Re: Srpski i hrvatski jezik

od **Vulin** Sub Avg 09, 2014 3:59 pm

Avramova ::...koja ju je tešila...

Mene muči ovo "ju". Odakle to?

od **Avramova** Sub Avg 09, 2014 6:48 pm

"ju" je od "nju". Kako bi ti rekao?

od **Vulin** Sub Avg 09, 2014 7:01 pm

A zašto onda ne pišeš i "gu"? Ono kao, čekam te kod kolima.

od **Avramova** Sub Avg 09, 2014 7:56 pm

Zato što je "gu" dijalekt za razliku od "ju".

Primer:

On ju je zaprosio.

On je nju zaprosio.

Šta je od ovoga ispravno?

od **Time** Sub Avg 09, 2014 8:05 pm

Jezični savjetnik: Vidim je ili vidim ju?

Detalji
Objavljeno Subota, 16 Lipanj 2012 17:51
Hitovi: 1016

Jezični unitarizam nije ostavio traga samo u rječniku hrvatskoga jezika, makar je tu najočitiji. Politika je rashrvaćivanja kriva što se i danas potepamo o hapšenja, izvinjavanja i pominjanja i dvojimo oko valjanih hrvatskih riječi – uhititi, ispričati se, spomenuti.

Iako najočitije u rječniku, rashrvaćivanje je svoj danak uzelo i u gramatici, zahvatilo je neke vrste i oblike riječi, a zamjenice osobito. Dugo su se zamjenice zvale lične, umjesto osobne; zamjenica si doslovce je zabranjivana pa se nije dopuštalo reći – Uzmi si kruha, nego su nam objašnjvali da je si nepravilno i da se može reći samo: Uzmi kruha. Prava je istina u tom da među zamjenicama u srpskom jeziku si uopće ne postoji, pa je onda trebalo biti, u skladu s unitarizmom, protjerano i iz hrvatskoga. Danas je si vraćeno u hrvatski jezik i Uzmi si kruha., Kupi si cipele. i Operi si ruke. posve su uobičajene i valjane hrvatske rečenice.

ISTO JE BILO I S IZBOROM IZMEĐU JU I JE – kako u srpskom nema ju, tako se protjerivalo iz hrvatskoga. Budući da je u hrvatskom upotreba ju čvrsta i dugovječna, postavljeno je pravilo koje je priznavalo da ju postoji, ali mu je upotreba sužena; pravilo je glasilo da se je treba uvijek upotrijebiti, a ju samo ako riječ prije završava na je ili je riječ poslije je. Tako je jedino valjano bilo Vidim je, a ju je moglo samo u primjerima poput: Vidjela ju je (da se ne ponavlja je je: Vidjela je je) ili Pije ju (da ne bismo rekli: Pije je). Danas je ju vraćeno u upotrebu. Rečenice Vidim ju., Uzmi ju za ruku., Ponesi ju doma. valjane su i preporučuju se kao pravilne.

Ipak, da bismo izbjegli dva ju, možemo upotrijebiti i je: Voda je studena i piju je kad je vruće. jer bismo inače rekli piju ju, a dva ju valja izbjeći. Dakle, Vidim ju., Čuvam ju., Nosim ju. pravilne su rečenice, a Vidim je., Čuvam je., Nosim je. rečenice su koje pripadaju staroj normi i valja ih izbjegavati jer ih već desetljeće i pol suvremena hrvatska norma ne prihvaća.

Savjet napisala: Sanda HAM

http://www.zupanjac.net/1/index.php/vijesti/kolumne/1445-jezini-savjetnik-vidim-je-ili-vidim-ju

od **Vulin** Sub Avg 09, 2014 8:33 pm

pravopis českeho jazyka:

Psaní písmena ě

ve skupinách dě, tě, ně označuje výslovnost [ď, ť, ň] + [e]; např. dělat, mládě, na hradě, tvrdě; tělo, kotě, v plotě, krutě; něco, koně, ženě, věrně;
1. po souhláskách b, p, v, f označuje výslovnost [j + e]; např. oběd, pěst, věda, fěrtoch; hříbě, o lípě, hravě, na harfě; ve slovech, v nichž se ke kořenu počínajícímu skupinou je- připojuje předpona ob- nebo v-, se ovšem píše -je- (nikoli -ě-); např. objevit, objet, vjezd;
2. po souhlásce m označuje výslovnost [ň + e]; např. měď, měkký, jmění, měnit se, měsíc, město; umět, tamější (odvozeno od tam příponou -ější), soukromě; mě (2. a 4. p. od já). Tam, kde je souhláska [ň] nebo [n] i v jiném tvaru slova nebo v slově příbuzném, píše se mně; např. zapomněl (pomni), rozumně (rozumný), uzemnění (uzemnit), domněnka, domnělý (domnívat se).

