Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Rešenja za bezbednost na mrežama

Bezbednost je veoma bitan elemenat svake mreže i o njoj treba razmišljati od samog početka, od trenutka dizajniranja jednog sistema. Kvalitetna analiza sistema ukazaće na potencijalne bezbednosne probleme i ako se oni otklone na vreme, možemo smatrati da će takav sistem uspešno odolevati stalnim cyber napadima.



Japanska kompanija Allied Telesis nudi sveobuhvatna rešenja za mrežnu bezbednost – obezbeđujući LAN infrastrukturu i vezu ka Internetu. Allied Telesis rešenja razvijala su se u skladu sa industrijskim trendovima tokom prethodnih 30 godina i obezbedila vrhunske end‑to‑end mrežne bezbednosne koncepte. Ukoliko uzmemo u obzir da su japanski sistemi sigurno među najbezbednijim na svetu, jasno je koliko se ulaže u ovaj segment.

Počev od napredne LAN autentifikacije, filtriranja podataka u realnom vremenu, žične i bežične bezbednosti, preko naprednih Next‑Generation Firewalls (NGFW) i vrhunskih rešenja sa udaljenim pristupom, Allied Telesis nudi kompletan portfolio rešenja i uređaja koji će pomoći u odbrani korporativnih mreža od neželjenih napada.

Next‑Generation Firewalls (NGFW)

Danas je veliki broj korisnika u stalnoj vezi s raznim Internet servisima, online aplikacijama, sadržajima i u korisničkoj online interakciji. To je uticalo na veću efikasnost firmi i pojedinaca, ali istovremeno je otvorilo i pitanje bezbednosti.



Allied Telesis je ponudio, pored tradicionalnih VPN rutera i napredne NGFW uređaje namenjene rešavanju ozbiljnih problema sa bezbednošću s kojima se suočavaju mnoge kompanije. Ruteri naredne generacije (HGFW) uspešno rešavaju pitanja vezana za kontrolu aplikacija, pristupa, antivirusa i generalno protoka informacija. Funkcije kao Threat Protection, Application Control, Web Control sastavni su deo ovih uređaja.

LAN zaštita

Spoljna Internet veza nije jedini izvor napada na poslovne i privatne mreže. Pristup internoj žičnoj i bežičnoj infrastrukturi želja je svakog cyber kriminalca. Čak i ako imate vrlo dobro zaštićenu internu mrežu od spoljnih napada, to nije garancija da napad iznutra ne može naneti ozbiljnu štetu sistemu. Generalno autorizovani korisnici veoma lako (nesvesno) mogu uneti neželjeni malware i tako otvoriti vrata neželjenim korisnicima.

Allied Telesis oprema nudi razne tehnologije koje se koriste za internu zaštitu sistema:

Network Access Control (NAC) koji nudi kompletnu autentifikaciju korisnika (npr. Tri‑Authentication, Roaming Authentication…),
Ugrađene bezbednosne elemente koji su sastavni deo komutacije paketa, rutiranja i visoko dostupnih funkcionalnosti,
Bezbedne menadžment opcije,
Specifične tehnike za odbranu od malicioznih napada (Port Security, Ingress Filtering, DoS Attack Prevention, DHCP snooping i druge).

Bezbedan udaljeni pristup mrežama



Allied Telesis VPN ruteri i NGFW uređaji nude bezbedan udaljeni pristup, u cilju maksimalnog iskorišćenja digitalnih poslovnih resursa, bez obzira na to da li su korisnici fizički unutar korporativnih mreža ili izvan njih.

Bilo da vam treba udaljeni pristup vašoj mreži putem VPN tunela, enkriptovanog IPsec ili SSL metodom, ili povezivanje više lokacija IPsec site‑to‑site VPN tunelima, Allied Telesis ruteri i NGFW uređaji nude razne opcije u skladu s potrebama korisnika.

Ova oprema koristi state‑of‑the‑art VPN enkripcione algoritme, stalno integrišući nove algoritme sa ciljem konstantnog unapređenja enkripcionih tehnologija.

www.alliedtelesis.com

Ivan Mladenović

Izbor pravog internet hostinga

O čemu sve mora da se razmišlja pri odabiru internet hosting provajdera? Najkraće rečeno: potreban prostor, paket ponude, protok, platforma, panel, podrška, pouzdanost… A ima i nekih reči koje nisu na „p“…



Za one kojima su internet pojmovi manje bliski, najpre objašnjenje šta je internet hosting. Ako je tvoj internet sajt virtuelna zgrada na Internetu, onda je hosting virtuelna parcela na kojoj je sajt sagrađen. Po toj analogiji sa stvarnim svetom, internet domen je virtuelna adresa koja govori u kojoj ulici i na kom kućnom broju se nalazi sajt.

Adrese e‑pošte, ako su na istom domenu kao i sajt, mogu da se shvate kao pojedinačna imena onih koji žive u toj virtuelnoj zgradi (poštansko sanduče im se nalazi na toj zgradi). Na primer: adresa e‑pošte „vebojedomenkovic@domen.rs“ znači da Veboje Domenković živi u Domenskoj ulici, u Srbiji. Zato bi „vebojedomenkovic@gmail.com“ davalo potpuno pogrešnu sliku o našem virtuelnom liku, jer on ne živi u Gmailskoj ulici, u nekoj nedefinisanoj zemlji. Zato je bitno imati e‑poštu na svom vlastitom domenu.

Hosting – mesto gde žive sajtovi i e‑pošta

Internet hosting je servis koji, između ostalog, obuhvata web hosting i e‑mail hosting, a zbog očigledne gore opisane povezanosti adrese sajta i adrese e‑pošte, uobičajena ponuda usluga internet hosting provajdera uključuje rešenja za obe potrebe.

Internet domen i internet sajt su međusobno povezani upravo kroz web hosting, kao servis koji omogućava smeštanje, opsluživanje i održavanje fajlova i baza podataka internet sajtova, kao i obezbeđivanje njihove veze sa Internetom. Dok se na web serverima nalaze sajtovi, preko mail servera se prima i šalje elektronska pošta.

Koja vrsta web hostinga ti stvarno treba?

Kao i za mnoge druge internet potrebe, postoje i besplatne hosting platforme, koje ipak nisu preporučljive za iole ozbiljan nastup na Internetu, jer su plaćeni hosting servisi relativno jeftini, a kod besplatnih servisa, logično, ne postoji bilo kakva garancija kvaliteta i nivoa usluge. Danas su u ponudi provajdera aktuelne tri vrste hostinga: deljeni, namenski i klaud.

Deljeni (shared) hosting podrazumeva deljenje resursa jednog web servera za više korisnika, to jest za više internet sajtova. Ovo je ekonomičan, pristojan i uobičajen izbor za većinu korisnika koji nemaju preterano zahtevne ili izuzetno posećene sajtove. Mana ovog rešenja je što opterećenje jednog sajta može da utiče na druge sajtove koji su na istom serveru.

Namenski (dedicated) hosting je dodeljivanje web servera za samo jedan internet sajt i njegove prateće servise, tačnije za potrebe samo jednog korisnika. Ovakva usluga je namenjena onima koji imaju potrebu za vrhunskim performansama svojih sajtova, vezanih za veliki protok, visok nivo bezbednosti i garantovanu dostupnost. Danas su namenski web serveri najčešće virtuelni računari (VPS – Virtual Private Server), koji dele resurse jednog snažnog fizičkog servera, tako da se svaki od njih ponaša kao zasebna mašina sa svojim operativnim sistemom i svojim resursima.

Klaud (cloud) hosting je usluga koja pruža kompletnu virtuelizovanu infrastrukturu uključujući servere, mrežu, skladišni prostor i sistem za upravljanje, koji čine računarski „oblak“. Oblak omogućava laku skalabilnost i zakup resursa prema potrebama, kao i rad aplikacija visoke dostupnosti.

Na šta da obratiš pažnju u hosting ponudama?

Paketi usluga koji nude hosting provajderi su veoma različiti i, ponekad, teško uporedivi. Pre upotrebe hostinga posavetuj se sa svojim proizvođačem internet sajta, da se ne bi posle savetovao sa svojim lekarom i farmaceutom, jer ovde leži najčešći izvor glavobolja svih vlasnika sajtova. Naime, često se u jeftinim hosting ponudama kriju zamke slabašnih resursa, loše podrške ili bezbednosnih rupa, koje itekako mogu da upropaste sav trud koji ste uložili na kreiranje internet sajta. Najpre analiziraj svoje realne potrebe: šta je to bez čega tvoj internet sajt ne može da radi i koje su to njegove specifične potrebe koje hosting mora da omogući?

Ukoliko provajder ne nudi opciju neograničenog prostora za hosting u svom osnovnom paketu usluga, treba da se ustanovi koliko prostora na disku web servera (u GB) treba za smeštaj sajta. Uvek mora da se ostavi i neka rezerva, jer sajtovi su „živ organizam“, na kome se stalno povećava količina sadržaja, pa i potrebna količina prostora. Da bi posetioci sav taj sadržaj i videli, mora da se zakupi odgovarajući protok internet saobraćaja (GB/mesečno), jer ne želiš da posetilac sajta, u sred posete, dobije sistemsku poruku da je protok za taj dan premašen. Slična situacija je i sa vremenom dostupnosti servera, jer se skoro svi provajderi kunu da su im web serveri dostupni 99,99% vremena, a nije baš uvek tako.

Imaj u vidu da mali pad dostupnosti, za svega par promila, na 99,5% vremena, znači preko 43 sata nevidljivosti sajta na Internetu godišnje.

