Obraz uz obraz”, uz tekst Dušana Kovačevića i Tatjane Nježić, autorke monografije o Mileni Dravić.

Ova monografija je 22. knjiga iz edicije UDUS-a posvećene dobitnicima Dobričinog prstena.

Monografija Milena Dravić obuhvata 250 strana, koje sadrže više celina. U prvoj, Dragulj u sva tri medija, o njenom pozorišnom, filmskom i televizijskom opusu pišu Dušan Kovačević, Aleksandar Milosavljević, Ranko Munitić (iz knjige Gluma kao sudbina i saznanje), Radoslav Zelenović, Branka Otašević i Zorica Pašić.

Deo Milena Dravić – gradovi, ljudi, trenuci, sadrži njena sećanja, priče, utiske, stavove, doživljaje... Sledi Milioni su je voleli, deo u kome o umetnosti Milene Dravić, posebno iz fokusa datih sredina govore Haris Pašović (Naša bosanska cura), Varja Močnik iz Kinoteke Slovenije (Kad stigne lavica – Milena Dravić u slovenačkom filmu) i Daniel Rafaelić, čelnik HAVC-a (Kao cvijet u tamnom polju).

Deo Stihovi za Milenu sadrži njoj posvećene pesme Arsena Dedića, Dušana Makavejeva i Ljubiše Bačića.

Poslednji deo Šta je to u njoj... obuhvata tekstove Dejana Mijača, Paola Mađelija, Jagoša Markovića, Branke Krilović, Gorana Paskaljevića, Puriše Đorđevića, Renate Ulmanski, Borke Pavićević, Zdravka Šotre, Radeta Šerbedžije, Želimira Žilnika, Mire Furlan, Ivana Medenice, Jelene Đokić, Jelisavete Seke Sablić, Milana Karadžića, Branke Petrić, Milana Vlajčića.

Knjiga je ilustrovana sa oko 100 fotografija i sadrži popis filmskih, televizijskih, pozorišnih uloga, nagrada i priznanja Milene Dravić.

Dodelu Nagrade finansijski su pomogli Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda, a podršku organizaciji svečanosti dao je Zvezdara teatar.

(SEEcult.org)

UFUS nagrade, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Friday, December 22, 2017 - 12:00
Link:
http://www.ufus.org.rs
Aeroklub, Uzun Mirkova 4, Beograd

Udruženje filmskih umetnika Srbije (UFUS) - godišnje nagrade za 2017. godinu

Nagrada za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji - Ljubomir Radičević, filmski reditelj i Božidar Nikolić, filmski snimatelj i reditelj

Nagrada za filmsko stvaralaštvo u 2017. godini - Bojan Vuletić za režiju filma „Rekvijem za gospođu J.“

komisija za nagrade: Milan Knežević, Miroslav Lekić, Miljen Kljaković, Dimče Stojanovski, Radoslav Vladić, Mirjana Vukomanović, Miroslav Jelić, Božidar Zečević, Željko Mijanović

Najbolji na Alternativama



Žiri Festivala novog filma i videa Alternative film/video, koji su činili Lordan Zafranović, Miloš Miša Radivojević i Hito Štejerl, proglasio je 17. decembra Listu značajnih ostvarenja, čiji će autori imati priliku da u narednih godinu dana, kao gosti rezidencijalnog programa, snime film u produkciji Akademskog filmskog centra Doma kulture Studentski grad u Beogradu.

Na Listi značajnih ostvarenja našli su se filmovi “Kraj vremena” proslavljenog makedonskog reditelja Milča Mancevskog, zatim “Toranj XYZ” (Ajo Akingbade), slovenački “Ona trepne a cveće zadrhti” (Niko Novak i Matevž Jerman), “Poverljivo” (Karen Akerman i Migel Sebra Lopes) iz Brazila, “Portorikanska tautologija” (Rob Felner), “Neke senzacije” (Peter Lihter i Bori Mate) i “Crno-bela kutija” (Osi Vald i Efrat Rubin).

Film “Tower XYZ”, za koji je žiri naveo da je jedan retkih na Alternativama koji se bavi društvenom realnošću angažovanim, ali i poetskim glasom dokumentaraca, dobio je i nagradu “Sonja Savić”.



Nagradu “Ivan Kaljević” - u znak sećanja na prerano preminulog autora avangardnih i alternativnih filmova Ivana Kaljevića, koji je imao jedinstven stil nekonvencionalnog humora u svojim radovima, dodeljena je filmu “Crno-bela kutija” za koji je žiri naveo da ga odlikuje montipajtonovski humor, u duhu Ivana Kaljevića, sa puno vešto urađenih varijacija.



