Računarski software rekonstruirao izumrli jezik

Naučnici tvrde da su otkrili softver koji je u stanju da obnovi takozvane „proto jezike“ iz kojih su se kasnije razvili moderni jezici kojima se i danas govori.

Osim asirijskih rukopisa vrlo malo drevnih jezika ima pisani trag, što ih čini vrlo teškim za rekonstrukciju, a naučnici tvrde da su napravili softver koji će biti u stanju da rekonstruiše davno izumrle jezike, kojima danas niko ne govori. Kako bi istestirali program, tim naučnika je koristio 637 živih jezika koji se govore u Aziji i oko Pacifika, zatim su rekonstruisali jezik od koga su oni potekli i objavili ga u Američkom Zbornika Nacionalne akademije nauka. Trenutno rekonstrukciju drevnih jezika sprovode lingvisti, a proces je vrlo spor i zahteva intenzivan rad, piše BBC.

Den Klajn profesor na Univerzitetu Berkli iz Kalifornije kaže da trenutno u svetu postoji na hiljade jezika koji se sadrže takođe od hiljada reči i da je potrebno zaista puno vremena kako bi se prouočile sve stavke. „Bile bi potrebne stotine ljudskih životnih vekova kako bi se ušlo u sve detalje oko svih jezika, imajući u vidu razne promene koje su se desile u vremenu i prostoru, a to je upravo trenutak kada u pomoć „uskaču kompjuteri“ rekao je Klajn.

Tokom hiljada godina male promene u tome kako proizvodimo zvuke značile su da su se rani jezici razvili u mnogo različitih „potomaka“. „Ove zvučne promene su skoro uvek pravilne, sa sličnim rečima koje se menjaju na slilčan način, tako da su obrasci ili pravila po kojima su se promene dešavale sačuvane i kompjuter može da ih pronađe“, kaže doktor Klajn. „Stvar je u tome da se ovi obrasci identifikuju, ubace u ireverzibilni proces u kompjuterskom programu i prate razvoj reči i jezika „unazad“, dodaje on.

Iz baze podataka od 142.000 reči koji su naučnici sakupili softver je bio u stanju da rekonstruiše rani jezik od ovih modernih derivata jezika. Naučnici veruju da se tim jezikom govorilo pre oko 7.000 godina. Oni su zatim uporedili rezultate do kojih je došao kompjuter sa onima do kojih su došli lingvisti, i utvrdili da se rezultati o glasovima, „karakterima“ i zvucima u 85% posto slučajeva poklapaju. Kompjuterski metod je bio višestruki brži, ali su naučnici zaključili da jezički eksperti ipak neće ostati bez posla, zbog toga što softver zaista može da obradi velke količine podataka, ali ne nosi istu dozu pouzdanosti koju utvrđuju lingvisti.

Računarski sistem koji je napravljen još uvek ima mane, koje doktor Klajn objašnjava na sledeći način: „Na primer može proizvesti morfološke promene reči ili dupliranje reči kao što je „mačka“ (cat-kitty cat). Takođe, na dubljem nivou sistem ne objašnjava kakao su se neke dogodile neke promene, već ukazuje na to da su se one verovatno dogodile. Sada kada su naučnici uspeli da rekonstruišu jezike koji sežu nekoliko hiljada godina unazad u prošlost, još uvek je veliko pitanje da li su u stanju da idu još dalje i rekonstruišu prvi „proto jezik“ iz koga su nastali svi ostali.