O čuvanju podataka na sajtu treba svako da brine i sam, ali je zgodno ako provajder nudi dnevne ili nedeljne sigurnosne kopije (backup) podataka. U tom slučaju je sajt mnogo bezbedniji, čak i u slučaju hakerskih napada. Za bezbednost sajta su bitna i softverska rešenja na serveru i autentikacija korisnika sajta, a preporučeno je da se transakcije sa serverom odvijaju putem HTTPS protokola, naročito za one koji se bave e‑trgovinom.

Za svakodnevno administriranje sajta bitan je i kontrolni panel koji provajder ima u ponudi, jer su neki od njih dovoljno jednostavni i intuitivni čak i za početnike. Takođe je bitna i hosting platforma, to jest podržani operativni sistemi (Linux ili Windows), kao i metode za upload podataka na server preko FTP pristupa. Neki hosting provaderi nude u paketu i CMS‑ove za izradu sajtova, kao što je WordPress ili tzv. sajt bildere za laku izradu jednostavnih sajtova za početnike. Za tvoj internet identitet bitna je i mogućnost otvaranja većeg broja adresa e‑pošte pod tvojim sopstvenim internet domenom.

I tvoj hosting provajder je…

Preporučujemo hosting provajdere koji imaju 24/7 tehničku podršku, preko e‑pošte, telefona ili četovanja, jer nikad se ne zna u koje doba dana ili noći će podrška stručnih lica biti potrebna. A proveri i da li na njihovim sajtovima postoje stranice sa detaljnim uputstvima i najčešće postavljanim pitanjima i odgovorima. Neke od domaćih hosting provajdera, koji su ujedno i ovlašćeni registri nacionalnih internet domena, možeš da nađeš na domen.rs/registri, uz detaljan pregled usluga. Preporučeni redosled poteza je da registruješ domen, kreneš u izradu sajta koji se razvija na nekoj privremenoj radnoj adresi (obično je to poddomen proizvođača sajta), a kada se znaju svi potrebni parametri završenog sajta – tek onda se zakupi hosting, poveže domen na njega i prebaci sajt.

www.rnids.rs

Preusmeravanja domena pre izrade sajta

Čak i ako trenutno nemaš mogućnosti ili vremena da kreiraš svoj internet sajt, postoji način da koristiš svoj sopstveni internet domen. Pojedini hosting provajderi nude uslugu tzv. parkiranja domena, pa ako preko njih registruješ neki od naziva nacionalnih internet domena, dobijaš potpuno besplatno, ili uz veoma malu naknadu, pristup kontrolnom panelu i podešavanju parametara, što ti omogućava da podesiš preusmeravanje domena na bilo koju svoju internet lokaciju (npr. svoj blog na nekoj od blog platformi) ili na neki od profila na društvenim mrežama. Na sličan način možeš da podesiš da imaš adresu e‑pošte na svom domenu, iako još uvek nemaš svoj sajt.

Lazar Bošković

Barijera za nepozvane

Sistemi za obezbeđenje prostora ne završavaju se na alarmima i kamerama – neovlašćeni ulazak u neki prostor često treba i fizički onemogućiti, kada na scenu stupaju barijere. Upoznali smo nekoliko modela firme Makim, koje kod nas prodaje Lunatronik.



Tro­kra­ka o­brtna ba­ri­je­ra sa
VIP ka­pi­jom

Kontrola pristupa štićenom objektu ili ulazak u javni objekat uz naplatu ulaznica su odličan poligon za implementaciju automatskih sistema, koji će s jedne strane obezbediti punu bezbednost, a s druge ubrzati protok ljudi i smanjiti troškove za angažovanje vratara, redara i drugih kontrolora. Prirodno rešenje je barijera koja će se otvoriti pod zadatim uslovima i propustiti čoveka, ali treba obezbediti da tom prilikom uz osobu koju treba propustiti ne prođe još i neko ko nije jednako dobrodošao, ili neko ko nije platio ulaznicu. Inventivna rešenja koja ovakvi sistemi donose treba kombinovati s njihovom mehaničkom izdržljivošću, jer se često nalaze u javnim objektima, potencijalno na udaru vandala pa i kriminalaca, kojima na ruku mogu ići i atmosferski uslovi i slični faktori koji loše utiču na tehniku. Zato je veoma važno izabrati barijeru koja je prilagođena mestu na kome ćete je instalirati i planiranoj upotrebi. Makim nudi razne mogućnosti…

Vrste barijera

Počnimo od klasičnog rešenja, trokrake obrtne barijere koja se često postavlja na ulazu u stanicu javnog prevoza ili neki drugi objekat gde ljudi dolaze u velikom broju, i treba ih propustiti u kratkom vremenu. Posetilac će „mahnuti“ ID karticom pored čitača, ubaciti žeton ili se autorizovati na neki drugi pogodan način, a onda gurajući horizontalni krak barijere jednostavno proći dalje. Krak se spušta a sledeći krak podiže u horizontalan položaj, sprečavajući sledećeg posetioca da prođe bez autorizacije.

Kraci ove barijere se ne pokreću sami, nego ih pokreće čovek koji prolazi, pa je jako važno da konstrukcija bude robusna – ne toleriše se mehanički kvar koji bi zaprečio prolaz. Takođe treba sprečiti da nesavesni posetilac zaobiđe ili preskoči šipku, zbog čega se projektovanje prilaza i postavljanje opreme uvek prepušta stručnjaku.



Sen­zor­ska ka­pija

Trokraka obrtna barijera je pogodna za ljude koji hodaju uspravno i pri tom ne nose neki kabasti prtljag ili teret. Uz nju se obavezno instalira i VIP kapija koja omogućava prolazak invalida ili ovlašćenih klijenata koji prolaze u grupama ili nose veći prtljag. To su mehanička vrata koja se automatski otvaraju nakon odgovarajuće identifikacije ili na spoljnu komandu, ostaju otvorena neko kratko vreme i automatski se zatvaraju kada osoba ili osobe prođu. Takođe treba da budu otporne na vandalske napade, a dopunjavaju se video‑nadzorom kako bi mogle da se uoče eventualne zloupotrebe. Podrazumeva se da će na više trokrakih obrtnih barijera biti instalirana jedna VIP kapija, pošto je frekvencija prolaska kroz nju znatno manja.

Za ekskluzivnije objekte s manjim bezbednosnim rizikom i manjom frekvencijom prolaska ljudi uspešno se instaliraju Senzorske ili brze kapije. Prolazak je udobniji za klijenta, jer se posle autorizacije krila od posebnog obrađenog, čvrstog stakla automatski uvlače u stubove, obezbeđujući mu brz i lak prolaz, po potrebi uz prenošenje odgovarajućeg prtljaga. Posle toga krila se ponovo vraćaju u zatvoreni položaj, čekajući sledećeg klijenta.



Ka­pi­ja sa če­šljem, obe­zbe­đe­nje na ula­zu u o­bje­kat

Najviši nivo bezbednosti donose kapije s češljem. Visoke su oko 2 metra i potpuno sprečavaju pristup neautorizovanih lica u štićeni objekat, recimo neki data centar ili trafo‑stanicu. Pogodne su i za otvorene prostore, sportske terene i druge kritične objekte, a često se ugrađuju i na ulaz u fabrički krug. Na raspolaganju su modeli sa tri ili četiri prečke, kao i sa jednostrukim ili dvostrukim prolazima, napravljeni tako da je nemoguće provući se ispod njih, a veoma ih je teško preskočiti.

Parametri za izbor

Makim obezbeđuje proverenu tehnologiju za regulisanje protoka ljudi, čak i u vreme najfrekventnijeg prolaska zaposlenih i posetilaca. Njihovi modeli su prilagođeni kako unutrašnjoj tako i spoljašnjoj montaži, a zahvaljujući robusnim servo‑mehanizmima, obezbeđuju komforan prolaz. Izrađeni su od prohroma (nerđajućeg čelika) i dizajnom se mogu prilagoditi svakom okruženju. Barijere troše veoma malo električne energije i spremne su ne samo za regularne, već i za vanredne uslove, pošto se u slučaju eventualne evakuacije prečke automatski obaraju da bi se obezbedio brz izlazak ljudi iz zgrade.



In­ven­tiv­na re­še­nja ko­ja ba­ri­je­re do­no­se tre­ba kom­bi­no­va­ti
s nji­ho­vom me­ha­nič­kom i­zdržlji­vo­šću, jer se čes­to na­la­ze u jav­nim
o­bjek­ti­ma, po­ten­ci­jal­no na uda­ru van­da­la, pa i kri­mi­na­laca

Važna je i činjenica da se Makim barijere lako uklapaju u svako informatičko okruženje – kompatibilne su sa raznim tipovima čitača kartica ili čitača otiska prsta, kao i s drugim tehnologijama koje se koriste za identifikaciju ljudi. Ukoliko, recimo, projektujete data centar, znate koliko je važno da se za potrebe održavanja pristup dozvoli isključivo ovlašćenim licima, pri čemu će za svakoga od njih biti precizno određeno kojim zonama objekta može da pristupi. Ako data centar ima više klijenata, neki od njih će često dodavati nove tehničare, ili de‑autorizovati neke od postojećih, što se dešava u okviru njihovog informacionog sistema. Važno je da postoji efikasan način da tako unesene promene odmah budu preslikane u informacioni sistem data centra, kako bi se u svakom trenutku garantovao pristup samo ovlašćenim licima. Sigurnost i fleksibilnost tako deluju u sinergiji.