Film Mančevskog, kako je istakao žiri, ima vizuelni magnetizam, te da je formalno zaokružen i odlučan, jasnog stava i očiglednog zanatskog majstorstva.

Na Listi značajnih ostvarenja našao se i slovenački film “Ona trepne a cveće zadrhti” o devojci ispred prozora koja je okrenula leđa životu i svetu, ali nije depresivna, niti protiv života, već smirena u svom unutrašnjem svetu, naveo je žiri, koji je takođe razmatrao taj film za nagradu u čast Sonje Savić.

Film “Poverljivo” našao se na Listi značajnih ostvarenja kao “taktilni, ritmični, kafkijanski film koji koristi arhivski materijal i izuzetno vešto organizuje jednostavne prizore”.

U filmu “Portorikanska tautologija”, kako je istakao žiri, forma i politički sadržaj poklapaju se i kombinuju u repetitivnom prikazu nasilnog brisanja sećanja, dok je mađarski film “Neke senzacije” duhovit i suptilan, kao “holivudska špica koja je pregažena na ulici pod nogama prolaznika”.

“Veliko mazohističko uživanje za one koji vole Holivud”, istakao je žiri o “Portorikanskoj tautologiji”.

(SEEcult.org)

Animirana Misterija Van Goga



Dugometražni animirani film “S ljubavlju, Vinsent: Misterija Van Goga”, prvi u potpunosti ručno oslikan film u istoriji kinematografije, stigao je u bioskope u distribuciji kuće 2i film, a od 23. do 25. decembra imaće specijalne projekcije u Domu omladine Beograda, uz učešće umetnika Biserke Petrović i Vladimira Vinkić koji su bili među više od 120 kolega koji su učestvovali u stvaranju tog trilera. Film je naslonjen na jednu od novijih hipoteza istoričara umetnosti da slavni umetnik nije okončao život samoubistvom - kako se do skora smatralo.

“S ljubavlju, Vinsent: Misterija Van Goga” (režija Dorota Kobiela & Hugh Welchman), čija radnja prati događaje o kojima je Vinsent van Gog (1853-1890) pisao u više od 800 pisama, prvi je dugometražni animirani film za koji su frejmovi ručno slikani uljanim bojama na platnu, i to u tehnici pointilizma koju je koristio i sam slavni umetnik. Film je u vizuelnom smislu baziran isključivo na Van Gogovim radovima, a junaci su likovi sa njegovih najpoznatijih slika. Da bi se portreti, pejzaži i drugi ambijenti van Gogovih slika oživeli, angažovano je više od 125 slikara, među kojima su bili i umetnici Biserka Petrović i Vladimir Vinkić iz Srbije.



Prema rečima Vinkića, najvažnije iskustvo je bila filmska ekipa, odnosno svi slikari sa kojima je sarađivao.

“Biti u takvo podržavajućem okruženju je najveće blago. Mislim da smo svi tada u mogućnosti da damo sve od sebe”, naveo je Vinkić povodom projekcija filma u DOB-u. Sa njim se slaže i Biserka Petrović, ističući da je kreativna razmena “bila predivna”, te da su delili “iste radosti kao i probleme, radeći na jednom istom delu”.

“U studiju (u Gdanjsku) nas je bilo oko 70 i svako je imao svojih pet kvadrata u kojima smo slikali, animirali. Takođe smo i živeli zajedno, pošto smo iznajmljivali stanove u naseljima oko studija”, rekao je Vinkić povodom iskustva rada na filmu “S ljubavlju, Vinsent”, poljsko-britanskoj koprodukciji, koja se sastoji od ukupno 65.000 naslikanih frejmova.

Vinkić se, osim slikarstvom, bavi i scenografijom, a želja mu je da se i dalje usavršava i nalazi nove kreativne izazove. Biserka Petrović radi na dve serije novih slika za izložbe u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, od kojih jednu čine konceptualni portreti, a druga je pod uticajem iskustva sa filma o Van Gogu.



Život i kontroverzna smrt Van Goga ispričani su u filmu preko njegovih 12 najpoznatijih slika i likova na njima. Intriga se otkriva kroz intervjue s likovima koji su bili najbliži Van Gogu i kroz dramatičnu rekonstrukciju događaja koji su doveli do njegove smrti.

Animirajući likove, enterijere i eksterijere koji postoje na slikama Vinsenta van Goga i pretvrajući ih u biografsku animaciju i filmski triler, rediteljski par razvija priču koja rasvetljava nejasne okolnosti smrti slavnog slikara.