od **Vulin** Sub Avg 09, 2014 8:34 pm

Deutsche-Grammatik 10 wichtige Regeln der neuen deutschen Rechtschreibung

Regel 1 - »ss« und »ß«
Ein »ß« steht nur nach langem Vokal oder Diphthong

Maß, schließen, reißen, draußen...

Nach einem kurzen Vokal steht für den stimmlosen s-Laut immer »ss«

messen, Schloss, gerissen, Riss, küsst...

Regel 2 - Kein Wegfall von Buchstaben bei Zusammensetzung
Dreifache Vokale und Konsonanten

Kaffeeernte, Rohheit, Schifffahrt, schnelllebig
Ausnahmen: dennoch, Drittel, Hoheit, Mittag

Regel 3 - Stamm- bzw. Parallelschreibung

Bändel, Gräuel, schnäuzen, Stängel, Stuckateur, Ass, nummerieren, Platzierung

Regel 4 - Fakultative Anpassung weniger Fremdwörter
Orthographische Anpassung von Fremdwörtern an die deutsche Rechtschreibung

Wörter mit »phon«, »phot«, »graph« (Mikrofon, Telefon, Geografie)
Wörter mit »th« (Panter, Tunfisch, Katarr)

Regel 5 - Getrennt- und Zusammenschreibung
Verb + Verb darf immer getrennt geschrieben werden

lieben lernen, spazieren gehen, gefangen gehalten, getrennt lebend...

Bei Substantiv + Verb

Acht geben, Rad fahren...

Adverb + Verb: Immer getrennt bei sein

da sein, zusammen sein etc. und ferner bei: allein erziehend, zustande bringen...

Adverb + Adjektiv/Adverb

allgemein verständlich, wie viel, zu viel, so lange...

Zusammenschreibung Zwingend nur bei

irgendetwas, irgendjemand, umso, zurzeit

Getrennt- oder Zusammenschreibung Bei Adjektiv + Verb

zusammen bei wörtlicher (»kleinschreiben«) und getrennt bei übertragener Bedeutung (»klein schreiben«).

Regel 6 - Bindestrichschreibung bei Ziffern

»8-mal«, »20-jährig«... (außer bei Suffixen: »30er Jahre«, »100%ig«, »12tel«...) und inzwischen auch »3-fach«.

Regel 7 - Kleinschreibung
Anredepronomen der 2. Person dürfen großgeschrieben werden - aber nur in Briefen

du, ihr, dein, euer; bzw. Du, Ihr, Dein, Euer...

Feste Verbindung von Adjektiv und Substantiv

das autogene Training, das neue Jahr... (außer bei Eigennamen: »die Dritte Welt«...);

Und bei neuer idiomatisierter Gesamtbedeutung: das Schwarze Brett, der Blaue Brief; und in der Fachsprache: der Goldene Schnitt, "Erste Hilfe" darf auch großgeschrieben werden.

Adjektive von Eigennamen auf »-(i)sch«

die grimmschen Märchen... (Großschreibung nur noch bei Betonung des Namens mit Apostroph: die Grimm'schen Märchen...)

Regel 8 - Großschreibung
Tageszeiten nach »gestern«, »heute«, »morgen«

gestern Abend...

Substantive bei Getrenntschreibung

in Bezug auf, Schuld haben... (Ausnahme: »recht sein«/»schuld sein«...). Bei Recht/recht und Unrecht/unrecht ist in Verbindung mit Verben beides erlaubt.

Substantivierung, besonders nach Artikel

der Einzelne, als Erster, das Gleiche, des Weiteren, im Allgemeinen...

Nach Präpositionen (ohne Artikel) freigestellt

seit k/Kurzem, ohne w/Weiteres...

Unflektierte, als Substantive gebrauchte Adjektive werden auch nach Präpositionen großgeschrieben

auf Deutsch, in Schwarz, für Groß und Klein...

Paarformeln

Jung und Alt, Groß und Klein...

Regel 9 - Kommasetzung
Ein Komma muss nicht gesetzt werden
In Satzreihen vor »und« bzw. »oder«

Er studiert noch und sie ist arbeitslos...

