Bosanski jezik

Doktor nauka Midhat Riđanović javno pozvao na likvidaciju Bošnjaka (FOTO)
25.10.2015.
1348
Podijelite s drugima na Facebooku!
Tweet na Twitteru!
“Ja stvarno mislim da je krajnje vrijeme da se počnu likvidirat ljudske fekalije kao što je Hamo Delalić. Mislim da bi ubistvo Hame Delalića bio prvorazredan patriotski čin. U ovoj džungli od zemlje ubica rijetko bude primjereno kažnjen, a u krajnjoj liniji Hamu Delalića bi vrijedilo i ‘odležat’ u Zenici”, objavio je na svom Facebook profilu dr. Midhat Riđanović.

U svijetu prepoznat kao neosporno ugledni anglista, a u Republici Srbiji i Republici Srpskoj neosporno prepoznat kao ugledni “bosnista”, lingvista dr. Midhat Riđanović već duže vrijeme puše u gusle srpskih težnji da se u manjem bh. entitetu ospori i ukine nastava na bosanskom jeziku. Riđanović se, naime, zalaže, negirajući postojanje bosanskog jezika baš poput svojih srpskih kolega, za uvođenje bošnjačkog jezika.

Nedavno je nastupio i na jednoj lokalnoj televiziji te se obrušio na prof. dr. Dževada Jahića prozvavši ga “umno poremećenim”. Naravno, njegove su “psihijatrijske dijagnoze” zdušno prenosili svi srpski mediji i preko njih dokazivali svoje teze o tzv. bosanskom jeziku i postojanju bošnjačkih lingvističkih šovinista. Riđanović krajnje ostrašćeno i prostački obračunava se sa svima koji ne misle kao on, što uključuje i njegov Facebook profil gdje Bošnjake naziva “bosanskim fekalijama”, “ortodoksnim budaletinama” koje treba na “festivalu govana proglasiti najvećim govnima na svijetu”.

No, ovaj put je nadmašio samoga sebe i prevršio svaku mjeru – pozvao je putem svoga Facebook profila na likvidaciju Bošnjaka.

Riječ je o njegovom pozivu da stanovitog korisnika društvenih mreža Hamu Delalića, običnog građanina i penzionera koji poput mnogih drugih pod jakim emocijama komentira aktuelna društvena zbivanja, “treba likvidirati” i “odležati u Zenici”.

Za bilo koju polemiku, posebice onu naučnu, a na nauku se u vlastitom samoljublju Riđanović kontinuirano poziva, posve marginalni Hamo odjednom postaje centar pažnje. Identificirajući ga sa svim Bošnjacima Riđanović u njemu vidi “fekaliju sa ljudskim imenom i likom koji malo zbunjuje jer podsjeća na insana (…)”.

“Govno se stidi Pejgamberovog imena pa ga unakazuje u oblik ‘Hamo’, koje ni jedan Musliman na svijetu neće prepoznati kao Muhamed. Kao teški šizofreničar, Govno stalno sebi skače u usta…”, piše doktor nauka Riđanović.

Na kraju Riđanović poziva na nezamislivo, na likvidaciju Hame:

“Govno zvano ‘Hamo’ je van svake konkurencije, bio bi ogroman kompliment da mu se pripiše bilo kakav mozak, jer ni pametnije krme ne bi pisalo budalaštine kakve on piše. Ja stvarno mislim da je krajnje vrijeme da se počnu likvidirat ljudske fekalije kao što je Hamo Delalić, jer šačica budala poput njega mogu ovom narodu nanijeti štetu koju ne mogu ispraviti ni hiljade pametnih. Eto, on je već svojim komentarom mene protjerao sa svih društvenih mreža, sajtova i portala, a možda i iz javnog života uopšte. Hoćemo li dozvolit da protjera i druge naše intelektualne dike? Hoćemo, jer je on slobodan da po društvenim mrežama sere do mile volje. Zato ja mislim da bi ubistvo Hame Delalića bio prvorazredan patriotski čin. U ovoj džungli od zemlje ubica rijetko bude primjereno kažnjen, a u krajnjoj liniji Hamu Delalića bi vrijedilo i ‘odležat’ u Zenici”, objavio je dr. Midhat Riđanović.