Film je imao svetsku premijeru na francuskom festivalu nezavisnih dugometražnih animiranih filmova u Anesiju uz desetominutne ovacije publike, koja mu je dodelila i nagradu. Dosad je osvojio 13 nagrada publike uključujući Anesi, Filmski festival u Šangaju, Sao Paolu, Vankuveru…

Nedavno je u Berlinu osvojio nagradu Evropske filmske akademije za najbolji evropski animirani dugometražni film, a nominovan je i za Zlatni globus u istoj kategoriji.

Budžet tog filma iznosio je 19,7 miliona dolara, a već je premašio tu sumu u bioskopima u SAD i širom sveta, uključujući i Kinu, gde je samo prvog dana prikazivanja inkasirao 1,04 miliona dolara.

(SEEcult.org)

Rex, Beograd

Nakon skoro četvrt veka rada i stvaranja u Jevrejskoj 16 na Dorćolu, Kulturni centar Rex i Fond B92, pod čijim pravnim okvirom Rex funkcioniše, početkom 2018. godine sele se iz zgrade koja im je bila dom od kada je Radio B92 osnovao ovaj kulturni centar davne 1994.

Rex će se od nekadašnjih i sadašnjih saradnika i publike u poslednjim danima decembra oprostiti retrospektivnim programom "Javno pakovanje". Cela nedelja (24 – 30. decembar) biće organizovana u vidu dnevnog neformalnog prelistavanja, preslušavanja, pregledanja arhiva i artefakata projekata i događaja održanih u ovom prostoru u proteklih 20 i više godina (12 – 17h). Večernji termini biće rezervisani za tematske programe – film i video, alternativno pozorište, muziku i debatni program...

18:00 Ženski dan: Smeh joga

Daje se na znanje Dođite da vidite kako da se smejemo kad smo tužni il’ sami sebi ružni Kad nemamo para il’ mislimo da za smejanje nemamo dara Kako se smeh sve može iskazati, a da budes tako nasmejan tako da te “na hleb mogu mazati”. Ponesite udobnu odeću i obuću, flašicu sa vodom, sebe i osmeh. Čas je besplatan, a vodi ga Smeh joga liderka Nataša Lukić.

19:30 Slobodna zona / Free Zone Film Festival: film Liberation Day

Filmski festival Slobodna zona projekcijom filma Dan oslobođenja simbolično će se oprostiti od prostora u koji mu je matična kuća i u kome je nastao pre 13 godina. Dokumentarni mjuzikl Dan oslobođenja prati prvi rok događaj u poslednjoj komunističkoj diktaturi sveta – koncert ex-yu grupe Laibach u Severnoj Koreji.

Projekcija je besplatna.

https://www.facebook.com/kulturnicentarrex/

Pobednici 11. KRAF-a



Najboljim studentskim filmom 11. Kragujevačkog festivala antiratnog, angažovanog i akademskog filma – KRAF proglašen je “Čistoća” reditelja Nevena Samardžića, u produkciji Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu, a ostale dve nagrade otišle su filmovima studenata Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu i Akademije dramskih umetnosti (ADU) u Zagrebu.

“Drama u kojoj se našao glavni junak Fuad koji pokušava da se oslobodi teškog poroka narkomanije, opisana je dramaturški slojevito i rediteljski ubedljivo, bez zanemarivanja socijalnog i porodičnog konteksta”, istakao je žiri 11. KRAF-a za pobednički film.

Druga nagrada dodeljena je filmu “Soba smrti” reditelja Nemanje Ćeranića u produkciji beogradskog FDU, uz obraloženje žirija da je priča Stivena Kinga “adaptirana i prilagođena turbulentnim događajima iz naše bliske prošlosti i producirana, u svim elementima, znatno iznad proseka za jedan studentski film”.

Treću nagradu dobio je film “13+” u režiji Nikice Zdunić, u produkciji zagrebačke ADU, a prema navodima žirija, reč je o lepo snimljenoj i nenametljivo vođenoj filmskoj priči o “iskušenjima sazrevanja i odrastanja devojčica u jednom veoma osetljivom životnom periodu”.

Hrvatski film “13+” dobio je i novoustanovljeno priznanje “Film mladih” koje dodeljuje Dramski studio Doma omladine u Kragujevcu.

Žiri 11. KRAF-a, održanog od 21. do 24. decembra u Kragujevcu u organizaciji NVO Millennium, činili su filmski kritičar i reditelj Dejan Dabić (predsednik), novinarka i producentkinja Marija Ilić i filmski kritičar Hadži Zoran Đorđević.