Bei Infinitiv- und Partizipgruppen

Ich hoffe dir eine Freude zu bereiten. Zu Hause angekommen legte er sich hin...

Ein Komma muss gesetzt werden bei Infinitiv- und Partizipgruppen mit Hinweiswörtern

Ein Auto zu kaufen, das ist schwer. Ich liebe es, Sport zu treiben...

und bei Abhängigkeit von einem Substantiv:

Er hat den Wunsch, Arzt zu werden...

bei Infinitiv mit »zu«:

um, ohne, statt, anstatt, außer, als zu

Ein Komma steht bei wörtlicher Rede vor dem Kommentarsatz nach »?« und »!«: »Hilf mir doch!«, rief er
Regel 10 - Trennen nach Sprechsilben

auch bei »s-t«: Fens-ter
»ck« wie »ch« ganz auf die neue Zeile: Bä-cker
einzelne Vokale nur im Wortinnern: Ru-i-ne

od **Avramova** Sub Avg 09, 2014 8:44 pm

Gospodična Sanda je mogla upotrebiti malo interpunkcije ili BBC pa da se razabere "ju" od "je". Ali dobro, razumela sam šta je objašnjavala iako nije istina da u hrvatskom izgovoru nije bilo "si" ili "ju". To je uglavila ne bi li bila ubedljivija.

Ovako razumem:

Čuvam ju... ( ju od nju)

U srpskom:

Čuvam je... (gde je je samostalno)

"Vidjela ju je (kako se šeta ulicom) - kako bi glasilo na srpskom?

@Vulin
Ti si se razbaškario, ko veliš ako smo krenuli na stranskom da nastavimo.

Ovo ide na pdf o jeziku, pa da isteramo do kraja. Very Happy

od **Vulin** Sub Avg 09, 2014 8:47 pm

"Halo Bing, kako brat?"

od **Avramova** Sub Avg 09, 2014 8:53 pm

Iskreno, mnogo mi je bolji prevod Fordovaca na hrvatskom.

od **Vulin** Sub Avg 09, 2014 9:09 pm

Pa jedino i može da se čita kad je na "hrvatskom". Taj prevod upotpunjuje parodiju.

od **Avramova** Sub Avg 09, 2014 9:15 pm

od **Avramova** Sub Avg 09, 2014 9:16 pm

Vulin ::Pa jedino i može da se čita kad je na "hrvatskom". Taj prevod upotpunjuje parodiju.

Upravo to!

od **Time** Sub Avg 09, 2014 9:20 pm

Avramova ::

Upravo to!

Ne slažem se, genijalnost prevodioca je kriva.

od **Avramova** Sub Avg 09, 2014 9:33 pm

Navešću primer Ephraima Kishona. Sve njegove knjige sam pročitala (možda ne poslednje dve-tri) u izdanju "Evergrin" i "Hit", prevod Saša Novak i Zlatko Crnković. Ne znam koji je bolji.

Posle sam dobijala na poklon neke knjige istog autora na srpskom prevodu. Ni prineti, počnem da čitam i ne ide. Isto je sa Fordovcima.

U čemu je tajna? Možda ponajpre u parodičnoj melodičnosti, a naročito što su oba štiva humoristična.

od **Time** Sub Avg 09, 2014 9:35 pm

Nenad Brixy
http://sh.wikipedia.org/wiki/Nenad_Brixy

od **Avramova** Sub Avg 09, 2014 9:44 pm

Svaka čast gospodinu Brixy.

od **Vulin** Sub Avg 09, 2014 10:40 pm

Svako ko iole poznaje istoriju srpskog jezika reći će vam da "hrvatski" jezik ne postoji. Na ovoj temi možemo da analiziramo razvoj jezika "bratske" nam države. E, a da bi to uradili, moramo da se osvrnemo na pismo. Dobro, nećemo se samo osvrtati, kao što rade "oni", i uzimati samo ono što nam se učini zgodnim za udenuti u svoje interese, nego daj da vidimo kako je bilo. Dakle, oni imaju latinicu, a mi ćirilicu, pa da vidimo kako je nastala i razvijala se ta "njihova" latinica, a kako naša ćirilica.