Polje primene

Barijere se sve češće koriste za kontrolu pristupa u administrativnim zgrada, javnim ustanovama i industrijskim objektima. Postavljaju se u ulaznom holu, kako bi pomogle osoblju na recepciji, ali i u spoljnom prostoru, kako bi se ograničio pristup objektima na zaposlene i članove neke organizacije. Koriste se i za kontrolu pristupa sportskim objektima i objektima za zabavu, recimo u ulaznom holu bazena, spa centra ili teretane. Mogu se primeniti za kontrolisan pristup stadionu, zabavnom parku ili koncertnoj dvorani, kao i na autobuskim i železničkim stanicama, pa i holovima toaleta. U tim slučajevima ulaz se dopušta uz plaćanje ulaznice, uz mogućnost korišćenje prepaid kartica i drugih sredstava autorizacije. Dobro konstruisane i ispravno postavljene barijere su brze, pouzdane i jednostavne za korišćenje, pa donose optimalni odnos dobijenog kvaliteta i bezbednosti za uloženi novac.

U predstojećem periodu treba očekivati širu primenu modernih tehnologija kontrole pristupa, naročito u javnom sektoru koji se često i dalje oslanja na vratare i fizičko obezbeđenje. Proizvodnja električne energije, vode za piće, telekomunikacioni sistemi, distributivni lanci kao i odnošenje smeća i druge vitalne funkcije predstavljaju centralni nervni sistem moderne ekonomije – bez ove ključne infrastrukture ništa drugo ne može normalno da funkcioniše, a rizici u vidu vandalizma, krađe, sabotaže, pa i terorizma su itekako prisutni. Komunalna preduzeća moraju da povećaju bezbednost ne samo centralne kontrolne sobe i servere, već i lokalnih pogona na udaljenim lokacijama. Zaštita treba da bude obezbeđena 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, a da se ipak troškovi održe na minimumu. Savremene tehnologije su ključ za uspešnu realizaciju, a Lunatronik će sistem barijera dopuniti i Jablotron alarmom kao i video‑nadzorom.

Lunatronik poziva čitaoce časopisa „PC“ na prezentaciju novih tehnoloških rešenja u siste­mi­ma tehničke zaštite, koje će orga­nizovati 7. marta 2017. godine u hotelu Crown Plaza. Na sajtu www.KLT.rs možete da se prijavite za besplatnu edukaciju u ovoj oblasti.

Lunatronik, www.KLT.rs

Dejan Ristanović

LinkedIn pravi veliki redizajn



Microsoft je očito, odmah po prošlogodišnjem preuzimanju LinkedIn-a, krenuo u akciju oživljavanja ove pomalo zaboravljene društvene mreže za traženje posla. Prvi korak u tom procesu biće veliki redizajn grafičkog interfejsa desktop verzije, na tragu njihovih postojećih (i modernijih) mobilnih aplikacija.

Redizajn LinkedIn-a biće najveća promena izgleda te mreže na desktopu otkako je lansirana 2002. godine. Dizajn je od tada menjan tek neznatno, i sada je jasno da je "zapeo" daleko u prošloj deceniji.

Novi izgled bi, pak, trebao donekle približiti LinkedIn Facebook-u. Navigacija će biti modernizovanija i pojednostavljena, naglasak će biti stavljen na deljenju sadržaja, njegovom komentarisanju i uopšteno na interakciju korisnika. Biće uveden i novi sistem za razmenu poruka (kakav je Facebook imao pre nego što su počeli da forsiraju Messenger), a najavljen je i "pametniji" sistem prikaza sadržaja na "News Feedu" i bolja pretraga.

Takođe, korisnici bi nakon redizajna trebali imati mogućnost detaljnije uređivati izgled svojih profila, te se tako pokušati nametnuti potencijalnom poslodavcu. Sve ove promene prikazane su u priloženom videu, a iz LinkedIn-a kažu da bi ih svi korisnici trebali videti u roku od nekoliko dana.

Najslabije karike

Nema industrije koja nije bila napadnuta. Hakerski napadi doveli su do kašnjenja zakazanih operacija, zastoja u radu železničkog i avio saobraćaja, zloupotreba u finansijskom sektoru, a o nevoljama telekom operatera i Web sajtova da i ne pričamo. Gde je kraj? Ima li rešenja?
Iz godine u godinu na Internetu je sve više prevara, a tehnike i napadi postaju sve složeniji i ozbiljniji. Prognoze stručnjaka pokazuju da će se ulaganja u IT bezbednost do 2020. godine udesetostručiti. Prvenstveno se misli na ulaganja u zaštitu digitalne imovine kompanija, poverljivih podatka i informacija o klijentima. Biti spreman danas je postalo veoma važno. Iako su napadi u finansijskom sektoru veoma česti, može se reći da se upravo tu najviše ulaže u napredne sisteme za bezbednost IT infrastrukture. A ko će uložiti u edukaciju i bezbednost klijenta?



Niko se ne može sto posto zaštititi. Hakeri ne spavaju i, ako pogledamo tendencije u mračnom delu Mreže, neophodno je stalno poboljšavati sisteme bezbednosti. Pođimo od pretpostavke da je informacioni sistem u finansijskom sektoru trenutno doveden do određenog nivoa bezbednosti. Pošto napadači traže nove prilike, oni će nastojati da uspostavljeni nivo preskoče. Uverili smo se više puta da je svaka prepreka za „crne šešire“ dostižna i da je jedina nepoznanica vreme koje im je za to potrebno. Nekada se ono merilo mesecima, a danas danima. Kada tehnike napada uspeju da preskoče dostignuti nivo bezbednosti, možda je već kasno da se razmišlja o unapređenju IT zaštite.

Napadi na finansijske institucije

Finansijski sektor veoma je zanimljiv hakerima – najzad, uvek se sve vrti oko krađe novca. Posmatrajmo banke: poslednjih godina dosta je para uloženo ne samo u opremu već i u stručnjake u oblasti IT bezbednosti, što je dovelo do značajno bolje zaštite. Ipak, i dalje ima uspešnih napada. S druge strane, manje se pominje da se dosta napada spreči zahvaljujući naprednim rešenjima za prevenciju i detekciju upada, kao i kvalitetnoj saradnji unutar internih i eksternih bezbednosnih timova.

Poslednjih nedelja primećeno je više vrsta napada na bankarske institucije u Evropi i Aziji. Upad u IT sistem Ruske centralne banke doveo je do odliva više od 30 miliona dolara. Srećom, napad je veoma brzo detektovan, što je dovelo do sprečavanja veće štete.
Da i vikend hakeri ne zaostaju, pokazao je skorašnji napad na Tesco banku. Novac je ukraden sa preko 20.000 računa, nakon čega je Tesco banka donela odluku da stopira sve online transakcije, štiteći klijente od daljih zloupotreba. Zapravo, napad je bio znatno obimniji, ali uspešno je sprečen odliv sa više od pola hakovanih računa. Sumnja se da je zloupotreba načinjena zbog propusta u online sistemu plaćanja, pa upotreba platnih kartica nije bila blokirana na bankomatima i PoS terminalima.

Napadi su sve obimniji – hakerska grupa Cobalt je, pomoću zlonamernog softvera, istovremeno napala veliki broj bankomata u Rusiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Holandiji, Bugarskoj, Belorusiji, Poljskoj i nekim drugim evropskim zemljama. Na ovaj način hakeri su nastojali da u što kraćem vremenu dođu do većih novčanih sredstava, itekako svesni činjenice da će, pošto budu detektovani, napadi biti brzo zaustavljeni.

Oprezan klijent

Nije dovoljno da samo kompanije vode računa o svojoj bezbednosti. Klijenti treba da budu veoma oprezni i upoznati s pretnjama koje ih mogu zadesiti kako bi se odbranili, ali i pravovremeno reagovali ako posumnjaju da su, na primer, njihove platne kartice ili nalozi na digitalnim servisima zloupotrebljeni.

Zaštita korisnika digitalnih servisa, kao što su eBanking, mBanking ili mPay, na istom je nivou kao i zaštita same banke. Ako klijent smatra da banka treba da koristi najbolju antivirusnu (AV) zaštitu u svojoj računarskoj mreži i na računarima, onda je to svakako nešto što bi trebalo i sam korisnik da primeni. Dosta napada dešava se zato što korisnici eBanking servisa nemaju ili ne ažuriraju AV zaštitu, koriste stare verzije Windows a ili zaborave da nakon obavljenih transakcija iz računara izvade karticu s digitalnim sertifikatom iz čitača.
Povećava se i broj napada na mobilne uređaje. Kada inficiraju uređaj, trojanci nastoje da ukradu što više podataka, kao što su IMEI, broj i model telefona, verzija operativnog sistema, kontakti, korisnička imena i lozinke za pristup raznim aplikacijama, računi, slike… Pojedini trojanci ostaju aktivni i kada je zaraženi telefon „uspavan“, pa prikupljaju podatke s mikrofona ili kamere.

Napadi na kritičnu infrastrukturu

Upad zlonamernog softvera u računarski sistem može dovesti do opšteg kolapsa. Napad na bolnice širom sveta doveo je do otkazivanja hiljada operacija, a time su bili ugroženi i pacijenti. U početku napadi nisu bili toliko ciljani, jer zlonamerni softver ne pravi razliku između računara u bolnicama ili nekim drugim kompanijama. Neke bolnice platile su otkup i tako samo motivisale napadače da više ne napadaju zdravstvene ustanove.