KRAF je prvi put od osnivanja - umesto u oktobru, održan u decembru - zbog simbolične i zakasnele podrške pokrovitelja. U duhu decentralizacije kulture, koju promoviše i posebnom nagradom, 11. KRAF gostovaće 26. decembra u Požegi, zahvaljujući Asocijaciji Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).

Pokrovitelji zvaničnog programa 11. KRAF-a su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Grad Kragujevac, a partneri su: Dom omladine Kragujevac, Dramski studio Doma omladine i Pozorište za decu.

(SEEcult.org)

U slavu Svetislava Petrovića u Kinoteci

http://seecult.org/vest/u-slavu-svetislava-petrovica-u-kinoteci

Prof. Vladi Petriću nagrada Nebojša Popović



Profesoru Vladimiru Vladi Petriću dodeljena je nagrada “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture, osnovana 2016. godine kao priznanje i podrška profesionalcima, pojedincima i grupama, koji to rade na moderan i promišljen način, u nastojanju da filmskoj umetnosti očuvaju dignitet i pažnju koju zaslužuje.

Kako je istakao žiri, koji su činili Radoslav Zelenović (predsednik), Nebojša Bradić i Stefan Arsenijević, profesor Vlada Petrić (Prnjavor, 1928) jedan je od najznačajnijih savremenih teoretičara i istoričara filma.

Petrić je profesorsku karijeru započeo na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a nastavio je na čuvenom Univerzitetu Harvard, gde je osnovao i vodio Harvardski filmski arhiv sa cilјem da promoviše film kao umetnost i podstakne njegovo multidisciplinarno izučavanje.

Kao filmski kritičar, objavlјivao je radove u Politici i uglednim specijalizovanim časopisima Sight and Sound, Cinema Journal i Film Quarterly.

Kao teoretičar, Petrić istražuje sinematička, specifično filmska izražajna sredstava. Među njegove najznačajnije knjige spadaju Čarobni ekran (1962), Šekspir i film (1964), Uvođenje u film (1968), Razvoj filmskih vrsta (1970), Film i snovi (1981), Konstruktivizam u filmu (1987) …

Petrić je aktivan i kao filmski stvaralac, proširujući svoje traganje za “čistom filmičnošću” u praksi, kroz filmove i filmske eseje Nemilosrdni anđeo, Simfonija ruku, Estetika pokretne slike, Zid uspomena…

Značajnu energiju uložio je i u očuvanje nasleđa Slavka Vorkapića, čije su postavke o kinesteziji bile početna inspiracija za Petrićevu filmsku teoriju.

Kao neumorni zagovornik autentičnog filmskog izraza, Petrić poslednjih nekoliko godina dodeljuje u čast Vorkapića nagradu jedinstvenog koncepta – za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu, na Festivalu autorskog filma.

Kao aktivan borac za zaštitu filmskog nasleđa, Petrić je donirao opremanje čitave jedne sale u Jugoslovenskoj kinoteci.

Kako je naveo žiri, jedina primedba koja se može staviti na njegovu jednoglasnu odluku jeste da je Vlada Petrić odavno postao svojevrsni fenomen, čovek – filmska kulturna institucija.

“Svesni da takva odluka podiže lestvicu kriterijuma gotovo nedostižno visoko, želimo da ovaj primer bude svetionik koji ukazuje na vrednosti i dostignuća za koje se ova nagrada zalaže kao podsticaj budućim generacijama”, naveo je žiri.

“Želimo da ovogodišnjom nagradom iskoristimo priliku i da zahvalimo čoveku koji je zadužio našu umetnost i kulturu”, naveli su članovi žirija, ističući da im je čast što su nagradu “Nebojša Popović” dodelili profesoru Petriću.

Nagrada će biti svečano uručena 11. januara 2018. godine, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uz filmski maraton koji su Nebojši Popoviću u čast koncipirali prošlogodišnji dobitnici tog priznanja Svetlana i Zoran Popović.

Nagrada “Nebojša Popović” za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture ustanovljena je u znak sećanja na Nebojšu Popovića (1958-2015), jednog od retkih preostalih svetlih glasova kritičarske profesije. Popovićeve kritike bile su lucidne i eruditske, britke i moderno prezentovane, tako da istovremeno komuniciraju i sa najširim televizijskim auditorijumom i sa intelektualnom elitom. S druge strane, njegovi čuveni razgovori sa vodećim savremenim svetskim i domaćim filmskim autorima u okviru emisije “Drugi vek” na RTS-u postavili su visok standard kao sveobuhvatne i dubinske, žive, lične interakcije koje su stvarale slojevite portrete sagovornika i često bacale novu svetlost na njihovo stvaralaštvo.

Kao urednik filmskog programa Dvorane KCB-a, Popović je profilisao koncept kvalitetnog umetničkog filma na kojem su ukus formirale generacije gledalaca.