Elem, da ne zalazimo mnogo na teritoriju Tigra, Eufrata i Nila, odakle je sve počelo, učili smo u školama, a u Kinu nećemo. Daleko, a i nije nam zanimljivo. Dalje, pre pet hiljada godina Egipat, Mesopotamija, pa nešto kasnije Feničani. Ovi poslednji su naseljavali obale današnjeg Libana, pa jureći pare i žene po Sredozemlju (i potomci su im identični: samo pare, i pare, i pare, i jednom godišnje žene) upoznaše egipatske hijeroglife, i mesopotamsko, da ne kažem sumersko slogovno pismo. Semiti, trgovci i škrtice, ostaviše, od oko 700 hijeroglifa i tridesetak sumerskih znakova, jedva 22 znaka za pisanje. Jebi ga, brate, treba da se štedi. Da nisu tako radili 14 vekova pre nove ere, ne bi danas posedovali ceo Holivud, pola Amerike, dobar deo Nemačke... Tu je jedna naročita ispičutura, "vešt trgovac" po imenu Kadmos, jedno je jutro mamuran zatekao svoj brod zakucan u grčku obalu, što je bio osnov za mit po kojem je taj "vrli" moreplovac naučio Grke da pišu. Volim da verujem u onaj deo o fantastičnim pijankama koje je Herodot priređivao u njegovu čast. Posle se pominje i kao princ, pa kraljev sin, pa najlepši, pa najbolji, pa... k'o da su im Srbi pisali o njemu...

Tako je pismo, iz Iraka i Egipta, preko Sredozemnog mora, stiglo u Evropu. Al' kud baš u Grčku, majku mu? Gde je tu Zagreb, zapitaće se neki nestrpljiv. Polako, tisućljetna kultura još ne postoji, tek je 8. vek pre naše ere.

U svakom slučaju, i bez ikakve sumnje, grčko pismo potiče iz feničkog. I da ne cepidlačimo oko istočno-grčkog, da ne kažem jonsko-atičkog, i zapadno-grčkog, onog dorskog , trajalo je skoro tri veka dok iz svega toga nije isplivalo ono što mi znamo kao klasični grčki alfabet. Nekako na prelomu petog i četvrtog veka pre naše ere imamo reformisano pismo, piše se fino, kulturno, na kamenu, s leva na desno, macolom i štemajzom, fensi mangupi počinju da se kurče s nekakvim četkicama, pa sve nešto na papirusima, a oni ekstra feminizirani (ma, pederčine) koriste zašiljene štapiće, pa posudice sa sepijom - ono, kupuju samo sveže sipe, pa im neko iscedi mastilo, ovo ono...
A samo dva veka ranije se pisalo s desna na levo, pa sledeći red s leva na desno, pa treći opet s desna na levo... Zbog dešnjaka se sad ovako piše. A mi levoruki, jebi ga, muljamo mastilo.

E, sad su tu nekako upali Etrurci, italski narod, geografski nekako iznad Rima (od Rima do današnje Pize i popreko skoro do Venecije), kulturološki mnooogo iznad Rima, i sad je tu zanimljiva ona zapadno-grčka, iliti dorska, varijanta pisma. To je izuzetno bitan element za našu "braću", ne samo zbog trgovačkih i drugih veza Grka i Etruraca, nego zbog međusobnih uticaja. Da je (pu, pu, pu, daleko bilo) prevagnula dorska škola u Grčkoj, možda bi sva bulažnjenja današnjih "jezikoslovaca", "historičara" ili "povjesnika" (oprostite, ne znam novogovor) u Hrvatskoj mogla da prođu. Ali - prc! - jonska je pobedila, i dok su rimljani od Etruraca učili kako se prave i nose toge, dotle su Etrurci od Grka učili jonsku varijantu pisma.

Dakle, nepobitna je činjenica da u četvrtom veku pre nove ere grčki alfabet postoji, a rimsko pismo jok. I samo da utvrdimo gradivo, Grci nisu pisali latinicom.

E, sad Etrurci. Malo prčkanja, malo brisanja, malo dopisivanja, Rim, bahanalije i - hop! - evo rimskog pisma, 24 slova, i pazi ovamo! čita se i piše s leva na desno. Opaaa! Opet padaju u vodu argumenti o starosti latinice, jer je reforma grčkog alfabeta urađena 403. god.p.n.e, a njom je uvedeno pravilo pisanja s leva na desno. Etooo...

Da je latinica starija, postojali bi dokazi. Dokumenti bi bili pisani i s desna na levo.