Pregled država iz kojih je dolazio
najveći broj spam napada u drugoj polovini 2016. godine izražen u procentima

Napad na Deutsche Telekom doveo je do zastoja u radu preko 900.000 rutera ovog operatora. Da stvar bude teža, problemi su potrajali nekoliko dana, a pored onemogućavanja pružanja usluge Interneta, zastoj se pojavio i kod servisa fiksne telefonije i televizije. Naime, sve tri vrste saobraćaja prosleđuju se preko rutera koji su bili napadnuti. Budući da je reputacija najvažnija, Deutsche Telekom ponudio je svojim korisnicima tokom rešavanja problema besplatne usluge mobilnog Interneta.



Pre­gled bro­ja no­vih zlo­na­mer­nih programa po go­di­ni, i­zra­žen u mi­li­jar­da­ma i pre­gled bro­ja ra­zli­či­tih zlo­na­mer­nih programa po go­di­ni i­zra­žen u mi­li­jar­da­ma.

Da je probleme relativno lako izvesti u bilo kom delu kritične infrastrukture, pokazuje i napad na sistem javnog prevoza u San Francisku. Hakeri su pomoću ransomware a poznatog pod imenom Mamba inficirali oko 2000 kompjutera opštinske železnice San Franciska. Opet su hakeri tvrdili da sistem nije namerno hakovan, već se tako desilo, mada zbog toga nisu odustali od otkupa u iznosu od 100 bitkoina. Sam napad, pored šifrovanja podataka, omogućio je napadaču daljinski pristup zaraženim radnim stanicama i prikupljanje potencijalno korisnih informacija, kao što su ugovori i informacije o zaposlenima ili klijentima.

Ovakvih i sličnih napada biće sve više. Da li će biti uspešni ostaje da vidimo i nadamo se da će dobra zaštita biti korak ispred pretnje. Zato o informacionoj bezbednosti ne treba da razmišljaju samo kompanije, već i svako od nas. Pravilno uspostavljena mrežna infrastruktura, licencirani softver, kvalitetna AV zaštita i redovno pravljenje kopija podataka doprinose odbrani od zloupotreba, a stalna edukacija štiti nas tamo gde smo najslabiji – kada nas nešto sumnjivo zainteresuje, pa „samo kliknemo“…

Luka Milinković

Hugo Barra odlazi iz Xiaomija, kompanije koju je doveo na četvrto mjesto najvećih proizvođača smartfona



Hugo Barra, računalni stručnjak koji je zadnjih nekoliko godina proveo u kineskom Xiaomiju, vraća se u Silicijsku Dolinu, javlja Engadget. Barra je 2013. Godine u Xiaomi stigao izravno iz Googlea, gdje je radio kao visokopozicionirani manager u timu za razvoj Androida.

Xiaomi je zapadnom svijetu tada bio relativno nepoznata, odnosno još jedna kineska tvrtka koja se bavi proizvodnjom mobitela, no Barrinim dolaskom na ključnu poziciju uspjela se profilirati kao prepoznatljiva i cijenjena u cijelom svijetu.

Xiaomi je u početku bio poznat po kopiranju mnogih segmenata iPhonea, ali se vremenom razvio u respektabilnu kompaniju koja sada trendove nameće drugima (primjer Xiaomija Mi Mix). Najbolji pokazatelj Xiaomijevog napretka je strelovito propinjanje na četvero mjesto najvećih proizvođača smartfona u svijetu, odmah nakon Samsunga, Applea i Huaweija.

Za sada nije poznato gdje će Barra raditi kad se vrati, ali je zato izjavio da mu je vrijeme provedeno u Xiaomiju bilo «najveća i najizazovnija avantura života», te da odlazi iz zdravstvenih problema uzrokovanim izrazito zagađenim zrakom na području Pekinga.

Google početkom aprila ukida podršku za starije verzije Android i iOS aplikacija



Google je na svom blogu objavio podatak kako početkom aprila 2017. godine, deo njihovih mobilnih aplikacija za Android i iOS platformu ide u tzv. penziju. Ne radi se o potpunom povlačenju aplikacija već o gašenju podrške za starije verzije.

Korisnicima koji svoje aplikacije na obe platforme redovno ne nadograđuju Google će od 1. marta početi da šalje obaveštenja kako bi trebali da preuzmu noviju verziju određene aplikacije jer se instalirana uskoro neće moći više koristiti. Kao krajnji datum do kada je potrebno preuzeti novije inačice Google-ovih aplikacija je 3. april, odnosno prvi ponedeljak u tom mesecu.

Tog datuma u virtuelnu penziju odlaze sve verzije Google Drive-a starije od 2.4.311 verzije te Google Docs-a, Sheets-a i Slides-a starije od 1.6.292 verzije na Android platformi te iste aplikacije na iOS platformi starije od verzije 4.16 (Google Drive), 1.2016.12204 (Google Docs), 1.2016.12208 (Google Sheets) i 1.2016.12203 (Google Slides).

Većina korisnika ne bi trebala da primeti najavljeno gašenje podrške, osim onih koji poseduju starije uređaje sa starijim verzijama Android-a i iOS-a na koje nije moguće instalirati novije verzije navedenih aplikacija. Google takođe napominje kako najavljena promjena neće uticati na web i desktop izdanja gore navedenih aplikacija.

IT vesti

YouTube uvodi chat opciju



Čini se da bi u dogledno vreme sve važnije društvene mreže mogle da budu potpuno nalik jedna drugoj. Do sada smo navikli na to da najpopularnije među njima, Facebook i Twitter, međusobno "pozajmljuju" mogućnosti. Najnoviji redizajn LinkedIn-a učiniće da ova mreža izgleda poput Facebook-a, Instagram je tim putem krenuo već ranije, a sada se tom ujednačavanju u mogućnostima priključuje i Google-ov video servis (s društvenom komponentom) YouTube.

Već mesecima se najavljivalo, a sada je postalo i službeno. YouTube je svojim korisnicima omogućio chat unutar mobilne aplikacije. Mogućnost je prvo postala dostupna YouTube-rima u Kanadi, zemlji koja beleži najveći broj poseta video zapisa po korisniku u svetu.

Chat unutar YouTube-ove mobilne aplikacije (na Androidu i iOS-u) izgleda poput onog u WhatsApp-u ili Messenger-u, a omogućava, uz tekstualne poruke, slanje linkova, slika i videa. Nakon što se u Kanadi odradi testiranje na "živom" tržištu, očekuje se da bi ova funkcija mogla da bude uskoro proširena i na ostatak sveta.

DuckDuckGo u jednom danu zabeležio 14 miliona pretraživanja



Alternativni internet pretraživač DuckDuckGo reklamira se kao transparentni servis koji za razliku od poznatijih internetskih pretraga poštuje privatnost svojih korisnika.

Svoju sve veću popularnost ovih dana dokazala je podatkom da je samo tokom jednog dana preko DuckDuckGo pretrage izvršeno 14 miliona pretraživanja. Osim tog podatka, DuckDuckGo se pohvalio s ukupno 10 milijardi pretraživanja, od čega je čak 4 milijarde izvršeno tokom samo jednog meseca, u decembru 2016. godine.

Navodi se kako DuckDuckGo raste brže nego ikad, najviše zahvaljujući činjenici da su korisnici sve više u potrazi za servisima koji će im osigurati veći nivo privatnosti.

Kako bi se proslavio uspeh servisa, donirano je ukupno 225 hiljada američkih dolara, što je iznos koji će podijeliti devet organizacija posvećenih unapređenju privatnosti i poverljivosti na Internetu.

FaceTime dobija podršku za grupne pozive?



Od kada je Apple 2010. godine predstavio FaceTime, dotični i nije bio previše nadograđivan novim mogućnostima. Prema novim glasinama to bi se uskoro moglo promeniti dodavanjem podrške za grupne video pozive.

Informacije stižu iz Izraela, tačnije sa izraelske internet stranice The Verifer. Prema njima FaceTime će dobiti podršku za grupne video pozive sa dolaskom iOS-a 11. Takođe se navodi kako će u jednom video pozivu moći da učestvuje do pet osoba.

Isti izvor navodi kako će Apple omogućiti pokretanje grupnih video poziva putem FaceTime-a i iz aplikacije Messages. Podsetimo, FaceTime trenutno podržava video pozive samo između dve osobe, tzv. jedan na jedan.

Predstavljanje nove verzije iOS-a, jedanaeste po redu se očekuje tokom WWDC 2017 konferencije početkom juna 2017. godine.

Samsung u 4. kvartalu ostvario najveću dobit u posljednje 3 godine, isporučeno 90 milijuna smartfona



Nakon nedavnih projekcija, Samsung Electronics je danas objavio i službene financijske rezultate za posljednji kvartal 2016. godine. Usprkos debaklu s Noteom 7 i povlačenju iz prodaje milijuna primjeraka, Samsung je uspio ostvariti dobit, i to najveću u zadnje tri godine. U navedenom razdoblju uprihodio je oko 45 milijardi dolara, što je povećanje od 50% u odnosu na isti kvartal godinu ranije, dok je dobit iznosila visokih 7,2 milijarde dolara.

Povlačenje iz prodaje Notea 7 Samsung je stajalo 2,5 milijarde dolara samo u četvrtom kvartalu 2016., a ukupno je otpisano oko 5 milijardi dolara gubitaka. Ipak, kompaniju je izvukla prodaja komponenti kao što su memorijski čipovi, SSD diskovi i OLED paneli. Postoje glasine da je Apple od Samsunga naručio 100 milijuna OLED zaslona koje će, uz one drugih proizvođača, u sljedeće tri godine ugrađivati u svoje proizvode.

Na kraju je fijasko s Noteom 7 završio upravo onako kako smo predvidjeli. Samsung je toliko jak da ga ubijanje jednog modela ne može tako lako uzdrmati, a pogotovo ne pokopati, i to zahvaljujući širokoj paleti vrlo traženih proizvoda.