Popović je svojim celokupnim delovanjem promovisao ljubav prema filmu, kao i njegovo duboko intelektualno promišljanje i u toj misiji je sarađivao sa brojnim kolegama, institucijama i festivalima u zemlji i inostranstvu.

U želji da sačuvaju uspomenu na izuzetnog profesionalca i čoveka i nasleđe koje je ostavio, osnivači nagrade “Nebojša Popović” su Filmski centar Srbije (FCS), Radio-televizija Srbije, Kulturni centar Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica / Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana “Pogled u svet” / Festival autorskog filma, Fond B92 / Festival “Slobodna zona”, Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i članovi porodice Nebojše Popovića.

Nagradu čini novčani iznos u dinarskoj proivvrednosti od 1.000 evra (koji obezbeđuje FCS), umetnički oblikovan predmet prema idejnom rešenju vizuelne umetnice arh. Ajle Selenić i privilegija i obaveza dobitnika/ce da selektuje i organizuje filmski maraton najboljih filmova iz prethodne godine u Dvorani KCB-a. Na taj način laureat/kinja nagrade simbolički na jedan dan zauzima mesto filmskog urednika DKC-a na kojem je Popović sa toliko entuzijazma i znanja godinama radio. Ulaznice tog dana neće biti sasvim besplatne, jer je Popović duboko verovao da se za gledanje filma mora platiti neka cena, pa će biti po simboličnoj ceni - kao poklon publici u njegovu čast, i učast dobitnika nagrade.

(SEEcult.org)

Osvojite put na Berlinale - #europeanfilmchallenge


Wednesday, December 20, 2017 - 00:00 to Wednesday, January 31, 2018 - 23:45

Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs poziva sve zainteresovane starije od 18 godina da učestvuju u nagradnoj igri #europeanfilmchallenge i osvoje putovanje na Berlinale 2018.

Publika se poziva da odgleda 10 evropskih dokumentarnih filmova na različitim platformama (internetu, bioskopima, festivalima, televiziji, itd.), objavi naziv filma i platforme na kojoj je film odgledan, postavi fotografiju kao dokaz i haštag #europeanfilmchallenge. Nakon određenog vremena organizator takmičenja će selektovati pobednika, koji će osvojiti atraktivnu nagradu – put na jedan od najvažnijih međunarodnih filmskih festivala A+ kategorije.

Prvi krug takmičenja počinje 13. decembra i traje do 31. januara 2018, a pobednik osvaja putovanje na Berlinale.

Nagradna igra deo je velikog evropskog interaktivnog projekta #europeanfilmchallenge, koji uključuje upotrebu inovativnih i digitalnih promotivnih tehnika i alata, kako bi se doprinelo većoj cirkulaciji evropskih filmova na različitim platformama. Takmičenje se istovremeno odvija u šest evropskih zemalja: Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Španiji, Hrvatskoj i Srbiji.

Organizatori su Kino metropolis, Kino Bize, A-One Films, The Film Agency, Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs i Pari Pikule.

Projekat se realizuje uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA.

Festival Beldocs je tokom minule decenije postao jedan od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma u regionu, koji okuplja najbolja ostvarenja savremene dokumentaristike. Prošle godine održan je i market dokumentarnih filmova, sufinansiran sredstvima programa Kreativna Evropa. Većina značajnih naslova savremene dokumentaristike doživela je srpske premijere upravo na Beldocsu.

Predstojeće 11. izdanje Beldocsa biće održano od 7. do 14. maja 2018.

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_1609559b4be%3A228906a%3A7157a206&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Osvojite%20put%20na%20Berlinale%20-%20%23europeanfilmchallenge&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fosvojite-put-na-berlinale-europeanfilmchallenge

Beogradski filmoplov 1944-1963, BG

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Muzej Jugoslovenske kinoteke, Beograd
Datum:
Monday, January 22, 2018 - 17:00
Link:
http://www.kinoteka.org.rs
BEOGRADSKI FILMOPLOV 1944.-1963. (15/22/23/29.1.2018.)