Dobro. To smo apsolvirali. Idemo dalje. U stvari, samo da napomenem, ili da se zapitam: Pa što nisu uzeli i brojeve, kad su već uzeli slova? E sad će "braća" da počnu da tupe o originalnosti, ali se svodi da su izmislili X, L, C, D, M za brojeve, koje su naravno pobacali posle 476. godine i pada Rimskog carstva.

Jedini razlog zašto latinica i danas postoji je odluka Katoličke crkve da latinski jezik, i latinicu uzme kao liturgijski jezik. Logično, mrtvom jeziku ne treba pismo, odnosno - to pismo bi se koristilo koliko i taj jezik. E katolici, katolici, zbog vas ja koristim pismo kojim pišem, umesto da koristim svoju lepu ćirilicu...

od **digitalmandrak** Sub Avg 09, 2014 10:48 pm

@time

Najbolji prevod Alana Forda ikada...Evo ti roge,ishlapjeli starce Srpski i hrvatski jezik 3681966919

od **Avramova** Sub Avg 09, 2014 11:08 pm

Latinski jeste mrtav jezik jer se ne govori ali se koristi u oblastima gde je razumljiv za ceo svet (medicina, farmakologija, botanika, zoologija...)

ĆIRILICA I LATINICA

Pretpostavlja se da je prva slovenska zbuka, ona koja je nastala u doba Ćirila i Metodija, bila glagoljica. Nju je na istoku ubrzo smenila jednostavnija ćirilica, ali se kod Hrvata glagoljica održala dugo, sve do XVIII veka.

U slovenskoj filologiji od početka se raspravljalo o tome koje je slovensko pismo starije — ćirilica ili glagoljica. U najstarijim pisanim izvorima ne nalazimo sigurne podatke o tome koje je pismo starije. Najstariji sačuvani spomenici pisani su i jednim i drugim pismom. Ipak, jezička, i neke druge analize, upućuju na to da je glagoljica starija.

Paralelno sa glagoljicom na zapadu se upotrebljavala i latinica. Ćirilica i latinica su danas dva ravnopravna pisma, što je ozvaničeno Novosadskim dogovorom. Ćirilica je slovensko pismo, koje je u osnovi savremenog ruskog, ukrajinskog, beloruskog, bugarskog, srpskog i makedonskog pisma. Pretpostavlja se da je nastala u X veku i da je njen tvorac neki od učenika Ćirila i Metodija, možda Kliment Ohridski. Ćirilica se pojavila da bi zamenila glagoljicu kao jednostavnije pismo, pogodnije za brzo pisanje, što glagoljica, budući da je stvorena na brzinu — nije bila. Ćirilica je nastala po ugledu na grčko uncijalno pismo (ustav, majuskula) onoga doba (X veka), ali je dopunjena slovima kojih nije bilo u grčkom pismu. Može se reći da je ćirilica u nekom pogledu izrasla iz glagoljice: zadržala je fonetski princip, redosled i naziv slova. Sličnosti među ovim azbukama kazuju da je sastavljač jedne znao za drugu. Početna slova ovog pisma zvala su se az i buki, te otuda naziv azbuka za ovo pismo (grčko pismo je iz istih razloga alfabet, a latinično abeceda).

Ta i takva ćirilica, sa neznatnim izmenama, održala se do Vukovog doba. U međuvremenu ona se udaljila od narodnog govora i izgubila fonetski princip. Naime, još uvek su se u tom pismu čuvala slova za pojedine glasove koji su se bili izgubili iz govora, a nismo imali slovo za glas j, koji se u govoru javljao. Zato Vuk Karadžić vrši korenite izmene, sprovodeći dosledno fonetski princip po kome svakom slovu odgovara jedan glas i obrnuto. Vuk to pravilo naziva piši kao što govoriš.

Latinica je pismo koje su Rimljani preuzeli od Grka ili njihovim posredstvom. Na zapadu, kod Hrvata, bila je u upotrebi istovremeno sa glagoljicom. Srbi je masovnije preuzimaju u doba standardizacije književnog jezika. Reformu latiničnog pisma vrši Ljudevit Gaj, u doba Ilirskog pokreta. Težnja je bila da se i od latinice napravn fonetsko pismo, ali došlo je do neznatnog odstupanja. Tri glasa imaju po dva znaka. To su: lj, nj, dž, dok su neka slova nastala dodavanjem dijakritičkih znakova: š, ž, ć, č.

Dr Jordana Marković | INTERPRETACIJE IZ KNJIŽEVNOSTI 2 | Niš, 2002

od Sponsored content