Kad je prodaja smartfona u pitanju, u posljednjem kvartalu prošle godine ukupno je isporučeno 90 milijuna primjeraka, što je više u odnosu na kvartal ranije, kada je prodano 72 milijuna. U isto vrijeme prodano je 8 milijuna tableta.

Tehnološka rešenja u sistemima tehničke zaštite

Nakon uspešnog učešća na Adria Security Summit-u, održanog prošle godine, kompanija Lunatronik, u saradnji sa hotelom Crowne Plaza u Beogradu, 7. marta organizuje prezentaciju novih tehnoloških rešenja u sistemima tehničke zaštite. Kao jedna od retkih kompanija koje se uspešno bave istim poslom i pod istim imenom već više od četvrt veka, Lunatronik ima kvalifikovane stručnjake koji uživaju u svom poslu i koji su u stanju da prenesu najnovija znanja i tehnologije iz oblasti sistema tehničke zaštite svim zainteresovanim na ovim našim prostorima.



Na prezentaciji će biti prikazane mnoge savremene tehnološke novosti koje unapređuju sisteme tehničke zaštite, podižu nivo bezbednosti i olakšavaju život i korisnicima i instalaterima i Kontrolnim centrima. Biće predstavljeno i nekoliko reprezentativnih projekata realizovanih sa stranim partnerima i lokalnim instalaterima u oblasti kontrole pristupa zbog povećanog stepena rizika usled globalnog terorizma. Za predavanja će biti zaduženi iskusni stručnjaci iz Lunatronika, kao i gosti iz inostranstva.
Na prezentaciji možete očekivati mnoge novosti, a izdvojili bismo: Hibridne alarmne centrale sa 3G i LAN komunikatorima i Cloud security-jem, JA-100; kontrolni centar za monitoring alarma, kamera, GPS-a, GPRS uređaja, sa maksimalnom pouzdanošću – LAN/GPRS/SMS/e-mail/PSTN: JA-ARC; virtuelni termostati za funkcije pametne kuće preko alarmne centrale; senzorske i trokrake barijere za pravu kontrolu pristupa, Makim; pametne kamere sa detektorima temperature, vlažnosti i osvetljenosti i besplatnim snimanjem na Cloud serveru sa IFTTT funkcijama, SpotCam; pametne kuće, ELKO EP, iNELS; Automatska zakretna i klizna vrata najnovije generacije, Face;
aktivna i On-Line kontrola čuvarske i terenske službe, Active Track; SOS tasteri i specijalni telefon za pomoć starim osobama i još mnogo toga.



Da biste se prijavili za učešće na prezentaciji posetite link: www.klt.rs/mailinglista ili nam pošaljite svoje podatke e-mailom na Prezentacija@KLT.rs i uskoro ćete dobiti potvrdu koja služi kao ulaznica. Za sve dodatne informacije posetite www.klt.rs

S papira i na papir

Manipulacija papirnim dokumentima, njihovo arhiviranje, dostupnost i kreiranje su velika troškovna stavka za svaku firmu. A usput je i
efikasnost rada sa ovim obaveznim medijem za prenos informacija na niskom nivou. Ima li leka tome, to jest kako izabrati idealni DMS?



Ne ide drugačije, ma koliko se mi trudili – dokumentacija na papiru je i dalje neophodna, pa i obavezna. Ogromna količina papira je svuda oko nas. Većina posluži jednokratno i potom se zaturi u tamnim uglovima fijoka, registratorima na policama arhiva ili na dnu kante za otpatke. Uopšte gledano, manipulacija dokumentima je jedna od najbolnijih tačaka poslovanja svake firme: radi se o obaveznom, često zakonom propisanom vidu razmene i skladištenja informacija, a koji je pri tome skup i neefikasan.

Boljitak u pogledu smanjenja troškova i dostupnosti informacija je nadohvat ruke i ogleda se u primeni sistema za upravljanje dokumentima i upravljanja štampom. Ta dva sistema su toliko isprepletana i nadopunjuju jedan drugi da ne bi bilo loše reći da sačinjavaju dva komplementarna sistema koja opet čine jednu celinu: sistem za upravljanje, digitalizaciju i štampu dokumenata. Vredno razmišljanja i investiranja za banke, arhive, pravosuđe, zdravstvo, upravu… da pomenemo samo neke velike sisteme, ali i za male organizacije koje se bave na primer finansijskim uslugama ili advokaturom.

Štampa i malo više od toga

U početku sistemi za upravljanje štampom su bili upravo to: softver koji je pomagao da jednostavno uredite redove za štampu, pratite statuse štampača i proaktivno reagujete na probleme u radu, od onih banalnih kao što je nestanak papira u kaseti, do onih složenijih kao što su zamena dotrajalih uređaja ili planiranje redovnog održavanja. Softver se vremenom usložnjavao u pravcu boljeg i potpunijeg monitoringa uređaja, preko savršenijeg upravljanja redovima za štampu, do naprednih mogućnosti u pogledu obezbeđenja prava pristupa kako samim uređajima, tako i dokumentima koji su poslati na određeni štampač. Cilj je jasan: čuvanje privatnosti, odnosno bezbednost u pogledu dostupa informacijama.

Promene su vidljive i kada se govori o vrsti uređaja koje sistemi kontrolišu. Kako više niko i ne razmišlja ozbiljno o štampačima jer su ih zamenili multifunkcionalni uređaji, tako je i ovaj softver evoluirao pa sada kontroliše i poslove skeniranja, kopiranja ili slanja faksa. Odlika koja zna da prevagne kod izbora je mogućnost praćenja uređaja više proizvođača kroz jedan softverski paket. To je „osetljivo pitanje“ pošto svaki veliki proizvođač štampača za poslovnu primenu ima svoj softver koji jasno preferira matične proizvode, čineći ih „sposobnijim“ od konkurentskih. Pomake u pravcu lakše integracije više brendova štampača inicirali su nezavisni proizvođači ove klase softvera – nema ih mnogo, ali neki od njih imaju interesantna rešenja.

Ruku pod ruku sa softverom za upravljanje štampom ide i kompletna usluga u kojoj iznajmljujete kompletan servis štampe. Plaćate mesečnu nadoknadu, a provajder instalira i održava opremu i vodi brigu o statusu potrošnog materijala. To itekako olakšava celu stvar, a jeftino i efikasno rešenje skoro po pravilu podrazumeva i instalaciju adekvatnog softvera. Tek tu vas ne boli glava oko kvaliteta i dostupnosti štampe unutar firme.

Elektronski dokumenti



Kada su dokumenti već u elektronskom obliku, bez obzira na poreklo (program za obradu teksta, PDF, skenirana stranica papira, e‑mail) dobro je ako ga uredno smestimo, indeksiramo, dodelimo ključne reči i time ga učinimo lako, ili barem lakše dostupnim u budućim vremenima. Sama pretraga i pronalaženje adekvatnih informacija je za krajnje korisnike najvidljiviji deo onoga što DMS radi za nas, ali nikako jedini, pa u nekim slučajevima nije i najvidljiviji.

Moderni sistemi za upravljanje dokumentima treba da ispune nekoliko zahteva. Prvi zadatak je obezbeđenje mehanizma za pouzdano skladištenje i arhiviranje dokumenata. Podsećamo da se ovde radi o bilo kojoj vrsti elektronskih dokumenata tako da je potrebno obezbediti jedinstveni način skladištenja, a to su pre svega baze podataka. O arhiviranju retko kada razmišljamo na način koji ova aktivnost zaslužuje. Najčešće u strahu da nam nešto neće biti dostupno naprosto ništa ne arhiviramo i tako naš informacioni sistem bespotrebno usporavamo, poskupljujemo i činimo daleko glomaznijim nego što je to potrebno. Moderni DMS‑ovi imaju razvijeni sistem pravila za arhiviranje čime arhivirani dokumenti ne postaju nedostupni, nego ako se radi o nekim koji se čuvaju samo iz istorijskih razloga, vreme potrebno da nam budu dostupni je nešto duže.

Druga važna funkcija je upravljanje i kontrola verzijama dokumenta. Ukoliko nekom, na primer, Word dokumentu pristupamo kroz DMS i pritom ga promenimo, bez naše posebne aktivnosti biće sačuvana i prethodna verzija, odnosno onoliko prethodnih verzija koliko mi odlučimo da će se čuvati. I što je još važnije – sve su nam dostupne i sa važnim podacima o tome ko je i kada nešto dodavao, odnosno menjao.

Na red nam sada dolazi sposobnost da se odredi workflow. Ova reč nam malo zadaje probleme kada želimo da je prevedemo na srpski – recimo da je dobar kandidat izraz „radni tok“. Često ćete da pronađete kako je baš workflow najvažniji dobitak uvođenja DMS‑a u preduzeće. Niz pravila kojima određujemo šta se dešava sa dokumentom tokom njegovog životnog ciklusa i o tome se automatski obaveštavaju svi koji treba da budu upućeni u nastale promene, mogu da pozitivno promene radno okruženje. O tome da li su svi na vreme obavešteni i da se ne gubi dragoceno vreme, da ne govorimo. Finalni važan element koji ima svaki dobar DMS je kontrola prava pristupa. Važan je jer uvek i na svaki način bezbednost podataka treba da bude prioritet o kojem se ne diskutuje i koji se ne izbegava, ma koliko angažovanje od nas zahtevao.