17:00 ČUDO OD DETETA (SAD 1951)

Too Young to Kiss

ul. Džun Alison (June Allyson), Van Džonson (Van Johnson)

r. Robert Z. Leonard (Robert Z. Leonard)

19:00 CRVENA KONGA (MEK 1943)

Konga roja

ul. Pedro Armendariz (Pedro Armendáriz), Maria Antoaneta Pons (María Antonieta Pons)

r. Alehandro Galindo (Alejandro Galindo)

21:00 KA NEPOZNATOM (LIB 1957)

Ila ayn

ul. Laura Azar (Laura Azar), Šakib Kuri (Shakib Khouri)

r. Žorž NAser (Georges Nasser)

Crnogorska podrška novim filmskim projektima



Filmski centar Crne Gore (FCCG) podržao je na prvom konkursu 21 projekat, uključujući šest manjinskih koprodukcija iz zemalja u regionu – po dva iz Srbije i BiH i po jedan iz Hrvatske i Makedonije, među kojima su i novi filmovi Slobodana Šijana, Gordana Kičića i Stefana Maleševića.

Šijanov novi film “Budi Bog s nama” dobio je najveću podršku od 60.000 evra, uz obrazloženje da je reč o magičnom scenariju “velikana sedme umetnosti s obiljem stvarnih istorijskih likova u zanimljivim situacijama”.

Šijanov film o Bošku Tokinu, nepravedno skrajnutom piscu i prvom srpskom filmskom kritičaru, koji nastaje prema scenariju koji su napisali Biljana Maksić, Vladimir Mančić i sam Šijan, ocenjen je kao projekat “ogromnog estetskog i produkcijskog potencijala”.

“Budi Bog s nama” producira produkcijska kuća Gargantua Films, a koproducenti su hrvatski Maxima film i crnogorski Artikulacija film. Šijanov novi filmski projekat dobio je u decembru 2016. podršku Filmskog centra Srbije na Konkursu za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, a podržao ga je i Hrvatski audiovizualni centar.

Iz Srbije je podržan i projekat “Tata se igra rata” kojim srpski glumac Gordan Kičić debituje kao reditelj, a dobio je 30.000 evra, uz obrazloženje da je to intimna priča “o sudbini običnog čoveka u ovdašnjem sistemu, sa potencijalom za uspeh u lokalnoj i regionalnoj bioskopskoj distribuciji”. Film producira Filmkombajn, a crnogorski koproducent je Crossmedia Agency. Taj projekat je ranije bio poznat pod naslovima “Razvod” i “Mama i tata se igraju rata”.

Među podržanim projektima je i “Mamonga” Stefana Maleševića, koji je opisan kao “sasvim unikatan projekat duboko autorskog pristupa koji podrazumeva odstupanje od bilo kakvih žanrovskih konvencija”, a dobio je 20.000 evra. Film “Mamonga” sastoji se iz tri međusobno povezane priče: u centralnoj su momak i devojka iz malog bosanskog grada, a druge dve opisuju šta se dogodilo sa njima deset godina kasnije. Glavna producentska kuća je Sarajevo Film Academy iz Sarajeva, izvršni producent je Slovofilm iz Banjaluke, dok je crnogorski koproducent Code Blue Production.

Iz Bosne i Hercegovine je podržan sa 50.000 evra i projekat filma “Sin” Ines Tanović, čiji je producent Dokument, a koproducent crnogorski Cut-up.

“Sin” bosanskohercegovačke rediteljke Ines Tanović, koja je debitovala “Našom svakodnevnom pričom” pre dve godine, predstavlja “visoko kvalitetan projekat sa univerzalnom temom odrastanja, odnosa porodice i tradicije, prikazane na vrlo intiman i emotivan način, a čiji je međunarodni uspeh neupitan”.

Među odabranim projektima je su i dve srpske manjinske koprodukcije - projekti za filmove “Sam samcat” Velibora Boba Jelčića iz Hrvatske (srpski koproducent: Dart Film & Video) i “Hepines” Borjana Zafirovskog iz Makedonije (srpski koproducent: Living Pictures) podržani su sa 25.000, odnosno 30.000 evra.

Jelčić je debijem “Obrana i zaštita” pobedio na Pulskom filmskom festivalu pre četiri godine, a Komisija FCCG-a istakla je za njegov novi projekat “Sam samcat” da “na izuzetno intrigantan način tretira zajednicu i birokratsku krutost na jednoj, i intimu i usamljenost na drugoj strani”.

Za makedonski “Projekt Hepines” Borjana Zafirovskog, čiji je koproducent Montenegro max film, istaknuto je da kroz “priču o junakinji koja istražuje šta to ljude čini srećnim, autor na originalan način za regionalnu kinematografiju kreira veoma atraktivan i efektan projekat koji nagoveštava mnogo uspeha”.

Komisija FCCG-a, koju su činili producentkinja Sanja Jovanović (predsednica), reditelji Vladimir Perović, Andro Martinović i Pavle Simonović i pisac Ognjen Spahić, odlučila je na osnovu prvog konkursa FCCG-a o podršci ukupno 21 projekta u kategorijama razvoja scenarija, razvoja projekta, kratkometražnog igranog filma i manjiskih koprodukcija.

