Sta kada nemate?

Nije li to "štednja samoga sebe"?

To je velika šteta.

A šta je zapravo to što bismo trebali da imamo?

Skoro sam posetila jednu porodicu. Žive između NS i BGD u nekom mestu gde su cene nekretnina smešne. Kuća na 50 ari placa. Uglavnom sami proizvode hranu. On radi, više iz ljubavi prema tom poslu nego za novac. Nije mu teško da jedan dan putuje u BGD, a sledeći u NS.
I nemaju mnogo, ali imaju sebe. Imaju jedno srećno dete koje trči po dvorištu sa kucama i macama. Imaju osmehe na licima.

Ne, naprotiv, to je na vise nacina stednja onih do kojih bi mi bilo stalo od mene.

Za one do kojih mi je stalo boriću se kao lavica i to s kakvim žarom. Zbog čega bi mi drugi režirali život i lišili me nečega zbog čega ću biti besmrtna?

oblica :: A šta je zapravo to što bismo trebali da imamo?

Oni mene i ja njih, to je osnovno. Posle se već samo udesi.

Tu tvrdnju o lavovskoj borbi bilo bi interesantno videti u realnosti.

Videla sam i doživela, a znam i mnogi drugi. I to je život.

Da li ste pobedili to je kljucno pitanje. Samo pobede se broje.

Sve je bilo u opticaju ali nije to toliko bitno koliko na kakav način sve doživljavamo što zavisi od strukture naše ličnosti. Najgore u svemu može biti umerena do izražena posesivnost.

Dugacko pojasnjenje jednostavnog odgovora. Posesivnost je sasvim druga tema.

Posesivnost je situirana u svakom segmentu života i skoro u svima nama manje-više, retko u kome odsustvuje.

Spadam u te retke, ako pricamo o osobama. Ko nista nema, nema sta da izgubi.

Šta vi to nemate?

Nemam nista sto je bitno,a ono sto imam ograniceno je vremenom. Imam slobodu da delujem kako zelim.

Ereb ::Nemam nista sto je bitno,a ono sto imam ograniceno je vremenom. Imam slobodu da delujem kako zelim.

divno..   

@Ereb
Znamo li mi uopšte gde su granice?

Imate slobodu i to je veliko bogatstvo. Zamislite koliko je njih koji bi je želeli steći a ne mogu jer ne znaju, ne smeju, ne žele iz straha itd. itd.?

@Avramova: Granice postavlja strah. Bojite se kada imate sta da izgubite. Pomenuti su sami za to krivi.

@Oblic: Lep segment.

@Ereb
Čemu strah i šta rešava?
Zamislite da sam u večitom strahu za decu? Mislim da bih poludela. Briga je nešto sasvim drugo iako i ona ne treba da bude stalno prisutna, znači tu je samo ako postoji opravdani razlog.

To pitajte one koji se boje, nisam ta vrsta.

Ne posmatramo samo sebe, zato vas i upitah.

Ali svako posmatra iz sebe..   

Što je i logično a to ne znači da neće nazreti druge, retko ih videti, a još ređe dobro ih videti.

Evo ja vas čitam, a sve vreme sebe vidim.

Hm, sebe sam malčice gurnula u stranu ne bih li bila bolji sagovornik zbog razumevanja, a da li sam uspela, ne znam.

@Avramova: Strah vas drzi uvek budnim da odreagujete kada treba. Neke je bolje da nikada ni ne vidite.