Kuda po DMS

Večita tema u svakoj priči oko osavremenjivanja ili bolje rečeno boljeg iskorišćenja već uloženog u IT je traženje odgovora na pitanje „koliko će to da nas košta?“. Sve ima nekakvu cenu, pa čak i kada je (nominalno) besplatno. Da li ćete da platite zato što nećete da dobijete sve što vam je potrebno ili je potrebno više vremena da sve proradi zavisi od slučaja do slučaja. I ovde postoje DMS rešenja koja se promovišu kroz open source zajednicu o konkretnim imenima i mogućnostima proizvoda nećemo ovom prilikom. A i nema neke potrebe jer o svim na internetu ćete da pronađete sijaset informacija.

Dobro polazište može da bude neki od Office 365 planova koji uključuje SharePoint platformu koja omogućava razvoj DMS‑a. Takav sistem možda nikada neće pružiti ono što pružaju najbolji posebno razvijeni programski paketi, ali za početak po razumnoj ceni i sa malim stresovima koje donosi svaka implementacija novih tehnologija, dobar je način da se krene ka svetu uređenih dokumenata.

Za sve koji imaju ozbiljne namere ili su suočeni sa ozbiljnim problemima kada je upravljanje dokumentima u pitanju imamo dobre vesti. Pored ERP‑ova, raznih poslovno‑informacionih sistema, knjigovodstvenih programa i sličnih, DMS rešenja su prilično česta u ponudi domaćih IT preduzeća. I to kako kroz partnerski program sa nekim od stranih proizvođača, tako i kroz sopstvena rešenja od kojih neka ni malo ne zaostaju za svetom. U svakom slučaju, i na ovom polju kada krenete u razgledanje, toplo vam preporučujemo da pogledate domaće proizvode. Vredi uloženog vremena i truda!

Milan Bašić

Opasni malware ponovo u aplikacijama na Google Play prodavnici



Grupa malwarea pod zajedničkim nazivom HummingWhale, slična onoj koja je prošle godine zarazila više od 10 miliona Android uređaja, ove se godine vratila i preti uređajima 12 miliona korisnika.

Bezbednosni stručnjaci iz kompanije Check Point navode kako je HummingWhale zarazio oko 20 aplikacija koje su preuzete od 2 do 12 miliona puta putem prodavnice Google Play. Takođe savetuju korisnicima da se ne pouzdaju u visoke ocene što ih neke od aplikacija imaju na službenim stranicama upravo zato što HummingWhale koristi niz mehanizama kako bi prikrio svoje postojanje na uređaju te sebi dodelio pozitivnu ocenu na Google Play prodavnici.

Svrha malwarea HummingWhale je zaraditi pregledavanjem reklama te automatskim preuzimanjem i instalacijom reklamnih aplikacija. Napadači zarađuju stvaranjem različitih lažnih elektronskih identiteta putem kojih pristupaju reklamama te preuzimaju neželjeni sadržaj, a da pritom ne utiču na rad uređaja i nisu vidljivi korisniku uređaja. Kao jednu od funkcionalnosti HummingWhale-a treba izdvojiti mogućnost stvaranja lažnih komentara sa pozitivnim ocenama na službenim stranicama Google Play prodavnice.

Slična je funkcionalnost zabeležena i kod druge grupe Android malvera, nazvane Gooligan, koja je u novembru prošle godine kompromitovala više od milion Google naloga.

Korisnici koje zanima jesu li njihovi Android uređaji zaraženi mogu preuzeti ili aplikaciju Check Point ili aplikaciju Lookout te pregledati uređaj. Napredniji korisnici mogu utvrditi je li njihov uređaj zaražen prema tome ostvaruje li vezu sa upravljačkim serverom na adresi app.blinkingcamera.com.

Google testira Android aplikacije koje nije potrebno instalirati



Google je upravo počeo testiranje nove funkcije Android operativnog sistema pod imenom Instant Apps, koja bi trebala da omogući korišćenje mobilnih aplikacija bez instalacije.

Iako su mobilne aplikacije danas najpopularniji oblik softvera, korisnici ne vole proces njihove instalacije. Posebno kada otvore neki link koji ih odvede u prodavnicu softvera, pa su zatrpani gomilom pitanja oko instalacije. A ovaj proces obično i dugo traje.

Android Instant Apps bi trebao da omogući praktično instantno pokretanje aplikacije, bez procesa instalacije. Ovo je moguće download-om samo onih delova aplikacije koju su apsolutno neophodni za njen rad.

Ova mogućnost je najavljena prošle godine na Google konferenciji, a sada je pokrenut i testni proces u kojem developeri mogu testirati aplikacije BuzzFeed, Wish, Periscope i Viki bez instalacije.

IT vesti

Pogledajte video o čoveku koji je napravio Comic Sans font



Mnogo je razloga zbog kojeg dizajneri mrze font Comic Snas, koji dolazi sa svakom instalacijom Windows-a. Međutim, taj font i dalje koriste mnogi korisnici, a njegovoj popularnosti će sigurno doprineti i nedavno objavljeni prilog na CNN-ovoj mreži Great Big Story.

Video prilog dug nešto manje od četiri minute govori o njegovom tvorcu, dizajneru Vincentu Connareu, koji je u ranim devedestim godinama prošlog veka kreirao Microsof-otov Bob interfejs, o kojem dizajneri imaju slično mišljenje kao i o Comic Sans fontu. Sam video je šaren i duhovit na pomalo čudan način, pa bi popularnost ovog fonta mogla samo još više porasti.

Domaća softverska avangarda

Platforma UniDocs postoji od sredine devedesetih godina prošlog veka. Od tada ona je rasla, razvijala se i dobijala nove mogućnosti. U kom smeru ide u 2017. godini pričali smo s Borisom Damjanovićem, direktorom razvoja i jednim od osnivača kompanije OSA Računarski inženjering.



Savremeno poslovno okruženje bazirano je na digitalizaciji i automatizaciji poslovnih procesa. Svako preduzeće to primenjuje u većoj ili manjoj meri, za deo poslovnih funkcija ili za sve. A sve više koriste se specijalizovana softverska rešenja čiji je zadatak upravo da olakšaju i urede sve poslovne aktivnosti. Neke organizacije odlučuju se da različite grupe poslovnih funkcija unaprede zasebnim softverskim rešenjima, koje je potom lakše ili teže integrisati kako bi se napravio sistem koji doprinosi poslovanju. S druge strane nalaze se rešenja koja na jednom mestu objedinjavaju funkcionalnosti koje omogućavaju lakše obavljanje različitih poslovnih aktivnosti. U tu grupu spada i UniDocs.

Platforma i vertikalna rešenja

“U poslednjih šest‑sedam godina u potpunosti smo profilisali dve grupe proizvoda. Jednu čini UniDocs kao platforma za upravljanje dokumentima i poslovnim procesima, sa svojim aplikativnim okruženjem, bibliotekama… a drugu UniDocs Business Box, kao skup vertikalnih rešenja za upravljanje poslovanjem preduzeća“, kaže Boris Damjanović, direktor razvoja u kompaniji OSA Računarski inženjering.

U postavci UniDocs‑a fokus je uvek bio na suštinskom upravljanju poslovanjem, stoga je logičan korak proširivanje vertikalnim aplikacijama za različite namene, kao što su upravljanje ulaznim i izlaznim računima, obračun PDV‑a, upravljanje resursima, magacinima, kadrovima… „Ono što je u tom delu zanimljivo pomenuti jeste da smo jedni od retkih koji su u stanju da ponude adekvatan odgovor za upravljanje proizvodnjom. Ne samo na nivou praćenja ulaska zaliha i izlaska gotovih proizvoda već na nivou praćenja konkretnih operacija kroz proizvodnju, a tom prilikom beleži se i ko je radio i koliko dugo i koliko je materijala utrošeno, na kojoj mašini…“, dodaje gospodin Damjanović.

UniDocs je domaći proizvod, a u njegovom razvoju nije korišćeno nijedno spoljno rešenje, niti je bilo koji njegov deo kreiran akvizicijom tuđeg softvera. Postavka rešenja od starta je ista, ali je s promenom tehnologija sam programski kod više puta pisan ispočetka. To je omogućilo da se nekada koristi kroz klasičan desktop interfejs, a potom i kroz Web interfejs. Uskoro sledi naredni korak u toj gradaciji.

Prelazak u cloud

U vreme kada se sve više aplikacija i servisa izvršava kroz cloud okruženje, sasvim je logično i da rešenje kao što je UniDocs krene u tom smeru. U kompaniji OSA Računarski inženjering već duže vreme ozbiljno se pripremaju za taj korak, a tokom 2017. godine ponudiće korisnicima cloud funkcionalnosti.

Iako nemali broj organizacija još uvek nije spreman da svoje poslovne podatke izmesti iz sopstvenih data centara i poveri ih partneru, finansijske prednosti su očigledne, naročito u pogledu stručnog kadra neophodnog za održavanje IT infrastrukture na kojoj se UniDocs rešenje pokreće. S druge strane, ponuđači cloud resursa mogu uvođenjem adekvatnih sertifikata, kao što su ISO 27001 za bezbednost informacija i podataka, kao i ISO 20000 za kontinuitet poslovanja, potvrditi potencijalnim korisnicima da će njihovi poslovni podaci biti bezbedni.