Na konkursu za razvoj scenarija, koji je prvi put organizovan u Crnoj Gori, podržano je sa ukupno 30.000 evra osam projekata – “Dolina spomenika” Stefana Boškovića (Umir krvi, Ispod mosta, među stijena), “Živi i zdravi” reditelja Ivana Marinovića koji je debitovao prošle godine filmom “Igla ispod praga”, “Crveno ljeto” Aleksandra Radulovića, “Djeca” reditelja i scenariste Nikole Vukčevića (Pogled sa Ajfelovog tornja, Đečaci iz Ulice Marksa i Englesa), “Planeta 7693” Ane Vujadinović i Gojka Berkuljana, “Strah” Aleksandra Radunovića, te “Bez rikverca” Mila Masoničića i “Plod” Sare Đurović.

U okviru kategorije za razvoj projekata, Komisija je najbolje ocenila projekte “Sirin” reditelja Senada Šahmanovića (Cut-Up) i “Elegiju lovora” reditelja Dušana Kasalice (Meander Film), koji su dobili po 20.000 evra.

Podržano je i pet projekata kratkometražnih igranih filmova sa ukupno 62.000 evra – “Sve što je čvrsto topi se u vazduhu” rediteljke Ive Brdar, “Peloid” Bojana Stijovića, “Lavež” Branislava Milatovića, “Posjeta” Đorđa Vojvodića i “Diva” Kristofa Žaroša.

(SEEcult.org)

Filmski doček nove godine, BG

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Datum:
Sunday, December 31, 2017 - 19:00
Link:
https://www.facebook.com/dorcolskonarodnopozoriste/
Dorćolsko narodno pozorište DĆP /scena Kosmodrom, Solunska 24, Dorćol, Beograd

Obično veče. Bez petardi, hrane i ukrasnog raspoloženja... Dva filma, jedan je u 19h - "Tiho venčanje" (Nunta muta), a drugi je oko 22.30h tako da odjavna špica ide gore tokom ponoći.

Rumunski film "Tiho venčanje" je komedija o mladom paru koji planira venčanje u 1953. godini, ali je ono zaustavljeno zato što je sovjetski lider Staljin umro noć ranije. Kako cela zemlja sada mora tugovati, neprilično je zabavljati se na slavlju. No, par ne odustaje tako lako i odluči da ne odustane od svadbe, pa makar je izveli u tajnosti...

Ciklus suvremenog njemačkog filma, ZG

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Datum:
Monday, January 15, 2018 - 19:00
Link:
http://kinotuskanac.hr
Kino Tuškanac, Tuškanac 1, Zagreb

CIKLUS SUVREMENOG NJEMAČKOG FILMA (15-26.1.2018.)

15/22.1.

DRŽAVA PROTIV FRITZA BAUERA / DER STAAT GEGEN FRITZ BAUER (Njemačka, 2015, boja, 105 min)

režija: Lars Kraume

fotografija: Jens Harant

16/23.1.

OTAC / BABAI (Njemačka/Kosovo/Makedonija/Francuska, 2015, boja, 104 min)

režija: Visar Morina

fotografija: Matteo Cocco
17/24.1.

4 KRALJA / 4 KÖNIGE (Njemačka, 2015, boja, 99 min)

režija: Theresa von Eltz

fotografija: Kristian Leschner

18/25.1.

WHO AM I - NIJEDAN SUSTAV NIJE SIGURAN / WHO AM I - KEIN SYSTEM IST SICHER (Njemačka, 2014, boja, 106 min)

režija: Baran bo Odar

fotografija: Nikolaus Summerer

19/26.1.

VELIKO FINALE / HIN UND VEG (Njemačka, 2014, boja, 95 min)

režija: Christian Zübert

fotografija: The Chau Ngo

Januar u Jugoslovenskoj kinoteci

http://seecult.org/vest/januar-u-jugoslovenskoj-kinoteci

Legenda o Kolovratu u bioskopima



Ruski film “Legenda o Kolovratu”, najavljen kao najveći produkcijski poduhvat u ruskoj kinematografiji, premijerno će biti prikazan 4. januara u bioskopu Cineplexx u tržnom centru Ušće u Beogradu, u prisustvu glavnog glumca Ilje Malakova, nakon čega će se naći na programu bioskopa u Srbiji i u regionu.

Malakov je po dolasku u Beograd izjavio da je nestrpljiv da čuje utiske nakon beogradske premijere tog filma kojim je, inače, oduševljen i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Zbog velikog interesovanja Putina, organizovana je posebna pretpremijera, nakon koje je čestitao celoj ekipi na odličnom filmu.