Nadamo se da će gospodin Hamo Delalić tražiti od nadležnih državnih i policijskih službi zaštitu od javnog poziva na linč i vlastito ubistvo.

Na pitanje voditelja i urednika Amira Zukića “Kojim jezikom govori i piše Andrej Nikolaidis?”, uslijedio je odgovor:
“Ja govorim i pišem bosanskim jezikom, ali iz solidarnosti i političke podrške činjenici da postoji crnogorski jezik, kada me prevode kažem im da prevode sa crnogorskog, a nekad sa bosanskog jezika. Moj maternji jezik je bosanski, jer je jezik moje majke bosanski”.

Везир босански Веџид - Махмед - паша пише владици црногорском Петру Петровићу Његошу 1839. год., а " књигу " заврши овако: Ја сам написао једну турску, а једну српску, обе су једнаке. Друго ништа. Да си ми здрав. У Травнику овога месеца года 1838." Други пут завршује му " књигу ". " Како ја вас милујем казаће вам ваш Радован, и за вашу драгост ову вам књигу пишем, која, желим, да вас у лијепом здрављу наиде. Једна српски, а једна турски, - обе су једнаке. И да сте ми здраво. У Травнику, по турски мјесеца Шевала 4. 1838." Године 1389. завршује писмо овако: " Друго ништа него ова два писма, једно турски, а друго словено - српски желим да вас наиде у лијепом здрављу. У Травнику по турску Зилџиде мисеца на 30. года 1839."да сте ми здраво. У Травнику, по турски мјесеца Шевала 4. 1838." Године 1389. завршује писмо овако: " Друго ништа него ова два писма, једно турски, а друго словено - српски желим да вас наиде у лијепом здрављу. У Травнику по турску Зилџиде мисеца на 30. года 1839."

jedno srpski - jedno turski , butum Bosanski jezik

Muslimanski narod, odnosno srpski narod muslimanske veroispovesti, preinačuje svoj maternji srpski jezik u bošnjački, po deveti put u istoriji menjaju svoje ime!!! Od čega to beže?

Činjenica je da Muslimani i dalje lutaju u svojoj nacionalnoj identifikaciji. To lutanje i toliko puta menjanje nacionalnog imena postalo je tragikomično. U tome se i pokazuje sva tragedija muslimana na našim prostorima. Traganje za svojim identitetom je postalo i predmet raznoraznih manipulacija naših zajedničkih neprijatelja. Ti naši dušmani, o kojima je već bilo reči, dozvoljavali su da se muslimani izjašnjavaju kako hoće samo ne mogu da budu Srbi iako su u ogromnoj većini srpskog porekla, govore i pišu srpskim jezikom i pismom. Na saboru u Sarajevu 1993.godine muslimanska verska, politička i intelektualna elita se opredelila po treći put da muslimani budu Bošnjaci. U tom cilju bilo je potrebno da imaju i svoj maternji jezik pa su ga nazvali bosanski, bošnjački. Bez obzira kako se on zvao i laicima je jasno da je to srpski jezik. Sintetičke nacije i jezici su plod aktuelne političke aktivnosti, odnosno odluke, a ne jedan dugoročan društveno-istorijski proces koji je neophodan za stvaranje nacionalnog kolektiviteta, zapravo identiteta. Ne postoji istorijski kontinuitet između bogumilstva i bošnjaštva, kako promotori bošnjaštva to žele predstaviti o čemu sam već nešto rekao.
Salih Selimović

Safet Kadić: Jezička sudbina Bošnjaka skrojena je u Beču 1850. godine dogovorom o jezičkom jedinstvu Hrvata i Srba, a stotinu godina kasnije u Novom Sadu zapečaćena tzv. novosadskim dogovorom istih reprezentanata. Srpsko-hrvatski lingvocid predhodio je srpskom genocidu nad Bošnjacima“Nema nikakve sumnje da je bosanski jezik, zajedno sa Vukovim hercegovačkim i Daničićevim vojvođanskim, narodna osnovica našeg književnog jezika” -napisao je najautoritativniji srpski jezikoslovac Aleksandar Belić još prije gotovo stotinu godina.