„U želji da našim korisnicima pružimo pouzdano rešenje za pokretanje UniDocs platforme i vertikalnih aplikacija iz cloud okruženja, sklopili smo partnerstvo s kompanijom Com‑4T koja je mnogo uložila u formiranje data centra odgovarajuće klase“, ističe Boris Damjanović i dodaje: „Namerili smo da tokom 2017. godine budemo najavangardniji domaći ponuđač, koji će izaći sa ozbiljnom poslovnom primenom softvera kao usluge u cloud okruženju.“

UniDocs u cloud‑u korisnici će moći da iznajme na mesečnom, tromesečnom ili godišnjem nivou, a pritom neće imati brigu oko potrebnih resursa niti oko toga koja se baza podataka koristi, na kojem se OS‑u pokreće server… Pored toga, imaće podršku poslovnih konsultanata kompanije OSA Računarski inženjering, čiji je posao da pomognu korisnicima da UniDocs rešenje primene u svom poslovanju, što obično obuhvata obuku zaposlenih i prilagođavanje rešenja specifičnostima organizacije.

„Očekujemo da će najveći izazov biti objašnjavanje tržištu da je softversko rešenje u cloud‑u bezbedno, te da mi sa svojim partnerom u potpunosti stojimo iza naše ponude. Spremni smo da priložimo naše kvalifikacije i sertifikate, kao i za to da će pojedini korisnici želeti da na licu mesta provere sve što pričamo. Ubeđeni smo da će se uveriti da je ovakav sistem dostupniji nego u slučaju sopstvenog data centra, kao i da će tajnost njihovih podataka ostati u potpunosti očuvana“, zaključuje Damjanović.

CRM aplikacija

UniDocs Business Box u velikoj meri pokriva poslovne potrebe raznovrsnih organizacija, a da bi to još bolje činio, u kompaniji OSA Računarski inženjering napravili su iskorak u nova vertikalna rešenja gde je najznačajnija novost CRM, odnosno aplikacija za upravljanje odnosom s klijentima.

„Za početak, fokusirali smo CRM na procese koji se odvijaju u periodu pre nego što organizacija dobije novog klijenta, kao što su komunikacija vezana za predstavljanje ponude, slanje različitih prezentacija, sprovođenje pretprodajnih obrazovnih aktivnosti i slično. Želeli smo da ceo taj spektar aktivnosti okupimo na jednom mestu i na najbolji način automatizujemo“, objašnjava Boris Damjanović.

CRM aplikacija zasnovana je na platformi za upravljanje dokumentima i poslovnim procesima, a uklopiće se potpuno prirodno u cloud ponudu, s obzirom na to da zaposleni u sektorima prodaje veoma često rade na terenu i koriste mobilne uređaje kako bi pristupili poslovnim aplikacijama.

U zakonskom okviru

Možda i najbitnije za 2017. godinu jeste najavljena promena zakonskog okvira u kojem se odvija elektronsko poslovanje. Tim kompanije OSA Računarski inženjering bio je u velikoj meri uključen u različite faze aktivnosti na pripremi teksta novog Zakona o elektronskom poslovanju, koji će zameniti zakone o elektronskom dokumentu i elektronskom potpisu.

„Smatram da je novi zakon dobro koncipiran, kao i da je ministarstvo na dobrom putu da uz podršku svih timova koji su učestvovali u radu formira podzakonske akte bez kojih neće biti primene novog zakonskog rešenja“, kaže gospodin Damjanović.

Jedna od najbitnijih promena koju donosi novi zakon jeste definisanje elektronskog dokumenta kao potpuno ravnopravnog papirnom dokumentu. Pritom se isključuje svaka mogućnost da se u bilo kom segmentu odnosa sa državnim organima ili u poslovanju zahteva papirni dokument kao obavezan. Uvodi se i potpuno nov pojam – elektronski pečat, odnosno kompanijski sertifikat za potpisivanje elektronskih dokumenata. Na kraju, novi zakon dozvoljava da se papirni originali digitalizuju i potom fizički unište, što do sada nije nikako bilo moguće.



„Procena je da će sredinom 2017. sva zakonska regulativa biti na snazi, što je za nas ozbiljan zadatak da do tog trenutka UniDocs platformu u potpunosti prilagodimo. S obzirom na to da uglavnom znamo koncepte koje novi zakon donosi, uvereni smo da ćemo biti spremni za taj trenutak. I to ne samo na nivou podrške novom zakonskom okviru, već i uz potpunu automatizaciju procesa na koje nas zakon obavezuje, a koje je moguće automatizovati, poput retime stamping‑a“, zaključuje Boris Damjanović.

www.osa.rs

Rešenje za lokalnu samoupravu

Na osnovu godina iskustva u radu s lokalnim samoupravama,
kompanija OSA Računarski inženjering shvatila je da najveći deo njih nema adekvatne resurse za kreiranje i održavanje informacionog sistema koji bi im omogućio efikasniji rad. To su prepoznali kao priliku da UniDocs cloud ponudom pokriju dva ključna aspekta rada svake lokalne samouprave.

Jedan je administrativni, odnosno praćenje dokumentacije od pisarnice sve do rešavanja podnetog zahteva. A drugi je upravljanje infrastrukturom kojom lokalna samouprava raspolaže, kao što su putevi i ulice, podzemne i nadzemne instalacije, javna rasveta, parkovi… gde OSA Računarski inženjering dodatno može da pomogne svojim ljudskim resursima stručnim za održavanje geografske dokumentacije vezane za infrastrukturu.

Marko Herman

WhatsApp uskoro uvodi povlačenje i uređivanje poslane poruke



Ako je vjerovati najnovijim slikama zaslona koje su se pojavile po bespućima interneta, WhatsApp bi uskoro mogao uvesti dvije zanimljive funkcije. Prva je povlačenje poslane poruke, ukoliko ista nije pročitana. Zgodno za impulzivne i spontane, koji prvo natipkaju i pošalju poruku, pa tek onda razmišljaju o njezinoj suvislosti.

Druga novost je uređivanje nepročitane poruke. Dakle, ako ste poslali poruku koju iz nekog razloga želite izmijeniti, prije nego što ju druga strana pročita, moći ćete, recimo, ispraviti tipfelere ili promijeniti cijeli smisao.

Ovakve mogućnosti već postoje u nekim drugim chat servisima, a sada bi ga trebao dobiti i najpopularniji. Kada će se to točno dogoditi, u ovom trenutku nije poznato.

Gmail počinje blokirati JavaScript datoteke



JavaScript datoteke, dakle one s .js ekstenzijom, moći ćete slati putem Gmaila do 13. veljače. Nakon tog datuma idu na crnu listu s ostalim blokiranim formatima kao što su .exe, .msc ili .bat. JavaScript datoteke same po sebi nisu problem, ali se mogu iskoristiti za instalaciju raznog zlonamjernog softvera na računalo.

Gmail će .js datoteke prepoznati čak i unutar komprimiranih datoteka kao što su .zip, .tgz ili .gz. Ako ih baš morate nekom poslati, Google preporučuje da ih podijelite preko Google Drive servisa, što je znatno sigurniji način.

DDoS napad na Lloyds Bank trajao 3 dana



Prema pisanju Financial Timesa, britanska komercijalna banka Lloyds je pre oko dve nedelje bila žrtva DDoS napada, čiji je cilj bio da spreči normalno funkcionisanje usluga te finansijske institucije.

Napad je trajao od 11. do 13. januara ove godine, a pojedini korisnici su prijavili su probleme s korišćenjem internet bankarstva i bankine decidirane Android aplikacije.

Iz banke poručuju da je DDoS napad uticao na samo manji broj njihovih korisnika te da nema govora o nekoj značajnijoj šteti kako za korisnike, tako i za samu banku. Korisnici u ovom slučaju nisu ostali bez svojih finansijskih sredstava.

Predstavnici banke Lloyds nisu dali previše detalja o samom napadu, no navodi se kako se radi o napadačima izvan Velike Britanije, ali nije precizirano iz koje zemlje dolaze, ni o kakvoj se hakerskoj grupi radi.

Alphabet objavio financijske rezultate za 4. kvartal prošle godine



Alphabet, Googleova krovna kompanija koja objedinjuje kompletno poslovanje ovog diva, objavila je financijske rezultate za posljednji kvartal 2016. godine. Tijekom ovog razdoblja prihodi od oglašavanja rasli su 17,4% i iznosili su 22,4 milijarde dolara.

Analitičari predviđaju da će ukupan Googleov prihod od pretraživanja i oglašavanja u 2016. godini iznositi preko 61 milijardu dolara, što istodobno odgovara tržišnom udjelu od 60%.

Šefica Googleovog knjigovodstva Ruth Porat izjavila je kako kompanija širi hardversko poslovanje (Home, Pixel…) i cloud usluge, koje su narasle na cifru od 3,4 milijarde dolara, što predstavlja rast od 62% u odnosu na isto razdoblje lani.

Ipak, Alphabet je istodobno zabilježio pad vrijednosti dionica od 2,2%, budući da je oporezovan po stopi od 22%, za razliku od godine ranije, kad je ta brojka iznosila 19%. Ovo je rezultiralo zaradom po dionici od 9,36 dolara, što je ispod predviđenih 9,64 dolara.

Izašao Chrome 56, evo šta donosi



Nakon nedelja rada i testiranja beta verzije Chrome browsera, Google je odlučio da je isti spreman da pređe iz beta u stabilno izdanje. Nova verzija browsera je time postala dostupna za korisnike Windows, Linux i macOS operativnih sistema.

Kao i uvek do sada Google je pored ispravaka otkrivenih bugova (ukupno ih je 51) poradio i na pokojoj novoj opciji. O jednoj od njih smo i sami nedavno pisali – podršci za FLAC format koja je dolaskom stabilne 56.0.2924.76 verzije browsera postala i službena.