“Film je impresivan, dira u dušu, imam utisak da će ljudima biti zanimljiv. Ideja je odlična”, rekao je Putin, dodajući da mu je mladi Malakov novi omiljeni glumac, saopštila je kuća Fame solutions, koja ima prava za distribuciju tog filma za Srbiju i Crnu Goru, dok regionalna prava ima kuća Fox Vision.



Malakov je član Guberskog pozorišta u Moskvi, a za ulogu Kolovrata izabran je među više od 30 kandidata.

Komentarišući pripreme za snimanje “Legende o Kolovratu”, Malakov je rekao da je bilo teško, naročito prilikom scena borbi, ali i veoma uzbudljivo.

“Svaki dan smo trenirali mesecima i za to vreme postali veoma dobar tim koji se maksimalno posvetio svojim zadacima. To je za mene bilo inspirativno i mislim da su to gledaoci prepoznali. Nadam se da će isto videti i publika u Srbiji”, rekao je Malakov.



Prema scenariju, mongolske ratne horde i njihov vođa Batu Kan kontrolisali su u 13. veku većinu sveta. Kako su se kretali ka Evropi, Mongoli su napadali preostale ruske kneževine koje su im se našle na putu. Ipak, njihove planove kvari mali odred snažnih junaka na čelu sa misterioznim hrabrim ratnikom, koji im se suprotstavlja.

Režiju potpisuju Džanik Fajziev i debitant Ivan Šurkovetski, a glavne uloge, osim Malakova, tumače i Aleksej Serebrijakov i Aleksandr Ilin.

Film “Legenda o Kolovratu” do sada je u Rusiji pogledalo više od pet miliona ljudi.

(SEEcult.org)

Alternative Film / Video 2017 na BIS, BG

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Dom kulture Studentski grad, Beograd
Datum:
Wednesday, January 24, 2018 - 20:00
Link:
http://www.dksg.rs
ALTERNATIVE FILM / VIDEO 2017 na BIS: Lista značajnih ostvarenјa (53 min)

KRAJ VREMENA, Milčo Mančevski

TORANJ XYZ, Ajo Akingbade

ONA TREPNE A CVEĆE ZADRHTI, Niko Novak i Matevž Jerman

KONFIDENT / POVERLЈIVO, Karen Akerman i Miguel Sebra Lopes

PORTORIKANSKA TAUTOLOGIJA, Rob Felner

NEKE SENZACIJE, Peter Lihter i Bori Mate

CRNO-BELA KUTIJA, Osi Vald i Efrat Rubin

Likovi u dokumentarnom filmu 004, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Dom kulture Studentski grad, Beograd
Datum:
Tuesday, January 23, 2018 - 19:00
Link:
http://www.dksg.rs
DUGO I NETREMICE: LIKOVI U DOKUMENTARNOM FILMU 004: HEROJ DIGITALNOG DOBA

Objavi poverlјive dokumente zarad javnog dobra i bićeš proteran. Učini to zbog lične koristi, i možeš da postaneš predsednik. Edvard Snouden

autor predavanja: Vladimir Šojat, filmski autor i producent

analiza filma Citizenfour Lore Poitras, dobitnika nagrade Oskar za najbolјi dokumentarni film 2015.

Filmovi na putu, RI

Vrsta dogadjaja:
Bioskop
Datum:
Tuesday, January 9, 2018 - 20:00
Link:
https://www.art-kino.org
Art-kino, Krešimirova 2, Rijeka

Filmovi na putu: SUVREMENI NJEMAČKI FILM (9-13.1.2018.)

9.1.

WHO AM I - NIJEDAN SUSTAV NIJE SIGURAN / WHO AM I - KEIN SYSTEM IST SICHER (Njemačka, 2014, boja, 106 min)

režija: Baran bo Odar

fotografija: Nikolaus Summerer

10.1.

4 KRALJA / 4 KÖNIGE (Njemačka, 2015, boja, 99 min)

režija: Theresa von Eltz

fotografija: Kristian Leschner

11.1.

OTAC / BABAI (Njemačka/Kosovo/Makedonija/Francuska, 2015, boja, 104 min)

režija: Visar Morina

fotografija: Matteo Cocco

12.1.

VELIKO FINALE / HIN UND VEG (Njemačka, 2014, boja, 95 min)

režija: Christian Zübert

fotografija: The Chau Ngo

13.1.

DRŽAVA PROTIV FRITZA BAUERA / DER STAAT GEGEN FRITZ BAUER (Njemačka, 2015, boja, 105 min)

režija: Lars Kraume

fotografija: Jens Harant