Dodatne novine koje donosi Chrome 56 su da je HTML5 postao defaultni izbor prilikom pregledavanja internet stranica čime je Adobe-ov Flash "otišao u blokadu". Dalje, Google navodi kako će Chrome od sada sve stranice koje umesto HTTPS protokola koriste HTTP obeležavati kao nebezbedne što će se jasno moći videti unutar address bara.

Detaljan opis svih ispravljenih bugova možete proučiti na ovoj stranici.
https://chromium.googlesource.com/chromium/src/+log/55.0.2883.87..56.0.2924.76?pretty=fuller&n=10000

Adobe Creative Cloud Android aplikacije stižu na Chromebook laptopove



Adobe je objavio da će u sklopu beta faze Android aplikacija za Chrome OS uređaje koje se pokreću ovaj mesec, objaviti kolekciju od šest besplatnih Android Creative Cloud aplikacija koje su optimizovane za ove uređaje. Međutim, ako slučajno posedujete jedan od tri Chromebook-a koji su već sposobni za pokretanje Android softvera, ove Adobe aplikacije se mogu koristiti odmah.

Kolekcija će uključivati Adobe Photoshop Mix, Lightroom mobile, Illustrator Draw, Photoshop Sketch, Comp CC i Creative Cloud Mobile. Naravno, reč je o mobilnim aplikacijama, ali će Adobe dodati neke moćne opcije u ove verzije softvera koje će biti identične praktičnim alatima iz njihovih punih desktop verzija.

Adobe je već radio sa Google-om na punoj verziji Photoshop-a za Chromebook uređaje koja se stream-ala iz oblaka, a bila je otvorena samo za Creative Cloud edukacione korisnike. Uskoro će svi novi Chromebook uređaji biti u mogućnosti da pokreću Android aplikacije, a za vlasnike ASUS Flip, Acer R11/C738T ili Google Pixel (2015) uređaja, spomenuta kolekcija je već dostupna. Dovoljno je samo posetiti Play Store prodavnicu.

Excel kuhinjica – DAX funkcije

Priča o DAX‑u (Data Analysis Expressions) je priča o njegovim komandama. Neke od njih imaju istu svrhu, pa čak i sintaksu, kao tradicionalne Excel funkcije, dok druge znatno proširuju mogućnosti Excel‑a, približavajući ga SQL Server Analysis Services BI rešenjima. Upoznajmo osnovne funkcije.



Funkcija SUM

U primeru koji ćemo koristiti za kreiranje DAX izraza, u model podataka uključene su tri tabele: Artikli (artikli kojima trguje fiktivno preduzeće koje se bavi veleprodajom pića), Objekti (podaci o maloprodajama) i Transakcije (prodaje evidentirane po datumima, sa šifrom artikla, šifrom maloprodajnog objekta i prodatoj količini). Prve funkcije s kojima se upoznajemo u Excel‑u jesu funkcije za agregaciju (združivanje) podataka, pa je sasvim logično da prvo pokažemo DAX ekvivalente ovih funkcija. Agregacija podataka je ono što implicitno radimo kada god prevučemo izveštajnu dimenziju u polje Values Pivot tabele, odnosno za zadatu dimenziju računamo sumu, prosečnu vrednost, prebrojavamo… Ipak, u praksi je često korisno da napravimo meru koja će obavljati ovu operaciju.

Sve počinje od sabiranja

Najčešće se koristi funkcija SUM, čija je sintaksa SUM (<kolona>). Ovde kolona označava kolonu neke od tabela u modelu. Ako bismo npr. u tabeli Transakcije želeli da izračunamo sumu svih prodatih količina, napisali bismo:

ProdajaKOL:=SUM([KOL])

Ako ovu DAX meru prevučemo u polje Values Pivot tabele, dobili bismo isti rezultat kao da smo u isto polje prevukli dimenziju KOL. Prednost kreiranja mere jeste u tome što kasnije možemo da je koristimo u drugim DAX izrazima.

Za računanje aritmetičke sredine koristimo funkcije AVERAGE ili AVERAGEA, čije su sintakse AVERAGE (<kolona>) odnosno AVERAGEA (<kolona>). Obe funkcije za argument uzimaju neku kolonu u tabeli, ali AVERAGE radi samo s brojnim vrednostima, dok AVERAGEA može da izračuna i prosečnu vrednost kolone koja sadrži brojeve definisane kao tekst u bazi podataka. Sličnu sintaksu imaju i funkcije za prebrojavanje COUNT i COUNTA: COUNT (<kolona>) i COUNTA (<kolona>). COUNT se koristi za prebrojavanje numeričkih, a COUNTA za prebrojavanje svih vrednosti u nekoj koloni.

Prebrojavanje

Pomenimo i funkcije COUNTBLANK (prebrojava blanko vrednosti u zadatoj koloni. Da bismo prebrojali ukupan broj redova u tabeli, koristimo funkciju COUNTROWS, koja za argument ima naziv tabele: COUNTROWS (<tabela>). Pošto se dešava da se vrednosti u nekoj koloni ponavljaju, ako želimo da izdvojimo samo one koje su jedinstvene, iskoristićemo funkciju DISTINCT čija je sintaksa DISTINCT (<kolona>). Ova funkcija koristi se uvek u kombinaciji s nekom drugom funkcijom. Primera radi, ako želimo da prebrojimo koliko proizvođača proizvodi artikle koje imamo evidentirane u bazi, napisaćemo:

BrojProizvodjaca:=
COUNTROWS(DISTINCT
(Artikli[PROIZVOĐAČ]))

U tu svrhu možemo da iskoristimo i funkciju DISTINCTCOUNT, koja za argument ima kolonu, a prebrojava sve jedinstvene vrednosti unutar zadate kolone. Malopređašnji izraz možemo da napišemo i ovako:

KolikoImaProizvodjaca:=DISTINCTCOUNT
(Artikli[PROIZVOĐAČ])

Za agregaciju vrednosti možemo da iskoristimo i funkcije MAX i MIN koje računaju maksimalnu i minimalnu vrednost brojeva u nekoj tabeli. Postoje i funkcije MAXA i MINA koje operišu s kolonama u kojima su brojne vrednosti definisane kao tekst.

Kombinovane tabele



Related

Iako u modelu podataka povezujemo tabele, da bismo pristupili koloni iz neke druge tabele, često je neophodno da to naglasimo. U tu svrhu koristi se funkcija RELATED, čija je sintaksa: RELATED (<kolona>). Na primer, ako u tabeli Transakcije želimo da izračunamo iznos, to treba da uradimo tako što ćemo pomnožiti vrednosti količine i cene, koja se čuva u tabeli Artikli. Prostim množenjem ove dve kolone dogodila bi se greška, a pomoću funkcije RELATED možemo da napišemo pravilan DAX izraz:

IZNOS=[KOL]*RELATED
(Artikli[PC])

Za uspostavljanje relacija ponekad se koristi i funkcija RELATEDTABLE, koja za argument ima naziv tabele. Nju upotrebljavamo kada želimo da iskoristimo neku od DAX funkcija koje koriste kompletnu tabelu kao argument.

Bio je to prvi nastavak teksta o jeziku DAX. U sledećim brojevima bavićemo se kontekstima izračunavanja, funkcijama iteratorima, filterima… Sve što mogu dalje da vam savetujem jeste – vežbajte, i „pratite put od žute cigle“.



Agregatne funkcije

Brojevi kao tekst

Kako se dešava da brojne vrednosti budu u tabeli unesene kao tekst? Prilikom izvoza podataka u tabele, pa novog uvoza u neku drugu bazu, oni često bivaju zapamćeni kao tekstualne vrednosti. Ako ne želite da se bavite konverzijom, možete da iskoristite neku od ovih funkcija za agregaciju koje se završavaju na slovo A“.

Slavko „Sam Le Chef“ Vujnović

Oglasi stižu u Messenger



Ekipa u Facebook-u svesna je kako ne mogu previše da povećaju broj oglasa koji se korisnicima prikazuju na news feedu te pokušavaju da pronađu nove načine povećanja prihoda.

Jedan od tih načina, kako je najavljeno početkom ovog meseca, jeste ubacivanje oglasa unutar video zapisa koji se prikazuju na ovoj društvenoj mreži – pri čemu se oglasi neće prikazivati na početku ili na kraju videa, već nakon dvadesetak sekundi. U poslednje vreme ekipa iz Zuckerbergove kompanije testira još jedan novi način zarade oglašavanjem te namjeravaju da počnu da prikazuju oglase i unutar Messenger-a. Na početku oglasi bi trebal da se prikazuju samo u donem dijelu ekrana na kojem su prikazani poslednji razgovori (ispod dela 'Podieljeni dani' i 'aktivni korisnici' biće deo za sponzore) te ne bi trebali da se prikazuju unutar samih razgovora.

Sada je jasno zašto je Zuckerberg odvojio Messenger od mobilne aplikacije – korisnici su na početku kritikovali ovaj potez, ali s vremenom je većina njih ipak preuzela posebnu aplikaciju tako da je Facebook-ova aplikacija za dopisivanje preuzeta na više od milijardu uređaja te bi u budućnosti trebala da donese milione dolara profita. Iz ove kompanije kažu kako kompanije koje se budu oglašavale unutar Messenger-a neće moći kontaktirati korisnike, odnosno slati im spam poruke, osim ako im sami korisnici prvi ne pošalju poruke.

Korisnici u Srbiji ne trebaju tako skoro da očekuju pojavljivanje oglasa u Messenger-u jer će se ova opcija na početku testirati samo u Australiji i Tajlandu, a ako u Facebook-u budu zadovoljni s rezultatima, onda će se proširiti na sve zemlje.

IT vesti